Osvojivši srebro na Svetskom prvenstvu u Manili, naša reprezentacija je obezbedila učešće na Olimpijskim igrama u Parizu i Lilu, koje je najavljivano kao najjače svih vremena. Amerikanci su poslali baš sve najbolje što su imali, Francuzi su, predvođeni senzacionalnim Viktorom Vembanjamom, želeli da se predstave u najboljem svetlu na domaćem terenu, a po medalju su došli i aktuelni svetski prvaci Nemci. Za razliku od pojedinih prethodnih prvenstava, ovaj put je i Srbija poslala najbolje što je imala
Nešto što se dugo naslućivalo i ne baš sa potpunim uverenjem tvrdilo, u 2024. godini dobilo je i definivnu potvrdu – košarka je daleko najpopularniji sport u Srbiji.
Postoje brojna uvrežena mišljenja vezana za ovaj narod koja su vrlo diskutabilna i čija je istinitost upitna, ali u tu kategoriju ne spada i to da Srbija definitivno jeste zemlja košarke. Sa porastom broja utakmica koje klubovi igraju, navijači Partizana i Crvene zvezde svaki drugi dan sede zakucani u svoje fotelje ili razvaljene stolice u Beogradskoj areni, netremice gledajući svoje ljubimce kako odmeravaju snage protiv najboljih ekipa evropske košarke.
Leto je bilo rezervisano za košarkašku reprezentaciju koja je, za razliku od fudbalske, ponovo oduševila naciju, te nam podarila jednu od najvažnijih i najdražih medalja u istoriji.
Utakmice beogradskih večitih rivala najposećenije su u čitavoj Evroligi, za njih se “traži karta više” iako su cene ulaznica nenormalno visoke, a Srbija je i jedina zemlja u Evropi u kojoj se direktno prenose baš sve utakmice najkvalitetnijeg takmičenja. Uz to, dobar deo populacije praktikuje da im prva jutarnja aktivnost bude pogled na rezultate i učinke naših najboljih igrača, Nikole Jokića i Bogdana Bogdanovića u NBA ligi prethodne večeri.
Fenomen “fantazija”, odnosno specijalizovanih aplikacija koje omogućavaju navijačima da sami prave svoje timove, birajući igrače iz raznih ekipa u okviru imaginarnog budžeta kojim raspolažu, i potom se takmiče među sobom, dodatno je košarci dao na popularnosti kroz interesovanje za razne statističke parametre. Zato ne bi trebalo da vas začudi ukoliko za susednim stolom u kafiću čujete analize igara naših klubova u Evroligi, ali i žalopojke oko učinaka plejmejkera Pariza ili krilnog centra Panatinaikosa.
Naravno, ili nažalost, pojačano interesovanje za određenu temu na ovim prostorima nosi sa sobom i pojačane tenzije, s obzirom na našu strastvenost i temperament. Domaća takmičenja nisu mogla da prođu bez skandala, saopštenja, pretnji i napuštanja terena, što baca ogromnu senku na sve ono veličanstveno što smo gledali, a tiče se samog sporta.
EVROPSKA RAZOČARANJA I “DRŽAVNI PROJEKAT
Povratkom Željka Obradovića u domaću košarku 2021. godine, oba beogradska kluba su žestoko profitirala. Partizan, koji se nalazio na ivici ambisa i prethodnu sezonu završio kao sedmoplasirani u ABA ligi, dobio je najtrofejnijeg trenera u istoriji evropske košarke, a sa njim i daleko unosnija sponzorstva, nezapamćenu euforiju navijača, neverovatan prihod od prodaje karata, ugled i imidž kod stranih igrača, a naposletku i učešće u Evroligi. Crveno-beli su takođe dobili dosta – od većeg budžeta do povećanog interesovanja svojih navijača, jer svako želi da pobedi kvalitetnog protivnika, a Partizan sa Obradovićem daleko je atraktivniji zalogaj nego Partizan iz nekih pređašnjih sezona.
Start kalendarske 2024. godine označio je i ulazak u drugi deo regularnog dela prošlosezonskog izdanja Evrolige. Postajalo je jasno da će se naši timovi teško dokopati plej-ofa ovog takmičenja. Crvena zvezda je od starta beležila jako loše rezultate, dok je Partizan krajem decembra prethodne godine upao u rezultatsku krizu iz koje nije uspevao da se izvuče. Nizali su se porazi u neizvesnim završnicama, te su na kraju takmičenja crno-beli završili kao jedanaesti sa skorom 16–18, a crveno-beli kao šesnaesti sa 11–23.
