Šta je rekla baba Jefimija

Po većini istraživanja javnog mnjenja Pokret snaga Srbije „Bogoljub Karić“ je treća politička snaga. Srbija dotle došla. A zna se kako je počelo, ko se seća Bogoljubove predsedničke kampanje, autobusa sa izbeglicama, privedene dece koja su recitovala „Čika Bogi, molim te pobedi, da više ne živimo u bedi“… I eto, Bogoljub je izgleda dobro čuo ono pitanje pokojnog premijera Đinđića, Šta taj Karić proizvodi, i počeo da proizvodi politiku, kako niko ne bi mogao da mu postavi isto, ili ne daj bože drugo, pitanje. Bogoljub je u svrhu ove proizvodnje, iz Moskve, povuk’o i brata Dragomira, i eto, Bogoljub post’o treća sila. I još, kad mu se dogodio onaj radikal Lekić, post’o parlamentaran, i još ‘oće da bude još više parlamentaran, pa sad kad ga prozivaju da kupuje poslanike, kad se, na tu temu, javilo tužilaštvo, Bogoljub odgovorio: Neću odustati, jer su građani u PSS-u i Bogoljubu Kariću prepoznali jedinu snagu…

JOJ ŠTO JE DOBRO: Pa ajde da vidimo kako ta snaga izgleda na terenu, na šta to Bogoljub ‘vata, jer prošlog četvrtka, kad je brat Dragomir posetio Ub i Valjevo, samo u Pirotu četiri odbornika prešla u PSS.

Dakle, Valjevo, kapija drvnog kombinata „Stefil“, firme koja ima radnike, proizvodne hale i ostalo, firme koja ne radi tri godine, koja je trebalo da plati ekstraprofit od 500.000 maraka, koje je dobila iz primarne emisije, pa ih, umesto u proizvodnju, uložila u plate. Firme koja duguje 400 miliona dinara, koja ni posle tri aukcije nije prodata, jerbo i nema šta da se proda, radnici, na ime neisplaćenih plata, odneli i mašine i nameštaj. Dakle, kapija fabrike, nekoliko radnika sa direktorom, pokazuju oveći magacin, vele, dotle ih dovela država, unutra nekoliko fioka, nogara od stolova i stolica… Kolima pristižu članovi Bogoljubove partije, eto, i to „džipom“, i predsednice Opštinskog odbora PSS-a Divne Novaković, koja je opštinski menadžer, šta reći, lisica oko vrata, zubi napred, varbana kosa iza ušiju. Eto i kolone automobila, napred „mercedes“, otvoriše mu vrata, izađe brat Dragomir bez ijednog mladeža, kratka crna bunda, čupav okovratnik, košulja na plavo, kravata u istoj boji sa neke aplikacije. Iz jednih kola izađoše i dve kamere BK TV, izađe i, biće, novinarka, odma’ se vidi, za sve nagrade, složila kosu i trepavice, rolku i usne, spremna, u istoj ruci i blokčić i olovka. Kamere se upališe, Brat Dragomir stade da se, kako nego redom, pozdravlja i pita, dođe i do direktora firme, ovaj se pokaza pravim domaćinom, Vi ste prvi čovek koji je posetio našu fabriku otkad propadamo… Brat zahvali, nastavi da pozdravlja, menadžerka Divna mu prilazi sa svake strane, upućuje u temu, pet ‘ektara pokrivenog prostora, sa’ranio ih ekstraprofit… Brat Dragomir konstruktivan, ajde prvo da vide, menadžerka ima još da kaže, sve da se snimi, ima bude reportaža, nebriga države u smislu kako srpske fabrike propadaju, ljudi bez ‘leba, Dragomir se slaže, kamere trče.

Uzeše da bace pogled, uđoše u jednu ogromnu halu, nigde ništa, samo gde koja gomila iverice, menadžerka se prva javlja, ovo da se čovek uplaši, sve kamera da zabeleži, i sve da bude udarno, Dragomir se slaže, menadžerka pita snimatelja: Je l’ ovo dobro, snimatelj, iako u poslu, stiže da odgovori: Joj što je dobro! I direktor firme informiše, propali zbog ekstraprofita, Agencija za privatizaciju se ponaša ko maćeha, a oni ozbiljni ljudi, ‘oće da rade… Stadoše da obilaze, direktor informiše o dugovima, Dragomir traži da mu daju kompletan materijal, ima da lobiraju u parlamentu sa svoj poslanik.

