Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Iz razloga koji se podrazumevaju – komercijalnih i finansijskih – sve televizije koje proizvode ove rijaliti formate drže se "VIP" takmičara. Apsurd se krije u činjenici da među takozvanim poznatim ličnostima u Srbiji brojčano dominiraju oni za koje je veći deo publike prvi put čuo tek kad su se pojavili u nekom od ovih programa. U Srbiji, dakle, i "poznati" koriste rijalitije da izađu iz anonimnosti
Ako postoji išta po čemu će kvalitet i sadržaj televizijskog programa u 2010. ostati upamćen i po čemu se izdvaja u odnosu na ranije godine, onda je to sasvim izvesno – poplava rijaliti programa na domaćim televizijama. Mašinerija koja se u Srbiji zahuktava od 2006. kada je na Televiziji B92 emitovan prvi „Veliki brat“, u godini koja je za nama dostigla je punu brzinu. Rijaliti programi dosegli su u Srbiji ove godine vrhunac gledanosti, ali i onoga što bi trebalo da budu po definiciji: parada neukusa, prizemnosti i vulgarnosti raznih vrsta. Iako predstavljaju nesumnjivo dno kada je o televizijskom sadržaju reč, rijaliti programi su, s obzirom na veliku gledanost i interesovanje publike, ogledalo društva i onoga što građane jedne zemlje fascinira i drži prikovane za TV ekrane. Dakle, šta je to što smo ove godine, hteli ne hteli, gledali na domaćim televizijama, ko su ljudi čijom smo se privatnošću bavili i o kojima su nas informacije same od sebe zaskakale sa svih strana?
Baš kao i u ostatku sveta, za kojim Srbija iz razumljivih razloga večito kasni, rijalitiji su ovde apsolutno najgledaniji televizijski sadržaji. Međutim, ono što Srbiju izdvaja od ostalih zemalja u kojima je oduševljenje „realnom televizijom“ već splaslo, pa su se ovakvi programi zadržali isključivo na kablovskim kanalima, u neatraktivnim terminima, jesu momenti koji izazivaju fascinaciju publike. Dok je za druge po pravilu na prvom mestu seks, a na drugom tuče i svađe, kod nas je najfascinantnije samo ovo drugo – konflikti i međusobni sukobi takmičara. Osim toga, Srbija se od drugih zemalja u kojima se emituju ovakve emisije razlikuje i po tome što neuporedivo veće interesovanje publike izazivaju rijalitiji u kojima učestvuju poznate ličnosti, što pomalo promašuje koncept i suštinu ovakvih formata, intrigantnih baš zato što „obični“ ljudi imaju priliku da na TV-u gledaju iste takve, koji s druge strane koriste priliku da, ničim zasluženo, izađu iz anonimnosti. Upravo zbog toga ove godine i nije bilo rijaliti programa sa anonimnim učesnicima. Iz razloga koji se podrazumevaju – komercijalnih i finansijskih – sve televizije koje proizvode ove formate držale su se „VIP“ takmičara. Apsurd se krije u činjenici da i među takozvanim poznatim ličnostima u Srbiji brojčano dominiraju oni za koje je veći deo publike prvi put čuo tek kad su se pojavili u nekom od ovih programa. U Srbiji, dakle, i „poznati“ koriste rijalitije da izađu iz anonimnosti.
Oni malobrojniji, koji su publici već od ranije poznati, uglavnom su zvezde na zalasku ili „zaboravljeni asovi“, koji na ovaj način pokušavaju da povrate nešto od stare slave. Većini to i uspe, makar nakratko. Beda koja se krije ispod sjaja i glamura ovdašnjeg džet-seta dolazi do izražaja kada se približi vreme proglašenja pobednika i kada učesnici, isti oni koji se do tog trenutka hvale skupom garderobom, honorarima koje dobijaju za nastupe, kućama i drugim nekretninama, počnu da prebiraju kome je od njih novac najpotrebniji i ko je u kakvoj finansijskoj situaciji.
