Sluga dvaju gospodara

Postoji u srpskoj politici brdo živopisnih likova koji kao da su izliveni iz literarnih distopija, filmskih horora i komedija, lovačkih priča, te stripova tipa “Alan Ford”. Iz te povelike skupine svakako se izdvaja osobenost po imenu Aleksandar Vulin, sadašnji potpredsednik Vlade Srbije (portfelj: odnosi sa Rusijom) i nosilac prethodnih važnih državnih funkcija i kremaljskih ordena. “Levičar” koji je ispod ćumura u podrumu poodavno izvukao Staljinovu sliku i stavio je na kancelarijski sto pored nesrećnog Če Gevare, koji bi se u grobu okretao kao južnobanatska vetrenjača da zna ko sve koristi njegov lik u zemlji Srbiji. I to uz najgora nepočinstva protiv kojih se onoliko borio. Možda je Vulina sopstvena životna “superhikovska” misija preporučila da bude recenzent srpskih izdanja “Alana Forda”? Superhik inače krade od siromašnih da bi udelio bogatima, za one koji to nekim čudom ne znaju. No, o svemu tome malo kasnije.

O Vulinu, bar tako deluje na prvi pogled, ne postoje tajne. Teško da se može reći da je pročitana knjiga, pre – pročitana brošura. Posvećeni su mu brojni novinski tekstovi, fabrika je govora mržnje, špijunskih i koruptivnih afera, a zapadni mediji i političari otvoreno ga nazivaju “ruskim čovekom” (nisu ni morali da rade fektčeking), nalazi se na crnoj listi najmoćnije države na planeti zbog “specijalnih odnosa” sa Rusijom, ali i zbog umešanosti u korupciju i trgovinu drogom. Čak ni polaznici Akademije mladih lidera SNS, uključujući i čuvenu Pilju, nisu dosegli Vulinov nivo agresivnog udvaranja “šefu”, kojem je – kako vele – odan kao cuko pokupljen na ulici. Jasno je i kakva mu je uloga u Vučićevom režimu, kako za unutrašnje i regionalne, tako i za međunarodne potrebe.

No ipak, na bar jedno ključno pitanje nemamo potpun ili nedvosmisleno jasan odgovor: u čemu se zapravo krije njegova snaga? U kosi sigurno nije, ošišao se onomad i ništa mu nije.

PUTINOVSKI KGB–VETAR

I vrtić-dečici je jasno da Vulinu putinovski KGB-vetar drži i diže cenu, ali je maglovito zašto je Moskva baš njega odabrala da bude jedan od njenih glavnih izaslanika za područje Balkana, kad je mogla da bira. Da je raspisala konkurs, prijavio bi se tu okean političara i javnih delatnika koji su i manje odiozni i, za razliku od Vulina, imaju bar nekakav politički rejting. Vulin opstaje u politici tri decenije a da niti jednom nije merio svoju popularnost na izborima. I bolje za njega što nije. Toliko je simpatičan i harizmatičan da ni uz pomoć svih medija ovog sveta ne bi uspeo da dobije ni glasove najbliže familije – bar ne cele. Bilo da nosi dugu kosu i glumi pankera, bilo da je u adolescentskom “armi” fazonu. Tako da je on za Ruse u tom smislu promašena investicija: džaba onoliki ordeni, nema ko na izborima da glasa za njih.

Ima, doduše, u Srbiji levičara koji dele sličnu ideologiju sa Vulinom. Mnogi od njih su toliko zgađeni zapadnim neoliberalizmom da bi utehu pronašli čak i u putinovskom neofeudalizmu. Ali i njima je Vulin odbojan, čak bi ga tukli da ga sretnu na ulici.

