Sloboda za novosadske aktiviste

fotografije: privatna arhiva

Dok ovaj tekst nastaje, očekuje se da Viši sud u Novom Sadu donese odluku da li će se po zahtevu advokata iz sudskih spisa odstraniti dokazi koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku, a on se vodi protiv skupine novosadskih aktivista koji su pre nešto manje od mesec dana na pravdi boga uhapšeni i pritvoreni pod optužbom da su pripremali “državni udar”. Bez obzira na odluku, stvar je jasna: država nema niti jedan validan dokaz da su pritvorenici iz Pokreta slobodnih građana i studentske organizacije “Stav” imali terorističke namere, odnosno da su kanili srušiti ustavni poredak, za šta se sumnjiče.

Bilo bi stoga logično i pravedno očekivati da šestoro uhapšenika bude promptno pušteno iz pritvora, koji se nalazi u novosadskom predgrađu Klisi i poznat je po nehumanim uslovima boravka i stenicama-ljudožderima. No, logika i pravda ne stanuju u Srbiji, pa nije nemoguće da pritvor ne bude ukinut, ili čak da bude produžen, uprkos tragičnoj smejuriji od procesa. Uglavnom, ako pritvorenici ne budu uskoro pušteni na slobodu, to je siguran znak da smo krenuli ka Belorusiji.

Nema sumnje da su u pitanju politički zatvorenici. Njihova krivica se sastoji u tome što su dozvolili da BIA ili ko već “usnimi” (najverovatnije protivzakonito) njihov razgovor nekoliko dana pre velikog mitinga u Beogradu održanog 15. marta. Potom su režimske televizije od tog razgovora, koji liči na kafansko lupetanje, napravili pravu senzaciju. Došlo im je to kao kec na desetku, da se potvrde tvrdnje da su studenti i građani koji mesecima demonstriraju širom Srbije – zapravo teroristi koji hoće silom da dođu na vlast.

Tužilac koji vodi postupak zove se Slobodan Josimović. Gle čuda, on vodi i predmet “Nadstrešnica”. Cilj mu je, tvrde neki, da se tokom procesa za novosadsku tragediju mnogo više stvari sakrije nego otkrije. Da država u slučaju tzv. Novosadske grupe ima problem sa dokazima jasno ukazuje činjenica da je tužilac braniocima dugo vremena onemogućivao pristup dokaznom materijalu. Na kraju im je pristup odobren, ali je deo, onaj ključni, proglašen “strogo poverljivim” materijalom. To što je “strogo poverljivo” isto je ono što su građani Srbije imali prilike da čuju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Pravni eksperti kažu da se, čak i da je nekim čudom napravljen u skladu sa zakonom, snimak ne može koristiti u krivičnom postupku. To ne bi bilo u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku. Naime, audio-snimak u krivičnom postupku može biti relevantan samo uz poštovanje ozbiljnih procedura, s obzirom na to da su mogućnosti zloupotrebe i manipulacije veoma velike.

“Vreme” vam predstavlja Vučićeve političke zatvorenike, koji su u režimskim medijima ispali opasniji od bombaša Al Šababa ili kakve druge prominentne terorističke organizacije.

MARIJA VASIĆ

Profesorki Zmaj Jovine gimnazije Mariji Vasić nije bio potreban stranački angažman da postane popularna: nju je celi Novi Sad odavno znao, bar onaj koji drži do ljudskih i građanskih prava i opire se totalitarnim ideolgijama i zlu. Jedan od milion paradoksa Vučićeve Srbije jeste i taj što Marija, žena koja je ceo život posvetila borbi protiv nasilja i terora, bezmalo mesec dana džedži u pritvoru osumnjičena za terorističke namere, za nasilno rušenje ustavnog poretka.

Napisala je dve knjige o fašističkim zločinima u Novom Sadu tokom Drugog svetskog rata, držala brojna predavanja o Novosadskoj raciji. Učestvovala je u raznim građanskim protestima svih ovih godina. Njena bitka je i bitka protiv zaborava, uvek je govorila: ono što se zaboravi, preti da se ponovi! Moglo bi se reći da je upravo njen slučaj – dokaz tačnosti ove tvrdnje.

