Slučaj »Jovanjica« u vanrednom stanju

Kada je reč o snabdevenosti, apoteke u unutrašnjosti su uglavnom opustošene, jer nema sredstava za borbu protiv virusa – maski, alkohola i dezinfekcionih sredstava. Tvrdnje vlasti u medijima da ima dovoljno maski i drugih sredstava potpuna je laž, jer u praksi to nigde ne postoji

Razgovor sa Miroslavom Aleksićem, potpredsednikom Narodne stranke i nekadašnjim predsednikom opštine Trstenik vodimo na pristojnoj udaljenosti – elektronskom poštom.

Ovaj političar je poslednjih meseci došao u centar pažnje zbog slučaja „Jovanjica“ koji je delimično i sam razotkrio uz pomoć svojih izvora i predanog „istraživačkog“ rada; taj slučaj je pokazao da je država na neki način bila povezana sa čovekom koji je osumnjičen da je uzgajao hektare marihuane na plantažama pored Beograda.

O tome je u „Vremenu“ bilo dosta reči prethodnih meseci, a sada je ova priča postala aktuelna – ako je išta aktuelno osim onoga što se dešava na polju borbe protiv virusa korona – jer je počelo suđenje u Beogradu na kome Andrej Vučić traži da sud kazni Aleksića zbog nanetog duševnog bola. Naime, Aleksić je ukazao na potencijalne posredne veze između uhapšenog uzgajivača marihuane Predraga Koluvije i Andreja Vučića, ako i Aleksandra Vučića.

Razgovor ipak počinjemo pitanjem koje se odnosi na aktivnosti političkih stranaka u vanrednom stanju koje je proglašeno u nedelju 15. marta 2020. godine.

„VREME„: U Srbiji je od ponedeljka vanredno stanje. Koji je plan Narodne stranke za period pred nama, na koji način će partija uskladiti svoje aktivnosti?

MIROSLAV ALEKSIĆ: Ponašaćemo se odgovorno i u skladu sa novonastalom situacijom. Narodna stranka je zaustavila sve svoje planirane aktivnosti u kampanji bojkota. Uspostavićemo volonterske servise širom gradova Srbije i svi stranački volonteri i aktivisti biće na raspolaganju građanima, pre svega najstarijim i nepokretnim. Ovo je trenutak koji zahteva veliku odgovornost svih nas, posebno zato što vlast do sada nije ulivala poverenje svojim šarlatanskim pristupom opasnom širenju virusa korona.

Lokalni odbor u Beogradu bio je veoma aktivan i kritičan u početku krize, tražeći odlučnije mere od gradske uprave. Da li podržavate trenutne mere Vlade Srbije?

Ne mogu reći da su mere Vlade Srbije loše, ali su potpuno neblagovremene. Kada je trebalo sprovoditi mere i biti ozbiljan, predsednik Srbije se poneo krajnje šarlatanski u pokušaju da ohrabri građane Srbije, verujem duboko svestan da je lagao i sebe i građane. Dvadesetak dana kasnije, došli smo do proglašenja vanrednog stanja. Ozbiljne vlade i države se ne ponašaju tako neodgovorno, posebno kada su u pitanju zdravlje i životi ljudi. Sve mere koje smo do sada predlagali bile su pre svega dobronamerne i sa željom da vlast čuje i primeni mnogo ozbiljnije predloge od lečenja virusa korona sa nekoliko čašica ljute rakije i šopingom u Italiji. Najveći deo mera koje su predložili Narodna stranka i Savez za Srbiju vlast je primenila, ali sa velikim zakašnjenjem­, što je nedopustivo u situacijama velike svetske pandemije. Predlagali smo zatvaranje škola, granica, tražili smo uvođenje vanredne situacije i zabranu okupljanja u zatvorenim prostorima, i to mnogo ranije nego što je vlast preduzela te mere. Bojim se da ćemo zbog takvog pristupa vlasti trpeti teške posledice i da nas u narednim nedeljama očekuje veliki procenat zaraženih građana u Srbiji. Bojim se i da zdravstveni sistem Srbije nije u stanju da reaguje na odgovarajući način, posebno imajući u vidu šta se dogodilo u evropskim državama sa daleko bolje organizovanim i efikasnijim zdravstvenim sistemima i znatno većim budžetima nego u Srbiji. Pored toga, zdravstvo Srbije je ozbiljno osakaćeno egzodusom lekara i medicinskog osoblja u proteklih nekoliko godina.

