Da li je poslanik DS-a i predsednik Skupštine Novog Sada Borislav Novaković glasao u Skupštini pa otišao u Grčku, ili je bio i u Grčkoj i u Ulici srpskih vladara? Da li je u prošli ponedeljak bilo letova za Atinu i Solun! Ko je glasao u drugom redu desno iza ministrovih leđa?
Glasanje u Skupštini
S novinarskog stanovišta, to (Skupština Srbije, ponedeljak, utorak, 3. i 4. novembar) bio je koloritan događaj, ali on dalekosežno menja onaj povoljni „oktobarski“ odnos političkih snaga u Srbiji i politički imidž tada ustoličene nomenklature. (Bata Živojinović: „Oni brzo padaju, ali mi se sporo dižemo!“) To „načelno“ izjašnjavanje poslanika Skupštine Srbije o vladinom Predlogu zakona o radu rezultiralo je malignim nizom incidenata, da bi se završilo skandalom koji ozbiljno ljulja ovu inače ruiniranu instituciju.
Zakon o radu, važan zakon s potencijalno velikim socijalnim posledicama, najpre je bio predmet pregovora između vlade i sindikata.
U Skupštini je uglavnom zapelo oko člana 105, u kome se direktoru preduzeća daje mogućnost da radnika otpusti ukoliko ovaj odbije da bude premešten na drugo radno mesto. DSS je najavljivao da će svoju podršku zakonu usloviti brisanjem tog spornog člana, a uslovljavajuće o tom zakonu govorila je i Nova Srbija, pa donekle i Socijaldemokratija, koja je imala sopstveni amandman upravo na taj član, u čemu je imala podršku Socijaldemokratske unije.
Ovo nije prvo glasanje DSS-a protiv vlade, koja i bez DSS-a uspeva da „zakrpi većinu“. Prethodnih nedelja prilikom glasanja o Zakonu o privrednim komorama, za koji DSS takođe nije glasao, „vladina koalicija“ se oslonila na podršku opozicione Stranke srpskog jedinstva – i zakon je prošao.
Pred 29. novembar, 15. dana redovnog jesenjeg skupštinskog zasedanja, „vladina koalicija“ je izlaskom iz sale „ubila kvorum“ kako Zakon o radu ne bi u tadašnjim brojčanim odnosima bio izbačen iz procedure prilikom glasanja „u načelu“. Ministar Milovanović, očito iscrpljen bitkama oko ovog zakona (pravljeno je sedam nacrta), jednog trenutka se potukao s grupom socijalističkih poslanika. Tvrdi da su mu dobacivali da je izručio Slobodana Miloševića, a on njima, po Ivkovićevim rečima, nešto o ocu i majci kao ono: „Šta je, bando, hoćete da zaustavite reforme!“
E sad, poslanik Panajotović (dočekan dobacivanjima „Lažeš!“) u ponedeljak kaže da je bio blizu i da može da posvedoči da ministar nije prekoračio svoja ovlašćenja.
U ovoj Milovanovićevoj tuči sa socijalistima nije bilo sudije – predsednik srpske skupštine je u ponedeljak konstatovao da se incident nije dogodio u toku sednice, već u pauzi, te da on ne može da izrekne nikakvu sankciju.
NEMANADE: Verovalo se da će DSS ipak sačekati raspravu o amandmanima i da će tek onda eventualno uskratiti svoju podršku zakonu.
Završnica načelne rasprave pokazala je, međutim, da poslanička grupa DSS-a neće podržati zakon u načelu – oni kažu da su se na to odlučili zbog toga što vlada nije prihvatila zahtev DSS-a da se izbriše sporni član 105, a valjda sami znaju zašto. DSS-u je iz „DOS-ovog opuška“ prebacivano da se udružio s opozicijom, sa socijalistima i radikalima, te da se demagoški predstavlja kao „radnička majka“. Poslanici DSS-a su, međutim, tvrdili da nisu motivisani željom da zaštite radnike, što je polje drugih partija, već procenom da će ovakav zakon izazvati socijalne konflikte.