Jedna je od protagonistkinja dokumentarnog filma Aleksandra Reljića “Novosadsko sećanje”. Na njenim je knjigama i istraživanjima ovaj film, koji je prikazivan širom bivše Jugoslavije, i zasnovan. Radi se upravo o sećanju na Novosadsku raciju, odnosno sećanju na masovnu fašističku likvidaciju Srba, Jevreja i Roma u januaru 1942.

Mariju učenici obožavaju, i oni kojima trenutno predaje, i oni koji studiraju, kao i oni koji su već postali “svoji ljudi”. Profesori univerziteta kažu da je njene učenike lako prepoznati kada dođu na studije. Ne samo da odlično poznaju sociologiju i druge društvene nauke već imaju i izražen osećaj za pravdu. Moglo bi se reći da je njen stranački angažman u PSG mogao samo naneti štetu njenom imidžu u državi u kojoj su stranke same po sebi – ozloglašene. Tog rizika je bila svesna, ali se ipak odlučila da uđe u stranački život, želeći da proširi područje borbe za promociju svojih ideja.

Suprug David Trnavac radi u Beogradu i svaki dan putuje na posao. Zatičemo ga uveče, po povratku sa posla, sprema hranu za porodicu, dva njihova psa, ali i za Mariju, da joj sinovi sutradan odnesu na Klisu. Marija ima dva sina, Milana i Mihaila. Pored njih, posećuje je i majka. David je nije video otkako je u pritvoru, nije hteo da se odrekne prava na svedočenje ako bude došlo do sudskog postupka. To je bio uslov za posetu. Kaže, protivzakonito i besmisleno, ali je i sve ostalo u ovom slučaju protivzakonito i besmisleno.

“Marija se dobro drži. U dobrom je raspoloženju, čita, piše, čak drži u pritvoru i neke časove o raciji. Ne može bez toga. A mi ostali nekako ‘hendlujemo’ stvari. Teško je, ali je lakše kada znamo, a znamo, i zašto je uhapšena, i čemu sve ovo služi, i da je apsolutno nevina”, kaže Trnavac za “Vreme”.

David kaže da je Marija takav karakter da će je pritvor samo učvrstiti u uverenju da je neophodno boriti se za promene. Bila je i spremna za nešto slično, znala je dobro ko se nalazi “s druge strane”.

“Kada su došli da je odvedu, prvo su zvali telefonom. Kao, treba da razgovaraju sa njom. A onda su je odmah uhapsili. Taj cirkus nije bio potreban, ona bi sama otišla do policijske stanice. Kada su je odvodili, rekla je: ‘S obzirom na to kakva nam je država, zapravo je čast biti uhapšen!’”, kaže Trnavac.

David ističe da su svi ponosni na nju, i da broje dane do njenog povratka kući. “Prijatelji, rodbina, njeni sadašnji i bivši učenici, svi neprestano zovu. I pitaju – ima li šta novo! Na žalost, vreme prolazi, a mi novih informacija nemamo. Zabrinuti su i pružaju nam podršku, to mnogo znači”, kaže Trnavac.

LAZAR DINIĆ

“Mislim da je najveći ‘uspeh’ ove vlasti to što nas je navikla na nenormalnost”, rekao je u intervju za “Vreme” Lazar Dinić, aktivista novosadskog studentskog pokreta “Stav”, negde krajem septembra prošle godine. Aktivisti “Stava” su, pored beogradske organizacije “Sviće”, takoreći prvoborci sveopšte studentske pobune, kojoj se – realno govoreći – niko nije mogao nadati ni nekoliko dana pre nego što je “izbila”, a kamoli mesecima unazad. Dinić je jedan od studenata koji su i ranije dizali glas protiv autoritarnog režima, bio je protiv nacionalističkog “progona veštica” na njegovom, novosadskom Filozofskom fakultetu, borio se protiv nameštenih izbora za studentski parlament… Zbog toga je i tada prolazio “toplog zeca” režima i njegovih medija.

