Kompletna rekonstrukcija jedinog objekta sa bazenima koštaće oko 1,5 miliona evra i opština očekuje da će novac dobiti iz budžeta skrojenog za Nacionalni investicioni plan
Novi Beograd je najveća opština u Srbiji, sa prijavljenih 230.000 stanovnika i još oko 30.000 ljudi koji tu rade ili žive. Balkanski Menhetn, kako ga naziva zamenik predsednika Skupštine opštine Goran Džafić, od velike spavaonice izrastao je u biznis centar svetskih banaka, predstavništava velikih automobilskih kuća, naftnih giganata, građevinskih kompanija itd. U Novom Beogradu gotovo svakog dana završi se po jedna nova zgrada, a taj prostor koji poprima fizionomiju savremenog velegrada – nema ni jedan jedini zatvoreni bazen. Beogradska arena je sinonim za loptu, a drugi sportski centar, „11. april“, ima ruinu od tzv. olimpijskog bazena koji se ne koristi 15 godina. „Dva letnja bazena, za neplivače i treninge, povremeno su rekonstruisana, ali po modelu štapa i kanapa, krov odavno prokišnjava, a ceo nekada ugledan sportski centar liči na napola zakrpljenu građevinu“, kaže za „Vreme“ Goran Džafić.
REKONSTRUKCIJA: Opština je odlučila da podupre kompletnu rekonstrukciju „11. aprila“ i prikupi iz gradske i državne kase potrebnih 1,5 miliona evra. Džafić navodi da je Ministarstvo obrazovanja i sporta već odobrilo 15 miliona dinara za izradu glavnog projekta za rekonstrukciju celog Centra i kupovinu ventilacionih komora, a ostatak novca očekuje se iz budžeta Nacionalnog investicionog plana i delom iz gradskog. „Verujem da će sadašnja opštinska vlast bar do pola završiti taj poduhvat, ali ako sredstva stignu na vreme, ima izgleda da se rekonstrukcija okonča do 2008. godine“, smatra Džafić. On najavljuje da će za dve nedelje biti raspisan tender za glavni projekat, da će kompletna dokumentacija biti pripremljena do kraja godine i da će se do tada uraditi klimatizacija. „To bi bila prva faza, zatim slede još dve: rekonstrukcija dva mala bazena i krova. Veliki zatvoreni bazen kojme nedostaje dva centimetra da bi dobio status olimpijskog, bio rekonstruisan u trećoj fazi, kao i pomoćna sala za mali fudbal, košarku i odbojku, tribine i sve pomoćne prostorije u Centru, a zatim spoljni teniski tereni“, objašnjava zamenik predsednika opštine. Najveći problem na koji je opština naišla kad je ušla u celu priču jesu ogromni troškove održavanja „11. aprila“. Ukratko, Centar je nerentabilan. „Čak ni zagrevanje bazena ne može da se pokrije od cena karata za plivanje. Zato ćemo ići na komercijalnu varijantu – dogradnju poslovnog prostora oko bazena kako bismo privukli firme da zakupe lokale.“ Da bi se centar sam izdržavao, za malu naknadu ponudiće svim osnovnim i srednjim školama u Novom Beogradu da tokom prepodneva koriste bazene za obuku neplivača i da svaka škola bar jednom nedeljno ima čas plivanja u „11. aprilu“. Zatvoreni bazen će po podne i u večernjim satima biti otvoren za građanstvo ili za treninge plivačkih ili vaterpolo klubova.
MAKETA: Za sada postoji maketa budućeg izgleda Centra, koja je zapravo vizija tima arhitekata koje je angažovao „11. april“ i slična je konačnom idejnom rešenju koje će biti završeno za nekoliko dana. Na osnovu tog idejnog rešenja, Centar će raspisati tender za glavni projekat, dakle za kompletnu dokumentaciju rekonstrukcije, od najmanje pločice do krova. „Bilo bi lepo kada bi Centar izgledao kao na maketi, jer su na njoj ukomponovani i dodatni sadržaji. Izgleda fenomenalno, ali može da bude problema u obezbeđivanju sredstava. Ono što mogu da garantujem jeste da će novac koji Opština dobije od države biti utrošen na rekonstrukciju i u sledeće dve do tri godine imaćemo gde da se kupamo zimi“, obećava Džafić.
Inače, sredstva iz Nacionalnog plana raspodeljuju se na lokalne samouprave, prema spisku prioriteta koje one utvrde. Novi Beograd je tražio pare za rekonstrukciju pet sportskih terena između zgrada u blokovima, za revitalizaciju centra Fontana, za ogradu oko osnovne škole Kameni na Ledinama, za rekonstrukciju Prvomajske ulice, za adaptaciju četiri biblioteke i za pilot-projekat logorobotika na Politehničkoj akademiji. „Da kvartovi u Novom Beogradu ne bi ličili samo na konstrukcije od betona i stakla, krenuli smo da im promenimo lice“, navodi Džafić motiv da se ulepša život stanovnika ove opštine. On najavljuje i jednu veliku privatnu investiciju – akva-park u Bloku 44, igraonicu na vodi za mlađu populaciju, sa tridesetak bazena sa toboganima.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
