"Ova godina je poslednja kada se može očekivati pomoć donatora, a minimum koji ćemo od njih traćiti je 300 miliona eura"
RAČUNAMO NA PETORICU VELIKIH: Jovan Ratković
Novi specijalni koordinator Pakta za stabilnost juoistočne Evrope Austrijanac Erhard Busek ima težak zadatak da povrati poverenje u ovo „čedo“ Evropske unije upravo u regionu kome je Pakt i namenjen. Ključne oblasti delovanja od samog osnivanja 1999. godine bile su, a i ostale SRJ, Hrvatska i BiH. Poznato je da je to delovanje zbog političkih i ratnih okolnosti bilo više nadgledanje nego delovanje, a korišćenje Pakta za korekcije političkih odluka dovelo je do gubitka poverenja upravo kod onih kojima ta organizacija po svojoj prirodi najviše može da pomogne. To su najugroženiji slojevi stanovništva u regionu, ujedno i najveće žrtve proteklih ratova, do kojih ne dopiru sredstva za reanimaciju tri državna organizma. Izgleda da će se Busek izboriti da ove godine evropske institucije usvoje listu prioriteta ili, kako se još kaže, ostvarljivih ciljeva, od koje bi ta socijalna periferija dobila vrlo konkretnu pomoć.
Koordinator Pakta za Jugoslaviju Jovan Ratković najavljuje za „Vreme“ da će jedan od šest prioriteta za ovu godinu biti realizacija AREA, jednog od najznačajnijih dokumenata Pakta za stabilnost; to je trilateralni dogovor o povratku izbeglica između SRJ, Hrvatske i BiH.
„Ideja je da se plan realizuje zaključno sa 2003. godinom, do kada će pažnja donatora splasnuti. Ova godina je poslednja kada se može očekivati pomoć donatora, a minimum koji ćemo od njih tražiti je 300 miliona eura. Nedostatak novca za potpuno rešavanje problema koje imamo moramo da nadomestimo kroz saradnju s velikim finansijskim institucijama onako kako su to uradile i druge dve države, kroz dogovore oko povoljnih kredita. To su takozvani big five: Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Banka za razvoj Saveta Evrope“, kaže Ratković.
RATKOVIĆ: Pakt za stabilnost je mehanizam, on nije institucija i nema svoj budžet. On kreira političke dogovore, sakuplja dokumente o potrebama regionalnih država, a onda je zadatak generalnog sekretara u Briselu da lobira sve zemlje donatore Pakta, da ih vuče za rukav i traži im pare. Donatori Pakta su 22 države, 15 članica EU-a i SAD, Kanada, Rusija, Japan, Norveška, Švajcarska i Turska. Pridružile se i zemlje koje su na putu da postanu članice EU-a, Češka, Poljska i Slovačka. Postoji još i 15 međunarodnih organizacija koje finansijski podržavaju Pakt. Pored onih big five, tu su i EU, Evropski parlament, UN, Savet Evrope, NATO, OSCE. Dakle, najvažnije institucije koje deluju u Evropi i svetu i koje mogu da kreiraju političku klimu. Busek će njima 11. marta u Briselu predstaviti prioritete koje predlažemo za ovu godinu. Biće ih svega šest i pretpostavljam da će uz eventualne manje korekcije sve biti prihvaćene.
1. Liberalizacija trgovine; to podrazumeva da se do kraja ove godine potpišu bilateralni sporazumi među svim zemljama u regionu i da region od prvog januara sledeće godine postane zona slobodne trgovine.
2. Realizacija AREA.
3. Pogranična saradnja; to ne znači samo razvijanje saradnje u pograničnim opštinama. Imamo već primer banatskog evroregiona, koji obuhvata delove Banata koji se nalaze u Rumuniji, Mađarskoj i Vojvodini i ta saradnja je vrlo široka. Ona obuhvata i liberalizaciju viznog režima, razvijanje saradnje između malih i srednjih preduzeća koja se nalaze u tom području, ali se kasnije razvija i prenosi i na kulturnu i sportskuđi na razmenu mladih ljudi, ali i na saradnju u rešavanju komunalnih problema, kao što je problem reke Tise.
Pakt će insistirati na decentralizaciji zemalja u regionu i na razvoju lokalne samouprave. Veliki deo pomoći najvećih donatora, uključujući i SAD, ići će na razvoj lokalne samouprave. To ne podrazumeva samo infrastrukturne projekte, izgradnju puteva, vodovoda i ostalih potreba, već i jačanje lokalnih opština i civilnog društva, odnosno nevladinog sektora u tim društvima. SAD su već izabrale 50 opština u Srbiji za tu vrstu pomoći i za to odvojile veliki deo ukupne pomoći koja će doći u Srbiju tokom 2002. Još šest zemalja biće veoma aktivno u tome.
U okviru ove inicijative su i borba za poštovanje prava manjina i međuetnički dijalog. Ta oblast će imati nekoliko faza: najpre će se pretresti svi zakoni o pravima manjina u regionu, zatim organizovati trening ljudi koji rade u javnoj upravi u pogledu prava manjina, onda će se angažovati i pomoć međunarodne zajednice u onim regionima u kojima i dalje postoji međuetnička tenzija. Dobar primer dao je Nebojša Čović, koji je sjajnom saradnjom sa međunarodnom zajednicom uspeo da privuče dosta pomoći u region južne Srbije, i to u infrastrukturne projekte, a ne samo sredstva za razvoj multietničke policije i obnovu međuetničkog dijaloga.
4. Investicije u stratešku infrastrukturu, u izgradnju enegretskog sistema i sistema puteva.
5. Borba protiv organizovanog kriminala i terorizma obuhvatiće i borbu protiv organizovane korupcije, jačanje kontrole granica, razmenu informacija koje se tiču terorističkih grupa i aktivnosti organizovanog kriminala itd., zatim slede zajednička saradnja vojski i policija regiona, trening, pitanja migracija i egzila. Što se više bude razvijao region, imaćemo sve više azilanata iz zemalja trećeg sveta, već ih ima više desetina hiljada u regionu svake godine.
6. Problem malog i sitnog naoružanja je zaista veliki problem po bezbednost u regionu. Regionalni centar će biti krajem marta otvoren u Beogradu.đTo će biti informacioni centar gde će se skupljati svi podaci o tome koliko postoji malog i sitnog oružja u kojim zemljama regiona i šta sve te zemlje predviđaju da urade na prikupljanju i uništavanju oružja. Centar za razvoj Ujedinjenih nacija ulaže dva miliona dolara u to. U Beogradu će se otvoriti i regionalni centar za suzbijanje ilegalne trgovine ljudima i to je nešto u čemu je naša zemlja vrlo aktivna. Odlično sarađujemo s mnogim međunarodnim organizacijama koje se bave tim pitanjem.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
