Dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović kaže za „Vreme“ da ju je ubo nožem sam predsednik države Vučić pošto on sprovodi orkestriranu hajku na nju od samog početka blokada u ovom gradu. “Ne mogu da verujem šta se dogodilo, ali kad bolje razmislim, podsvesno sam ovo i očekivala, jer je ovaj represivni i totalitarni režim u svojoj završnoj fazi sigurno spreman i na ovo”
Kada predsednik države i drugi državni funkcioneri mesecima u režimskim medijma crtaju metu na dekanki Filozofskog fakulteta u Nišu Nataliji Jovanović nazivajući je zlom, kriminalkom, neprijateljicom države, uzurpatorkom i izdajnicom, nasilje postaje očekivani ishod ovakve kampanje. MUP koristi eufemizam i kaže da je napad nožem nasilničko ponašanje. Za akademsku zajednicu reč je o pokušaju ubistva, pogotovo kada se napad stavi u kontekst i na to dodaju pretnje polivanja sonom kiselinom. Aleksandar Vučić ipak smatra da rana koju je dekanka Jovanović u nedelju zadobila nije teška. Pokušao je i da relativizuje težinu povrede poredeći je sa ogrebotinom nastalom prilikom “sečenja krastavca ili luka”.
Protest u nedelju 30. aprila u Nišu, nazvan “Pod lupom nauke”, delovao je sasvim uobičajeno, mirno, bez incidenta, uz 16 minuta tišine i pravljenja buke. Neposredno pre samog početka, na Trgu Pavla Stojkovića našla se jedna starija žena koja je prvo bacila konzervu na okupljene građane, a nedugo zatim je na dekanku Jovanović potegla kuhinjski nož i posekla joj desnu šaku. Napadačica je ubrzo privedena i određeno joj je zadržavanje od 48 časova.
Ona je ujedno napadnutoj dekanki zapretila i polivanjem sonom kiselinom. Motiv za napad te starije žene je njena tvrdnja da joj je profesorka Jovanović “uništila” unuku.
Dekanka odlučno tvrdi za “Vreme”da ju je ubo nožem sam predsednik države Vučić pošto on sprovodi orkestriranu hajku na nju od samog početka blokada u Nišu. “Ne mogu da verujem šta se dogodilo, ali kad bolje razmislim, podsvesno sam ovo i očekivala, jer je ovaj represivni i totalitarni režim u svojoj završnoj fazi sigurno spreman i na ovo”, kaže za “Vreme” Natalija Jovanović.
ŠTA JE SVE PRETHODILO NAPADU
Kampanja na svim frontovima, kako ocenjuje Istinomer, vodi se već mesecima protiv dekanke kroz režimske tabloide i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Ljudi koji te medije prate mogli samo da čitaju i slušaju da je ona “lopuža na kub”, teški kriminalac i da ima više skupih torbica nego što je Vučić korneta sladoleda pojeo za života.
Nedavno je nakon protesta u Nišu, koji se završio privođenjem nekoliko studenata i srednjoškolca koji su gađali jajima gradonačelnika Dragoslava Pavlovića, predsednik Srbije rekao da u ovom gradu postoji “trojka zla”. Čine je osnivač grupe građana Pokret za decentralizaciju Srbije Dragan Milić, dekanka Natalija Jovanović i narodni poslanik Đorđe Stanković iz Narodnog pokreta Srbije. Od njih troje, dvoje je prijavilo napad – dekanka Natalija Jovanović napad nožem i doktor Milić, koji kaže da je u noći između 21. i 22. marta neko pucao kroz prozor njegove spavaće sobe ka jastuku na kom spava. Osnovno javno tužilaštvo i Policijska uprava potvrdili su to kao mogućnost. Inače, Milić kaže da ovo doživljava kao pokušaj ubistva i da je izjava predsednika o “trojci zla” nekog mogla da podstakne da puca na njega.
“Nedavno su najviši funkcioneri ove države rekli da postoji neko vrhovno zlo u Nišu, gde smo još dve osobe i ja. Ako neko čuje da vrh države kaže kako je doktor Milić zlo broj jedan, pa reći će ‘Dajte da se rešimo tog zla u Nišu’”, rekao je tada Milić za Južne vesti.
Pre same fraze o “trojci zla”, predsednik Republike je imao običaj da dekanku Jovanović naziva ogoljenom kriminalkom i drugim imenima, a kako ocenjuje Univerzitet u Nišu, rečnik kojim se služi je primitivan i uličarski.
Dan pre najvećeg skupa u istoriji Srbije 15. marta, Vučić se obratio naciji povodom aktuelnih dešavanja i dotakao se, po ko zna koji put, dekanke Jovanović. Tada je rekao da se kaje što je “neke ljude” pomilovao, a među kojima je bila i ona. To pomilovanje mu je najveća greška otkad je predsednik ove zemlje, a naveo je i da “pomilovana” Natalija Jovanović ima više skupih torbica nego što je on “korneta sladoleda” pojeo u životu.
“Glumi veliko poštenje velikog revolucionara”, rekao je tada Vučić, koji je često naziva “ženom Baneta Banane”.
