Svi novi izdavači udžbenika angažovali su celokupne svoje timove i velike ekipe saradnika kako bi parirali iskustvu Zavoda za udžbenike
Osnovci prvih i drugih razreda u Srbiji neće učiti iz istih udžbenika zato što su njihovi učitelji, prvi put ove godine, bili u prilici da ih biraju. Ministarstvo prosvete ponudilo je knjige šest izdavača, s namerom da kompeticijom poboljša tržište udžbenika i time Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva ukine monopol na proizvodnju.
Ova velika promena u odnosu na dosadašnju praksu započeta je prošle godine objavljivanjem „Ogleda o izdavanju udžbenika za 1. i 2. razred osnovne škole“. Inicijator „Ogleda“, tadašnje ministarstvo, pozvao je izdavače koji su se bavili edukativnom knjigom da učestvuju u njemu. To su: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Kreativni centar, Narodna knjiga, Eduka, „Klet“ – svi iz Beograda – i Nijansa iz Zemuna. Izdavanje udžbenika je prestižan posao, i odazvali su se svi pozvani. „Za izdavača koji se bavi edukativnom knjigom, izdavanje udžbenika znači viši nivo. I to je osnovni motiv zbog koga smo mi, a verovatno i ostale kolege bez tog iskustva, prihvatili da učestvujemo u ‘Ogledu’. Zarada nam nije motiv“, objašnjava Ljiljana Marinković, direktor Kreativnog centra.
DECENTRALIZACIJA SVIH VRSTA: Svi potencijalno novi izdavači udžbenika angažovali su celokupne svoje timove i velike ekipe saradnika kako bi parirali iskustvu Zavoda za udžbenike. Svako se potrudio da izradi udžbenik kao da je iz inostranstva a za naše prilike i, što je bilo najteže – u našim prilikama. Naime, projekat je od početka kasnio: izdavači su pozvani tek u septembru, do kraja novembra je trajala izrada novog programa s kojim je trebalo uskladiti sadržaj udžbenika, gotove knjige su predali Komisiji već u februaru, do polovine aprila su završili verziju sa usvojenim primedbama i sugestijama, zatim se promenila vlast a trebalo je čekati i na izmene i dopune Zakona o obrazovanju novog ministarstva, kao i na odluku o sudbini započetog „Ogleda“. Odobrenja Ministarstva da knjige mogu da idu u štampu stigla su krajem juna. To je vreme kad su škole, kao najveći kupci, već završile s naručivanjem udžbenika. Postojala je velika verovatnoća da će se u takvoj situaciji škole odlučiti za jedinog izdavača kog poznaju, Zavod za udžbenike. Međutim, desilo se da su mnogi sačekali i ponudu debitanata.
„Zadovoljni smo rezultatom. ‘Ogledom’ je omogućena ozbiljna kvalitativna promena na tržištu udžbenika, znači da je ostvaren preduslov za decentralizaciju“, ocenjuje Vekoslav Janušević, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Pretpostavku da je sve moglo da bude još bolje da izdavači, na primer, nisu izgubili mesec i po dana čekajući na odluku Ministarstva o „Ogledu“, on komentariše: „Trebalo je odlučiti da li nastaviti zatečeni ‘Ogled’ ili ga, zbog izvesnih pravnih neregularnosti u njegovj primeni, zaustaviti. Odlučili smo se da ga podržimo bez obzira na očigledne propuste, zato što je u to vreme već trebalo pripremiti udžbenike, pa bi odbijanje bilo nepraktično – izgubile bi i škole i izdavači.“ Pored ovog, bitan razlog za prihvatanje posla koji je započelo i dobrim delom završilo prethodno ministarstvo, bila je i mogućnost da će „Ogled“ uspeti da nametne konkurenciju i time ukine monopol Zavoda uspostavljen Zakonom o udžbenicima 1993. godine, što je Ministarstvu koje se, po Januševiću, „zalaže za decentralizaciju svih vrsta“ bilo bitno.
