U prošlu subotu, kad sam prošao pored stranačkih štandova, ispisnica po godinama vuče me za rukav: "Komšija, meni uzeli od penzije i dali onima s belim krpama." A onda vrlo upućeno citira iznos subvencija za "Er Srbija"
„Imaš li olovke?“
„Nema sad. Biće pred izbore.“
Osamdeset do sto dana pred izbore na Vračaru Kalenić pijaca je okružena štandovima stranaka. Od platoa ispred zgrade opštine, preko mini-skvera „kod Matijevića“ do proširenja na uglu Krunske štand do štanda; svi tvrde da su najbolji, baš kao što je svaki krompir na tezgama iz Ivanjice, a kajmak je iz Kraljeva.
foto: marko rupenaPIJACA: Plato ispred opštine Vračar
Obožavam pijacu. Kad je neka baka pre dve godine htela da mi naplati vezu zeleni 20 dinara skuplje nego što je cena na susednim tezgama to je obrazložila prostonarodski: „Imaš ti para, videla sam te na televiziji.“
Prošle godine prodavac krompira koji na gomili robe drži sliku Vojislava Šešelja, zlurado mi je rekao: „Nema te više na televiziji.“
Ali, svakog vikenda prođem kroz pijacu da oslušnem ono što se meni čini da narod misli. Primetio sam da su to dva sveta. Jedan je nakupačko seljački unutar pijace, a drugi su ovi koji su sa svih strana opkolili pijacu kao Nemci partizane na Sutjesci.
Unutar pijace rasprave su načelne: Vučić, Šešelj (Pajtića niko ne pominje), a na pločnicima ispred pijace stranke se nadmeću u telalenju sopstvene robe. S akcentom na Vračar. Ima tu lokalpatriotizma i neke vrste ponosa zbog okolnosti da već 23 godine tamo niko osim demokratske opcije nije prišao vlasti, mada nisam siguran koliko je to „busanje u prsa junačka“, a koliko realan odnos snaga.
U prošlu subotu, kad sam prošao pored stranačkih štandova, ispisnica po godinama vuče me za rukav: „Komšija, meni uzeli od penzije i dali onima s belim krpama.“ A onda vrlo upućeno citira iznos subvencija za „Er Srbija“.
Ne sumnjam da je SNS-u Vračar vrlo važna simbolička tačka. Evo, u mojoj zgradi na „inicijativu poslanika SNS-a u opštinskoj skupštini“ promenjeni su poštanski sandučići. Zgrada tik do moje je, takođe na inicijativu istih odbornika, dobila novu omalanu fasadu. TV ekipe čekale su Gorana Vesića da otvori radove. Zgrada je samo spreda, prema ulici, omalana, a farba se ljušti već posle prve obilnije kiše. Sve te inicijative prosleđene su Gradskom stambenom preduzeću i, od sandučića za poštu do malanja fasade, plaćene su gradskim novcem.
Hit naprednjaka su besplatni medicinski saveti. Vračar je opština starih ljudi. Da bi ostvarili pravo na savet, treba da se javite na telefon… a posle vidite za koga ćete da glasate.
Glavna tema oko pijačnih štandova inače je „uvoz glasača“. Neki tvrde da je od prošlih izbora Vračar dobio oko pet hiljada novoupisanih u biračke spiskove i da je, jedan viče iz sveg glasa, „sve to Vučićevo maslo“, a trezveniji govore o više stotina ljudi, a onda polušapatom kažu: „To su neki sa Voždovca koji se lažno prijavljuju da žive ovde.“
Takvu sliku stanja je pokazao pijačni barometar od prošle subote. U nedelju, kada je finale u Montrealu igrao Novak Đoković, nije bilo stranačkih štandova, a ni gužve na pijaci.
I kafana „Kalenić“ bila je poluprazna. Prava navala očekuje se uskoro: biće olovaka, cegera za pijac, baterijskih lampi, privezaka za ključeve, a da ne pominjemo kalendare i blokčiće.
U kafanskoj raspravi o tome ko će pobediti na Vračaru uključuje se glas sa susednog stola: „Neće vala Vučić da pobedi na moj Vračar“. Akcenat je stopostotno crnogorski, a da bi stvar bila, kako se to kaže, potpuno transparentna, začinjena je psovkom: „Da mu oca očinjeg.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
S velikom nadom gledam na bunt studenata. Zato što je to ideja o drugačijoj Srbiji. Možda nije politička, ali je svakako kulturna, civilizacijska. I to je budućnost Srbije. Dobra budućnost. U Srbiji je uvek postojala tradicija da nešto ostane nezavisno. Srpska inteligencija je bila veoma slobodoljubiva. Naravno, onaj deo koji je bio demokratski. Znao sam te ljude. S njima se moglo normalno razgovarati. Ali naravno, bio je najpre Milošević, sada Vučić
Nije lako u Novom Sadu biti policajac koji bar donekle drži do zakona i nadležnosti. Više ne znate koga možete uhapsiti. Čak i ako uhvatite nekog džeparoša, on može biti odozgo zaštićen jer je član neke od brojnih eminentnih kriminalnih grupacija koje vršljaju gradom, a koje se – sve do jedne – nalaze u strukturi naprednjačke vlasti. Preostalo im je da hvataju one koji ukradu kokošku ili šunku iz komšijske pušnice, izvrše porodično nasilje ili naprave saobraćajnu nesreću, a “obični” su građani. Da, preostalo im je i to da maltretiraju protivnike režima kada im se to naredi
Otkako su počele blokade, šef države i partije ređa grešku za greškom i to čini nesmanjenom žestinom. Bilo je za ovih šest meseci trenutaka kad je protest protiv vlasti mogao da zamre. Samo zahvaljujući angažovanju Aleksandra Vučića, to se nije desilo
“Za našu vladajuću elitu, nažalost, u međunarodnim krugovima vlada ocena da se sa takvom prostotom nikada nisu sreli”, kaže Jelica Minić. “A vizija koja proističe iz prostote ne doseže daleko”
Pojava slepih putnika prijavljenih na adresama građana u biračkom spisku samo je deo izazova oko izbora. Stvarna veličina problema sa biračkim spiskovima u statističkom smislu još uvek nije poznata, ali ključni problem nije u duhovima u spisku, nego kako ne dozvoliti da se povampire
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