Za “Vreme” je tada Dinić rekao i ovo: “Pitaju nas drugi studenti – odakle nam hrabrost. Njima je jasno šta se dešava, pružaju nam tihu podršku ili podršku na društvenim mrežama, ali se plaše ozbiljnijeg, vidljivijeg angažmana. Strahuju da će im, ukoliko budu aktivni, to otežati studiranje. Strahuju i da će im, ukoliko budu označeni kao ‘neprijatelji’, to onemogućiti ili otežati zapošljavanje po diplomiranju. Moram priznati da meni taj strah nije jasan. Pa ko pre od nas studenata treba da se bori za drugačiju, bolju budućnost, normalnije društvo i elementarnu pravdu?”

Sada se ovaj blagi, lepo vaspitani mladić nalazi u pritvoru pod strašnim optužbama. Dovoljno je pogledati njegovu fotografiju i zaključiti koliko su besmislene režimske tvrdnje – da je terorista i nasilnik. Dinić je rođen u Boru, student je završne godine kulturologije, izvrstan poznavalac rokenrola, nekadašnji volonter Crvenog krsta, suorganizator i učesnik raznih humanitarnih akcija u svom rodnom gradu. Roditelji su mu prosvetni radnici. Ugledna borska porodica, koju građani ovog grada u ovim teškim trenucima otvoreno podržavaju. Ne mogu da veruju da je predobri Lazar u pritvoru, i to ni zbog čega drugoga nego zbog rušenja ustavnog poretka. Lazar ima i brata Jovana, takođe besprekornog mladića.

“Laza je osoba vedrog i dobrog duha, druželjubiv, komunikativan i harizmatičan. I to ne kažemo mi, nego svi ljudi koji ga poznaju, i ovi u Boru i oni iz Novog Sada sa kojima smo razgovarali. Ponosni smo što smo ga vaspitali – kao što uostalom učimo i naše đake – da bude pravdoljubiv, pun ljubavi, privrženik istine, poštovalac različitosti, tolerantan… U njemu je maltene rođenjem ugrađena potreba da se bori protiv nepravde. Ne podnosi nasilje. To što se nalazi u pritvoru, što je osumnjičen za terorizam i nasilje, ne govori ništa o njemu, ali mnogo govori o našem društvu”, kaže njegov otac Aleksandar Dinić u razgovoru za “Vreme”.

Aleksandar kaže da je porodici izuzetno teško u ovom periodu, tim pre jer su imali mogućnost da ga za ovih bezmalo mesec dana samo jednom posete. Međutim, podrška prijatelja, rodbine, Lazinih drugara i raznih nepoznatih ljudi – mnogo im znači! I mnogo im znači to što Lazar zna da ima beskrajnu podršku porodice.

“Mentalno je jak. Takav smo utisak stekli kada smo ga videli. Pritvor ne razume kao nešto tragično, nego kao nešto što kao aktivista u ovakvoj zemlji mora da prođe. Prilagodio se situaciji u kojoj se nalazi, koristi vreme da čita, uči, piše, razmišlja o svemu. Svestan je da će ovo proći. Videćemo ipak kako će sve ovo uticati na njega kada izađe iz pritvora”, kaže Aleksandar. Kaže da je Lazar u građanski aktivizam ušao kroz humanitarni rad i muziku. Izveštavao je sa muzičkih festivala za muzičke portale, pravio intervjue sa domaćim i stranim rokerima, čak mu je i maturski rad bio posvećen muzici XX veka.

MLADEN CVIJETIĆ

Mladen Cvijetić, student sociologije, društveni i politički angažman otpočeo je u organizaciji OSA (Omladinsko-studentska akcija), koja je pre nekoliko godina bila veoma aktivna u borbi protiv nasilja Vučićevog autoritarnog režima, kao i u raznim protestnim aktivnostima novosadskim. Zbog toga je često bila na meti režima, između ostalog njeni aktivisti su proglašavani i “ustašama”. Pre par godina Novi Sad je bio oblepljen plakatima na kojima se nalazi “šahovnica” i natpis “Za Osu spremni”, sve sa logom ove organizacije.