KONKURENTI: Radoš Ljušić, direktor i glavni urednik Zavoda, tvrdi da njegovom kolektivu odgovara konkurencija. „Ova kuća je bila monopolistička, to ju je umrtvilo i vuklo u propast. Takmičenje je za nas bilo lek.“ Ali, kaže i da je „konkurencija nelojalna“: „Mi štampamo 2500 naslova udžbenika godišnje, od toga je samo 500 profitabilno. Konkurentski izdavači su prijavili da će objaviti samo te naslove, samo Čitanku, Bukvar i ostale udžbenike za osnovne škole, ali ne i one koji donose male pare: udžbenike za srednje škole, udžbenike za nacionalne manjine i za decu s posebnim potrebama.“ Nelojalnom konkurencijom Ljušić smatra i učešće „nemačke firme, izdavača ‘Klet’, u izradi naših udžbenika“ i smatra da je to „rezultat nepostojanja zakona o udžbenicima“. Smetnja u ovogodišnjem poslovanju Zavoda bila je i nemogućnost da putem pretplate prodaju uobičajeni tiraž jer se čekalo na izmene i dopune Zakona o obrazovanju. „Zavod uvek u pretprodaji rasproda većinu knjiga, a za dane pre početka školske godine ostavi samo oko dva miliona udžbenika. Zbog kašnjenja Ministarstva, ove godine ćemo morati da u knjižarama prodamo oko četiri miliona primeraka. Naše knjižare to ne mogu da postignu, pa smo otvorili prodajna mesta na Sajmu i u našem magacinu u Žarkovu. Iznajmili smo autobuse GSB-a kako bismo prevozili naše kupce, organizovali osveženje ljudima dok čekaju u redu, činimo sve da lakše dođu do knjiga.“
Onima kojima nije jasno poreklo „Kleta“, direktor ovog izdavača Gordana Knežević objašnjava: „Mi smo domaća izdavačka kuća koju je osnovao nemački izdavač. Koristimo njihovo iskustvo i znanje uz pomoć domaćih autora. Klet je porodično prezime izdavača koji su počeli posao pre oko sto godina, a već više od pola veka bave se samo udžbenicima i rečnicima. Proširili su se u 13 zemalja Evrope. Naše reference su bile povod pozivu da učestvujemo u ‘Ogledu’.“ Konkurisali su sa udžbenicima Matematika za prvi razred, Svet oko nas za oba razreda, i s udžbenikom za engleski jezik koji se po izmenama Zakona u oba razreda uči fakultativno. „Prihvaćeni su nam Matematika i Primary colour“ za oba razreda. To su Kembridžova izdanja, mi imamo ugovor s njima o izdavanju njihovih udžbenika, ‘Klet’ i Kembridž sarađuju na svetskom nivou, a Kembridž je dobio odobrenje Ministarstva, tako da nema nikakve zabune“, kaže Gordana Knežević.