Ministar za rad i zapošljavanje Dragan Milovanović zvučao je u tom trenutku kao neko ko nudi mali kompromis – vlada ne može da prihvati DSS-ov predlog da se član 105 briše jer bi to dovelo do pravnog vakuuma, koji bi onemogućio bilo kakve izmene ugovora o radu, ali postoji mogućnost da se sporni član na drugi način izmeni kako poslodavac ne bi mogao da ga zloupotrebi za davanje otkaza.
U završnim obraćanjima, predstavnici poslaničkih grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine i Lige za Šumadiju, kao i Nove Srbije, najavili su da će podržati zakon u načelu, ali da očekuju da on bude popravljen amandmanima. U protivnom, neće ga ni oni podržati kad se bude glasalo o zakonu u celini. Šef poslaničke grupe NS-a Marko Petrović objašnjava da ta stranka ne može da prihvati da na snazi i dalje ostane stari zakon o radu, te da ne želi unapred da odbaci zakon koji amandmanima može bitno da se popravi.
Izgleda da je rastuća tenzija između vladinog dela DOS-a i DSS-a povećala rešenost ove stranke da glasa protiv. U ponedeljak prepodne traje odmeravanje. Tomislav Panajotović, poslanik DS-a, jednog trenutka podseća da je tri-četiri poslanika DSS-a reklo kako neće glasati za zakon u načelu zato što su smenjena četiri direktora zdravstvenih ustanova, ali da opet treba obratiti pažnju na to da je gospodin Maršićanin ipak upotrebio „sjajan izraz kompromis“, da je to njega, Panajotovića, ohrabrilo i da je Maršićaninova pojava za govornicom „umesto strepnje unela malo nade“. Maršićanin je, međutim, hladno odgovorio da vlada nije prihvatila amandman za koji DSS smatra da je ključan, te da „te nade očigledno, ako je to nada, više nema“.
EVIDENCIJA: To je izgovoreno u ponedeljak negde između 10:45 i 10:55, kada je prema službenoj evidenciji, koju je posedovao i predsednik skupštine, u sali bilo prisutno 173 poslanika.
Evidentiranje narodnih poslanika u Skupštini Srbije je dvostruko: prvo pored glavnog ulaza u salu, tačno preko puta veštačkog bršljena postavljenog u vreme „crveno-crne koalicije“ iza jednog pulta sede obično dve službenice kojima se poslanik javi kad dođe i one zaokruže njegovo ime u spisku koji posle potpiše sekretar skupštine Georgije Marić. To je evidencija „za dnevnice“, rutinska, površna i ne mnogo formalizovana. Druga evidencija, ona glavna, dobija se ubacivanjem kartice u elektronski uređaj. Poslaničke grupe mogu dobiti listing poslanika koji su glasali, ali u tim listinzima ne postoji podatak u koju je od 250 rupica u sali poslanik ubacio svoju karticu.
Kad su došli na vlast, onako revanšistički raspoloženi i puni entuzijazma u okviru projekta promena Srbije i duša naših ljudi, DOS-ovi poslanici su predlagali da se poslanicima odredi mesto na kome će sediti, ali su se protiv toga naročito pobunili radikali, zato što oni već nekoliko sezona drže mesto blizu govornice na koje kamera prirodno klizi. Posle su i DOS-ovi poslanici, malo zatečeni saznanjem da je skupštinski rad u osnovi dosadan, a i zamoreni proletošnjom radikalskom opstrukcijom, tu proceduru s karticama još malo relativizovali raznim sitnim zloupotrebama – ubacili bi kartice pa izašli napolje. „Politika“ je pre desetak dana objavila fotografiju na kojoj se vidi da jedan poslanik glasa sa dve kartice ali dosovci su bili već ogrezli u aroganciju većine i nisu na to reagovali nekom samokorekcijom. Radikali su, bez efekta, nekoliko puta ukazivali da Jožef Kasa, potpredsednik vlade i narodni poslanik, nije u sali a listing pokazuje da jeste.
