Sloboda i pravda nemaju cenu

Od septembra 2014. do februara 2015. Smederevska Palanka bila je grad bez ulične rasvete, zbog neplaćenog duga za električnu energiju od 886 miliona dinara, što je iznos jednak ukupnom opštinskom budžetu. U poslednje četiri godine, račun izvršenja budžeta opštine svako malo je u blokadi i crvenoj zoni. Priča je počela u periodu od 1999. do 2013. godine, kada je napravljen dug od 600 miliona dinara. To je bila uzročno-posledična veza kojoj su u tom periodu težile sve lokalne samouprave, nadajući se da će svi dugovi biti prebačeni u javni dug, ali to se nije dogodilo. Doduše, samo u onim opštinama gde na vlasti nije Srpska napredna stranka: primera radi, čim je prekomponovanjem skupštinske većine vlast u Kragujevcu dospela u ruke SNS-a, sklopljen je ugovor o reprogramu duga koji je iznosio 1.800.000 dinara. Da je Smederevska Palanka gurnuta u zapećak, jer je tamo na vlasti Demokratska stranka, svedoče i „hiljadugodišnje“ poplave iz maja 2014. – u medijima jedva da je bilo reči o tome kakva je situacija u ovom gradu, da li stiže ikakva pomoć, a o tome da ni zdravstvene ustanove danima nemaju pijaću vodu moglo se saznati samo preko društvenih mreža.

Za vreme ovih teških muka, na čelu Smederevske Palanke bio je Radoslav Milojičić, koji je i danas predsednik Opštine Smederevska Palanka. Milojičić je istovremeno i zamenik predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke i šef izbornog štaba ove partije za predstojeće parlamentarne izbore. Milojičić je rođen 1984. godine. Po zanimanju je ekonomista. Predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke u tri mandata. Pre nego što je postao predsednik Opštine, obavljao je funkciju pomoćnika predsednika Opštine Smederevska Palanka. Najmlađi je predsednik opštine u Srbiji. Sa Milojičićem razgovaramo o strategiji izbornog štaba DS-a u kampanji za parlamentarne izbore, materijalnom stanju u ovoj stranci, ali i o odnosu centralne vlasti prema Smederevskoj Palanci.

„VREME„: Nalazite se na čelu izbornog štaba Demokratske stranke za predstojeće parlamentarne izbore. Šta sve podrazumeva ta funkcija?

RADOSLAV MILOJIČIĆ: Ta funkcija je pre svega velika čast, ali i obaveza, znači i koordinisanje, praćenje i osmišljavanje, od prvog do poslednjeg segmenta kampanje. Naravno da sve to radi ceo tim ljudi, a ne jedan čovek, ali ipak iziskuje 24 časa posvećenosti i koncentracije.

Kakva je strategija izbornog štaba DS–a u ovoj kampanji?

Pre svega, mi smo jedina stranka koja je pred birače izašla sa programom. Na našem programu je radilo tri stotine ljudi, od čega 80 doktora nauka. Radićemo DTD kampanju, ili od vrata do vrata, karavan kampanju, kojom ćemo obići sva mesta u Srbiji i ponuditi ljudima naš program i šansu da žive normalno i da žive sada.

Šta su najbitnije tačke tog programa i kako će on biti predstavljen građanima?

Program je u novembru, decembru i januaru predstavljen i građanima Srbije na tribinama koje smo organizovali. U programu se nalazi i par konkretnih mera koje su predložene od stručne javnosti na tim tribinama. Mi ćemo vratiti građanima otete plate i penzije. Svakome ko završi višu, visoku školu, doktorira ili magistrira obezbedićemo posao, dok će država plaćati poreze i doprinose. Smanjićemo porez na lekove i osnovne životne namirnice. Agrarni budžet mora biti petogodišnji, i povećaćemo subvencije poljoprivrednicima. Svim učenicima čiji roditelji ne rade obezbedićemo besplatnu užinu. Ovo je samo deo iz programa koji ćemo sprovesti od 25. aprila.