U međuvremenu se desilo i finale Kupa Radivoja Koraća, koje se tradicionalno održava u Nišu. Crvena zvezda je uspela da u finalu savlada Partizan rezultatom 85:79 i osvoji svoj trinaesti trofej u ovom takmičenju. Dvorana je bila krcata, atmosfera užarena, a tenzije su se nastavile i nakon poslednjeg zvuka sirene. Ogroman presedan je predstavljala činjenica da najbolje domaće sudije, koje redovno sude Evroligu i ABA ligu, nisu delile pravdu na ovom izdanju KRK. Poverenje su dobili mladi i neiskusni arbitri, kojima nedostaje iskustva za takve utakmice.
Na konferenciji za štampu nakon utakmice, Željko Obradović je pokrenuo ovu temu, kao i temu finansiranja klubova. Pozvao je vodeće ljude Partizana da javno iznesu podatke o finansiranju, želeći da dokaže da Partizan nije ono za šta ga prozivaju navijači Crvene zvezde – državni projekat. Sve je to otišlo na veći, politički nivo, pa se i predsednik države ekspresno oglasio u jednom od TV gostovanja i izjavu Obradovića okarakterisao kao “napad na državu”. Mada se očekivalo da se situacija stiša, ubrzo smo dobili zvanične podatke iz oba kluba, koji su pokazali da budžet Partizana zaista manje zavisi od države po procentu, ali i po količini sredstava koje dobija.
Nedugo zatim Obradović je na utakmici protiv Anadolu Efesa dobio najveće ovacije od povratka u klub. Navijači su jasno stali iza svog trenera, koji je uzvratio potpisivanjem trenerske table markerom. Ovaj gest je na tribinama izazvao oduševljenje ravno košu za pobedu u poslednjoj sekundi. Nekih mesec i po kasnije, Obradović je potpisao i formalni, pravno važeći ugovor sa Partizanom, produživši aktuelni za još dve sezone.
TUČE I SKANDALI
Sezona u Evroligi je možda i bila gotova, ali su preostala dva trofeja za koje je moralo da se igra. Godinama je ABA liga bila jako važna za naše klubove, jer je obezbeđivala pravo igranja u Evroligi. To već neko vreme nije slučaj, ali se i dalje pobednik ABA lige jako dobro pozicionira u borbi za pozivnicu elitnog takmičenja.
Prednost domaćeg terena u finalu plej-ofa imala je Crvena zvezda, koja je dve utakmice na svom terenu uspela da privede kraju u svoju korist. Ponovo je bilo problematičnih sudijskih odluka, tenzija i vređanja, a sve je kulminiralo uoči treće utakmice u seriji. Dva kluba su imala zakazane treninge jedan za drugim u Beogradskoj areni, a prilikom mimoilaženja u hodniku došlo je do tuče Stefana Lazarevića i Džejmsa Nanelija.
Crveno-beli su optužili Nanelija za napad na Lazarevića i javno priložili slike svog košarkaša sa ranama na licu. Crno-beli su uzvratili tvrdnjom da je Lazarević prvi prišao Naneliju i uhvatio ga za vrat. Iz Partizana su javno pitali ko je obrisao minut i četiri sekunde snimka sa bezbedonosnih kamera iz hodnika Beogradske arene, tačno u vremenskom intervalu u kome bi se, kako su oni tvrdili, jasno videlo da je Lazarević taj koji započinje tuču.
Nekako se sve stišalo, Crvena zvezda je i treći put u seriji savladala Partizan i podigla novi trofej, onaj rezervisan za osvajača ABA lige. Međutim, trebalo je odigrati i KLS, odnosno završnicu domaćeg šampionata. Partizan nekoliko godina nije učestvovao u ovom takmičenju jer nije bio zadovoljan tretmanom koji u njemu uživa, kao i činjenicom da domaći šampionat nije pod ingerencijom Košarkaškog saveza Srbije. Ovog puta su se pojavili na terenu, sa koga su u jednom trenutku izašli košarkaši Zvezde. U prvoj utakmici su pobedili, ali su, kada su se nalazili na minusu od 12 poena sredinom treće četvrtine druge utakmice, košarkaši i stručni štab Crvene zvezde napustili teren zbog vređanja porodice Čović sa tribina.