Kartica je službeni dokument i njena zloupotreba u bilo kom obliku predstavlja falsifikat, kažnjivo delo. Kritičnog dana napeto je skupljan svaki glas, vaš reporter zna za bar jedan slučaj da je poslanik otkazao svoje već zakazane profesionalne obaveze zbog očekivanog važnog glasanja. Kako je rasprava odmicala, bilo je sve izvesnije da će DSS biti protiv, pa se i broj evidentiranih poslanika povećavao.
U ponedeljak u 13.15 predsednik Skupštine Srbije Dragan Maršićanin konstatuje da je glasanju pristupilo 228 poslanika, da je za zakon u načelu glasalo 115, te da to znači da je zakon u načelu prihvaćen. Usvajanje zakona u načelu prva je raskrsnica, posle pozitivne odluke sledi rasprava o amandmanima i usvajanje zakona u celosti, i Milutinovićev potpis, naravno. Negativan rezultat obustavio bi raspravu. Čim je konstatovan rezultat glasanja poslanici su poustajali, jedna poslanička grupa tražila je dužu pauzu (kažu zbog nekakve sahrane) i Maršićanin, uz komentar „niste došli valjda samo zbog jednog zakona“, daje pauzu do 15 časova. Sad izgleda da i u tom naglom ustajanju može ležati neka kvaka. Naime, postoji poslovnička mogućnost da se izrazi sumnja u tačnost utvrđenog glasanja, u kom slučaju predsednik Skupštine poništava glasanje i glasa se ponovo. Sumnja je izražena posle pauze.
SOLUNSKIPROCES: Posle 15 časova DSS, međutim, izražava sumnju ne samo u rezultat već i u korektnost postupka glasanja. Dejan Mihajlov upozorava, a Dragan Maršićanin konstatuje, da je glasao i poslanik DS-a Borislav Novaković, koji sudeći po ulaznoj evidenciji nije ni došao na sednicu, i zapravo je bio na službenom putu u Grčkoj. Predsednik skupštine poništava glasanje.
Rezultat je i bez Novakovića (114 od 227) bio povoljan, ali radilo se o pitanju časti, a i kvorum se brzo istopio. U skupštinskoj sali je u tom trenutku bilo samo 145 poslanika, jer je većina poslanika DOS-a, pošto je zakon izglasan u načelu, napustila sednicu. Maršićanin nije odlučio, kako je mogao, da glasanje odmah ponovi. Potpredsednik Skupštine Rodoljub Šabić (SD, a to opet budi bočne asocijacije vezane za to koja je od Socijaldemokratija „legalna“) rekao je da listing o kome Mihajlov govori niko drugi nije video. Nakon toga određena je pauza da bi šefovi poslaničkih grupa mogli da utvrde činjenice. Radikali, koji su ovde vodili svoju bitku, prebacivali su Stranci srpskog jedinstva da su njeni poslanici izlaskom iz sale štimovali kvorum prema željama vladajuće koalicije. SSJ je (delimično) protiv ovog zakona, ali radikal Tomislav Nikolić tvrdi da je pet poslanika SSJ-a izašlo da bi kvorum bio spušten na tačku na kojoj 115 predstavlja većinu, a da je kasnije sedam poslanika SSJ-a izašlo da ne bi bilo kvoruma za obaranje zakona. SSJ tvrdi da su poslanici ove stranke morali da idu na prijem priređen u čast kik-boksera koji su osvojili medalje, a da radikali ne mogu ni žurku da organizuju u svojim prostorijama.
