Seks, mrak i samoća

Odnedavno, u noćnim satima, umesto repriza dnevnih emisija, nekoliko beogradskih televizija emituje tekstualne poruke gledalaca poslate mobilnim telefonom. Na taj način, zahvaljujući dramatičnom razvoju digitalne tehnologije i preduzimljivim ljudima, usamljenici željni druženja imaju šansu, ili im se samo tako čini, da pronađu srodnu dušu, a telefonska kompanija i televizijska kuća, u vremenu kada promet mrežom i gledanost programa nije bogzna kakva, ostvaruju profit.

Ćaskanje počinje iza ponoći, mada ne uvek u isto vreme, uobičajeno pozdravima poznanicima da bi malo kasnije dobilo na dinamici: sve je više samohvalisanja fizičkim izgledom i seksualnim apetitima, izmenjuju se lascivni pozivi i predlozi, društvance se obaveštava šta se kome dogodilo ili se trenutno događa, koliko je uspeha imao ili baš tada ima, odnosno laže se šta je juče bilo i koja je aktivnost u toku, upućuju se ponovljeni i vremenom sve očajniji pozivi na druženje, iskazuje razočaranje ili filozofske poruke i pouke, pesnički ili u zagonetkama. Izjavljuje se ljubav, a tu i tamo provuče se i neka bračna ponuda.

NORMALNI I NENORMALNI: Generalno, svi korisnici ovog servisa međusobno se dele na normalne i one koji to nisu. „Normalni“ samo traže srodnu dušu da bi kasnije direktno razmenjivali SMS poruke, ne bi li se tako vremenom bliže upoznali i rešili se samoće. Uobičajena poruka te vrste je „traži se nomalna devojka za SMS dopisivanje“, uz geografsku odrednicu, grad u kome tražilac živi, kao i poželjne godine starosti. „Ozbiljan momak ’87. samo bi da se dopisuje sa normalnim devojkama iz Niša.“ U ovoj grupi najviše je adolescenata oba pola, mada ima i starijih.

U „normalne“ takođe spada velik broj usamljenih koji se mogu nazvati „pesnicima“, „zaljubljenima“ , „očajnima“…: „Sva je sreća što spavamo pod istim nebom. Pridigni glavu i oseti šapat zvezda… Hej, pa ti nekome nedostaješ“, poručuje neko ko bi se mogao nazvati pesnikom, „Nevena, volim te, volim te, vo…. laku noć, ljubavi“ izjavljuje (ne)srećno zaljubljeni, dok jedan očajnik vapije da mu se javi bilo ko, samo da mu ostane memorisan broj telefona.

„Nenormalni“ pokušavaju da pronađu seksualne partnere, samo za tu noć ili za trajnije druženje. Oni se mogu svrstati u nekoliko podgrupa, zavisno od sklonosti, fantazija ili frustracija. Pretežno su u pitanju muškarci, ali nije pravilo, željni ostvarenja svojih hetero, bi- ili homo seksualnih fantazija. Tako, traže se najviše „devojke sa velikim grudima koje vole sve oblike seksa“ ali i „gej momci, aktivni i pasivni“, kao i „biseksualci bez predrasuda“. Neki momak koji za sebe tvrdi da je lepotan, pak, poziva „obrijane i negovane“ da mu se jave „druženja radi“. Tražene su „sponzoruše koje znaju šta hoće“ i obećava im se „eventualno zimovanje na Kopaoniku“, ili već nešto drugo što bi devojci bilo dovolno primamljivo da bi činila društvo starijem muškarcu željnom samodokazivanja. Tu i tamo, nude se i seksualne usluge u vidu zanata.

PODOBNI I NEPODOBNI: Najznačajniju ulogu u ovoj virtuelnoj komunikaciji ima operater koga od milja zovu „režija“. On prima sve poruke i trijažira ih na podobne za emitovanje i one koje to nisu. „Ja mu dođem kao neki cenzor“, objasnio je za „Vreme“ jedan od njih i naveo kriterijume po kojima odlučuje da li će poruku pustiti ili ne: „Poruke sa rasističkim, nacionalističkim i sličnim sadržajem nemaju nikakve šanse, kao i uvrede po raznim osnovama…“ Pokazuje primere poruka koje nisu prošle sito. Zaista, ono što u nekima piše ni pas s maslom ne bi progutao, ostale koje takođe nisu otišle u etar „samo“ obiluju vulgarnostima.