Usledilo je nešto što se nikada nije desilo u slavnoj istoriji naše košarke. Sudije su, navodno, obavestile predstavnike oba tima da se utakmica nastavlja sutra, ali pred praznim tribinama, nakon čega su se i košarkaši Partizana povukli u svlačionice, a kasnije i zaputili prema kućama. Isto su uradili i navijači Partizana, da bi se nakon toga košarkaši Crvene zvezde vratili na parket i, zajedno sa sudijama, započeli zagrevanje pred nastavak utakmice.
Crno-beli se nisu vratili u dvoranu u roku od 15 minuta, što je po pravilniku značilo da pobeda, a samim tim i trofej, ide u ruke rivala. Ostaje pitanje kako je moguće da se do kraja nije istražilo, a potom i javnosti predstavilo, ko je donosio odluke o prekidu i nastavku utakmice, kome je rečeno na vreme, i da li su nekoj od strana rečene i neistine. Bilo kako bilo, ugled Košarkaške lige Srbije i značaj trofeja šampiona države dotakli su istorijsko dno.
REPREZENTATIVNO LETO I VELIKO SLAVLJE
Navijači Crvene zvezde su slavili, navijači Partizana tugovali, ali sve nas je čekalo vrelo leto i najkvalitetniji turnir u istoriji reprezentativne košarke. Srbija je srebrom na Svetskom prvenstvu u Manili obezbedila učešće na Olimpijskim igrama u Parizu i Lilu, koje je najavljivano kao najjače svih vremena. Amerikanci su poslali baš sve najbolje što su imali, Francuzi su, predvođeni senzacionalnim Viktorom Vembanjamom, želeli da se predstave u najboljem svetlu na domaćem terenu, a po medalju su došli i aktuelni svetski prvaci Nemci. Ukoliko tome dodamo i Kanadu prepunu NBA asova, nezaobilaznu Španiju, opasnu Italiju i nepredvidivu Grčku, jasne su razmere uspeha koji su naši košarkaši ostvarili.
Za razliku od pojedinih prethodnih prvenstava, ovog puta je i Srbija poslala najbolje što je imala. Nikola Jokić je NBA sezonu završio okitivši se trećim priznanjem za najboljeg košarkaša najjače lige na svetu. Treća MVP nagrada u četiri godine samo je potvrdila da je reč o najboljem igraču današnjice, pa je vest da će Nikola Jokić nastupati ovog leta za reprezentaciju izazvala potpuno oduševljenje. Sa oreolom svetskog viceprvaka i predvođena najboljim košarkašem na svetu, reprezentacija Srbije se otisnula put Francuske sa ogromnim ambicijama.
Međutim, sredinom druge četvrtine četvrtfinalnog duela sa Australijom Srbija se nalazila u deficitu od čak 24 poena (20:44). Delovalo je da se snovi polako ruše i da će još jedan nastup Jokića za reprezentaciju završiti neuspehom. Usledio je legendarni tajmaut selektora Svetislava Pešića, koji je uspeo da trgne ekipu. Srbija je zaigrala agresivnije u odbrani i pametnije u napadu, polako topeći prednost rivala. Usledila je neizvesna završnica i dodatnih pet minuta košarke u kojima je dominirao upravo Nikola Jokić. Srbija je uspela da se plasira u polufinale, gde ju je, prema tvrdnjama košarkaških hroničara i analitičara, čekao treći najbolji američki tim svih vremena.
Usledila je jedna od najboljih utakmica u istoriji košarke. Reprezentacija Srbije se nalazila u vođstvu nekih 37 minuta susreta, zahvaljujući nadahnutoj igri kompletnog sastava.
Kažu da je svaka ekipa ogledalo svog trenera, a ovom utakmicom samo je potvrđeno ono što se odavno znalo, da je Svetislav Pešić veliki trener. Njegova ekipa je delovala potpuno pripremljeno, fizički i psihički, za duel protiv jedne od najboljih ekipa koje ovaj sport pamti. Dobar deo utakmice Srbija je provela u dvocifrenom vođstvu, ali je posustala pri samom kraju. Reprezentacija SAD se vratila na krilima trija koji je obeležio košarku u ovom veku – Stefa Karija, Lebrona Džejmsa i Kevina Durenta. Nije uspela Srbija da pogodi nijednu trojku u poslednjoj četvrtini, za razliku od razgoropađenog Stefa Karija, a nestalo je i snage da se odgovori na agresivnost Amerikanaca.