Kad su se poslanici u ponedeljak posle te pauze okupili, broj prisutnih na ekranu menjao se kao na kakvom seizmografu – 125, 126… Posle sastanka šefova poslaničkih klubova, Maršićanin izjavljuje da su se pojavila dva spiska o evidenciji prisustva poslanika na sednici: jedan je napravljen oko 11, a drugi oko 13 sati, a da je prema ovom drugom spisku, potpisanom takođe od Georgija Marića, poslanik Borislav Novaković bio na sednici. Maršićanin povlači odluku o poništavanju glasanja, konstatuje da sam ne može da utvrdi činjenice i traži održavanje hitne sednice Administrativnog odbora da bi se utvrdile sve okolnosti.
Čeda Jovanović, vođa poslaničke grupe DOS-a („vladina koalicija“), izjavljuje da je Novaković glasao, da će se pojaviti na sednici Odbora i da će sve razjasniti. Maršićanin insistira da sednica Administrativnog odbora bude održana odmah pošto, kako je objasnio, taj odbor ima ingerencije da prati primenu poslovnika.
Vladina koalicija bolje kontroliše brze medije, i te večeri će se objavljivati izjave da je Odbor presudio da je glasanje regularno. Beta te večeri javlja da su članovi Administrativnog odbora svoju odluku doneli na predlog poslanika Socijaldemokratije Meha Omerovića. Bilo je sedam glasova za, dva uzdržana (poslanici SPS-a) i dva glasa protiv (poslanici DSS-a). Odluka je doneta na osnovu ažuriranog spiska o prisustvu poslanika sednici koji su vodile dve službenice skupštine Marija Drobljak i Ljiljana Vasić. U Skupštinskoj raspravi radikali će jednu od njih povezivati s Demokratskom strankom. Sutradan se ispostavlja da je taj odbor zapravo sebe proglasio nenadležnim i da je samo uporedio dva spiska – „drugi“ evidencioni spisak sa ulaza i onaj „elektronski“ – i da je konstatovao da Novakovićevo ime postoji na oba spiska, te da je predsedniku skupštine sugerisano (Vesić, iz DS-a, predsednik odbora) da primeni poslovnik i skupštini da eventualno odluči. Maršićanin usvaja ovaj predlog.
Parlament, kažu, može sve sem da pretvori muško u žensko. Ovaj je, kako izgleda voljom većine, ukinuo prvi zakon fizike koji kaže da jedno telo ne može biti na dva mesta u isto vreme. Na pitanje da li je prilikom glasanja o Zakonu o radu u načelu bilo povrede poslovnika, 107 poslanika glasa „za“, „protiv“ je 78, uzdržano je 19, nije glasalo 28, od ukupno 232 narodna poslanika. Mada je najveći broj poslanika koji su aktivno glasali zapravo presudio da je prekršaja bilo, taj broj je manji od polovine prisutnih i Skupština zapravo „pasivno“ presuđuje da je sve bilo u redu.