Kreativni centar je ponudio Komisiji devet naslova za sve osnovne predmete prva dva razreda, nije prihvaćena samo Matematika za prvi razred. „Jedan deo tekstova udžbenika propisan je programom, a ostatak smo iskoristili da uvrstimo nove“, kaže Ljiljana Marinković. „U čitanke smo uveli novije pesnike, poput Vladimira Andrića, Dragomira Đorđevića, Vladimira Stojiljkovića – nema razloga da se misli da je pre 20 godina sve završeno. Koncipirali smo čitanke kao radne materijale, one su istovremeno i pouke o jeziku i pouke o književnosti, vodili smo računa da tekstovi budu pogodni i za jezička i za književno-teorijska tumačenja. Pokušali smo da isprepletemo gradivo iz različitih predmeta, pa su tekstovi u udžbeniku Svet oko nas i tekstovi u čitankama na neki način povezani, da bi deca imala utisak da sve što rade u školi ima veze jedno s drugim.“ Ljiljana Marinković kaže da su Kreativnom centru, a sigurno i ostalim novim izdavačima udžbenika, uzori bili inostrani udžbenici „što je i razumljivo kada se radi prvi put“. Vodili su računa da zadovolje decu i prosečnih i viših sposobnosti, kao i učitelje tradicionalnih i modernih nazora. „Mislim da deci naše knjige nikako neće biti dosadne, da će im biti zanimljive, i da smo neposrednim pristupom doneli dozu topline koja će im približiti nauku.“
O izgledu udžbenika mislilo se podjednako koliko i o sadržaju. Nove knjige su lepe i drugačije. „Naše knjige se razlikuju formatom, skoro je kvadratni, uglovi knjiga su zaobljeni, povezom koji omogućava da se listaju kao sveska“, kaže Ljiljana Marinković. „Vodili smo računa o veličini slova, o prostoru koji dete ima za pisanje, o kvalitetu ilustracije. Za Bukvar smo napravili font za pisana i štamapana slova, zato što smo znali da učitelji font u postojećim izdanjima Bukvara smatraju komplikovanim za decu. Jednostavno, korišćen je kaligrafski font, ali ne zato što to zahteva standard pisanja, nego zato što je izdavač taj font već imao pripremljen u kompjuteru.“ Ocenu da su ovogodišnji kompleti Zavoda za udžbenike grafički i likovno gotovo identični prošlogodišnjim, Radoš Ljušić brani činjenicom da su knjige oblikovane pre nego što je on došao u Zavod. „Nedavno smo raspisali konkurs za dizajnere, javilo se njih 350. Sasvim je sigurno da ćemo najbolje među njima angažovati, odnosno da će udžbenici za iduću školsku godinu biti moderniji i prikladniji od ovogodišnjih.“
U pričama o tome da li na tržište treba pustiti i druge izdavače ili ne, argument protiv bila je pretpostavka da će ti drugi biti skuplji od Zavoda. Pokazalo se da to nije tačno. Komplet Zavoda za udžbenike za drugi razred košta 1301 dinar, a Kreativnog centra 1180 dinara. „Naše knjige Primary colours koštaju 195 dinara što je tri puta jeftinije od istih knjiga uvezenih iz Britanije“, kaže Gordana Knežević. Međutim, potražnja za udžbenicima pet novih izdavača ipak je manja od potražnje za udžbenicima koje je objavio Zavod. „To je prirodno, ovo je ipak prvi put da škole imaju mogućnost izbora, i prirodno je da će se većina odlučiti za proizvod na koji je godinama navikla“, komentariše Ljiljana Marinković. „Za neke od nas nisu možda ni čuli niti su, zbog kratkih rokova, imali prilike da vide šta im nudimo. Mi smo zadovoljni, do sredine avgusta naše knjige je naručilo 15 odsto tržišta. Mislim da su mnogi to učinili na neviđeno jer znaju naše dosadašnje knjige i način na koji edukujemo.“ Po rečima Gordane Knežević, rezultat i ‘Ogleda’ i svakog od nas će svakako biti dobar, bez obzira na broj prodatih knjiga, već zbog same činjenice da je tržište otvoreno i da je ljudima omogućeno da sami biraju svoje knjige. Svako od nas je ovo radio za naredne godine.“
Trenutno nije poznato da li će se ovogodišnji udžbenici koristiti i sledeće godine zato što zasad imaju samo jednogodišnju dozvolu Ministarstva. „Sve će to biti regulisano Zakonom o udžbenicima, to je preduslov i za poštovanje rokova i za obaveze izdavača da ako objavljuju udžbenik na srpskom jeziku, moraju da ga objave i na jezicima manjina. Biće rešeno i pitanje distribucije, i svih ostalih detalja“, najavljuje Vekoslav Janušević. „Sve ćemo to uraditi sa Zavodom za unapređenje obrazovanja, a trenutno smo u fazi koncipiranja zakona. Sledeće godine će sve biti regulisano.“
Izvinjenje Redakcije zbog greške u tekstu
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