Neki vele da je Moskva Vulina tipovala zbog ranijih zasluga, onih iz devedesetih, ali i nedvosmislene lojalnosti koja se očitovala pogotovo kada je bio na čelu Vučićevih ministarstava sila (odbrane i policije), i jedanaestomesečni šef BIA. Delio je sa Kremljom saznanja kao što devojčice razmenjuju salvete na stubištima zgrade. Nećemo se sada baviti pitanjem koliko je sve to rađeno u dogovoru sa “šefom”, ali je činjenica da je Vulinovo delovanje uništilo živote brojnih ruskih disidenata. Vulin se preporučio Rusiji i tzv. srpskim svetom, jednom od bezbrojnih replika ruske politike u Srbiji, koja ima za cilj da destabilizuje region i zaustavi mu evropske integracije, što je nedvosmisleni cilj Kremlja, pogotovo poslednjih godina, otkako se zeznuo, napao Ukrajinu i pucao sebi u koleno. Tako deluje, a to tvrde i analitičari.

foto: tanjug

ZONA SUMRAKA

Naravno, tu je i bliskost sa Vučićem, koju Vulin nosi sa sobom u Moskvu kao važan kapital. Ali, složićemo se, nije Moskva i pored svega pala tako nisko da im Vulin treba da se približe predsedniku Srbije i po potrebi mu zavrnu lakat i stegnu muda.

Međutim, stiče se utisak da odgovori ovim ipak nisu kompletirani, jer bi se slično ponašali i brojni drugi političari iz srpske vlasti, pogotovo ovi iz SPS – čak bi možda bili i lojalniji i žešći da ih je Putin potapšao po ramenu. A svakako su među građanima Srbije utemeljeniji.

Neki tvrde i kunu se i u oca i u majku da će biti da je Vulinov ključni kapital to što je svojevremeno vezao za sebe brojne podzemne moćnike koji su se zahvaljujući JUL-u (čiji je bio glavni operativac) i ostacima ruskih službi razgoropadili ratnih devedesetih. Kažu da je Vulin zapravo punomoćni izaslanik onog najmoćnijeg, nedirnutog melanža, sastavljenog od delova civilnih i vojnih tajnih službi, novobogataša koji su ratne devedesete iskoristili da društveno i državno bogatstvo stave na privatni konto, a čija se imena ne izgovaraju bez preke potrebe. Njegov/njihov uticaj na medijsku scenu je, vele, nedvosmislen i širokopojasan. Taj melanž je podržao dolazak SNS na vlast i predstavlja strukturu nevidljive moći, ali ipak nema poverenja u Vučića. Znaju dobro koliko je prevrtljiv i lažljiv.

E sada, već smo ušli u “zonu sumraka”, pa ćemo se ovde i zaustaviti. Bez obzira na to što bi se, ako je ovo bar delimično tačno, tako dodatno mogla objasniti i Vulinova “ničim izazvana” uspešna karijera u vučićevskoj Srbiji. I bez obzira na to što u “zoni sumraka” živimo u proteklih 12 i nešto godina. Minimum.

DA LI SU ODNOSI VUČIĆA I VULINA BAŠ TAKO JEDNOSTAVNI?

E sada, dolazimo i do drugog pitanja na koje nemamo odgovor – da li su odnosi Vulina i Vučića odista tako jednostavni i jednosmerni? Da li je Vulin odista “šefov” bespogovorni poslušnik koji ama baš ništa ne radi bez njegovog befela? Odnosno, da se vratimo na onu viševekovnu dilemu – da li se može biti dobar sluga dvaju gospodara? Ili čak triju? Pogotovo ako interesi gospodara nisu podudarni. I da li sluga onda nadrlja ili šta već bude? Nezavisni mediji bi rekli da Vulin ipak jeste samo Vučićev poslušnik i tu se uglavnom zaustavljaju. Samom Vučiću odgovara da takav utisak “izdominira”, ne bi valjalo da ploča preskače dok se sluša simfonija njegove svemoći.

Ipak, deluje da Vučić nije baš uvek prezadovoljan Vulinovim političkim aktivizmom, budalaštinama i brojnim aferama, bilo onima koje se odnose na špijunažu u korist Rusije bilo pravljenjem spiskova “Severina” i “Selmi” koje ugrožavaju ustavni poredak u Srbiji, pa im nedotupavni policajci na granici moraju držati višesatno predavanje iz političke teorije i istorije. Možda Vulinovi silni izlivi ljubavi prema Vučiću jesu psihotična mimikrija, a u njihovom se odnosu zapravo krije mnogo šta drugoga nevidljivoga, beskrajna serija međusobnih ujeda. Ko zna, možda bi se Vučić rado odrekao Vulinovih usluga – i kada je reč o njegovom doprinosu stavljanju svih bezbednosnih službi u borbu protiv političkih neistomišljenika i glumljenju političkog strašila u regionu – ali procenjuje da mu to nije baš najpametnije, bar ne do sada. Ni zbog moskovskog, a ni zbog onog drugog, navodnog unutrašnjeg Vulinovog miraza.

Šta god da je bila suštinska svrha Vulinove posete Moskvi, ona se po Vučića nije završila onako kako je želeo. Vulinov zatadak je valjda bio da ovom posetom demonstrira daljnju bliskost Srbije i Rusije i pored Vučićevih prozapadnih liferantskih aktivnosti u proteklom periodu. Valjda je Vulin bio zadužen da Putinu i ekipici dodatno pojasni nezgodnu spoljnopolitičku poziciju Srbije – zbog čega je Vučić morao da kupi francuske “rafale” i napravi odmak od ruske vojne industrije, da prodaje oružje Ukrajini i bori se za interese zapadnih kompanija u eksploataciji litijuma u Srbiji i da nastavlja poslove na gasnoj diversifikaciji. Vulin je valjda trebalo i da pripremi teren za potpisivanje novog gasnog sporazuma i još jednom potcrta da je Srbija, i pored svega, ključna ruska ljubavnica u Evropi. Umesto svega toga, Vučić je kao rezultat sastanka dobio šamarčinu od Putina, koji ga je pozvao da prisustvuje samitu BRIKS u Kazanju.

Vučić bi šamarčinu najradije uzvratio Vulinu, jer – tvrde neki – misli da je on umešan u ovu nameštaljku. Ponaša se kao tinejdžerka. On koji je odavno zaboravio da govori istinu, ovog puta nije znao šta da kaže. Zamuckivao je. Pa neću moći, imam ranije preuzete obaveze. Pa možda ipak dođem, važno je. Spoljnopolitički eksperti tvrde da će ipak morati da ode Putinu na poklonjenje, a ovaj mu možda pokaže nova ruska otkrića – kako ljudi mogu da plivaju u vodi sa nogama u armiranom betonu.

RAŠETA – TAJNA U RUSKIM KONEKCIJAMA, ALI…

Dragoslav Rašeta, istraživač u nevladinoj organizaciji “Novi treći put”, u razgovoru za “Vreme” kaže da tajna Vulinovog uspeha leži u ruskim konekcijama koje je gradio od početka političke karijere.

“Uz pomoć njih, on je stekao naklonost Rusije, ali i omogućio Vučiću da kroz njega šalje poruke javnosti, kako domaćoj, tako i međunarodnoj, poruke koje bi se smatrale previše radikalnim i nacionalističkim da ih on izgovara. Međutim, otkako je počeo rat u Ukrajini i ruski stub krenuo da gubi na važnosti u srpskoj spoljnopolitičkoj strategiji, tako je i Vulin izgubio na upotrebljivosti”, smatra Rašeta.

On veruje da je smisao Vulinove posete i susreta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i vrhom bezbednosnih službi – otežavanje zaokreta Srbije ka Zapadu i iznuđivanje Vučićeve greške kod “većinski rusofilnog biračkog tela”.

“U prethodnih nekoliko meseci Srbija je resetovala odnose sa Francuskom i Nemačkom i otpočela čvršće da se vezuje za Zapad. Tu su prodaja municije Ukrajini u vrednosti od gotovo milijardu dolara, kupovina francuskih ‘rafala’ koji će zameniti ruske ‘migove’, zatim azerbejdžanski gas koji će delimično nadomestitii ruski i saradnja sa EU kada je reč o kritičnim sirovinama. Iako retorika u medijima ostaje antizapadna, ovo su značajni koraci Srbije ka Zapadu, koji se ne mogu opovrgnuti. Zbog toga Rusija gleda da izazove nemire u samom javnom mnjenju Srbije, kako bi trenutnu Vladu i predsednika Srbije predstavnila– antiruskim. Ovo najbolje možemo videti kroz primer pozivnice na samit BRIKS, gde je jasno da Vučić ima poteškoća da opravda svoje odsustvo biračkom telu, iako je jasno da ne želi da prisustvuje, te da je do sad vešto koristio argument kod zapadnih partnera da Putina nije video više od dve godine”, kaže Rašeta.

PETROVIĆ – VUČIĆU ODGOVARA POLITIČKI NEUTEMELJEN OFICIR ZA VEZU

I Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da se tajna Vulinovog političkog “uspeha” svakako krije u dugogodišnjoj funkciji oficira za vezu između Putinovog i Vučićevog režima. On tvrdi da Vučiću odgovara da tu funkciju obavlja čovek koji nema nikakvu političku težinu i kojeg je moguće odbaciti bez unutrašnjih turbilencija ukoliko dođe u situaciju da ne može više da vrda i da mora da se okrene Zapadu. Sve ono što se odnosi na Rusiju i nacionalističke ispade moći će da svali na Vulina, umanjujući političku štetu. Petrović se takođe slaže da je susret Putin–Vulin Vučića doveo u veoma nezgodan položaj.

“Svi su izgledi da će ipak na kraju morati da prihvati poziv za Kazanj”, kaže Petrović. “Odbijanje neće moći da objasni svom proruski orijentisanom biračkom telu. Antilitijumsko raspoloženje veoma je snažno, i on i pored ogromnog truda ne uspeva da ga promeni, a odbijanje Putinovog poziva dovelo bi ga u još nezgodniju situaciju. Zapravo, došla je na naplatu dugogodišnja proruska i antizapadna politika koju vode njegovi mediji, i kada je reč o ovom pozivu i kada je reč o antilitijumskim protestima. Istraživanja pokazuju da su režimski mediji strastvenije proruski čak od ruskih medija koji deluju u Srbiji, poput Raše tudej ili Sputnjika. Vlast je sama sebi napravila klopku”, smatra Petrović.

INTERESI RUSIJE U SRBIJI I NA BALKANU

Vulin je, kao što smo već rekli, u potpunosti kompatibilan interesima Rusije u regionu, a njegov vokabular je sličan vokabularu Putinovih jastrebova.

“Ciljevi Rusije na Balkanu jesu raspirivanje antizapadnih narativa i sentimenata, te kočenje integracije regiona u EU i NATO. Bez postojanijeg prisustva na ovim prostorima biće teže ostvariti ove ciljeve, odnosno boriti se za trenutni status quo. Rusiji ne pomaže ni promena raspoloženja u Vašingtonu i Briselu, koji sada smatraju da bi trebalo ubrzati integraciju našeg regiona u EU”, kaže Rašeta.

Putinu je važno, a Vulin tu ima svoju ulogu, i da vlastitoj javnosti predstavi da ima snažnog saveznika u Evropi – Srbiju – i tu nije nebitno to što smo i dalje kandidat za članstvo u EU. Dakle, ni Rusiji ne odgovara da učini nešto što bi javno i jasno pokazalo da su odnosi narušeni. Zato će se nesporazumi rešavati iza zavesa, kroz obaranje ruku i licemerje, samo uz određene simboličke javne akcije.

“Rusiji je važno da zadrži prorusko raspoloženje među građanima Srbije” kaže Petrović. “Bez obzira na to ko je na vlasti, kada imate veliku bazu glasača sa izrazito proruskim opredeljenjem, možete lako da utičete na političke partije i strateška usmerenja zemlje. Dakle – i kada Vučić padne sa vlasti. Interesi Rusije u regionu su u skladu sa onim što Aleksandar Vulin izgovara. Tzv. srpski svet ima cilj da proširi ruski uticaj u susednim državama: Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i delimično u Severnoj Makedoniji.”

I do sada je Vučić nailazio na zamke koje su mu postavljali vlastiti rusofilni mediji, mediokritetski podilazeći masi, održavajući niske strasti, uz zombiranje javnosti kojoj demokratiju treba prikazati kao zlu vešticu. Ali ih je uspešno preskakao. Videćemo šta će se desiti sada kada su ulozi povećani. Videćemo i kako će Vulin u čitavoj priči proći. Možda mu neki od gospodara na kraju ipak zahvali na saradnji.