Srbija do Majamija

Važna vest: svi mediji javili da je, u decembru, u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa upisano plivanje za bogojavljenski krst, kao element živog nasleđa. Odluku je doneo nacionalni komitet, a pored Krsta, upisan sarački zanat, sviranje na tamburici i još nekoliko “elemenata živog nasleđa”. Narodni muzej iz Čačka se hvali da je on prvi to predložio, pa neka im bude, ali može se reći da su svi, svi, svi za ovaj predlog. Važno je da je u kulturu upisano brčkanje u ladnoj vodi, troprstaško litijašenje i zaklinjanje u Boga i ovakvu otadžbinu. Reklo bi se, sve na svome.

DUHOVNI ASPEKT GLEDANJA

I ove godine, kao i ranijih, plivalo se di se stiglo. RTS javio, ko to kaže ko to laže da ne rade pos’o, da na Adi Ciganliji do krsta prvi stigo Nikola, u Užicu student Vasilije, koji pobednički reko da je jedna od naših, iz duhovnog aspekta gledanja, obaveza da ispoštujemo i saosećemo sa Isusom. Dajte da i ovo uđe u Registar. Učestvovalo i 15 policajaca, koji hteli pokažu kako je policija uvek sa svojim ljudima.

Na jezeru Jarkovci, kod Inđije, nije dozvoljeno opoziciji da pliva, jer im, pogađate, “prijava nije stigla na vreme”. Niški pobednik IT inženjer Strahinja, koji nije želeo da se prijavljuje iz posebnih razloga, nego kad oseti potrebu. U Čačku najbrži bio Jovan, lično mu čestito SNS gradonačelnik Milun, koji reko da je ovo veoma značajno za sve nas. U Čačku održana i bogojavljenska akademija, podeljena priznanja, a Narodni muzej iz Čačka radosno saopštio da su oni prvi predložili da plivanje za bogojavljenski krst bude na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Plivalo se i u Republici Srpskoj, gradonačelnik Banjaluke Draško skočio u Vrbas. U Crnoj Gori sve u šesn’es’, u Podgorici pobedio Bogdan iz Dođoša, pop u mantiji skočio u jezero… Na Gazivodama rekli da neće biti plivanja, navodno patrijarh Porfirije nije ‘teo provocira Albance, ali, i bez crkve bilo rekordno, organizator Kancelarija za Kosovo, znate patriotu Petkovića, skup obezbeđivala Kosovska policija… Stiglo se i do Majamija, jok Srbija do Tokija, Majami je na drugu stranu, Tanjug javio da to bilo na plaži Halandejl bič…

Najbolje, zna se, bilo u Zemunu. Bilo tačno 495 učesnika, prvo bila litija duž glavne ulice, čija rekonstrukcija je u završnoj fazi, samo tutnjalo “Bog se javi, vaistinu se javi”. Svi uspešno, uz pesmu i veselje, stigli do Dunava, gde bio umetnički program. Onda svi klekli da se bogu mole, ponavljalo se za sveštenikom: “U čast Srbije i krsta zaklinjemo se sa tri prsta… Srpskoj zemlji, srpskom rodu… za naše Kosovo i u vatru i u vodu… Duša bogu, srce narodu…” Pobedio Ivan, koji, dok mu je Srbin u gaćama, sa šajkačom na glavi, prinosio ikonu, odgovorio na pitanje kako se oseća.

Bilo i novih disciplina – u Sabornom hramu u Vranju održan čin kupanja krsta, javljeno da pobedila studentkinja Kristina, čiji tatko izlicitiro 355.000 dinara. Tako je studentkinja okupala krst pred popom i rekla da ovim činom htela da se pomoli bogu za zdravlje porodice i svih ljudi na svetu. Veliki broj je uzeo svetu vodicu u kojoj okupan krst, da njome okrepi svoje ukućane.

OSVEŠTAVANJE CRNE KACE

Već dugo u Valjevu se postižu izvanredni rezultati u to plivanje, sa tim se može meriti samo kade je SNS gradonačelnik otvorio vodenicu kao fabriku hrane, i izvanredan rezultat na prethodnim izborima, naročito u Beogadu i Šapcu, jerbo u Valjevu, po toj lopovskoj šemi, ne bilo lokalnih izbora.