Kakva je vaša procena, da li će vanredno stanje voditi najpre ka pomeranju izbora koji su zakazani za 26. april, a docnije i za pomeranje izbora na jesen? Da li je moguće da takva situacija dovede do situacije u kojoj će i narodna stranka u okviru SzS učestvovati na izborima?

Potpuno je jasno da je vanredno stanje, a ne vanredna situacija, uvedeno da bi se odložili izbori zakazani za 26. april. Epidemija i slične situacije rešavaju se uvođenjem vanredne situacije, a ne vanrednog stanja. Po mom mišljenju, u ovom momentu niko ne može da predvidi kada će izbori biti održani i to prvenstveno zavisi od toga koliko dugo će trajati borba protiv virusa korona. Nije nerealan scenario da se izbori održe tek na jesen, što ne znači da bi Narodna stranka i Savez za Srbiju učestvovali na njima. Odluku o bojkotu smo doneli jer ne postoji ni minimum uslova za učešće na izborima – ne postoji sloboda medija i ne poštuju se zakoni, ali zato postoje zloupotreba institucija, funkcionerska kampanja, pritisci na birače i kupovina glasova. Naše učešće na izborima zavisi isključivo od toga da li će biti

stvoren ambijent za slobodne izbore i da li će građani moći slobodno da izraze svoje političko mišljenje. Ne verujem da će se tokom vanrednog stanja i borbe protiv virusa korona bilo šta od toga promeniti da bismo i mi promenili svoj stav o učešću na izborima. Vučić je uvođenjem vanrednog stanja konačno postao pravi diktator, a Vulin misli da je i on konačno postao važan i ozbiljan faktor u državi. Ne bi me začudilo da režim tokom vanrednog stanja ukine ili znatno ograniči društvene mreže Tviter i Fejsbuk, jer je to davnašnja Vučićeva želja.

foto: tanjug / sava radovanović

Vi ste lokani lider. Da li se situacija ovih dana razlikuje „na lokalu“ od one u Beogradu? Da li ljudi imaju sve šta treba i da li su disciplinovani?

Moj utisak je da su ljudi u lokalnim sredinama daleko ozbiljnije shvatili opasnost od zaraze virusom korona, nego što je to slučaj u velikim sredinama poput Beograda. Veliki problem su strah i panika građana, izazvani prvenstveno dubokim nepoverenjem u ljude koji danas vode državu i koji bi trebalo da vode borbu protiv pandemije. Ako građani vide predsednika države Vučića i pulmologa Nestorovića kako se sprdaju i korona virus nazivaju najsmešnijim virusom u istoriji čovečanstva, ako vide zablenutog Vulina koji u direktnom uključenju u program televizije Pink traži uvođenje vanrednog stanja, ako se ministar zdravlja i ministar prosvete raspravljaju da li će biti zabranjena nastava ili ne, a premijerka proglašava broj respiratora državnom tajnom – onda je potpuno opravdan ogroman strah od onoga što se može dogoditi u Srbiji. Posledica neozbiljnosti vlasti je i svest građana da moraju štititi sami sebe, jer im ovakav sastav državne vlasti teško u tome može pomoći. Kada je reč o snabdevenosti, apoteke u unutrašnjosti su uglavnom opustošene, jer nema sredstava za borbu protiv virusa – maski, alkohola i dezinfekcionih sredstava. Tvrdnje vlasti u medijima da ima dovoljno maski i drugih sredstava je potpuna laž, jer u praksi to nigde ne postoji.

Nekoliko dana pre zahuktavanja „korona krize“ počelo je suđenje u Beogradu u kome učestvujete zbog nanošenja duševnog bola Andreju Vučiču? Da li nam možete reći neke pojedinosti o tom postupku, kako je krenulo i kada se nastavlja?

Održano je pripremno ročište na kojem se Andrej Vučić nije pojavio, već je poslao svoje advokate, poslanika Vladimira Đukanovića i suprugu ministra zdravlja

