Šminkanje crnog obraza

Tehnologija vladanja, a još više način razmišljanja vladajuće stranke, SNS-a, ovih dana nabolje se mogao videti na primeru batinanja dvoje prvih ljudi lokalnog odbora Narodne stranke u Vranju. U po bela dana, u centru grada, ispred kancelarije stranke, negde oko podneva, napadnuti su predsednik GrO NS-a u Vranju Đorđe Ristić i Dragan Pavlović, potpredsednik odbora i odbornik u Skupštini Grada Vranja. Njih je napalo petoro naprednjaka u zgradi poznatijoj kao „Brod“, preko puta gradskog parka. Dok je jedan držao Ristića, trojica su tukla Pavlovića, i to je jedina istina u svemu što se dešavalo, a dešavalo se u prisustvu mnogih svedoka. Sve je na kraju prekinula policija, a ono što se kasnije dešavalo vezano za ovu priču zapravo je opomena svima koji na bilo koji način žele, ili moraju da imaju posao sa naprednjacima.

MANJINCI: Čitava stvar se dešavala na dan održavanja izbora za Savete nacionalnih manjina. U Vranju se glasalo na sedam mesta, od toga na jednom neposredno uz zgradu „Brod“, pored koje se dogodio incident. Ova činjenica iskorišćena je u daljem toku dešavanja, i tako jednom batinaškom incidentu dat oreol političkog, sa teškim posledicama koje će biti osetne tek u narednim danima. Bilo kako bilo, i ma ko šta pričao, svedoci, ali i neke činjenice, govore u prilog tome da su čelnici Narodne stranke upali u manje-više dobro pripremljenu klopku, koja je upriličena direktno zbog njihovog političkog delovanja (vidi okvir). Naime, prema tvrdnjama više nevezanih izvora, jedna ekipa naprednjaka bila je tu da isprebija neistomišljenike, druga je čekala iza ugla, jedna ekipa naprednjačkih lidera zadužena za pružanje medicinskih usluga batinašima bila je spremna kod parka, dok su dve ekipe došle iz zgrade Skupštine ni od koga pozvane, odmah posle inscenirane tuče. Slučajno? Ne bi se reklo ni da je slučajno to što je kafić „Gajba“, koji se nalazi na nekoliko metara od mesta dešavanja, te nedelje bio pun policije u civilu, niti što su pripadnici BIA bili raspoređeni po parku. Po svemu, akcija je jasno planirana i izvedena, doduše, nejasno sa kakvim implikacijama prema onima koji su je izveli, ali, ne treba baš uvek cepidlačiti. I da, falile su samo smeđe košulje.

„Kad smo izašli iz kancelarije, sreli smo petoro naprednjaka. Ja se znam sa jednim od njih, počeli smo da se peckamo, ali ništa ozbiljno. Onda je na nas natrčao najveći od njih. Vikao sam da za tim nema potrebe, ali su pritrčala još dvojica da me drže, dok su trojica oborili i tukli Pavlovića“, opisuje situaciju Đorđe Ristić, inače advokat.

Zanimljivo da su sva petorica napadača, osim što su u SNS-u, zaposleni u „Vodovodu“, lokalnoj firmi u kojoj je SNS zaposlio 85 svojih ljudi, u času kada je to bila skoro polovina dotadašnjeg broja zaposlenih. Predvodnik ove ekipe batinaša bio je Miloš Dodić, a najeksponiraniji, na kraju se pokazalo i „jedini“, bio je Božidar Popović, za koga se mnogo posle događaja saznalo da je predsednik nekog biračkog odbora na izborima.

Upravo se čitava ova priča oko nameštanja lepo prepoznaje u činjenici da je na licu mesta bilo petoro naprednjaka (a znaju im se imena i sve drugo), a da je priča okončana tako što su njih četvorica iznenada nestali sa scene, a ostao samo predsednik biračkog odbora.

No, valja ići tragom priče.

DA LI JE BILO IZBORA: Čim je policija završila svoj posao, na licu mesta se pojavio znameniti penzioner, nekadašnji hirurg Miroljub Stanković, sada većnik za zdravstvo. On je lično kolima povezao svu petoricu povređenih u ZC Vranje, vodao ih po odeljenjima i na kraju verovatno dobio dokumenta koja je tražio. Dok se to dešavalo, a dokumentovano je fotografijama sa lica mesta, Đorđe Ristić morao je ponovo da zove policiju, koja je intervenisala u ZC Vranje. E, dok se to dešavalo, na mesto tuče izašao je čovek za prljave poslove SNS-a, zamenik gradonačelnika Nenad Antić. On je koordinirao dešavanjima do pojave pravog lika ove ružne priče, načelnika Gradske prave Dušana Aritonovića. Aritonović se pojavio na licu mesta kao šef Radnog tela za sprovođenje izbora, pomerio događaj nekoliko metara prema biračkom mestu koje je ogradom odvojeno od zgrade „Brod“ i sve proglasio političkim incidentom i napadom na šefa biračkog odbora.

