Sirotinja i obećanja

Majka petoro dece, čiji se muž nalazi na izdržavanju zatvorske kazne, obratila se lično gradonačelniku Veroljubu Stevanoviću da joj pomogne kako bi „obezbedila hranu za svoju decu“. U svom zahtevu gradonačelniku ova Kragujevčanka navodi da će njena tri sina sutra braniti zemlju i moli da joj se dodeli pomoć u visini od 10.000 dinara. Stariji Kragujevčanin moli Stevanovića da mu obezbedi grobno mesto, što zbog male penzije nije u mogućnosti da učini sam. U svojoj molbi on kaže da živi sa ćerkom koja je samohrana majka dvoje dece i da želi za života da kupi grobno mesto, ali pošto mu je penzija mala „obraća se gradonačelniku s nadom da će mu pomoći“ da reši taj problem. Starica iz sela Čumića u blizini Kragujevca moli Stevanovića da joj Skupština grada dodeli novčanu pomoć za kupovinu lekova, uz napomenu da je „bolesna i nesposobna“ i da joj niko u porodici nije zaposlen.

Kragujevčani su od izbora nove lokalne vlasti tražeći pomoć uputili na hiljade zahteva Skupštini grada, najčešće lično gradonačelniku Veroljubu Stevanoviću u uverenju i očekivanju da će im baš on pomoći da reše „svoj životni problem“. Obećanje da će „Verko brinuti o svakom građaninu“ dato je još u predizbornoj kampanji. Trebalo je samo to ispuniti.

SVI NA OVU STRANU: Pobednička koalicija Zajedno za Kragujevac ušla je u predizbornu kampanju sa sloganom „Svi na ovu stranu“ i još tokom predizborne kampanje uputila poziv Kragujevčanima da se obrate gradskoj vlasti, koja će, kako su obećali njeni čelnici, voditi brigu o svakom građaninu. Mnogi socijalno ugroženi Kragujevčani taj poziv su shvatili bukvalno i krenuli lično u Skupštinu grada po pomoć, želeći da „zaobiđu“ redovnu proceduru u zvaničnim institucijama koje se bave socijalnom zaštitom stanovništva.

Skupštinska vrata su ih sačekala širom otvorena.

Rezultati takve politike aktuelne lokalne vlasti jesu skoro ispražnjen gradski budžet i delimična blokada rada skupštinskih službi, koje preplavljene zahtevima građana nemaju uslova da se bave tekućim poslovima. U nastaloj situaciji, čini se, svi gube, a materijalna pomoć koju Skupština grada dodeljuje samo je kap u moru, nema pravog efekta, jer bez pravog rešenja problema nezaposlenih broj socijalno ugroženih stalno raste.

Glavni stručnjak za socijalna pitanja Slavica Saveljić izjavila je da je Strategija za smanjenje siromaštva u gradu pokazala da je od 180.000 stanovnika koji žive u Kragujevcu deset odsto u stanju siromaštva, što znači da oko 6000 porodica živi bez osnovnih sredstava za život.

„Tako alarmantna situacija zahtevala je da lokalna vlast odmah preduzme nešto kako bi se pomoglo najugroženijem stanovništvu, i doneli smo odluku o dodeli jednokratne pomoći“, kaže Saveljić, dodajući da to nije dugoročna socijalna politika lokalne vlasti, čiji je cilj otvaranje novih radnih mesta i obezbeđenje posla za velik broj nezaposlenih putem javnih radova.

Odmah posle pobede na lokalnim izborima Lokalna vlast pobedničke koalicije Zajedno za Kragujevac, koju su tada činili Srpski pokret obnove (danas Srpski demokratski pokret obnove), Socijaldemokratija, Narodna demokratska strana i Liga za zaštitu privatne svojine, donela je odluku o dodeli jednokratne pomoći od 5000 dinara socijalno ugroženim porodicama. U nastojanju da pokaže brigu za ugroženo stanovništvo, lokalna vlast je ubrzo nakon konstituisanja, bez konkretnog plana dugoročnog rešavanja problema siromaštva i nezaposlenosti, odrešila gradsku kesu deleći jednokratnu novčanu pomoć stanovništvu.

Istovremeno, nastojeći da ostvari svoj predizborni slogan „Svi na ovu stranu“ lokalna vlast je povlačeći „spretne kadrovske poteze“ po sistemu „na svakom mestu naš čovek“ uspela da potpuno povrati „partijsku državu“ na lokalnom nivou. Sledeći takvu politiku, vladajuća koalicija zasada može da bude potpuno zadovoljna „ostvarenim jedinstvom“. U gradskoj skupštini koja broji 87 odbornika, sa osvojenih 28 odborničkih mandata, ona danas ima „komotnu skupštinsku većinu“ sa čak 58 odbornika.

