Uz ambiciju da menja svet, režim se prihvatio i krađe glasova. Posledice hvatanja u krađi su blokade i štrajkovi
Prilog koji objavljujemo do sada je postojao samo u starom formatu web izdanja, dostupnom na ovoj adresi.
Gaze bre, gaze, gaze deset godina, kradu, lažu, biju, i malo im, hoće sad i glasove. E vala, neće. Mi smo u pravu, objašnjava sredovečna Beograđanka vozaču GSB-a i hitro mu na tramvaj desetku lepi: „Zatvoreno zbog krađe“
Vozač se smeši, okupljeni na Slaviji prvog dana blokade aplaudiraju, a ona odlazi. Kaže ide kod dece na Plato. Odnekud se pojavljuju gimnazijalci, trube, galame, mašu Otporovom zastavom. Građani u blokadi burno pozdravljaju. Policijska kola i par saobraćajaca vrte se u krug oko trga Dimitrija Tucovića. Narod ih gotovo i ne primećuje. Ujutru su baš tu odradili posao. Skidali su tablice autobusima određenim za blokadu. A građani su skidali njima tablice. Nije im baš bilo pravo. Pozvali su u pomoć interventnu brigadu policije.
SELJACI, RADNICI, ADVOKATI I METEOROLOZI: Kod Smederevske Palanke seljaci zbog pokradenih glasova izvezli 40 kombajna. Blokirali jedan od puteva. Tamo milicija ne kruži već naređuje. Milomir Lekić, učesnik u blokadi, poljoprivrednik, ovako za „Vreme“ opisuje situaciju u ponedeljak 2. oktobra, prepodne: „Došla milicija“ Kaže: „Uklonite kombajne“. Mi nećemo. Oni opet navaljuju. Mi kažemo „u redu“. Istočili smo sve gorivo na put. Otvorili rezervoare i pustili. Kombajni k’o mrtvi. Onda smo im rekli: izvolite, pa ih vi uklonite. Oni ne znaju šta će. I sada čekamo. Pa, videćemo. Sramota, jedan čovek maltretira ceo narod. Nek ide, de oće! Evo i gorivo sam reskiro. Jes da košta, ali nema druge…“
U pedesetak gradova i mesta u Srbiji građani su na ulici. Većina škola i fakulteta ne radi. Ponegde, kao u Čačku, Užicu i Nišu, Kragujevcu, otkazuju i državne službe, banke na primer, ili one koje se bave platnim prometom. Iz užičke službe SDK poručuju da ne daju da im pare idu više za Beograd. Zatvoreni su muzeji i kulturne ustanove. Sve više strukovnih udruženja i organizacija poziva svoje članstvo na građansku neposlušnost. U nedelju se oglasila i Advokatska komora Srbije, saopštavajući da pet hiljada advokata osuđuje krađu glasova i nezakonit rad Savezne izborne komisije i da će svoju aktivnost svesti samo na hitne slučajeve. U ponedeljak je i Nezavisno udruženje lekara i farmaceuta pozvalo zdravstvene radnike da stupe u štrajk. I pre njihovog oglašavanja i poziva niški zdravstveni radnici su po zdravstvenim ustanovama organizovali dežurstva i samoinicijativno obustavili normalan rad. U Užicu i Kragujevcu, Vranju, Soko Banji i Čačku takođe. U gradu na Lepnici dr Dragan Marković, lekar u Hitnoj pomoći, zbog nepriznavanja izbornih rezultata stupio u štrajk glađu.
Prognostičari Hidrometeorološkog zavoda Srbije izvinili su se građanima što ovih dana neće biti prognoze. I oni su stupili u štrajk. Štrajkuju i socijalne službe, poput Beogradskog centra za socijalni rad. U većini gradova ne rade ni obdaništa. Srbija ovih dana živi na raskrsnicama, trgovima, putevima. Domaće i strane agencije procenjuju da je ovih dana građansku neposlušnost režimu Slobodana Miloševića na ulicama iskazalo više od milion ljudi.
„Funkcioniše“ samo narod na ulicama, i policija. Prvi su za sada agilniji. U Bačkoj Palanci, uporištu junaka jogurt revolucije Mihalja Kertesa, policija odbila naređenje da interveniše protiv građana. Koškanja je bilo i u ponedeljak na beogradskim ulicama, uglavnom na periferiji. U Batajnici su policajci pendrecima udarali po automobilima građana koji su blokirali jednu od raskrsnica. Bilo je i hapšenja: prema prvim informacijama na tapetu vlasti našlo se desetak vozača autobusa, koji su prekšajno zaradili zatvor od deset do trideset dana. Ipak, u opštem narodnom otporu u kome protestuje svako na svoj način, kako zna i ume, ima nekog reda u podelama obaveza. Studenti i srednjoškolci u saradnji sa Otporom zaduženi su za „otvaranje vrata“ fakulteta i škola, građani blokiraju regionalne puteve, gradske raskrsnice i puštaju samo kamione sa hlebom, sanitetska kola i vatrogasce.