NOVI PRIMITIVIZAM: Od svih poznatih i nepoznatih „VIP“ ličnosti koje su ove godine prodefilovale TV ekranima, apsolutno neprikosnoven po načinu i snazi reakcija koje je izazivao jeste folk-pevač Miloš Bojanić, pobednik serijala „Farma II“, emitovanog na Televiziji Pink. U programu koji je u proseku svakodnevno gledalo tri, a u pojedinim momentima i neverovatnih šest miliona gledalaca (prema podacima agencije AGB Nielsen), Bojanić je osvojio nagradu od 100.000 evra otrpevši strašne uvrede i poniženja, polivanje vodom, fizičko maltretiranje koje može da bude okarakterisano i kao seksualno uznemiravanje, pljuvanje i nekoliko fizičkih napada bez ozbiljnih posledica. Sve ono što se obrušilo na Bojanića bilo je zapravo reakcija na njegovo ponašanje prema ostalim učesnicima, a spisak onoga čime im se zamerio podugačak je. Bilo je tu ponižavanja i vređanja zbog fizičkog izgleda (sa naročitim naglaskom na žene, konkretno pevačicu Maju Odžaklijevsku i Zoricu Brunclik), omalovažavanja na nacionalnoj osnovi bivšeg bubnjara Ekatarine Velike Ivana Fecea Firčija, neumesnih komentara na račun fizičkog izgleda i ponašanja Firčijeve dece, kao i još neumesnijeg komentarisanja materijalnog stanja ostalih učesnika. Posebno su se ipak izdvojile, a s obzirom na pobedu i naišle na razumevanje gledališta Bojanićeve izjave o tome zašto se razveo od prve supruge, nakon što joj je zbog tumora materice urađena histeroktomija: prva gospođa Bojanić bila je, po rečima bivšeg muža, divna žena i majka dva odrasla sina, ali on nije mogao da pređe preko njenih zdravstvenih problema, jer „šta će meni žena kojoj je dole sve povađeno“.
Ako je Bojanićeva pobeda u „Farmi“ išta pokazala o srpskom društvu, to je da ovde još uvek postoji kritična masa onih koji u nekome ko predstavlja prototip i oličenje svega primitivnog u ovdašnjem mentalitetu vide svog heroja. „Farma II“, najgledaniji televizijski program u Srbiji otkako se ovde meri gledanost, izvukla je i iz učesnika i iz gledalaca sve najniže i najgore, pa će ostati upamćena i po nekoliko pokušaja gnevnih gledalaca da linčuju učesnike na pijaci u Barajevu. Pevačica Milena Ćeranić zamalo da strada zato što sočno psuje, pevač Nemanja Stevanović zato što je njen momak, a Ivan Fece zato što se istakao kao jedan od najvećih rivala Miloša Bojanića. Osim rekordne gledanosti i prihoda, „Farma II“ donela je Televiziji Pink i nešto glavobolje, nakon što je u nekoliko navrata, tokom tri meseca emitovanja ovog programa, reagovala Republička radiodifuzna agencija, zbog većeg broja pritužbi građana na ekstremno vulgarno ponašanje učesnika.