Utakmica je završena rezultatom 95:91 u korist SAD, što je ostavilo veliku žal, ali i još veći osećaj ponosa kod ljubitelja košarke u Srbiji. Uoči utakmice za treće mesto postojala je opravdana bojazan oko emocionalnog i fizičkog pražnjenja ekipe, Međutim, turnir je zaokružen na najbolji mogući način, trijumfom u utakmici za bronzanu medalju protiv Nemačke. Srbija je bila motivisana, fokusirana i sigurna u svoje mogućnosti, što je dovelo do rutinske pobede i velikog slavlja koje je usledilo. Internetom su kružili video snimci reprezentativaca Srbije koji su se zasluženo opustili uz alkohol i domaću muziku.
Bogdan Bogdanović je tokom olimpijskog turnira postao najbolji strelac u istoriji košarkaške reprezentacije. Imajući u vidu kakvi su asovi prodefilovali u dresovima nacionalnog tima kroz istoriju, ovaj uspeh je vredan divljenja. Redovno treba isticati kako je Bogdan uvek na raspolaganju selektoru i reprezentaciji svoje zemlje, tako da je više nego zaslužio kapitensku traku, ali i pomenuti rekord. Ukoliko je Nikola Jokić, a jeste, suvereno najbolji košarkaš na svetu, onda je Bogdan Bogdanović najvažniji reprezentativac Srbije u 21. veku.
NOVA SEZONA, NOVA NADANJA
Nakon proslave bronze sa Olimpijskih igara, pojavila se dilema šta i kako dalje. Svetislavu Pešiću je istekao ugovor, a on je najavio da neće potpisivati novi.
Javnost je bila zaokupljena potragom za novim trenerom, a promene su se zapravo desile u savezu. Nakon izuzetnih rezultata Predrag Danilović je napustio čelo KSS, ne želeći da menja statut po kome mu nije bilo dozvoljeno da započne i treći mandat. Na njegovo mesto je došao Nebojša Čović, koji je doveo i potpuno novu garnituru ljudi, ali je uspeo da privoli Pešića da ostane na kormilu reprezentacije barem do kraja Evropskog prvenstva naredne godine. Na ovo takmičenje se reprezentacija rutinski plasirala, ostvarivši četiri pobede iz isto toliko duela u grupi G kvalifikacija.
Svetislav Pešić je, iskoristivši autoritet i popularnost koju uživa, započeo i temu neophodnosti učešća srpskih timova u ABA ligi. On se zalaže za jaku i kvalitetnu domaću ligu, mada kako kaže, nije protiv postojanja Jadranske lige. Činjenica je da ABA ligom u poslednjih desetak godina dominiraju isključivo srpski timovi, ali je pitanje da li liga koja se završi na način kao prethodne sezone KLS, zaslužuje šansu i poverenje.
Čak i ako izuzmemo Partizan i Crvenu zvezdu, utisak je da su i ostali srpski timovi, poput Mege i Spartaka, raspoloženiji za učestvovanje u regionalnoj ligi. Finalne duele prošlosezonske ABA 2 lige između Vojvodine i Spartaka ispratile su pune tribine i nezapamćena euforija u Novom Sadu i Subotici. Spartak je uspeo da ostvari plasman u elitni rang, gde igra protiv najboljih timova iz Srbije i regiona, ali zahvaljujući sopstvenom radu i ulaganjima, a ne sistemskim rešenjima i administrativnim odlukama.
Za to vreme, Partizan i Crvena zvezda su započeli novo učešće u Evroligi, ponovo sa velikim ambicijama i budžetima, kao i punim halama. Na polovini takmičenja, crveno-beli imaju skor 9–8 , a crno-beli 7–10. Prvi derbi u sezoni pripao je Partizanu, koji je rezultatom 89:77uspeo da savlada velikog rivala pred njegovim navijačima. Ovaj duel je protekao u fer i korektnoj atmosferi, bez saopštenja, tuča i skandala na koje smo, nažalost, naviknuti. Da li će to postati praksa, odgovor će dati već naredni njihov susret u okviru ABA lige. Iskreni ljubitelji košarke se nadaju da hoće.