Izađoše iz one hale, uđoše u upravnu zgradu, Dragomir ‘oće u WC, ni to ne radi, sedoše u jednu prostoriju, ona BK novinarka za nagrade učvrsti mikrofon, izvadi olovku u boji naušnica, odloži svoju crnu astragan bundu, menadžerka se došapnu direktoru, direktor se reče: Nalazite se u objektu, 15 ‘ektara, pet pokriveno, izvozili širom sveta, onda ekstraprofit, molbe i vapaji nisu pomogli, isključivi krivac za propast republička vlada, zahvali Dragomiru što je doš’o. Javi se Dragomir, i on zahvali, ovo je jedan od primera zašto je Srbija u situaciji u kakvoj jeste, svakodnevni primer, zna, ide on Srbijom. Oni su prvi bili protiv ekstraprofita, i njima ga udarili, imaju i rešenja Vrhovnog suda, da je to nelegalno, ne vredi, ali oni rade maksimalno na rešavanju tih problema, i to lobiranjem u parlamentu, kroz svoje prijatelje u Vladi. Lično će se založiti da se ceo slučaj predstavi, želi da znaju da je uz njih, maksimalno. A oni, ne treba da sede skrštenih ruku, neka blokiraju prugu, put, opkole kuće poslanika iz ovog kraja sve dok ne iznesu te probleme… Oni će sve izneti preko ovog jednog poslanika, i preko drugih, ako budu hteli, daće im sve materijale… Menadžerka upozori direktora da se zahvali, ovaj požele Bratu pobedu na izborima. Stadoše da izlaze, u’vatio mrak, nađe se baterijska lampa, Dragomir se snalazi, komentariše, ko za sebe, Ovde čovek ne zna šta da priča, jeste politički, ali moraju da prorade emocije…

IZVOL’TE SA DECA: Stigoše u fabriku konfekcije Uzor, koju je kupio bivši direktor i julovac Predrag Savić. U jednoj od proizvodnih hala smešten BK Fakultet za menandžment. Menadžerka predstavi Dragomiru svog pomoćnika i saradnika koji brine o fakultetu, uđoše u zgradu, Dragomir ode u toalet, novinarka izvadila blokče u boji svojih očiju, menadžerka informiše: Studenti imaju sve što im treba. Brat Dragomir izađe iz toaleta, menadžerka mu predstavi Savića, koji je napravio objekat, koji je veliki saradnik kompanije… Onda bi: Izvol’te sa deca, Dragomir uđe u prostoriju sa dvadesetak studenata, menadžerka komandova: Ustanite, Dragomirova bi starija: Sedite. Stade Dragomir ispred table na kojoj je bio neki grafikon iznad kog je pisalo „Prinuda“, predstavi se: Ja sam Dragomir Dragan Karić, jedan od braće i sestara Karić, jedan od osnivača Univerziteta BK, predsednik Saveta Fakulteta za menadžment… I reče da neće da ih zadržava, reče o familiji Karić, Univerzitetu, da imaju budućnost, ako im se ne sviđa menadžment ima drugih fakulteta. On je i predsednik Univerziteta u Moskvi koji ima 17.000 studenata, sarađuju sa Univerzitetom Lomonosov, čuli za Lomonosova, kad bi hteli da obiđu sve prostorije Lomonosova trebalo bi im 72 godine života… Oni imaju perspektivu, mogu da se bave i politikom, i biznisom, i bankarstvom, zato što je cela kompanija u njihovim glavama, eto on ima samo laptop i mali kofer sa ličnim stvarima. A šta je uradio, u vreme velikog Sovjetskog Saveza imao je sastanak sa predsednikom Vlade Riškovom, rekli mu samo 15 minuta, to je bilo vreme Suvog zakona u Rusiji, alkohol nije bio dozvoljen, rekli mu da za piće traži čaj, izneo je svoje prospekte, i ostao sa predsednikom do 11 sati uveče, i napili se, i postali prijatelji, i ostao u Moskvi još 19 godina. Zašto, zato što je imao priču. I oni imaju veliku šansu, samo da znaju šta je najvažnija stvar, o tome govori ruska poslovica koja kaže: Ako imaš neki problem, znaj da su pare u pitanju, sve počinje od para. Imaju šansu, ili da budu ministri, ili ambasadori, samo da zapamte neke stvari, najveća inteligencija je radoznalost, pravilo, Ljubi ruke idi dalje… Aplauzi, aplauzi, Dragomir kaže da će da dođe opet, da mu se jave, menadžerka diskretno obaveštava studente, obavezno da dođu na tribinu, prima k znanju Dragomirovu sugestiju da u prostoriji treba da bude slika osnivača, ikona krsne slave…