Inače, suprug Natalije Jovanović je opozicioni političar iz Niša Branislav Jovanović. On je od 2007. do 2012. godine bio narodni poslanik stranke G17+. Iako su dekanka i Branislav Jovanović dve zasebne individue, Vučić verovatno ne želi da prizna njena lična postignuća. On je uporno napada i definiše kroz njen odnos sa suprugom, zbog čega ona u narativu koji kroje mediji i vlast obavlja samo jednu društvenu ulogu – slučajno je žena lokalnog političara koji se predsedniku ne dopada nešto naročito.
Nije predsednik jedini koji o dekanki Nataliji Jovanović govori u negativnom kontekstu. I predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je izjavila da je Jovanovićeva predvodila “lice fašizma” u Nišu kada se dogodio protest posle kog su zbog gađanja jajima uhapšeni studenti. Prema drugim državnim funkcionerima, ona je takođe “bruka i sramota” srpske akademske zajednice i zaslužuje da bude u zatvoru.
Natalija Jovanović kaže za “Vreme” da nije bila svesna toga šta sve nosioci vlasti govore o njoj u medijma dok nije pretrpela napad nožem i dodaje da je, prema njenom saznanju, žena koja ju je napala akitvni član Srpske napredne stranke: “Dobijaju jasne instrukcije od vođe Aleksandra Vučića i onda to ponavljaju kao mantru – ‘ovaj je lažov, ovaj je krimilac’… Etiketiraju da bi naružili nečiji ugled, a strašno je što to čine oni čija je savest nečista dok za kriminal optužuju profesore, studente, dekane”.
VLAST POKUŠAVA DA UMANJI OZBILJNOST
Režim preko svojih medija pokušava da umanji značaj ovog slučaja – uprava Filozofskog fakulteta u Nišu navodno “preteruje” kada kaže da je ovaj napad “rezultat višemesečnog targetiranja i unižavanja i ponižavanja akademske zajednice kakvo nije viđeno u novijoj istoriji”.
Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Dušan Aleksić rekao je 30. marta, kada su se uveče građani okupili na mestu na kom je dekanka napadnuta ranije tog dana, da je predsednik Srbije vrlo opsednut dekankom Jovanović, mesecima je pominje u najnegativnijem mogućem kontekstu, te je pozvao institucije da rade svoj posao.
“Ovo je pokušaj ubistva i očekujemo da se tako i tretira, te da sa vrha vlasti momentalno prestane da se vodi politika nasilja i da se targetiraju ne samo predstavnici akademske zajednice nego i svi oni koji se bore za bolje i pravednije društvo”, rekao je Aleksić.
Inače, dekanka Natalija Jovanović jedna je od prvih čelnica fakulteta širom Srbije koja je javno stala uz studente i to na samom početku protesta. Ona je istog dana kada su niški studenti blokirali zgradu Rektorata na šest sati i najavili da će prvo blokirati Filozofski od svih fakulteta na teritoriji Niša, podržala tu odluku i izjavila da je fakultet njihov. Od tog momenta kreće medijska hajka na nju i targetiranje kroz informacije da je navodno hapšena u akciji SBPOK-a, da je dovedena u vezu sa organizovanim kriminalom i da je hapšena zbog primanja mita. Dva meseca kasnije, u februaru, na jednom protestu doživljava prvi napad od strane nepoznate ženske osobe koja joj je pretila da će je ubiti.
“Tresla sam se”, rekla je tada za “Vreme” profesorka Jovanović. “Ne od straha, nego od besa što takvi likovi koji se inspirišu preko opskurnih medija mogu – kada najmanje očekujete – da vam nanesu veliku štetu”.
Poručila je i da je Vučič koji ju je i pomilovao – mada ne zna zbog čega – glavni i odgovorni urednik pomenutih medija. Dekanka je tada zbog povišenog pritiska hospitalizovana, da bi je skoro dva meseca kasnije druga žena ranila nožem.
Kada se 21. marta u Nišu održao protest građana povodom najavljenog dolaska bivšeg premijera Miloša Vučevića, Ane Brnabić i Darka Glišića u Oficirski dom, policija je blokirala i ogradila park u blizini kako okupljeni ne bi mogli da priđu. Dekanka Jovanović je tada došla do policije i tražila da ih puste do amfiteatra gde su prijavili skup, zbog čega je u jednom trenutku i preskočila ogradu kako bi “pozdravila” članove SNS-a, ali ju je policija vratila nazad. Te noći “letela” su jaja, a nekoliko studenata i jedan 16-godišnjak su privedeni.
Zbog napada koji se dogodio Nataliji Jovanović, u četiri univerzitetska grada (Niš, Novi Sad, Beograd i Kragujevac) održani su u ponedeljak 31. marta skupovi podrške. Na skupu u Nišu, prodekanka za naučno-istraživački rad na Filozofskom fakultetu Sanja Ignjatović poručila je “da ne možemo da se vratimo u simuliranu realnost ’ćacilenda’”.
Sve u svemu, napad nožem na dekanku Nataliju Jovanović odražava atmosferu u kojoj je nasilje postalo logičan ishod kampanje kojom vlast vređa i crta metu na čelo onima koji joj se suprtstavljaju i podržavaju studente. Zato je samo pitanje vremena kada će se još neko “poseći kao dok seče krastavac”.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