Po čemu se novi program Demokratske stranke razlikuje od starog?

Mi imamo svoj program, pravac i cilj već 26 godina, za razliku od Aleksandra Vučića koji je bio za Šešelja i granice Karlobag–Ogulin–Virovitica, a sada je za Evropsku uniju. Dobro je to, samo je nama demokratama trebalo 26 godina da naučimo dete šta je dobro i ispravno. Naš program je novi dnevni red za Srbiju, odgovor na neznanje, manipulaciju i lažna obećanja.

Nije tajna da su problem finansijska sredstva za kampanju. Kako će DS izaći na kraj sa tim?

Naravno da su sredstva problem, danas novac nije problem samo lopovsko naprednjačkom lobiju, koji svakog dana otima građanima sve – od plata i penzija do zemlje. Našu kampanju će finansirati sami članovi Demokratske stranke i računamo na novac iz budžeta koji pripada svim partijama.

Očekujete li prljavu kampanju i kako s njom izaći na kraj?

Već četiri godine, na svim ponovljenim izborima, Zvonko Veselinović, koji je palio barikade na Kosovu, tukao je i maltretirao članove svih opozicionih stranaka. U Vrbasu je kidnapovao Danila Bobića, u Mionici tukao Milana Gavrilovića, kandidate DS-a. Pošto njihova imena niko ne sme da pomene, ja sam to uradio. Da, to je batinaš SNS-a, svestan sam svega šta taj čovek radi i šta mi se posle ovoga može desiti, ali sloboda i pravda nemaju cenu. U Velikoj Plani su tukli i DSS-ovce, u Mionici SPS-ovce. Ali Demokratska stranka nije ćutala ni devedesetih, a neće ćutati ni sada.

Kako komentarišete reakciju SNS-a povodom napada na funkcionere DS-a na Zvezdari?

Sramno. Srpska napredna stranka zloupotrebljava policiju i državne organe, a svojom retorikom podržava nasilje. Devedeset osam incidenata je bilo u proteklom periodu, i sve incidente je napravila Srpska napredna stranka.

Kao predsednik Opštine Smederevska Palanka, osetili ste kako izgleda voditi grad u kome ne vlada opcija koja vodi zemlju. Kako se to odrazilo na sudbinu Palanke i život građana?

Ugašena nam je ulična rasveta, šest meseci smo bili u mraku. Vlada nam je bukvalno oterala investitore. Privođeno je preko četrdesetoro ljudi, sve u cilju rušenja legalno izabrane većine u Skupštini opštine. To ne postoji ni u jednoj evropskoj i civilizovanoj zemlji. SNS želi biti gospodar života i smrti, i mi, građani, moramo reći „ne“ 24. aprila.

S obzirom na to, kakav izborni rezultat očekujete u Smederevskoj Palanci?

Pobedu, naravno.

Da li će se kampanja za parlamentarne izbore razlikovati od one na lokalu?

Lokalni izbori nemaju smisla ukoliko nisu samostalni. Ovako će Vučić biti kandidat za predsednika 170 opština i gradova u Srbiji, što je necivilizacijski, dok Demokratska stranka ima svoje kandidate na lokalu, ljude koji mogu, znaju i hoće da pomognu svojim sugrađanima.

Da li bi to onda značilo urušavanje jedne vrlo važne tekovine petooktobarskih promena, a to je apsolutno neupitna regularnost izbora?

Do 2000. godine smo imali grubo kršenje regularnosti izbora, krađe, tuče, kupovinu glasova, kršenje izbornih procesa. Tada su na vlasti bili Daltoni, Vučić–Nikolić. Od 2012. godine se opet, na žalost građana Srbije, sve to ponavlja. Daltoni opet imaju svoju ulogu u rušenja izbornog procesa. To je nepravda, zar ne, pošto san, nažalost, nije.