TARZAN U BELIM ČARAPAMA: Na talasu rekordne gledanosti „Farme II“ koja je završena krajem juna, producenti TV Pinka su požurili i već polovinom septembra pokrenuli treći serijal ovog rijalitija. Emitovanje je još u toku, a pobednik bi trebalo da bude proglašen u novogodišnjoj noći. Za jednog od ozbiljnih favorita važi sada već čuveni Ekrem Jevrić Gospoda „zvezda Kanade i Amerike“, koji se na internetu proslavio hitom „Kuća-pos’o, pos’o-kuća“. Rodom iz Gusinja kod Plava, Crna Gora, otišao je 1988. godine iz Jugoslavije prvo u Kanadu, a potom u Sjedinjene Američke Države, gde se bavi građevinskim i drugim fizičkim poslovima. Učešće na „Farmi“ najavio je još letos, kada je posetio rodno Gusinje. Publiku osvaja zahvaljujući svojoj neukosti, lošem poznavanju i maternjeg i engleskog jezika, dirljivom naivnošću i pričama o bizarnim dogodovštinama koje uključuju „hiljadu prostitutki i crnkinju sa zubima dole“. Naruku mu ide i to što je najčešće predmet izrugivanja i podsmeha ostalih učesnika, što mu kod publike samo donosi dodatne poene. Ekrem, nesvakidašnja kombinacija porekla iz crnogorskih vrleti i dvodecenijskog života u „Njujorku gradu“, koji ga je, opet, nekako ostavio netaknutog i naivnog, u stilu pravog marginalca, na „Farmi“ se zaljubio u najraspusniju i najraskalašniju učesnicu – Vesnu Vukelić Vendi.
Vendi je pevačica, najčešće nastupa po vašarima, peva pesme u stilu Mice Trofrtaljke, sa vrlo izraženim seksualnim aluzijama u tekstovima i nikada se ne libi da pokaže donji veš, a ni ono ispod veša. Za mnoge, ona je vrhunac neukusa i estradnog mraka devedesetih. Međutim, nije isključeno ni da je Vendi jedna od retkih autentičnih andergraund pojava u Srbiji, koja je pojavljivanjem u „Farmi“ odškrinula vrata jednog paralelnog kosmosa o kom „pošten svet“ jedva da išta zna, u kom vašarske pevačice zarađuju više nego „priznate“ mejnstrim zvezde, u kom se podrazumeva da će ih znojavi i pijani gosti pipati i drpati, i, uopšte, sve ono što se pod oznakom „skandalozno“ pojavljuje u tabloidima, u tom svetu je svakodnevna pojava. Na Ekremova udvaranja Vendi ne reaguje preterano oduševljeno, ali ih i ne odbija. Dok se on trudi da nosi odeću koja se dopada „Vendiju“, ona ga savetuje da uz crne cipele obuje bele čarape. „Tako sam uvek nosio kad sam bio mlad“, kaže Ekrem.
KRALJICE BEZ KRUNE: Pored novca, drugi glavni motiv zbog kog poznate ličnosti pristaju na učešće u rijaliti programima jeste pokušaj da povrate izgubljenu popularnost i, bar nakratko, pobegnu iz zaborava u koji su im pale nekada blistave karijere. Tako se događa da se na istom mestu, na raznim seoskim imanjima, egzotičnim ostrvima i montažnim kućama „Velikog brata“ nađu rame uz rame jedva poznate starlete, glumice u reklamama, pevačice pratećih vokala i bivše velike zvezde. Tako je Pinkova „Farma II“ vratila na male ekrane zaboravljenu, prokazanu i po nekima „jedinu lustriranu javnu ličnost u Srbiji“ – Zoricu Brunclik. Ušla je sa teškim bagažom funkcionerke JUL-a, nekadašnje najbolje prijateljice Mirjane Marković, nesuđene ministarke kulture, a zadržala se tamo pokazavši spremnost da otvoreno i bez zadrške govori o tom delu svoje prošlosti, ali i o nimalo glamuroznim estradnim počecima, bivšem i sadašnjem braku. Izašla je pred sam kraj, donekle povrativši status jedne od najvećih folk-zvezda, njen hit iz 1990. „Avlije, avlije“ koji je često pevala na „Farmi“ ponovo je postao aktuelan, a za februar je zakazala koncert u beogradskoj „Areni“. Po izlasku sa „Farme“, razjarena publika gađala ju je jajima. Ne zbog prijateljstva sa Mirjanom Marković, nego zbog sukoba sa Milošem Bojanićem.