Vesnu Lončar. Na tom ročištu, kojem nisu prisustvovali novinari i javnost, navodno zbog nedostatka stolica u sudnici, predočio sam sudu sve kontakte između Andreja Vučića, pokrajinskih funkcionera SNS-a i vlasnika „Jovanjice“ Predraga Koluvije. Tražio sam da kao svedoci budu saslušani svi policijski službenici koji su učestvovali u hapšenju Koluvije, kao i pokrajinski funkcioneri koji su u stranačkoj hijerarhiji SNS-a direktno podređeni Andreju Vučiću i postupaju po njegovim nalozima, a pružali su logistiku i podršku poljoprivrednom dobru „Jovanjica“. Andrej Vučić je svoju tužbu zasnovao na saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal, zasnovanom na lažnoj prijavi Miloša Vučevića protiv braće Vučić. U saopštenju tužilaštva je bez ijednog dokaza, u koji je javnost imala uvid, navedeno da Koluvija nije imao kontakte sa Andrejom Vučićem. Zato sam sa svojim advokatom Borivojem Borovićem tražio da se utvrdi koga je Koluvija zvao kada je uhapšen i sa čijeg telefona. Po proceduri, osumnjičeni prilikom hapšenja ima pravo na jedan poziv, iako mu je telefon oduzet. Mora se utvrditi koga je Koluvija tada pozvao. Nastavak suđenja zakazan je za 25. maj, kada je predviđeno saslušanje Andreja Vučića.

U toku trajanja afere „Jovanjica“ vi ste bili najglasniji zagovornik teze da je ta afera povezana sa vrhom države, što je i dovelo do sudskog postupka. Da li i dalje stojite pri tome da je to bio „državni posao„?

Režim pokušava da ceo slučaj svede na to da li je Andrej Vučić bio povezan sa „Jovanjicom“ ili ne. Izjava inspektora Slobodana Milenkovića, Vučevićeva lažna prijava, prijava protiv mene – sve to ima za cilj da se stvori utisak da Vučići nemaju veze sa „Jovanjicom“, i da se potom kaže da ako oni nemaju veze, onda se ta afera nije ni dogodila. Ono što sam govorio potvrdio je i sam Aleksandar Vučić kada je rekao da su bile umešane određene strukture vojske, policije i BIA koje su pružale prsten zaštite i logistiku za proizvodnju marihuane na „Jovanjici“. U kojoj normalnoj državi bi predsednik države mogao da izjavi tako nešto za jednu od najvećih afera koje su se dogodile i da mesecima posle toga nema nikakve reakcije nijednog nadležnog organa po osnovu te izjave. Neoborivi dokazi da država stoji iza „Jovanjice“ jesu državno finansiranje sa 3,9 miliona evra plantaže marihuane, posete „Jovanjici“ visokih funkcionera SNS-a, bliske veze Koluvije i SNS-a, čije je odbore posećivao i družio se sa stranačkim funkcionerima. Koluvija je bio jedan od najvećih donatora BIA i imao je potpunu logističku podršku pokrajinske vlasti i lokalne vlasti u Staroj Pazovi. Povrh toga, Milan Kendija, zvani Kendi, zadužen za obezbeđenje direktora policije Vladimira Rebića, u noći hapšenja Koluvije pokušao je da utiče na postupanje policije jer je obezbeđenje „Jovanjice“ radila firma „Ronin elit sekjuriti“ u vlasništvu Kendijinog dobrog prijatelja i bivšeg pripadnika SAJ-a. Ko je, osim Aleksandra Vučića, mogao da punih 12 dana drži svim režimskim medijima zapušena usta da ćute o „Jovanjici“? Jedino je Vučić toliko moćan da to zaustavi. Ja sam obavljao svoj posao i smatram da je bila moja dužnost kao narodnog poslanika da upozoravam na ovu aferu i drago mi je ako sam koliko-toliko doprineo da ovaj slučaj ne prođe van očiju javnosti, što je bio cilj vlasti koja je punih 12 dana blokirala informacije o zapleni marihuane.

Osim onoga što ste prezentovali javnosti – informacije koje ste dobijali od izvora u policiji, te ono što ste našli na internetu o posrednim vezama Aleksandra Vučića i Predraga Koluvije – da li imate još neke dokaze koji bi mogli da dodatno potvrde vezu države na uzgajivačima marihuane?