Mladen je rođen 1999. godine u Jagodini. U pritvoru je proslavio 26. rođendan. Njegovi prijatelji su bili ispred klisanskog zatvora da mu čestitaju rođendan, preko ograde i rešetaka, sve sa tortom u obliku srca. Mladen je u pritvoru, kako stvari sada stoje, najgore prošao. Imao je snažnu reakciju na ujede stenica, pozlilo mu je, povraćao je, preznojavao se, trnula mu je ruka. Pružena mu je lekarska pomoć. Nakon par dana ponovo se loše osećao, ali mu je tada odbijena molba da ga lekar pregleda. Tek nakon pritiska advokata i javnosti prebačen je u drugu ćeliju, pružena mu je medicinska pomoć.

Od organizacije OSA do danas Mladenov aktivizam ne prestaje, samo poprima drugačije forme. U stranački život ulazi kao član partije Zajedno. Kasnije, sa mnogim drugim članovima partije, a zbog neslaganja sa rukovodstvom koje je odlučilo da bojkotuje junske lokalne izbore, prelazi u Pokret slobodnih građana.

“Nosilac” je više prekršajnih, pa i krivičnih prijava, sve zbog aktivizma, akcija i protesta u kojima je bio ili organizator ili učesnik. Te prijave i činjenica da se maltene svake sedmice pojavljuje u sudu ili policiji, da daje izjave, brani se ili svedoči – nisu ga obeshrabrivale, naprotiv samo su mu davale snagu. Uveren je u ono za šta se bori – za bolju i pravedniju zemlju. Učestvovao je u odbrani Novog Sada od urbanističkog nasilja, organizovao je proteste “1 od 5 miliona” u Novom Sadu, julske “kovid” proteste, demonstracije protiv Rio Tinta, i tako dalje. Pisao je za časopis “Novi plamen”, tema – radnička prava u Srbiji. Sada je gradski odbornik PSG.

“Mladen Cvijetić je simbol otpora, borbe i nade. Kroz svoju angažovanost prošao je tranziciju od čistog aktivizma do političke borbe, u trenucima kada ona postaje najizazovnija”, kaže za “Vreme” njegova devojka Marija Nedić, koja je takođe aktivistkinja. Ona kaže da opseg njegovog aktivističkog delovanja, kojem je posvetio godine svoj života, ne može da stane u jedan članak.

“Hiljade fotografija koje posedujem to potvrđuju. Kao jedan od najaktivnijih boraca protiv aktuelne vlasti, uprkos svim rizicima, kontinuirano žrtvuje i svoje ime i slobodu. Na svojoj koži iskusio je celokupnu režimsku demonstraciju sile nad slobodnim mišljenjem – hapšen je, procesuiran, suočen sa nasiljem i pretnjama smrću, maltretiran bezbroj puta. A nikada nije posustao”, kaže Marija.

Dodaje da je Mladen glas otpora protiv političkog progona. Istrajan je u svojoj borbi i pritvor ga neće zaustaviti.

“I sada, kada je u pritvoru bez ikakvih dokaza protiv njega i protiv njegovih saboraca, suočen sa nepravdom i teškim uslovima – on ostaje nepokolebljiv. Njegova borba nije samo politička, ona je borba za svakog od nas. On je moj partner, moj heroj i simbol nepopustljivosti u borbi za bolju budućnost”, kaže Marija.

foto: radio 021

LADO JOVOVIĆ

“Terorista” Lado Jovović je marketinški stručnjak koji radi za jednu inostranu kompaniju, diplomirani je profesor sporta i fizičke kulture, rukometni trener i bivši rukometaš. Pro bono je trenirao klince rukomet, uveren u to da je važno mladim naraštajima preneti ljubav prema sportu i timskom radu, i da sport nije privilegija bogatih. Nesebični je otac dvoje klinaca, devetogodišnje Marte i sedmogodišnjeg Luke. Supruga mu se zove Danijela Filipović, ona je pravnica.

Danijela i Lado su pre nekoliko godina planirali da se odsele iz Srbije. U Norvešku. Imali su poziv od prijatelja koji tamo žive, i njihovu podršku. Svesni da Srbija ide u jako lošem pravcu, nisu želeli da njihova deca žive u neslobodi, u okruženju nasilja i izvrnutog sistema vrednosti. A onda se 2022. godine kod njih pojavila nada da su promene moguće. Učinilo im se da vide svetlo na kraju tunela. Odlučili su da ostanu. Lado je rekao: e ako ostajemo, onda ćemo morati da se borimo za drugačije društvo. Tada počinje njegov politički angažman.

Kulturan, topao i odmeren – tako prilazi i političkom delovanju. Veruje da se stvari mogu promeniti nabolje mirnim putem, kulturom, kroz razgovor, ali i uz ozbiljan i istrajan angažman. Obožava džez, veliki je fan Đorđa Balaševića, Selindžer mu je omiljeni pisac, deda mu je bio partizan, operisan je od nacionalizma i mržnje. Nikada nije želeo da bude istaknut, što je u skladu sa njegovom skromnošću. Na protestima je bio redar, uvek tu da tehnički reši probleme i nađe se učesnicima.

“Teško podnosi pritvor. On je čovek lepe reči, finih manira, nije nikako zaslužio da se nađe u pritvoru, pogotovo pod ovako teškim optužbama. Samo sat vremena dnevno pritvorenici mogu da izađu napolje. To mu teško pada jer je ceo život fizički aktivan. U ćeliji je, međutim, okružen okej ljudima. Na početku je spavao na podu, na dušeku. Kada su mu rekli da će uskoro dobiti krevet, kada se neki isprazni, odnosno da će ga prebaciti uskoro u neku drugu sobu, on je odgovorio: ‘Bolje da ležim na patosu nego da budem u sobi sa nekim lošim ljudima’”, kaže Danijela Jovović u razgovoru za “Vreme”.

Lado je u pritvoru od 13. marta, a Danijela je dobila dozvolu da ga poseti 1. aprila, tek. Sinu i kćerci je govorila da im je tata na službenom putu, da je u inostranstvu, da ne mogu da se čuju sa njim jer je u drugoj vremenskoj zoni, pa u različito vreme spavaju. “O svemu se dogovoramo, pa sam htela sa Ladom da se dogovorim kada deci da kažem istinu, na koji način da im saopštim. Sačekali smo da prođe sinovljev rođendan. Jako su teško podneli kada sam im rekla da je tata u pritvoru. Celi život ih učimo da budu pravedni i pošteni. Kao pravnica, stalno im ponavljam da je zakon iznad svega i da mora da se poštuje. Izuzetno držimo do istine u vaspitanju, učimo ih da budu iskreni. Govorimo da je istina spora ali dostižna. Oni su preneraženi činjenicom da njihov tata leži u pritvoru samo zbog toga što je govorio istinu”, kaže Danijela.

Danijela dodaje da je Lado rešen da nastavi sa svojim angažmanom sve dok se stvari u državi ne promene. To poručuje i svojim saborcima: nema odustajanja! “Nastaviće tamo gde je stao, pritvor ga neće sputati, pogotovo sada kada je ceo obrazovan svet ustao u borbi za iste vrednosti za koje se on bori. Možda na neki drugi način. Imao je vremena za razmišljanje kako dalje, na žalost u pritvoru”, kaže Danijela.

SRĐAN ĐURIĆ

Drag momak je taj Srđan Đurić. Iza nevinog i vazda nasmejanog lica krije se emotivan, empatičan čovek kojeg je nemoguće ne voleti. Tako “teroristu” Srđana opisuju ljudi koji su imali prilike da ga upoznaju. Kao i Cvijetić, i on je svoj društveni angažman započeo u Omladinsko-studentskoj akciji (OSA). Kao i Cvijetić, i on je rođendan (27.) proslavio u klisanskom zatvoru. I njemu su prijatelji i saborci doneli tortu. Kažu da je zbog svoje dečačke duše i iskrenosti vrlo brzo stekao simpatije “kolega” iz pritvorske jedinice. I on je učestvovao u organizaciji ili suorganizaciji svih protesta u Novom Sadu u proteklih nekoliko godina. Njegov i Mladenov politički put je zajednički.

Srđan je student srpskog jezika i književnosti. I pesnik. Ima objavljene dve knjige poezije. Veliki protivnik nacionalizma, fašizma, svih totalitarnih ideologija. Napisao je i nekoliko kolumni u dnevniku “Danas”. U jednoj kritikuje regionalni savez nacionalista, ističući kako se nacionalizmom prikriva velika pljačka građana:

“Svaki put kada građani Srbije shvate da im je frižider prazan dok se predstavnici režima bahate u svojim vilama i otetim novcem, obavezno ‘izbije’ nekakav konflikt u regionu. A takav konflikt gotovo uvek bude produkovan kroz saradnju ‘sukobljenih’ režima. Ovakav vid saradnje nacionalističkih režima vidljiv je i u drugim aspektima, ali je najkonkretniji kada je reč o otimanju javnog novca. U tim situacijama vidljiva je ‘sloga i solidarnost’ – interes je ono što ih drži na okupu”, napisao je Đurić pre par godina.

U decembru 2023. godine, u centru Novog Sada, dva mladića su fizički napala Srđana, nanevši mu ozbiljne povrede. Identitet napadača nije otkriven. Nazivali su ga “ustašom” i vređali, a zatim oborili na zemlju i šutirali ga.

DAVOR STEFANOVIĆ

Poseban paradoks ove naprednjačke “borbe protiv terorizma” zove se Davor Stefanović. Student FTN i član PSG. Mladi aktivista, poreklom iz Majdanpeka, nije ni prisustvovao “inkriminisanom sastanku”, već je dremao u susednoj prostoriji. Svejedno je procesuiran i određen mu je pritvor od 30 dana. A dremao je jer je u pitanju jedan od najaktivnijih aktivista novosadskih. Nema gde ga nema, a osmeh mu je uvek na licu. I aktivisti se nekada umore.

Saradnik je mnogih organizacija koje pružaju različite vrste pomoći ugroženim Novosađanima. Između ostalog, i volonter projekta Kuhinja solidarnosti, koji se već godinama realizuje u okviru Omladinskog centra CK13, a koji obezbeđuje hranu za gladne i siromašne. Davor je levo orijentisan, snažno senzibilisan za socijalnu pravdu. Ne samo u Novom Sadu nego ga i diljem zemlje možete susresti na najrazličitijim građanskim protestima.

Za ljude koji ga bar iole poznaju zaista je jezivo bilo videti ga na snimku sa lisicama, dok ga policija vodi ulicama grada pred kamerama režimskih tabloida, a pod optužbom da je planirao da izvede državni udar.

“Davor brine o ljudima. Jedan je od najjačih humanitarnih volontera koje ovaj grad poznaje. Doći će i sve potrebno uraditi jer – čoveku stvarno ništa nije teško. U početku zajedničke borbe, Davor je dolazio kad bih bivao bolestan i kuvao mi krompire i supe za večeru, što mu nikad neću zaboraviti. Davor je tu kad god je potrebno”, kaže o njemu stranački kolega Radivoje Jovović, pokrajinski poslanik PSG i profesor politikologije. Dodaje da se na Davoru vide svi seminari i sve obuke koje je pohađao, sve knjige koje pročitao.

“Apsolutno ima utemeljenje u iznetim stavovima. Isto tako, premda se nalazi ideološki levo, itekako ume kritičkoj lupi da podvrgne ma koji ideološki pravac i, razumevajući da nijednu ideologiju ne treba pratiti dogmatski, pokuša da iznađe najhumanije a praktično najizvodljivije rešenje nekog problema. Neupućenima to može izgledati kao odsustvo čvrstog stava, ali daleko od toga, to je zapravo odlika naučnog uma koji stremi celovitoj i objektivnoj slici koja se zasniva na konstantnoj sumnji”, kaže Jovović i dodaje da je Davor homo ludens, čovek koji voli da se poigrava i eksperimentiše. Bezazleno, dečački.