Za razliku od Zorice Brunclik koja se opredelila za mužu krava i pravljenje sira kako bi povratila popularnost, njena koleginica i nekadašnja rivalka Vesna Zmijanac otišla je na Filipine, gde se oprobala u „robinzonskom“ životu na egzotičnom ostrvu, u okviru rijaliti šoua „Survivor“, koji ide na Prvoj srpskoj televiziji. Šou je napustila negde na polovini takmičenja, zajedno sa ćerkom Nikolijom, jer ni jedna ni druga nisu mogle da izdrže surove uslove života u divljini. Pre toga, simpatije publike i drugih takmičara zadobila je što majčinskim, što drugarskim držanjem spram ostalih. Vešto se poigrala i sa onim što je znala da joj ne gine: komentarima o fizičkom izgledu i poređenjem današnje figure sa onom od pre dve i tri decenije. Bez trunke kompleksa pokazala je grudi, ušavši u lanenoj beloj bluzi u vodu: „Htela sam da se našalim i poziram u vodi kao na jednoj slici od pre 25 godina, kada mi je karijera bila u zenitu. Tako sam sebe podsetila na mlade dane. Znate, seksepil nije stvar godina i kilograma, već nešto što nosite u sebi. Sa tim se čovek rađa i to je poenta moje slave i popularnosti, koja i danas traje. Harizma je ono što negujete iznutra i to ne sme da se podredi trendu. Ja nemam komplekse ni od godina, ni od kilograma“, izjavila je kasnije. Pokazala je, takođe, da nema komplekse ni od vlastitog neznanja. U toku „Survivora“ dobila je zadatak da reši nekoliko jednostavnih matematičkih problema kako bi za svoju ekipu obezbedila hranu i cigarete. Međutim, nije uspela da izađe na kraj sa matematičkim formulama. „Sva moja matematika je u brojanju para“, rekla je tešeći samu sebe na ostrvu.
Ovogodišnji „Survivor“, prvi u kom učestvuju javne ličnosti, pokazao je da televizijska realnost nadmašuje i objedinjava sve paralelne realnosti i podele srpskog društva, pa i onu na „prvu i drugu Srbiju“. Slikarka, funkcionerka Liberalno-demokratske partije, urbana, moderna i slobodoumna, tipična „drugosrbijanska“ predstavnica, Biljana Cincarević prva je javna ličnost iz ovih društvenih krugova koja učestvuje u jednom rijalitiju. Iako su je ostali takmičari izbacili zbog slabe fizičke snage, uspela je da pridobije naklonost publike, najviše zbog neposrednog stava, ali i zbog dobrog odnosa sa ljudima iz „drugog sveta“ Vesnom Zmijanac i mladim folk-pevačem Nikolom Rokvićem.
U poslednjim danima decembra biće proglašeni pobednici trećeg serijala „Farme“ i „Survivora“. Ovih dana, na TV Hepi, počeo je još jedan rijaliti sa poznatima, a ovog puta reč je o poznatim bračnim parovima. Osim pomenutih, na našim TV kanalima vrte se i drugi rijaliti programi, što sa poznatim, što sa anonimnim takmičarima. Budući da svi pretenduju na emitovanje u udarnim terminima, dolazi do preklapanja, pa je publici sklonoj ovakvim sadržajima teško da se opredeli. Osim toga, ono što neminovno sledi u takvoj situaciji jeste prezasićenje gledalaca. Sa te tačke dva su moguća skretanja: rijaliti programi će ili polako izgubiti na atraktivnosti i pasti u zaborav, ili će se produkcijske kuće koje ih proizvode okrenuti ka još bizarnijim konceptima, pa ćemo i u Srbiji gledati „Velikog brata“ u kom su takmičari deca do 12 godina, zavisnike koji se odvikavaju pred kamerama i direktne prenose plastičnih operacija.
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve