Studenti iz Niša poručuju svojim kolegama da su tu i da ne ćute. Iako im je trebalo malo više vremena da se odazovu blokadama, pokazuju istrajnost u nameri da dođu do cilja, a to je svakako ispunjenje zahteva. Neki su zabrinuti kako će polagati ispite, a neki su samouvereni da su položili onaj najvažniji – iz etike i solidarnosti
U sredu 4. decembra, tačno u 11.52, okupljeni studenti i građani ispred zgrade Univerziteta i Rektorata u Nišu odali su počast poginulima u Novom Sadu petnaestominutnim ćutanjem. U 12.07 studenti su se uputili u zgradu niškog Univerziteta sa namerom da zahteve, koje su prvenstveno poslali na imejl-adresu ove ustanove, predaju i rektoru uživo. Oni traže da se ispune svi zahtevi studenata FDU koji se odnose na procesuiranje osoba koje su fizički napale studente 22. novembra na mirnom odavanju počasti poginulima u Novom Sadu. Pored toga, naveli su i da traže “smanjenje pritiska, nasilja i targetiranja usmereno na studente, kao i na mlade, srednjoškolce, profesore i na sve građane koji javno izražavaju svoje nezadovoljstvo i dele svoje stavove”. Takođe, jedan od zahteva je i objavljivanje celokupne dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, pokretanje krivičnog postupka i procesuiranje odgovornih za pad nastrešnice, i – “razrešenje funkcija onih koji nose političku odgovornost”.
Dočekao ih je prorektor za nastavu profesor dr Miroslav Lazić. Lazić nije želeo da razgovara sa studentima o njihovim zahtevima javno, pred medijima i pred drugim studentima, pa je pozvao studenta iz Neformalne grupe niških studenata Mateju Nikolića da pričaju nasamo; on i ostali prisutni studenti su to odbili. Zato je razgovor održan u Velikoj sali Univerziteta koja je bila dupke puna – bilo je tu studenata, građana i pojedinih profesora.
Prorektor je rekao kako se slaže sa njima, ali da on nije “prava adresa” za pomenute zahteve, dok su studenti naprestano ponavljali da traže javnu podršku niške akademske zajednice. Takođe, želeli su da stave do znanja prorektoru da njihove “bedne diplome” ništa ne važe sve dok je društvo ruinirano. Mateja Nikolić je tada rekao za “Vreme” kako smatra da je prorektor na njihovoj strani, kao profesor i kao čovek, ali da je njegova reakcija bila veoma svedena. “Očekujemo od ostalih profesora i profesorki Univerziteta u Nišu da se, takođe, javno oglase. Ako neće Univerzitet kao celina, onda neka barem profesori javno istupe po ovom pitanju”, dodao je.
POČETAK BLOKADA I RETORIČKA PITANJA
Nakon javnog razgovora sa prorektorom Lazićem, održan je plenum na kom je odlučeno da će tog dana studenti okupirati zgradu Univerziteta i tako stupiti u šestosatnu “blokadu upozorenja”. Pet dana nakon pomenute blokade zgrade Univerziteta, Rektorat se zvanično oglasio saopštenjem u kojem se navodi da podržavaju zahteve studenata, ali se ne slažu sa akcijom blokiranja fakulteta. Sličnog je stava i najviše predstavničko telo studenata u Srbiji Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS), koja je osudila svaki vid nasilja prema studentima, ali je zato pozvala studente, profesore i celokupnu akademsku javnost da se povodom svojih zahteva obrate nadležnim ustanovama, poručivši da visokoškolske ustanove nisu mesta političkog organizovanja. “Ističemo da zahtevi koji su plasirani u medijima nisu inicijativa svih studenata Univerziteta, već manje grupe koja, pozivajući se na borbu za interese studenata, zapravo sprovodi političko delovanje uzurpirajući Univerzitet, visokoškolske ustanove i nastavni proces”, navode u jednoj objavi. SKONUS je pre nekoliko dana postavio pitanje – verovatno retoričko s obzirom na to da su komentari na objavi onemogućeni – studentima i profesorima, ali i široj javnosti, koje glasi: “Šta je zapravo cilj blokade fakulteta?”.