Iz Gradske crkve, posle liturgije, izađe vod popova na čelu sa visoki vladika, stadoše pod suncobran, koji bio kišobran, do crne kace, bi Slava Ocu, i Sinu, i svetome duhu, pa rekoše, Gospodu se pomolimo, visoki vladika kitom bosiljka osvešta crnu kacu, iz koje su izlazile cevi sa instaliranim česmama. Narod navali toči osveštanu vodu iz česmi.

Centralni događaj na reci Gradac, Berkova brana. Narod se okuplja, sa betonske ploče, iznad kafane “Brek”, ide pravoslavno-patriotski muzički program. Od crkve uze stiže litija, napred vojnik u maskirnoj uniformi sa drvenim krstom, za njim drugi vojnik u maskirnoj uniformi sa belim stiropor krstom, pa dva vojnika u maskirnim uniformama koji zajednički nose ikonu. Narod sa zastave, deca u narodnim nošnjama sa ikone, velika zastava “Nema predaje”, visoki vladika Isihije, sveštenici… Po očito novi scenario, svi produžiše, zaustaviše se kod kazana za kuvanje vina.

Popeše visokog Isihija na betonsku ploču iznad kafane, držeći veliki krst u desnici reče da Bog blagoslovi mlade i stare, da je ova reka i reka Jordan, neka Bog sve blagoslovi…Javi se voditeljka u žuti kaput i dade reč gradonačelniku, SNS gradonačelnik sa zift bojom kose poruči: “Časni oci, dragi sugrađani, na današnji dan… Sve za dobrobit građana, ovaj lep događaj je dokaz lepe saradnje crkve i grada…”

Voditeljka sa kosu na razdeljak reče koliko plivača, koliko policajaca, koliko muškaraca, koliko žena, ko najstariji, ko najmlađi, pređoše na umetnički program, bi pesma o carstvu nebeskom, bi Ovo je Srbija… Pustiše Marš na Drinu, preko mosta na kome bile litijske zastave uzeše prelaze plivači u razne gaće, voditeljka zatraži veliki aplauz, objavi da ovde plivo i princ Karađorđević, zatraži još jedan aplauz, reče da će visoki vladika spustiti krst u vodu, a sveštenik Dejan dati znak za start… Plivači su bili na drugoj obali, prva uze da se kvasi ženska u crni kostim.

Ozgo, od uzvodno, pojavi se crni gumeni čamac ukrašen zelenim bršljanom. U čamcu dva veslača, dva sveštenika koja su držala beli stiropor krst ukrašen bršljanom i belim cvetovima, napred u svoj visini visoki vladika. Čamac stiže naspram plivača, umiriše ga, visoki vladika uze beli stiropor krst, dok su ga dva sveštenika pridržavala, pa ga umoči u vodu, pa ga otrese, još jedared ga umoči i otrese, treći put ga umoči i otrese, pa spusti u vodu, sveštenik sa plavi mikrofon viknu: “Bog se javi, sad!” i sve skoči u reku.

Plivači doplivaše do belog stiropor krsta, jopet grunu Marš na Drinu, uzeše izlaze iz vode, jedan u mikrofon reče da je iz Bajine Bašte, prošle godine plivo u Loznici, sad ovde, sve sjajno. Popeše visokog vladiku na splav koji bio privezan uz obalu, on izađe na obalu, uze sačekuje i blagosilja plivače. Vratiše visokog vladiku na splav, stade uz pobednika Matiju koji dade izjavu u kamere, reče se i visoki vladika, osveštali su vodu, ko po predanju, time su osveštali sve vode, osveštali ceo svet, to nam pomaže da živimo svetim životom… da se svi zajedno spasavamo u Bogu i crkvi.

Nastavi se umetnički program sa betonske ploče, bi Ječam žela Kosovka devojka/ ječam, žela, ječmu govorila… bi i tome kraj, nasta razlaz, ode i “Nema predaje” zastava. Kišica pojača, u povlačenje se dade i SNS gradonačelnik sa plavu dolamu, plavi kišobran, i zift, ko da je farbana, kosu, odloži kišobran u gepek i sede u auto Vojske Srbije, kojim upravljao oficir u maskirnoj uniformi.

Kišica još pojača, kod crkve, pred onu crnu kacu iz koje su izlazile vodovodne cevi sa pipama, malo ljudi, u redu, disciplinovano toče vodu u flaše, pa nagnu da se napiju, sipaju u ruke, umivaju se.