Foto: Sava Radovanović / Tanjug
Šta spaja Andreja Vučića, Predraga Koluviju, Dijanu Hrkalović i “neke od najvećih kompanija koje posluju u Srbiji”
Kako je sam objelodanio javnosti 2018, Vladimir Đukanović je položio pravosudni ispit i postao advokat. Pravni fakultet u Beogradu upisao je 1998. godine, a tu je i masterirao 2005. Prema sopstvenim riječima, pretežno se bavi krivičnim i privrednim pravom, kao i medijacijom.
Đukanović je takođe predavač u Centru za obrazovanje i lični razvoj, gdje studentima drži kurseve iz medijacije. Na sajtu Centra naveo je detaljno svoju biografiju, u kojoj stoji da su upravo njemu povjerili pravno zastupanje “neke od najvećih kompanija koje posluju u Srbiji, ali i poznata fizička lica koja znaju da će na ročištima biti pravično, nepristrasno i fer saslušana”. Koje su to kompanije, javnosti nije poznato, a njegova kancelarija nema ni veb-sajt, što je malo neobično za nekoga ko ima toliko “najvećih” i “poznatih” klijenata. Biće da se kod Đuke ide po preporuci.
Pored advokatske karijere, Đukanović je i asistent na Poslovnom i pravnom fakultetu u Beogradu, čije je sjedište u Mladenovcu, a koji pripada upravo Univerzitetu Union, gdje je započeo doktorske studije.
Od ličnosti koje zastupa javnosti su svakako najpoznatiji Predrag Koluvija, prvooptuženi u slučaju Jovanjica, te bivša državna sekretarka MUP-a Srbije Dijana Hrkalović, kojoj se sudi zbog trgovine uticajem. U oba slučaja Đuka utrčava da “pomogne” kada su oba procesa bila u toku i klijenti po automatizmu izlaze iz pritvora. Na pitanje zašto je postao pravni zastupnik Hrkalovićeve, iako ju je ranije prilično kritikovao u svojoj emisiji, ili bar dovodio ljude koji će to da rade umjesto njega, Đuka se zapitao koji bi to advokat “odbio ovakav izazov”.
Pored ovih dobro poznatih slučajeva, advokat Vladimir Đukanović zastupa i Andreja Vučića, koga često oslovljava sa “prijateljem”. I ovo je povezano sa Jovanjicom, pošto je predsjednikov brat tužio potpredsednika Narodne stranke Miroslava Alseksića jer ga je ovaj doveo u vezu sa Koluvijom, to jest izjavio da je Koluvija prilikom hapšenja prvo zvao Andreja Vučića. U emisiji “Sa Đukom” gostovao je i Koluvija, koji je izjavio da su mu “nudili slobodu ako lažno optuži Andreja Vučića”. Ko to “oni”, nije poznato.
Da iz nekog razloga posebno voli organsku hranu sa Jovanjice, jasno je bilo i kada je Đukanović postao advokat Milana Kendije, pripadnika MUP-a koji je uhapšen kao Koluvijin saučesnik i veza u policiji. On je inače ranije bio šef obezbeđenja bivšeg direktora policije Milorada Veljovića, a i na plantaži marihuane u Jovanjici je imao zadatak da koordiniše obezbeđenje. Kako je BIRN pisao, u njegovoj kancelariji je nakon hapšenja pronađen dokument naslovljen “Informativno obaveštenje” i sa podnaslovom za “Predsednika Republike Srbije i vrhovnog komandanta Aleksandra Vučića”. Međutim, javnost do danas nije saznala sadržinu tih stranica.
Prema saznanjima “Vremena”, Vladimir Đukanović postao je advokat i nekadašnjem šefu odjeljenja za suzbijanje krijumčarenja Nemanji Manjku, kada je ovaj priveden na saslušanje u prostorije Službe za sprečavanje organizovanog kriminala i korupcije. Manjak se sumnjiči da je učestvovao u malverzacijama Uprave carine. Kada je priveden u martu prošle godine, Manjak je osvanuo na naslovnicama većine tabloida, ali od kada ga je Đuka preuzeo, niko više ne piše o njemu.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