Algoritam po kome cenzorske makaze rade nije baš najjasniji. Tako je ruka cenzorova bila nežna prema pitanju nekoga ko se potpisuje sa „Obraz Srbije“ upućenom operateru: „Zašto ne cenzurišete poruke pedera, lezbača i ostale gamadi“, i time je, ako je terati mak na konac, poziv na seksualnu diskriminaciju i netoleranciju ocenjen kao društveno prihvatljiva pojava. Takođe, imenice i glagoli koji se tiču polnog akta i koji su zapisani u prvom Vukovom rečniku srpskog jezika po pravilu ne dobijaju pasoš, dok žargonski klonovi tih istih reči, iz nekog razloga, prolaze rampu.

Pažnju je privukla poruka koja ispunjava kriterijume u svakom pogledu a ipak nije emitovana. „Telefonski broj naveden u poruci ne odgovara broju telefona sa koga je poslata“, razjasnio je operater i dodao da to „nikako ne može da prođe“.

NEMA KAJANjA: Svi pošiljaoci poruka su, u suštini, anonimni. Neke poruke su potpisane, neke nisu a stalni učesnici se obavezno, kada se uključuju u ćaskanje, međusobno teatralno pozdravljaju. Broj telefona sa koga je poruka poslata poznata je samo operateru, a široj publici samo ako onaj koji poruku šalje svoj broj i napiše. „Zaljubljeni“ i „pesnici“, po pravilu, to ne čine, „normalni“, ako broj objave, insistiraju da bude bez „cimanja“, što znači da su radi primati samo tekstualne poruke, dok dobar deo tragača za seksualnim partnerom bez zazora navode broj svog telefona.

Većina učesnika SMS razgovora, pre ili kasnije – ako nisu pesnici, filozofi ili zaljubljenici – svoj broj telefona objave. Posle toga nema kajanja. „Da li je moguće da ima budala koji svoj broj telefona objavljuju na televiziji „, čudi se jedan od ćaskatora. „Nikad više“, stigao je malo kasnije odgovor i opis iskustva: „Samo jednom sam to uradila i ubiše me od cimanja. Morala sam zbog toga da promenim broj.“

Operater je često u dijalogu s pojedinim korisnicima, odgovara na njihova pitanja. Na primer, da li može ili hoće da ispuni nečiju muzičku želju, komentariše poruke… Najčešće muzičke želje su tipa „može li nešto od Madone“, začinjene su obaveznim „cmokovima“ i „plizovima“ na koje operater odgovara sa pozicije neograničene vlasti kratkim „može“, „ne može“, „možda“, „videćemo“… Često se stavlja u ulogu savetodavca i odgovara na tipično adolescentska pitanja onako kako smatra da treba odgovoriti ili savetovati. Njegovo uključivanje u diskusiju, ispunjavanje i neispunjavanje želja direktno utiče na promet poruka: neki se ljute, drugi zahvaljuju, treći traže objašnjenje… Okreni–obrni, radnja radi.

Slanjem poruke, bila ona emitovana ili ne, sa pretplatničkog konta korisnika „skida“ se 18 dinara. Od toga 15 dinara dele posrednici – televizija i telefonska kompanija, dok tri dinara odlazi u porezničku kasu. Jedna poruka preko ekrana pređe za oko pet sekundi, pa se, teorijski gledano, može ostvariti neto obrt od oko 10.000 dinara na sat. Mada, kad je navala, vreme „skrolovanja“ skraćuje se zarad ubrzanja saobraćaja i dotoka novca. Poruke istog sadržaja se često emituju po više puta tokom noći, one u seksualnoj ponudi i potražnji čak po nekoliko desetina puta.