OČEKIVANA HAJKA
Filozofski fakultet bio je prvi na spisku fakulteta “za blokiranje”, najviše zato što je na plenumu bilo prisutno najviše “filozofa”. Prošlog petka, 6. decembra, u 11.52 veliki broj okupljenih studenata, profesora i zaposlenih na ovom fakultetu, zajedno sa drugim građanima, odao je počast stradalima u Novom Sadu, nakon čega su ušli na Fakultet i proglasili ga zvanično blokiranim. U amfiteatru je potom dekanka Natalija Jovanović izjavila da staje iza svojih studenata, da ih podržava i da smatra da su njihovi zahtevi i te kako razumni.
Ona je za “Vreme” rekla da blokada znači da su se studenti probudili i da su dobro razumeli svoje profesore koji ih uče kritičkom razmišljanju. “Ovo sve pokazuje da studenti imaju svoj stav, da dobro promišljaju o stvarima, posebno onim koje se dešavaju neposredno oko njih. Kao što vidimo, te stvari nisu dobre i studenti su našli način da na to reaguju”, poručila je profesorka Jovanović za “Vreme”.
Dan pre blokade Filozofskog fakulteta, ona je izjavila da će pružiti podršku studentima, nakon čega su pojedini mediji otpočeli medijsku hajku protiv nje. Počeli su da šire navodne informacije da je Natalija Jovanović uhapšena u policijskoj akciji SBPOK jula ove godine zbog sumnje da je učestvovala u izvršenju krivičnih dela primanje i davanje mita, trgovina uticajem i zloupotreba službenog položaja, kao i u nameštanju tendera u korist jednog niškog preduzeća.
Dekanka je to demantovala i rekla da će podneti tužbu protiv medija koji su to objavili, a za “Vreme” je dodala da uopšte nije iznenađena tim napadima. U amfiteatru je pred okupljenim studentima poručila da njoj “mogu da rade šta god hoće, a studenti će nastaviti dalje”.
Upravnica Departmana za komunikologiju i novinarstvo Marija Vujović kaže da, po njenom mišljenju, nije u pitanju medijska već hajka propagandnih glasila usmerena na dekanku Nataliju Jovanović: “Jasno je da su ti mediji, koji su pisali o njoj, trebalo sa njom i da kontaktiraju. Zatim, radi se o potpunoj laži. Niti je objektivno, niti istinito. Događaj se zaista dogodio, ali dekanka Jovanović nije učestvovala u njemu. Ona nije bila ni osumnjičena, niti hapšena. Tako da ti takozvani mediji u stvari i nisu mediji”.
Više od 170 profesora i zaposlenih na ovom fakultetu potpisalo je saopštenje za medije u kom se osuđuje represija vlasti i pruža bezrezervna podrška studentima niškog Univerziteta. Jedan od njih je Dušan Aleksić, docent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo, koji je rekao da su studenti na pravom mestu. “Najlepša slika danas jeste upravo slika koja je otišla sa Filozofskog fakulteta u Nišu, jer pokazuje koliku moć zapravo imaju ti mladi ljudi, koliko energije i koliko svesti imaju o trenutnom stanju u društvu. Upravo su oni ti koji treba da ga menjaju, jer su ostali jedno retko zdravo tkivo koje ovde postoji”, podvukao je Aleksić za “Vreme”.
KO SPAVA NA FAKULTETU, A KO PUTUJE U BUDIMPEŠTU
foto: danica anđelićREDOVNA POJAVA: Stanje na fakultetu
Na plenumu, koji je kasnije tog dana održan na Filozofskom fakultetu, izglasana je potpuna blokada ove ustanove sve dok se pomenuti zahtevi ne ispune. Nastave neće biti ni u jednom obliku, a neće biti održani ni kolokvijumi ni ispiti. Studenti su pozvali sugrađane da ako su u prilici, doniraju hranu, ćebad, vreće za spavanje i osnovne potrepštine, s obzirom da će, kako su poručili, Filozofski fakultet mnogima od tog dana pa do daljnjeg biti dom i prebivalište. Pojedini profesori su odmah doneli svojim studentima, između ostalog, osveženje, kesice kafe, kuvalo, plastične čaše…
Studentkinja Kristina Milojević iz Neformalne grupe niških studenata kaže da je Filozofski fakultet njihov, da su kod svoje kuće i da su na sigurnom, što su potvrdili i profesori i dekanka. “Šta je fakultet ako ne studenti?”, poručila je Kristina Milivojević.