IN MEMORIAM – DEJAN MILOJEVIĆ
Početkom godine javnost u Srbiji je zatekla vest o srčanom udaru koji je Dejan Milojević, nekadašnji kapiten Partizana i reprezentativac Jugoslavije, a kasnije i uspešan trener Mege, doživeo na timskoj večeri u Solt Lejk Sitiju. Legendarni Miloje je već nekoliko sezona bio deo stručnog štaba Golden Stejt Voriorsa. Nažalost, iz ove bitke nije uspeo da izađe kao pobednik, pa je ubrzo preminuo, u 47. godini života.
Koliko je postao voljen i poštovan u najjačoj košarkaškoj ligi, saznali smo, nažalost, nakon njegove smrti. Kompletna NBA liga ostala je zatečena odlaskom “nasmejanog džina”, kako su ga mnogi opisivali. Brojni igrači Voriorsa su svedočili koliko su naučili od Dekija o košarci, ali i o životu. Posebno je emotivan bio Stiv Ker, glavni trener Golden Stejta, koji je svoje poštovanje izrazio i dolaskom na sahranu.
Sudbina je htela da se u prvom narednom kolu ABA lige susretnu baš njegovi klubovi, Partizan i Mega MIS. Utakmici je, u Dejanovu čast, prisustvovalo 23021 ljudi, što predstavlja rekord svih vremena u ovom takmičenju. Snimci uoči početka ove utakmice obišli su svet, kako bi još jednom ukazali na veličinu i sjaj njegovog lika, dela i osmeha.
Premijer je saopštio da podnosi ostavku jer je čuo šta se te noći dogodilo u Novom Sadu. Ne znamo da li bi iko u to mogao da poveruje, tim pre što će se docnije tokom dana pojaviti informacije o povezanosti napadača i vladajuće partije. A ponovilo se ono što smo videli već više puta: kad god Vučić, kao što je učinio na konferenciji za novinare u ponedeljak, garantuje bezbednost – neko nastrada
Ovo nije nikakva obojena, uvezena ili bilo kakva druga revolucija, nego autentična težnja studenata i građana Srbije da dođe do promena u našoj zemlji. Zato mislim da ne treba mnogo da se obaziremo na izjave stranih zvaničnika ni iz SAD ni iz Rusije. Mi imamo svoj autentičan i nacionalni cilj, a to je da opstanemo i da omogućimo normalan život
U nedelju i ponedeljak, 26. i 27. januara, održan je još jedan spektakularan protest (na slici) u organizaciji studenata – dvadesetčetvoročasovna blokada Autokomande, ključne beogradske saobraćajne petlje. Sve je delovalo kao da se sanja. Besprekorna organizacija, poruke na transparentima koje ćemo dugo pamtiti. Ovi protesti su drugačiji od svih ranijih antirežimskih i zbog beskrajne kreativnosti, duhovitosti, razgranate kulture bunta, koja svedoči o njegovoj velikoj životnoj snazi i mogućnosti da se pojačava. Pa dalje – građani su spremali studentima hranu, atmosfera je bila jako dobra, studenti su igrali basket, tenis, pridužili su se protestu i poljoprivrednici, bajkeri, taksisti
Sa megafona bruji glas koji ljubazno podseća okupljene da sakupljaju za sobom i ne ostavljaju smeće. Akcija čišćenja uskoro počinje i trajaće poslednja tri sata blokade. Polako se pakuju neki od transparenata, dok oni zakačeni na nadvožnjaku iznad autoputa ostaju kao podsetnik. A onda, studenti će se podeliti. Neko ide kući da se odmori, a neko – pravac na fakultet. Blokade se nastavljaju
Iako je skup u Jagodini bio pokušaj SNS-a da odgovori na organsko nezadovoljstvo koje mesecima bukti širom zemlje, slika predsednika Srbije kako vijori barjakom dok njegove pristalice odlaze izgledala je više kao poraz. Na koji način je režim do sada uspevao da izađe iz kriznih situacija? I kako ti mehanizmi deluju u ovim nedeljama
Aleksandar Vučić tvrdi da nikad neće pristati na prelazni kabinet. Treba mu verovati, ali uslovno. Zašto? Zato što će pristati na sve čim bude nateran. A biće
Srpska opozicija je na odličnom putu da propusti priliku tako što se ne bavi politikom, ne ume da se dogovori i ponavlja pogubnu formulu „prvo da se ispune studentski zahtevi“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
