Aura hrabrosti
Duboko nas je potresla iznenadna, prerana i užasno brza smrt naše drugarice i koleginice Slobodanke Nedović, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.
Najveći deo svog profesionalnog života, Slobodanka Boba Nedović provela je upravo na ovom fakultetu.
Rođena je 1955. godine u Beogradu, gde je završila celokupno školovanje. Magistrirala je na ovom fakultetu, s tezom „Savremeni feminizam i položaj i uloga žene u porodici i društvu“, 1982. godine. Doktorsku disertaciju „Država blagostanja: ideje i politika“ odbranila je 1992. godine. Na Pravnom fakultetu je predavala nekoliko socioloških disciplina: Opštu sociologiju, Socijalnu politiku i pravo, a ranije i Socijalnu politiku i socijalni razvoj. Od zvanja asistenta-pripravnika, prošla je kroz sva nastavna zvanja do vanrednog profesora.
Napisala je i objavila velik broj naučnih radova: autor je i koautor tri knjige, a objavila je i preko dvadeset naučnih članaka. Sudelovala je u izradi modela zakona iz oblasti izbora. Bila je urednik nekoliko zbornika. Učestvovala je na mnogobrojnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu, a stručno se usavršavala na prestižnim inostranim univerzitetima i institutima. Bila je gostujući profesor na Kolumbija univerzitetu. Govorila je tečno nekoliko stranih jezika.
Bobu Nedović je krasilo veoma temeljno pravno, sociološko i opšte teorijsko obrazovanje.
Pored socioloških istraživanja, koja su bila osnovni predmet njenog naučnog rada, Boba Nedović se bavila temom ljudskih prava, naročito socijalnim i ekonomskim pravima, kao i pravnim i političkim standardima slobodnih i poštenih izbora.
Njeno najbolje delo „Država blagostanja: ideje i politika“, objavljeno 1995. godine, prvi je monografski rad u našoj politikološko-sociološkoj literaturi o teoriji i praksi „države blagostanja“. Knjigu je bazirala na ogromnoj, svetski relevantnoj literaturi, a u obradu teme je ugradila svoje izrazite sposobnosti minuciozne analize na apstraktno-teorijskom, kao i na konkretno-istorijskom nivou. Ova knjiga je i do danas nezaobilazan, referentan izvor saznanja i ima ozbiljan uticaj na istraživanja navedene teme. Koristi se, a i ubuduće će se koristiti, kao deo nastavne literature za predmet Socijalna politika i pravo.
Pored naučnog rada, Boba je sve vreme svog profesionalnog života pokazivala odvažan i nepokolebljiv društveni angažman. Bila je odlučan protivnik autoritarizma, kao ideje i prakse, i predan zagovornik demokratije. Nikad, međutim, nije došla do tačke u kojoj bi negirala demokratiju za protivnike demokratije. Taj stav nije bio samo posledica njenih teorijskih i političkih uverenja, njene opredeljenosti za demokratsku političku kulturu – to je bio deo njene ličnosti. Tolerantna, ali i tvrda, a nikad ostrašćena; prijatelj, ali i kritičar, s britkim i lucidnim opaskama i u slaganju i u neslaganju; vedra i naizgled opuštena, a uvek fokusirana, artikulisana i uporna u svakom društvenom angažmanu; beskrajno spremna da sasluša i pomogne, ali i uvek spremna da se ubedljivim argumentima bori za svoj stav. Ukratko, Boba je bila izgrađena ličnost, vrhunska intelektualka, samosvesna građanka, dobar, ozbiljan, nezaboravan čovek i prijatelj.
Kao iskreni pobornik demokratije i vladavine prava, uspela je tokom petogodišnjeg rada u svojstvu osnivača i direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju bitno da doprinese realizaciji slobodnih i poštenih izbora u ovoj zemlji. Neopterećena ideologijom, ili na bilo koji način subjektivnom strašću, izuzev strasti za demokratiju – kako je sama govorila – stvorila je, zajedno sa svojim saradnicima, organizaciju koja okuplja šesnaest hiljada građana i mobilisala ih je za demokratiju i poštene izbore. Nije važno samo ljudima pružiti demokratiju, već i demokratiji pružiti ljude, često je govorila, a sama je tom interaktvnom procesu ubedljivo i snažno doprinosila.
Aura prijatelja, borca, hrabre ličnosti i omiljenog nastavnika zauvek će ostati među nama. Generacije studenata kojima je predavala pamtiće je prevashodno po prijateljskom, kreativnom, stimulišućem, dijaloškom, nehijerarhijskom, partnerskom odnosu, nikad po pokroviteljskom stavu ili sholastičkom pristupu. Njene kolege će je pamtiti po briljantnoj inteligenciji, po jasnoj, lucidnoj i brzoj misli, odvažnoj i direktnoj reči.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