Kratkom anketom među partijskim odborima u Vranju ustanovljeno je da Grad nikoga od odbornika, čak ni stalnih članova Izborne komisije, nije obavestio da su u Vranju neki izbori. Ako je SNS dao predsednika odbora, zar nisu iz ostalih stranaka imali mogućnost da i oni bar zarade one 2.000 dinara za dežurstvo?

„Nisam ni znao da su u nedelju neki izbori“, kaže, na primer, sam Ristić.

E sad, sve se to dešavalo oko 12 sati, a infovranjske.rs vest o ovoj temi počele su da objavljuju oko 13 časova. Sve do 18 časova „nadležni“ su ćutali, a zatim se oglasili nekim tajnovitim saopštenjem za javnost koje niko nigde nije video. Po najoptimističnijem scenariju, saopštenje koje je, priča se, jer papir niko nije video, potpisao sam Aritonović, poslato je samo Tanjugu. U prvoj rečenici Aritonović navodi da „rukovodstvo grada najoštrije osuđuje izborni incident“. Opet, Aritonović nije izabrano, nego postavljeno lice, pa i ne može biti „rukovodstvo grada“, a drugo, rečnik tom prilikom korišćen zaista je sramotan čak i za naprednjake.

I uz najbolju volju, teško je zamisliti da neko, kako je to navedeno u Aritonovićevom saopštenju, dok „psuje i provocira predsednika i članove biračkog odbora, nazvavši ih Ciganima i Bugarima“, viče na sav glas „počistićemo vas kao što je Đilas počistio cigane u Belvilu“. Ovaj tipično naprednjački rečnik i način izražavanja i razmišljanja pripisan je narodnjacima, koji, i da su to hteli, valjda bi pominjali Jeremića. Ali, Đilasa se ovde plaše, na onda nije čudno ni što ga u pesme stavljaju.

„Očigledno se pripadnici Jeremićeve stranke, kao deo Saveza za silovanje i vešanje Srbije, bolje snalaze na terenu argumenata gole fizičke sile i jezika mržnje. Ono što je trebalo da bude festival demokratije i poštovanja… pretvorilo se, isključivom krivicom Jeremićevih lokalnih marioneta u fašistoidnu farsu zastrašivanja političkih protivnika i nacionalnih manjina“, kaže se u tom dokumentu koje je bez imalo srama potpisao Aritonović. On se, naravno, ovako može (i mora?) izražavati, ali kao pripadnik svoje stranke, a ne kao predstavnik svih građana. Ima ovde i krivične odgovornosti, no, pitanje je, u ovakvom stanju vranjske opozicije, ima li ko da iskoristi tu šansu?

BIĆE ISTRAŽENO: Pravo objašnjenje dešavanja došlo je u Dnevniku 2 RTS-a, kada je u direktnom uključenju predsednik izborne komisije za manjinske izbore rekao da tom telu nisu prijavljeni nikakvi problemi u Vranju. To je sutradan potvrđeno i saopštenjem izborne komisije, koje je direktno pokazalo da naprednjaci lažu. O kakvim ljudima je reč pokazuje i činjenica da do dana današnjeg iz Gradske uprave (kojom vlada Aritonović) nisu zvanično saopšteni rezultati manjinskih izbora iako je reč o par stotina glasova. Možda će se pokazati da tamo na biračkom mestu nije bilo nikoga koga bi narodnjaci spreči da glasa, ili šta već?

Priči se, kažu korektno, priključila i policija, koja kaže da će istražiti dešavanja „u blizini biračkog mesta“. Ovako pažljivo biran termin ipak jasno pokazuje da se tuča nije dešavala na biračkom mestu, nego pored, što i odgovara stvarnosti. A šta će predsednik biračkog odbora pored biračkog mesta, to nek vide oni koji su ga postavljali.

Najsmešnije od svega je činjenica da je Popović, ovaj, kao, pretučeni naprednjak, viđen posle dva dana u gradu bez ikakvih modrica ili čega sličnog. Doduše, naprednjaci su već jednom uradili sličnu stvar – kada je za napad na nekog naprednjaka u Surdulici optužen Novica Tončev, oni su našminkali jadnika i tako ga slikali za policiju. Da nije i ovde primenjen sličan metod? Ono, Tončev je izgubio na sudu…

„U Narodnom univerzitetu (biračkom mestu) ima sigurnosnih kamera i pregled snimka će sve reći. Zašto se to ne čini, ja ne znam“, kaže na kraju Đorđe Ristić. Bilo kako bilo, petorica ljudi zaista sumnjivih kvaliteta (samo je Popović tri puta menjao državni posao, dva puta kao socijalista a jednom kao naprednjak) napali su dvojicu vranjskih advokata. I krivi su advokati, nema druge. Možda još uvek ima onih koji veruju u Deda Mraza, ali, treba se nadati, u Vranju ih ima sasvim malo. Voleli Vučića ili ne.