Bi opština, skupštinska sala puna, u prvom redu novosrbijansko rukovodstvo opštine, iza članstvo, razni biznismen koji je vazda bio biznismen po partijskoj kvoti. Pristigoše oni studenti, menadžerkin muž komandova: Svi unutra, odoše u zadnje redove, među transparente, Hoćemo republičke izbore, Zaposlite Srbiju… Eto Dragomira, aplauzi, sa menadžerkom sede za predsedavajući astal. Iza njih ‘volika slika Bogoljuba, sa raširene ruke, sa podignuti palčevi, krenu muzika, ono karićevsko „Srbijo naša majko“, sve usta, menadžerka stade pesmom da se unosi Dragomiru, da mu pada po reverima, svi pri’vatiše, Srbijo naša majko…

LJUDSKI RESURSI: Menadžerka pozdravi prisutnog predsednika opštine dr Tomića, predstavi dragog potpredsednika gospodina Dragomira. Predsednik Tomić reče da mu je čast i zadovoljstvo što može da pozdravi predstavnika jedne čestite i poštene porodice, i jedne jake političke partije: Dobro došli sada i uvek. Pa opet izađe menadžerka Divna: Sad će vam kazati kako nam je, ovako malo politički, kako to samo može, naš dragi potpredsednik gospodin Dragomir Karić. Izađe brat Dragomir: Imam izuzetnu čast da se predstavim pred vama, ja sam Dragomir Dragan Karić, srednji sin mojih roditelja Janićija i Danice Karić, srećno sam oženjen sa Bosankom Hafom, rodila mi je četvoro prelepe dece, tri sina i ćerku koja je malo pre pevala sa Bogoljubovom ćerkom, moj najstariji sin ima šestoro dece, i najmlađi sin Jugoslav dobio je naslednika sa suprugom Elenom. Priču počinjem porodično, jer Srbija, da bi imala snage, mora da ima ljudski resurs. Onda brat Dragomir pređe na druge teme, izloži sve o Kosovu, Srbiji i Crnoj Gori, našoj ekonomiji. Rešenje za Kosovo je da sve balkanske zemlje uđu u EU, i to odmah, kad je njemu Šreder 1999. rek’o Dragomire, jedina zemlja koja može da uđe u EU je Srbija.

Onda nešto reče oko ove situacije, koliko smo složni, koliko smo da komšiji ne crkne krava, kad ga je Bogoljub pozvao da dođe iz Moskve on je glasao za svog brata, došlo je vreme da se glasa za svog brata: Daj bože da u Srbiji bude još više braće Karić, i sestre Karić, koji zajedno rade, zajedno žive, zajedno tuguju, pevaju i raduju se. A o tom rađanju dece, i on je mislio da ne trebaju deca, bio savremen, i njegova žena nosila mini suknju, bila priča da samo seljaci prave decu, posle prvog sina prošle četiri godine i ništa, kaže on baba Jefimiji, koja se srećno tri puta udavala, i baba rekla, ako žena neće da rađa, ne moraju sva deca biti iz iste kuće. Kakvi ti biše aplauzi i slični izlivi.

Posle aplauza pitanja, prvo pit’o jedan sa petoro dece, ko da je čuo babu Jefimiju, iz tri braka, Dragomir pohvalio decu i rek’o da će sve da reši, da će sve da bude na njinu televiziju koja je jedina televizija otvorenih očiju. I Dragomir još prič’o, sve sa papir ispred sebe, sa olovku u desnu ruku, dok su mu se kamere unosile u papire, još odgovar’o, filozofir’o, ali i bio praktičan, i sve tako dok nije rek’o: Srbiji treba domaćin, taj domaćin je Bogoljub Karić.