Svake večeri organizuju se različite aktivnosti. Pojedini studenti sviraju gitare, drugo veče je posvećeno nekim drugim umetnosti poput čitanja sopstvene poezije ili recitovanja pesama koje vole. U ponedeljak je bilo održano i filmsko veče; studenti su pozvali svoje kolege da im se pridruže na projekciji dokumentarnog filma Blokada, dok je utorak veče, kada ovaj broj odlazi u štampu, rezervisano za književnost, a gost je niški pisac Dejan Stojiljković.
Studenti su, takođe, zaokupili određene prostorije na fakultetu i odredili im “funkcije”. Jedna od učionica rezervisana je za sastanke radnih grupa, u drugoj se nalaze hrana i lekovi, u amfiteatru će se održavati radionice i veći sastanci, ali i gledati filmovi, dok je učionica na prvom spratu pretvorena u čitaonicu.
Osoblje fakulteta redovno menja higijenske i menstrualne proizvode u toaletima, a ustanovljena su i pravila ponašanja kojih studenti moraju da se pridržavaju. Neka od njih se odnose na poštovanje kućnog reda, sakupljanje smeća, ukoliko se neka hrana ne pojede daje se životinjama, minimalno korišćenje plastike, poštovanje osoblja fakulteta i fakultetske imovine… Mateja Nikolić opisuje atmosferu: “Svi se dobro slažemo. Organizujemo razna dešavanja, od filmova do večeri poezije. Imamo odvojenu prostoriju za učenje, spavanje, dok je amfiteatar 21 naša ‘dnevna soba’ i tu smo stalno”. Dodaje da vreme ispunjavaju i društvenim igrama, pravljenjem transparenata i smišljanjem akcija i planova.
Međutim, dok veliki broj studenata boravi na Filozofskom fakultetu u vrećama za spavanje, Savez studenata tog fakulteta uopšte se ne oglašava o blokadi. Umesto toga, pozvali su studente da se prijave na izlet u Budimpeštu 14. decembra. Iz Saveza su rekli “Vremenu” da ne žele da se oglašavaju.
NAKON OSTAVKE UPRAVE, PMF BLOKIRAN
Istog dana kada je blokiran Filozofski fakultet u Nišu, stigla je vest da je celokupna uprava Prirodno-matematičkog fakulteta podnela ostavku. Odluka je usledila samo dva dana nakon što je nastavno-naučno veće PMF-a zvanično iznelo svoj stav protiv projekta “Jadar”. Do sada nije bilo javnog obrazloženja ostavki.
Baš u ponedeljak 9. decembra, na plenumu na Filozofskom fakultetu izglasana je odluka o stupanju u blokadu i PMF-a. Iz Neformalne grupe niških studenata su objavili da će zbog negativnog stava PMF-a o projektu “Jadar” tamo održati “čas integriteta”. “Kako je PMF stao u odbranu celog društva ovim svojim stavom, tako mi stajemo uz njih”, objavili su na svojoj Instagram stranici.
Posle petnaestominutnog ćutanja ispred zgrade Fakulteta, okupljenima se obratio dekan Niko Radulović, koji je podneo ostavku, ali o tome nije bilo reči. On je kazao da podržava zahteve studenata i da im pruža punu podršku, ali da sama blokada sa sobom nosi bezbednosni rizik, zbog čega je protiv toga. “Bilo kakva opstrukcija rada može ugroziti bezbednost svih nas, kao i izazvati ozbiljne posledice po opremu i istraživačke procese. Iz tog razloga, Fakultet je za profesore i istraživače otvoren sedam dana u nedelji 24 časa dnevno, kako bi se vršila neprekidna kontrola bezbednosti laboratorija, eksperimenata, kao i biološkog i hemijskog materijala. Fizička blokada Fakulteta dovodi u pitanje bezbednost svih nas”, rekao je Radulović. On je zatim dozvolio da studenti održe plenum u amfiteatru na Fakultetu, a na kom je ipak izglasano da se Fakultet blokira.
