V.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije
Iz kakve porodice potiče: Sonja Brkić je rođena u porodici Skakun, u Sremskoj Mitrovici, 22. septembra 1947. godine. Njeni roditelji, sremački partizani od 1941. godine, imali su tri ćerke Olgu, Sonju i Valju. Da se ne razdvoji i ne zaostane za godinu dana starijom Olgom, Sonja je upisana u osnovnu školu sa 6 godina. Polovinom pedesetih godina prošlog veka porodica se seli u Novi Sad.
Kako je proteklo novosadsko školovanje: Olga i Sonja su se u jednoj od najstarijih srpskih gimnazija, gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, našle u čisto ženskom odeljenju, koje je i inače tada krasilo Novi Sad – lepotom i elegancijom, ali i uspehom. Od 26 gospođica ovog odeljenja, 23 su kasnije diplomirale na nekom od naših fakulteta, a neke su postigle i zavidne profesorske karijere. Olga i Sonja su diplomirale 1969. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Kojim sportom se bavila: Tokom školovanja Sonja se vredno bavila stonim tenisom u poznatom stonoteniskom klubu „Vojvodina“. Onako plava, i ličila je na Šveđanku, to jest na pripadnicu tadašnje stonoteniske velesile. Moglo bi se reći da nije bila ni izraziti defanzivac, ni izraziti ofanzivac, ali je udarala i brzo i snažno. Ovaj precizni sport napustila je u trenutku kada je trebalo birati između ozbiljnih studija i lepih, ali čestih putovanja.
Kako se odvijao početak karijere: Još tokom studija, Sonja Skakun se opredelila sa sudsku profesiju, pa je nakon pripravničkog staža i posla saradnika u novosadskom sudu izabrana za sudiju u obližnjem Temerinu 1974. godine. Kasnije prelazi u Opštinski sud u Novom Sadu i specijalizuje se za parnice iz porodičnog i naslednog prava. Iz ove oblasti objavila je i nekoliko stručnih radova u pravnim časopisima. Udala se za arhitektu Milana Brkića koji se, nakon studentskih gibanja 1968. godine, jedno vreme okušao i u novinarskom poslu u buntovnom studentskom listu „Index“. Imaju sina.
Šta je radila tokom Miloševićevih godina: Dok se sestra Olga (svi su je zvali Ljolja) još na početku političkog pluralizma iz sveg srca angažovala u Demokratskoj stranci, Sonja je „nestranački“ tavorila u opštinskom sudu, a njene molbe za napredovanje „nisu razmatrane“. Verovatno zbog toga što je opozicija uvek kandiduje za člana opštinske izborne komisije u Novom Sadu, a Sonja tamo, pogotovu 1996. godine, pokazuje osobitu energičnost u zahtevu da se broji i radi po zakonu. Naime, kada je koalicija Zajedno pobedila te godine u gradu, Sonja je gotovo bukvalno sedela na džakovima sa glasačkim listićima čitavu noć – sve dok ta pobeda nije verifikovana. Tu epizodu ispričala je prilikom promocije knige svoje školske drugarice prof. dr Marjane Pajvančić Izborno pravo. Zbog takvog angažovanja njeno ime se stalno povlači po spiskovima za razrešenje. Pogotovu što često sarađuje sa CESID-om i drži trening kurseve za izborne posmatrače, kontrolore i članove izbornih komisija.
Ima li neku stranačku političku „logističku podršku„: Teško je reći. Sestra Olga, koja je u celu porodicu unela duh otpora Miloševiću i simpatije za DS, dogurala je do člana gradske vlade u Novom Sadu, posle spomenute pobede koalicije Zajedno na lokalnim izborima 1996. godine. Međutim, 1999. godine, posle jedne afere koja ne služi na čast ni vrhu DS-a u Beogradu, Olga Skakun se sama povukla sa tog mesta i sa svih funkcija u gradskoj organizaciji DS-a, razočarana u sklonost i nekih opozicionih odbornika da naručeno glasaju „za 100 maraka“. Posle toga, Sonja Brkić praktično gubi direktnu vezu sa DS-om, ali se veoma angažuje u Nezavisnom društvu sudija Srbije.
Koliko se angažuje u proskribovanom Društvu sudija: Još prilikom beogradskih inicijativa da se osnuje Nezavisno društvo sudija, Sonja Brkić je u toku, a kada je ono osnovano (aprila 1997) postaje član njegovog prvog upravnog odbora. Tu stiče priliku da često sarađuje i sa prethodnicom na čelu Vrhovnog suda, Karamarkovićkom, i sa nekim sada naprasno penzionisanim sudijama (Ivoševićem i drugima).
Koliko je brzo napredovala posle 5. oktobra 2000: Pošto je bila jedna od malobrojnih koji su imali petlje da se u pravosuđu javno angažuju protiv Miloševićevog režima, nakon pobede demokratskih snaga 2000. godine brzo napreduje. Postaje predsednik Okružnog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta pravosuđa Srbije.
Koji su joj prvi utisci nakon imenovanja za v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije: Za „Vreme“ kaže da je s obzirom na hrpu teških i delikatnih poslova koji sleduju srpskom sudstvu nakon uvođenja vanrednog stanja i hapšenja stotine kriminalaca i ispitivanja niza sa njima povezanih lica (i u samom pravosuđu) „začuđujuće velika podrška kolega koju je već dobila i njihova izražena odlučna spremnost da se u ovim okolnostima založe do kraja kako bi se sprala ljaga sa sudija i sudova, da se pokaže da su u ogromnoj većini sudije časni i sposobni ljudi koji mogu izneti svoj deo posla u obračunu sa kriminalom“.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