Ja nisam nadležan da sprovodim istrage, to bi trebalo da rade institucije države. Ovaj slučaj je dokaz da su institucije potpuno razorene. Javno sam iznosio dokaze, a Tužilaštvu za organizovani kriminal sam dostavio obaveštenje od 13 tačaka, ali me do dana današnjeg niko od nadležnih nije pozvao da iznesem svoja saznanja. Puna četiri meseca od hapšenja Koluvije i otkrivanja najveće plantaže marihuane u Evropi, Tužilaštvo za organizovani kriminal se ekspresno oglasilo samo po lažnoj prijavi Miloša Vučevića, ali me ni po toj izjavi nisu pozvali da dam izjavu. Potpuno je, dakle, jasno da su tužilaštvo i tužilac koji vodi predmet, a isti tužilac je vodio i predmet „Žadnarmi“ u kojem je učestvovao Andrej Vučić, u službi zaštite braće Vučić. Tužilaštvo i policija su pod punom kontrolom vladajućeg režima i ne smeju da se bave svojim poslom, što se vidi i na primeru inspektora Slobodana Milenkovića, koji je poput inserta iz krimi-filmova u kameru dao izjavu da nije bilo kontakata braće Vučić i Koluvije, iako istraga još traje. Kada sam iznosio detalje o slučaju „Jovanjica“, nisam ni očekivao da će vlast goniti samu sebe, ali sam barem doprineo da ta velika afera ne bude zataškana. Informacije koje sam iznosio su bile iz policije i sve su bile istinite, tako da nemam razloga da sumnjam da je Koluvija pokušao da dobije zaštitu od Andreja Vučića kada je uhapšen.

Opozicija je u drugoj polovini godine vodila ono što je Vučić nazvao „politikom afera„. Koji su rezultati te taktike i da li verujete da ste postigli neki rezultat?

Nismo mi vodili nikakvu politiku afera, nego vlast osam godina vodi politiku koja razara i uništava Srbiju, dok se opozicija se trudi da u svom radu ukaže na neviđenu pljačku javnih resursa kroz skoro sve poslove koje obavlja ova vlast, od rušenja objekata u Savamali, preko gradnje nelegalnog objekta na Kopaoniku, pljačke „Krušika“, proizvodnje marihuane na „Jovanjici“, Vulinove tetke iz Kanade, plagiranih doktorata, lažnih diploma, paljenja kuća novinarima i mnogih drugih. To nije opozicija izmislila, to je vlast uradila. Nažalost, veliku zaslugu za to što su afere dominantne u javnom prostoru imaju i mediji kojima je mnogo zanimljivije da se bave aferama nego da prenose debate o političkim stavovima, programima i merama koje predlažu političke partije. Ja sam predsednik Odbora Narodne stranke za poljoprivredu i bavim se poljoprivrednom proizvodnjom, i u više navrata sam govorio o merama Narodne stranke za poljoprivredu, ali za to uopšte nije bilo interesovanja medija. Za razliku od afere „Jovanjica“, kojom su se mediji i te kako bavili. Vlast je od političkog života u Srbiji napravila rijaliti i zato nema ozbiljne diskusije, nego se sve svelo na afere i skandale.

Kako se vide ti rezultati ako istraživanja javnog mnjenja nisu pokazivala da je rejting SzS–a veći nego u vreme protesta prošle godine?

Dobro je da uopšte postoji opozicija u Srbiji, s obzirom na diktaturu u kojoj živimo. Građani Srbije žive u potpunoj izolaciji, hipnotisani propagandom režima koju besomučno sprovode svi mediji pod državnom kontrolom i mediji koje su kupili ljudi na vlasti i njima bliski biznismeni. Narod je izložen strahovitim pritiscima, ucenama i pretnjama. Ukoliko se takvo stanje nastavi, u budućnosti će u Srbiji ostati samo Vučić, njegov SNS i njihovi kapilarni glasovi, jer će svi ostali pobeći iz ove zemlje. Zato smo se i odlučili da ne učestvujemo na njihovim lažnim izborima, nego da pokušamo poslednji put da se izborimo za normalnost i slobodu odlučivanja na izborima. Ako se Srbija oslobodi, rezultati će se na slobodnim izborima i te kako videti, jer u Srbiji ima mnogo sposobnijih i pametnijih ljudi od ovih koji danas upravljaju državom.

Na kraju, kako vi i vaša partija vidite rasplet oko trenutne globalne krize i šta bi moglo da se promeni u položaju Srbije u svetu posle nje?

Sve zemlje koje su zahvaćene pandemijom virusa korona imaće strašno velike izazove, prvenstveno ekonomske. Bojim se da danas u Srbiji nisu svi svesni tih posledica koje mi kao jedna trošna ekonomija nećemo lako podneti. Mislim da, ukoliko razmere pandemije budu poput onih u Italiji i drugim državama, to će izazvati katastrofalne ekonomske potrese iz kojih nas neće izvući ljudi koji trenutno upravljaju državom, jer su pokazali da ni u mirnodopskim uslovima ne znaju da vladaju u korist građana. Čeka nas velika kriza i zato je Srbiji neophodna hitna promena vlasti.