U utorak 10. decembra, u trenutku pisanja ovog teksta, zvanično je blokiran i Fakultet umetnosti u Nišu; u planu je da se održi i plenum na Elektronskom fakultetu u sredu 11. decembra. Studenti Elektronskog fakulteta izrazili su zabrinutost u vezi sa Pravilnikom o disciplinskim merama, koji je donet 2022. godine i koji je, kako su istakli, nedavno ponovo postavljen u pokušaju da se studenti uplaše. Navode i da se u Pravilniku spominje bojkot studenata kao teška povreda obaveza. Međutim, u utorak su iz dekanata Elektronskog fakulteta poručili da studenti ne smeju biti kažnjavani zbog mirnog izražavanja slobode mišljenja, te da nijedan student neće biti sankcionisan zbog prisustva na plenumu ili protesta. Takođe, nezvanično se saznaje kako je moguće da se blokadama uskoro pridruže i Ekonomski i Građevinsko-arhitektonski fakultet u ovom gradu.
Studenti iz Niša “grlom u jagode” su odlučili da glasno i jasno poruče svojim kolegama da su tu i da ne ćute. Iako im je trebalo malo više vremena da se odazovu blokadama, pokazuju istrajnost u nameri da dođu do cilja, a to je svakako ispunjenje zahteva. Neki su zabrinuti kako će polagati ispite, a neki su samouvereni da su položili onaj najvažniji – iz etike i solidarnosti. Poručili su svojim kolegama da više ne spavaju. Tačnije, spavaju, ali odsad samo na svom fakultetu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Godinu za nama obeležila je studentska pobuna. Svi smo bili iznenađeni usled već decenijske društvene apatije i osećaja da u Srbiji ništa ne može da se promeni. Zato na naslovnoj strani novogodišnjeg dvobroja “Vremena” i stoji “Ima nade”. Ima je – zaista. Pobunjeni studenti svima su pokazali kako izgledaju stvarna hrabrost, solidarnost i zrelost. Takođe, tu je i njihov nezabeleženi demokratski način odlučivanja, otvorenost za dijalog i nenasilan način borbe za javni interes uprkos svim klevetama, provokacijama i fizičkim napadima
Tragedija se ponovila na gotovo istovetan način, u istom mestu, nasumično, bestijalno, užasno... Ima li u toj surovoj činjenici ikakve poruke, upozorenja, opomene? Ili se sve završava u strašnoj plimi neizrecive tuge koja se teško i sporo povlači, tišini koja zida prazninu i hrani besmisao, da bismo potom prepustili vremenu da učini svoje – da nas “oslobodi” ožiljaka, zamrači nam sećanje i amnestira nas od odgovornosti
Dok proslavljamo Novu godinu, neko spava na kartonu, pokriven ćebetom toliko tankim da se sklupčava uza zid. Dok proslavljamo Božić, neko je gladan i ne može da dođe do doktora jer nema dokumenta. Bolestan je i izgubljen, nije dobio podršku kada je trebalo, a nema je ni danas. Sistem žmuri na osobe u situaciji beskućništva. A kako je njima u ovim danima
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Dirljivo izgledaju natpisi koje stariji građani nose na nekim antirežimskim akcijama, a na kojima se na različite načine ispisuje ista poruka: “Studenti, molimo vas, spasite nam državu!” Trenutno je blokirano tridesetak fakulteta, sa tendencijom da se ovaj broj značajno uveća, a masovnost demonstranata poraste, čemu uveliko doprinosi osionost Vučićeve vlasti. Snaga studentskog bunta iskazuje se kroz rađanje kompleksne i inovativne kulture otpora koja je do sada toliko nedostajala, kao i kroz međusobnu solidarnost
Sud nije osporio da je deo sporne doktorske disertacije Jelene Trivan prepisan bez navođenja izvora. Ali, kako tvrde u presudi, to smeju i mogu da ustanove samo “stručna lica” – nikako novinari
“Lično me je napao batinaš za koga sam kasnije saznao da je član vladajuće partije. Prisustvovao sam i napadu na Pavla Cicvarića od strane još jednog člana Srpske napredne stranke, kao i na još neke aktiviste. To je zaista tragičan prizor: u jednoj državi, visoki zvaničnici vladajuće partije na ulicama napadaju studente koji mirno stoje”, kaže za “Vreme” Petar Seratlić
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!