"Ova godina je poslednja kada se može očekivati pomoć donatora, a minimum koji ćemo od njih traćiti je 300 miliona eura"
Novi specijalni koordinator Pakta za stabilnost juoistočne Evrope Austrijanac Erhard Busek ima težak zadatak da povrati poverenje u ovo „čedo“ Evropske unije upravo u regionu kome je Pakt i namenjen. Ključne oblasti delovanja od samog osnivanja 1999. godine bile su, a i ostale SRJ, Hrvatska i BiH. Poznato je da je to delovanje zbog političkih i ratnih okolnosti bilo više nadgledanje nego delovanje, a korišćenje Pakta za korekcije političkih odluka dovelo je do gubitka poverenja upravo kod onih kojima ta organizacija po svojoj prirodi najviše može da pomogne. To su najugroženiji slojevi stanovništva u regionu, ujedno i najveće žrtve proteklih ratova, do kojih ne dopiru sredstva za reanimaciju tri državna organizma. Izgleda da će se Busek izboriti da ove godine evropske institucije usvoje listu prioriteta ili, kako se još kaže, ostvarljivih ciljeva, od koje bi ta socijalna periferija dobila vrlo konkretnu pomoć.
Koordinator Pakta za Jugoslaviju Jovan Ratković najavljuje za „Vreme“ da će jedan od šest prioriteta za ovu godinu biti realizacija AREA, jednog od najznačajnijih dokumenata Pakta za stabilnost; to je trilateralni dogovor o povratku izbeglica između SRJ, Hrvatske i BiH.
„Ideja je da se plan realizuje zaključno sa 2003. godinom, do kada će pažnja donatora splasnuti. Ova godina je poslednja kada se može očekivati pomoć donatora, a minimum koji ćemo od njih tražiti je 300 miliona eura. Nedostatak novca za potpuno rešavanje problema koje imamo moramo da nadomestimo kroz saradnju s velikim finansijskim institucijama onako kako su to uradile i druge dve države, kroz dogovore oko povoljnih kredita. To su takozvani big five: Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Banka za razvoj Saveta Evrope“, kaže Ratković.
„VREME„: Mnogo se očekivalo od Pakta za stabilnost i njegova misija na ovim prostorima do sada se smatra uglavnom neuspešnom. Kažete da Pakt nije ono što bismo voleli da jeste – novi Maršalov plan.
RATKOVIĆ: Pakt za stabilnost je mehanizam, on nije institucija i nema svoj budžet. On kreira političke dogovore, sakuplja dokumente o potrebama regionalnih država, a onda je zadatak generalnog sekretara u Briselu da lobira sve zemlje donatore Pakta, da ih vuče za rukav i traži im pare. Donatori Pakta su 22 države, 15 članica EU-a i SAD, Kanada, Rusija, Japan, Norveška, Švajcarska i Turska. Pridružile se i zemlje koje su na putu da postanu članice EU-a, Češka, Poljska i Slovačka. Postoji još i 15 međunarodnih organizacija koje finansijski podržavaju Pakt. Pored onih big five, tu su i EU, Evropski parlament, UN, Savet Evrope, NATO, OSCE. Dakle, najvažnije institucije koje deluju u Evropi i svetu i koje mogu da kreiraju političku klimu. Busek će njima 11. marta u Briselu predstaviti prioritete koje predlažemo za ovu godinu. Biće ih svega šest i pretpostavljam da će uz eventualne manje korekcije sve biti prihvaćene.
Možete li da najavite tih šest prioriteta Pakta za stabilnost za tekuću godinu?
1. Liberalizacija trgovine; to podrazumeva da se do kraja ove godine potpišu bilateralni sporazumi među svim zemljama u regionu i da region od prvog januara sledeće godine postane zona slobodne trgovine.
2. Realizacija AREA.
3. Pogranična saradnja; to ne znači samo razvijanje saradnje u pograničnim opštinama. Imamo već primer banatskog evroregiona, koji obuhvata delove Banata koji se nalaze u Rumuniji, Mađarskoj i Vojvodini i ta saradnja je vrlo široka. Ona obuhvata i liberalizaciju viznog režima, razvijanje saradnje između malih i srednjih preduzeća koja se nalaze u tom području, ali se kasnije razvija i prenosi i na kulturnu i sportskuđi na razmenu mladih ljudi, ali i na saradnju u rešavanju komunalnih problema, kao što je problem reke Tise.
Pakt će insistirati na decentralizaciji zemalja u regionu i na razvoju lokalne samouprave. Veliki deo pomoći najvećih donatora, uključujući i SAD, ići će na razvoj lokalne samouprave. To ne podrazumeva samo infrastrukturne projekte, izgradnju puteva, vodovoda i ostalih potreba, već i jačanje lokalnih opština i civilnog društva, odnosno nevladinog sektora u tim društvima. SAD su već izabrale 50 opština u Srbiji za tu vrstu pomoći i za to odvojile veliki deo ukupne pomoći koja će doći u Srbiju tokom 2002. Još šest zemalja biće veoma aktivno u tome.
U okviru ove inicijative su i borba za poštovanje prava manjina i međuetnički dijalog. Ta oblast će imati nekoliko faza: najpre će se pretresti svi zakoni o pravima manjina u regionu, zatim organizovati trening ljudi koji rade u javnoj upravi u pogledu prava manjina, onda će se angažovati i pomoć međunarodne zajednice u onim regionima u kojima i dalje postoji međuetnička tenzija. Dobar primer dao je Nebojša Čović, koji je sjajnom saradnjom sa međunarodnom zajednicom uspeo da privuče dosta pomoći u region južne Srbije, i to u infrastrukturne projekte, a ne samo sredstva za razvoj multietničke policije i obnovu međuetničkog dijaloga.
4. Investicije u stratešku infrastrukturu, u izgradnju enegretskog sistema i sistema puteva.
5. Borba protiv organizovanog kriminala i terorizma obuhvatiće i borbu protiv organizovane korupcije, jačanje kontrole granica, razmenu informacija koje se tiču terorističkih grupa i aktivnosti organizovanog kriminala itd., zatim slede zajednička saradnja vojski i policija regiona, trening, pitanja migracija i egzila. Što se više bude razvijao region, imaćemo sve više azilanata iz zemalja trećeg sveta, već ih ima više desetina hiljada u regionu svake godine.
6. Problem malog i sitnog naoružanja je zaista veliki problem po bezbednost u regionu. Regionalni centar će biti krajem marta otvoren u Beogradu.đTo će biti informacioni centar gde će se skupljati svi podaci o tome koliko postoji malog i sitnog oružja u kojim zemljama regiona i šta sve te zemlje predviđaju da urade na prikupljanju i uništavanju oružja. Centar za razvoj Ujedinjenih nacija ulaže dva miliona dolara u to. U Beogradu će se otvoriti i regionalni centar za suzbijanje ilegalne trgovine ljudima i to je nešto u čemu je naša zemlja vrlo aktivna. Odlično sarađujemo s mnogim međunarodnim organizacijama koje se bave tim pitanjem.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