Najveće iznenađenje predstavljaju štrajkovi i građanska neposlušnost radnika po velikim državnim fabrikama. Oni su bili stub režima, ili bolje reći najdragocenija masa za manipulaciju. Protekih godina režim im je oduzeo i posao i normalne plate, i gotovo 800.000 zaposlenih poslao na prinudne odmore. Danas gotovo da i nema velike fabrike u Srbiji koja se nije priključila pozivu na građansku neposlušnost i generalni štrajk. U Beogradskoj opštini Rakovica, štrajkuju ili kreću u štrajk, kako javljaju mediji, radnici IMR-a, Rekorda, koji su pre deset godina u povodu kosovske krize klicali Miloševiću pred saveznom skupštinom.
Protestna pisma i najave štrajkova stižu i iz glavnih Miloševićevih uporišta svih ovih godina: državnih medija ili onih podržavljenih u poslednjih nekoliko godina. Veliki narodni protesti traju u i u tzv. drugoj prestonici Srbije, Požarevcu. Tamo su na ulici učenici sa svojim nastavnicima, lekari kliničkog centra i drugi građani. Reporteri javljaju da se svaki dan na požarevačkim ulicama nalazi gotovo petnaest hiljada ljudi.
JAJIMA NA OPŠTINU: U Novom Pazaru stvari stoje drugačije. Tamo su na protest u ponedeljak ujutru izašli samo učenici gimnazije i tehničke škole bez prepirke sa svojim nastavnicima i direktorima. Izašli su sami. Na ulicama im se niko nije pridružio. Kada su krenuli da poput svojih vršnjaka „otvore vrata“ Ekonomske škole, u kojoj je direktor Husein Hanić zaključao đake da ne bi izašli na ulicu, intervenisala je policija. Posle kamenica i polomljenih prozora direktor je popustio i učenici Ekonomske škole su se pridružili svojim vršnjacima i popodne okončali protest. Policija nije intervenisala, a učenici su i Skupštinu opštine častili jajima. U utorak Pazarci nisu mogli da vide nijednu, ni državnu ni lokalnu, TV stanicu. Dan pre toga nisu mogli ni na internet. Kao u rezervatu, potpuno izolovani od sveta. Poznavaoci prilika u Novom Pazaru kažu da u ovom gradu niko nikada nije štrajkovao, a da su juče po jakom policijskom obezbeđenju koje je pratilo učenike bili iznenađeni koliko ima policije u njihovom gradu. Ništa nije zatvoreno, a sve prodavnice normalno rade. Nema ni blokada. Pazar živi svoj život. Izgleda da favoritu tamošnjih lokalnih izbora Sulejmanu Ugljaninu nije do protesta. Što se građana tiče, medijska blokada je učinila svoje.
Prema raspoloživim podacima, protestuje se u svim većim gradovima u Srbiji čak i tamo gde na lokalnom nivou nije zabele žena pobeda, ili bar ne ubedljiva, opozicije: Beograd, Čačak, Kraljevo, Požarevac, Niš, Kragujevac, Bor, Majdanpek, Velika Plana, Kruševac, Novi Sad, Kikinda, Bačka Palanka, Sombor, Sremska Mitrovica, Vrbas, Vršac, Mladenovac, Vrnjačka Banja, Prokuplje, Vranje, Pirot, Ćuprija, Kuršumlija, Smederevo, Aranđ- elovac, Pančevo, Subotica, Požega, Valjevo, Velika Plana, Jagodina… Rečnikom vladajućeg kradljivog režima i državne televizije, koja gotovo uopšte ne izveštava o onome što se događa u Srbiji, žitelji pobunjenih gradova morali bi potpasti pod kategoriju NATO plaćenika, izdajnika, neprijatelja, nepatriota i ko zna kojih još pogrdnih naziva kojima režim svih ovih, a posebno ove godine čašćava većinu svojih građana. Ako je to i odista istina, onda se Slobodan Milošević mora zapitati šta je radio sve ove godine i ko mu je na drugoj strani. Ako je suditi po masovnim protestima širom Srbije, onda je to poprilična manjina. Tačno onako kao na izborima koje ne priznaje. Kako je Slobodan Milošević posredno u obraćanju naciji i najavio, u Beogradu i diljem Srbije počele su restrikcije struje. Navodno zbog štrajka rudara u Kolubari. Beograđani odgovaraju: „Nema veze za struju. Da vidimo to glasanje“. Ulicama glavnog grada valjaju se pocepani izborni plakati. A nešto teže se dobija i hleb. Zbog blokada ulica, štrajka GSB-a i taksista u Beogradu se pešači više nego ikad.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
