"Poljoprivrednu proizvodnju moguće je podići na viši nivo samo proizvodnjom u zatvorenom prostoru, u plastenicima", smatra Branko Pavlović, direktor ECM-a
Ime preduzeća ECM iz Kragujevca „krije“ njegovu osnovnu delatnost, to su elektronika, kompjuteri i mašine. „Preduzeće je osnovano 28. 12. 1989. godine. Imali smo ideju da se bavimo proizvodnjom mikroprocesorskih uređaja i sistema za upravljanje tehnološkim procesima, a ne plasmanom i prodajom personalnih računara“, kaže za „Vreme“ Branko Marjanović, vlasnik i direktor preduzeća.
Pre osnivanja firme Branko Marjanović već je bio u informatičkoj branši. Desetak godina radio je u preduzeću Informatika iz Beograda kao serviser računara u Regionalnom centru Kragujevac. Bavio se „velikim računarima“ i velikim sistemima. „Spontano, zbog zahteva tržišta, nestašice opreme, ali i zato što u to vreme nije bilo kadrova iz te oblasti, ušao sam u problematiku računara za upravljanje tehnološkim procesima odnosno programabilnim logičkim kontrolerima, neki ih zovu računarima koji rade u realnom vremenu. Odlučio sam da odem u privatnike, iako sam u Informatici bio izuzetno plaćen“, navodi Branko Marjanović.
Kako kažu u ECM-u, odmah po osnivanju firme počeli su sa proizvodnjom programobilnih logičkih kontrolera, odnosno sistema za upravljanje tehnološkim procesima. Najveći kupci u tom periodu bili su im veliki industrijski sistemi, a dosta su radili za prehrambenu, mašinsku, hemijsku i saobraćajnu industriju. U tadašnjoj Jugoslaviji samo je još Lola korporacija proizvodila programobilne logičke kontrolere. „Početkom devedesetih, pošto usled sankcija nije bilo uvoza, videli smo prostor za delovanje. Na tržištu smo se pojavili marketinški agresivno, izlagali smo na sajmovima tehnike i specijalizovanim sajmovima. Počeli smo da dobijamo značajne poslove, na primer fabriku aditiva u hemijskoj industriji Župa kompletno smo automatizovali davne 1993. To smatramo izuzetnom referencom (preporukom). Modifikovane programobilne logičke kontrolere aplicirali smo i kroz semaforske uređaje. Može se reći da poslednjih deset godina nema raskrsnica u Kragujevcu koje su automatizovane, na kojima su semafori, a da nisu opremljene našim uređajima. Uspevali smo da održimo kontinuitet, tako da smo i u vreme hiperinflacije bili redovni pri isplaćivanju zarada zaposlenima i plaćanju obaveza državi. Tada nismo imali ozbiljnu konkurenciju na našem tržištu“, priča Branko Marjanović.
Pre dve godine preduzeće ECM proširilo je delatnost tako što je počelo da proizvodi plastenike. „Iz visoke tehnologije, proizvodnje uređaja za upravljanje industrijskim sistemima, ušli smo u program proizvodnje plastenika. Poljoprivrednu proizvodnju moguće je podići na viši nivo samo proizvodnjom u zatvorenom prostoru, u plastenicima. Prvenstveno smo imali ideju da proizvodimo elektronske sisteme koji će upravljati procesom prizvodnje u poljoprivredi, odnosno za regulisanje klimatskih uslova u plastenicima, navodnjavanje, merenje i kontrolu vlage i koncentracije ugljen-dioksida itd. Zamisao je bila da te sisteme radimo i razvijamo. Međutim, kada smo počeli da pričamo o tome, stigli su nam zahtevi i za plastenicima. Rekli smo uredu, formiraćemo jednu poslovnu jedinicu koja će izrađivati plastenike, a mi ćemo se i dalje baviti upravljačkim sistemima i novim tehnologijama kao i do sada. Na ovaj način ćemo tržištu ponuditi kompletan proizvod“, navodi Branko Marjanović.
Tada su u ECM-u napravili biznis plan i svot analizu. Zaključak je bio da je nužno podizati svest kod poljoprivrednih proizvađača i dati im do znanja koliko je bitno uvođenje visokih tehnologija u poljoprivrednu proizvodnju. Pre svega pokazati poljoprivrednim proizvođačima da visoka tehnologija omogućava rad u uslovima koji mogu da garantuju prinos, kvantitet i kvalitet proizvoda, a da će prinos u zaštićenim uslovima zavisiti samo od proizvođača, a ne od vremenskih uslova i drugih spoljnih faktora. „Za nas je bio izazov proizvesti samu konstrukciju i napravtiti kvalitetan plastenik. Mislim da smo u tome uspeli, drugi deo priče je ulaganje u marketing, odnosno u potencijalnog kupca. To radimo kroz medije, prezentacije i putem direktnog marketinga. Rezulat nije izostao“, smatra Branko Marjanović. On dodaje da se „sticajem okolnosti Vlada Srbije kroz resorno ministarstvo tada ozbiljno okrenula razvoju poljoprivrede“: „Iz kragujevačkog opštinskog budžeta izdvajaju se solidna sredstva za razvoj poljoprivrede.“
Pravu ekspanziju plastenika u ECM-u očekuju za dve do tri godine. „Osnovali smo jednu asocijaciju poljoprivrednih proizvođača u zaštićenom prostoru pod nazivom Agro puls. Cilj asocijacije je da promoviše tu vrstu proizvodnje, da pomogne pri predstavljanju na tržištu, ali i kod banaka, fondova i državnih institucija. Osnivači asocijacije žele da ulože energiju u uspeh te misije. Najveći broj članova asocijacije bavi se vertikalnim uzgojom jagoda u zaštićenom prostoru, to je nova i interesantna ideja da se na što manjem prostoru i sa malo resursa napravi intenzivna proizvodnja“, kaže Branko Marjanović.