U toj popodnevnoj trci s vremenom vladina strana pravi tešku logičku grešku koja dovodi u pitanje njenu operaciju usmerenu na to da se dokaže da je Novaković bio na sednici i da je posle sednice otišao u Solun. Šef poslaničkog kluba DOS-a Čedomir Jovanović je u ponedeljak popodne sa skupštinske govornice obećao da će se Novaković pojaviti na sednici odbora. Na samoj sednici Odbora, održanoj uveče, Jovanović je, prema agenciji Beta, objasnio da je mislio na redovnu sednicu Odbora zakazanu za utorak u 9.30, da je telefonom razgovarao sa Novakovićem, da je Novaković posle glasanja u Skupštini odleteo u Solun, gde je u 16.30 održao konferenciju za štampu na kojoj je novinarima odgovarao upravo na pitanja o svom prisustvu na skupštinskoj sednici. Satnica je gotovo neverovatna – Zakon o radu je usvojen oko 13.15, a čovek već u 16.30 čak u Solunu, gde drži konferenciju za štampu. Ako je tako brzo stigao u Solun, kako je tako brzo sakupio novinare!? Stvar se još više komplikuje tvrdnjom Dejana Mihajlova iz DSS-a da iz Beograda tog popodneva nije bilo letova za Solun. Na to su mu poslanici DOS-a odgovorili da je čovek mogao da odleti i privatnim avionom. Agencija Beta u ponedeljak u 20:27 emituje rezultat svog proveravanja – iz Beograda ponedeljkom nema redovnih letova za Atinu i Solun, a nije prijavljen ni bilo kakav vanredan, vladin ili privatni let. TV Studio B i TV YU Info objavljuju slična saznanja. Odbor se proglasio nenadležnim da utvrđuje činjenice ovoga tipa. Novaković se ne pojavljuje u utorak na jutarnjoj sednici odbora. Još veća magla pada kad su u utorak u podnevnoj pauzi novinari u skupštinskom hodniku konačno opkolili „krunskog svedoka“ Novakovića. Na pitanja kad je otišao u Solun, ima li kartu, on ponavlja očekivanu priču koja zvuči prilično uvežbano – neće da se bavi detaljima, glasao je, bio u sali, hodnicima i restoranu, svi su mogli da ga vide, a o detaljima, još jednom kaže, neće da kaže ništa, dosta je toga da se nevini ljudi brane od lažnih optužbi; nije uspeo pokušaj DSS-a da zaustavi reforme, o detaljima neće govoriti, hvala lepo… Maršićanin na to komentariše: „Zašto nam ne zapuši usta i ne kaže kojim je avionom odleteo u Solun? Nema aviona!“
KARTICA: Izgleda da su obe strane grčevito pregledale video snimak zasedanja, ne bi li našle neki detalj za sebe, vladina koalicija nije mogla da pronađe Novakovićevu ošišanu glavu, ali je DSS nešto iskopao. „Politika“ u utorak ujutru donosi izjavu Dragana Maršićanina: „Imamo krunski dokaz u rukama koji potvrđuje da je bilo zloupotrebe prilikom glasanja. Naime, pribavili smo video snimak glasanja na kome se jasno vidi da je službenik republičke vlade Ljiljana Milosavljević, pomoćnik ministra za rad, sedeći u šestoj klupi drugog reda glasala iako nije poslanik… Video materijal će biti dostupan javnosti kao validan dokaz da je u pitanju teška zloupotreba prava na glasanje.“
DSS u utorak ujutru saziva konferenciju za štampu da bi prezentirao taj snimak. Prikazuje ga i šefovima poslaničkih klubova. Prozvana pomoćnica negira optužbu. Lejla Ruždić, međutim, izjavljuje da je to bila njena kartica, pošto ona sedi na mestu sa koga nije moguće glasati, te da je tako glasala još jedna poslanica. Na tome insistira i Čedomir Jovanović ponavljajući da je sa tog mesta na isti način izabran i Maršićanin. Maršićanin tu tvrdnju pobija pokazujući na RTS-u isečak iz snimka koji prikazuje trenutak glasanja, ponavlja da je pomoćnica iz ministarstva bila na mestu s koga se glasalo i da se njena ruka nalazila na mestu s koga se glasalo, da Lejle Ruždić nema u blizini tog mesta, a da se, uostalom, ni gospodin Novaković ne vidi na snimku…
Skupština nije utvrdila činjenice i konfrontacija unutar vladajuće koalicije bila je sve žešća. Čedomir Jovanović dobacuje poslanicima DSS-a: „Vi niste više naši koalicioni partneri!“ Poslanička grupa DOS-a najavljuje da će tražiti smenu predsednika Skupštine, Maršićanina. Ovaj kaže da je sa glasovima socijalista ili radikala to moguće, ali i da to otvara druga pitanja pošto je predsednik Skupštine izabran na osnovu koalicionog dogovora.