KAKO JE VLADAJUĆA KOALICIJA TO USPELA: Tako što se okrenula socijalistima, Pokretu snaga Srbije i koalicionim partnerima iz republičke vlade. Na taj način Stevanović je sa svojim koalicionim partnerima, od kojih danas mnogi i ne znaju kojoj stranci pripadaju, osim da su „uz Verka“, brzo našao zajednički jezik i rešio problem skupštinske većine. Demokratska stranka, dugogodišnji opozicioni partner SPO-a u borbi protiv Miloševićeve diktature i koalicioni partner u lokalnoj vlasti od 1996. do 2000. godine, ostala je „van igre“, jedina prihvatajući ulogu „prave opozicije“.

Stevanović je sa saradnicima više puta tokom predizborne kampanje, pa čak i u noći izborne pobede, čvrsto obećao da u formiranju lokalne vlasti „neće biti dozvoljeno ucenjivanje i kvote“, i da će „sve poslove obavljati javno“. Tada je pozvao sve stranke i koalicije u gradskom parlamentu da „zajednički dele i vlast i odgovornost“. U pobedničkoj noći Stevanović je najavio i mogućnost koalicije u formiranju skupštinske većine sa DSS-om, Novom Srbijom, Liberalima Srbije, Pokretom snaga Srbije, uz napomenu da nije isključena ni saradnja sa DS-om ukoliko ova stranka „odredi odbornike za poštovanje“.

Trenutak trijumfa na izborima nije bio baš najpogodniji da se objavi formiranje moguće koalicije sa socijalistima u kojoj je „stranka Slobe slobode“, potpuno rehabilitovana i vraćena na političku scenu. Rezultat ustupaka koalicionim partnerima jeste današnja politička scena u gradu gde postoji potpuno partijsko kadrovanje i nije moguće naći bilo koje rukovodeće mesto niti primiti novog radnika, a da za to nije stigla „preporuka“ iz stranačke centrale.

Da bi se postiglo „neophodno jedinstvo“, gradska vlast je pored strogo vođene stranačke kadrovske politike, kako bi se namirili svi koalicioni apetiti, morala da odreši i gradsku kesu. U saradnji sa Centrom za socijalni rad, gradski čelnici odlučili su da u čast tri verska praznika 4000 kragujevačkih porodica dobiju materijalnu pomoć od po pet hiljada dinara. Ukupno 20 miliona dinara.

Direktor Centra za socijalni rad Nevenka Bogdanović ocenila je socijalnu situaciju u gradu kao „veoma tešku“, o čemu govore i podaci da se u prvoj polovini ove godine za pomoć Centru obratilo 2500 ljudi, a cele prošle godine bilo je prijavljeno 3500. Ona je izrazila očekivanje da će do kraja godine pomoć zatražiti preko 5000 ljudi. Konstatujući da se gradska uprava okrenula građanima i pozvala ih da im reši probleme, Bogdanovićeva je rekla da su neki korisnici shvatili da svoje probleme mogu rešiti brže mimo procedure Centra za socijalni rad.

Pozdravljajući dobru nameru lokalne vlasti da pomogne građanima, Bogdanovićeva je naglasila da je pet hiljada

dinara suviše malo za jednu porodicu, ali ukupno izdvojena sredstva su ogromna za grad i sa njima je moglo

mnogo više da se uradi, a ne da se socijalni problem rešava ad hoc.

„Jednokratna novčana pomoć nije rešenje za tešku situaciju u gradu. Jer, onome ko jednom dobije 5000 dinara grad nije rešio problem, on će ponovo da se javi za pomoć. Mi u Centru vidimo rešenje socijalnih tenzija u gradu kroz zajedničku akciju gradske uprave, Zavoda za zapošljavanje, našeg centra, predstavnika Ministarstva za socijalna pitanja. Radno sposobno stanovništvo koje je socijalno ugroženo moglo bi da se angažuju na sezonskim poslovima ili na javnim radovima.

Načelnik uprave za ekonomiju i finansije Ratko Jovanović slaže se da materijalna pomoć ne daje veće efekte i da se oni koji je jednom dobiju ubrzo ponovo javljaju Skupštini grada sa istim zahtevom. Zato je neophodno da se ljudima obezbedi posao i zarada od koje mogu da izdržavaju porodicu.

Jovanović je upozorio da je za pet meseci iz budžeta grada izdvojeno 44 odsto sredstava koja su planirana za socijalna davanja, i upozorio da se mora voditi restriktivnija ekonomska politika u ovoj oblasti kako se ne bi ugrozile vitalne funkcije u gradu.

Imajući u vidu duge redove ispred skupštinskih vrata i velik broj zahteva koji svakodnevno stižu, izgleda da je za to već kasno. Jer, očigledno je da ova vlast nije odolela „slatkom zovu socijalne demagogije“.