U ECM-u rade u skladu sa standardima ISO 9001. Osnovni cilj tog standarda je zadovoljan kupac. „Angažovali smo institucije koje se bave edukacijama iz oblasti strateškog planiranja, firma Tango iz Kragujevca držala nam je seminar na tu temu. Sarađujemo sa agencijom INN.SIDE iz Beograda, Katedrom za kvalitet sa Mašinskog fakulteta iz Kragujevca. Posebno smo zadovoljni saradnjom sa Reginalnom agencijom za ekonomski razvoj Šumadije. Bio sam veoma rezervisan u vezi sa državnim agencijama, ali me je Kragujevačka agencija prijatno iznenadila. Oni imaju izuzetno profesionalan nastup. Kadrovski i tehnički su na vrhunskom nivou. Uspeli su da postanu ozbiljan pregovarač između preduzetnika i političkih struktura, što nama puno znači“, smatra Branko Marjanović.
U centru grada se od 1989. godine nalazi direkcija preduzeća ECM. U njenoj neposrednoj blizini nalazi se pogon za proizvodnju i razvoj elektronike. „Trenutno gradimo halu koja će biti mašinska radionica, gde će se prizvoditi plastenici (trenutno ih proizvodimo u iznajmljenom prostoru, uslužno), pa ćemo i radionicu za elektroniku preseliti na isto mesto čim objekat bude gotov“, kaže Branko Marjanović.
U ECM-u radi petnaest radnika. Kada su počeli sa poslovanjem, imali su dvanaest zaposlenih. Većina njih je i danas u radnom odnosu u ECM-u. „Snaga ECM-a je u tome što je od početka poslovanja napravljen jak tim od ljudi koji su uporni, a svoj posao umeju i vole da rade. Naprosto, hobi nam je postao profesija, što znači da se radi sa ljubavlju. Veoma mnogo smo ulagali u mlade, obučavali ih, naučili ih poslu. Oni su i danas prijatelji ove kuće. Mnogi od njih su otišli na dalje školovanje i na postdiplomske studije“, priča Branko Marjanović.
ECM već dve godine proizvodi plastenike u dve varijante, profesional (sastavljen od cevi ф60) i standard (plastenik sa rešetkastim nosačem), a odskora i hobi varijantu plastenika. Konstrukcija plastenika izrađuje se od čeličnih cevi, pocinkovanih ili zaštićenih akrilnom bojom, dok se spajanje cevi i formiranje konstrukcije vrši pomoću specijalno izrađenih spojnica. Standardna širina plastenika iznosi 8m, a visina 3,6 m. Konstrukcija izdržava udare vetra do 120 km/h. „Posebnu pažnju posvećujemo izboru folije. Laici misle da folija sprečava da kiša ne pada unutra i da malo drži temperaturu. Međutim, folija je i te kako značajna za sam kvalitet prizvoda i ima višestruku ulogu. Jedan od zadataka je da propusti samo one delove spektra sunčevih zraka koji su biljci potrebni, drugi je da onemogući kondenzaciju vode koja kaplje po proizvodu a može da izazove bolesti, npr. plamenjaču. Folija pruža antifog i antivirusnu zaštitu i treba da bude jednosmerno toplotno propusna, naročito u zimskim mesecima, kako bi temperatura unutar zaštićenog prostora bila pogodna za normalan rast i razvoj poljoprivrednih kultura. Postoje i mali plastenici, koje zovemo „hobi“, oni su visine dva i po metra. U njima može da se prizvodi, i proizvodi se, ali za intenzivnu proizvodnju preporučuju se srednje visoki i visoki tuneli. Srednjevisok tunel je 3,6 metara visok a 8 metara širok. Ta vrsta tunela ima neuporedivo bolje klimatske uslove: više vazduha, bolje provetravanje. Leti treba omogućiti usevu dovoljno vazduha i da nema zapare, jer na proizvode negativno utiču i visoke temperature. Plastenik mora 365 dana u godini da daje optimalne uslove za proizvodnju“, kaže Branko Marjanović.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