Poslanička grupa DOS-a, koja broji 101 poslanika (vidi antrfile), dve vojvođanske grupe s kojima postoji težak sukob, uslovna podrška Nove Srbije možda će omogućiti da se u narednim danima donese taj Zakon o radu. Nije, međutim, sasvim sigurno da li takvu većinu mogu sakupiti i za smenjivanje predsednika Skupštine, što je najavio poslanički klub DOS-a i što izgleda zagovaraju neki vladini savetnici. Ako nađu većinu za to smenjivanje, pitanje je da li mogu sakupiti dovoljno glasova za izbor novog predsednika Skupštine. Konfuzija i rastuća konfrontacija odraz su činjenice da se DOS-ova nadmoćna većina od 176 poslanika koja je podržavala srpsku vladu zbog koncepcijskih i političkih razlika razbila i svela na opasno nisku brojku. Uz sve napore, uključujući očito i one nedopustive, vladina koalicija sakupila je tek 115 glasova uz znatno poljuljano samopouzdanje i smanjenje pribrane razboritosti poslanika.
S druge strane, pitanje je da li vlada ovim skraćuje vek. DSS se drži svoje optužnice, i kako sati prolaze sve učestalije ponavlja da je u pitanju skupštinska krađa.
Na prigovore da DSS ruši reformu i Đinđićevu vladu, ponavlja se da ova stranka (još) nije zatražila smenu srpske vlade i da će to učiniti kad proceni da je to neophodno.
Vlada za sada ne može biti oborena, ali za sledeće poslove nju čekaju nove parlamentarne teškoće s obzirom na to da, kako pokazuje ova nedelja, ona više nema sigurnu većinu. Samostalni sindikati najavljuju početak protesta zbog zakona o radu.
Dve najveće grupacije, poslanička grupa Demokratske opozicije i poslanička grupa koja se zvanično zove DOS-DSS, zbog odgovornosti za javni interes trebalo bi da i posle ove afere stegnu zube i ipak nađu makar još nekoliko ključnih tačaka sporazuma za narednih nekoliko meseci, bar dok se ne završe „crnogorski pregovori“. Za sada su oni zahvaćeni rastućom konfrontacijom. Sad se već testira sposobnost kontrolisanja krize, budući da je DOS očito ušao u fazu nepovratnog raspada. („Sad znanci smo samo, ti i ja…“) Kako je izgledalo ove nedelje, oni su se primakli tački na kojoj će uskoro možda morati da se kaže – prvo izbori pa ustav.
Parlamentarne stranke
Redni broj Naziv stranke Broj mandata
1 Demokratska stranka Srbije 45
2 Demokratska stranka 44
3 Socijalistička partija Srbije 37
4 Srpska radikalna stranka 23
5 Stranka srpskog jedinstva 10
6 Građanski savez Srbije 9
7 Nova demokratija 9
8 Socijaldemokratija 9*
9 Nova Srbija 8**
10 Demohrišćanska stranka Srbije 7
11 Demokratska alternativa 6
12 Liga socijaldemokrata Vojvodine 6
13 Savez vojvođanskih Mađara 6
14 Pokret za demokratsku Srbiju 5
15 Demokratski centar 4
16 Koalicija Vojvodina 4
17 Reformska demokratska stranka Vojvodine 4
18 Socijaldemokratska unija 4
19 Partija srpskog progresa 2
20 Sanddžačka demokratska partija 2
21 Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata 1
22 Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 1
23 Liga za Šumadiju 1
24 Seljačka stranka Srbije 1
25 Srpski pokret otpora – demokratski pokret 1
26 Ujedinjena penzionerska stranka 1
27 Narodna demokratska stranka Slobodana Vuksanovića***
*Vodi se spor oko toga koje je krilo Socijaldemokratije legalno, jednom poslaniku SD oduzet mandat u korist SDU; **Jedan podneo ostavku; ***Novoformirana, sa tri poslanika, ali PDS preduzima korake da se mandati oduzmu, jedan u korist PDS-a, a dva u korist DOS-a
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!