"Poljoprivrednu proizvodnju moguće je podići na viši nivo samo proizvodnjom u zatvorenom prostoru, u plastenicima", smatra Branko Pavlović, direktor ECM-a
Ime preduzeća ECM iz Kragujevca „krije“ njegovu osnovnu delatnost, to su elektronika, kompjuteri i mašine. „Preduzeće je osnovano 28. 12. 1989. godine. Imali smo ideju da se bavimo proizvodnjom mikroprocesorskih uređaja i sistema za upravljanje tehnološkim procesima, a ne plasmanom i prodajom personalnih računara“, kaže za „Vreme“ Branko Marjanović, vlasnik i direktor preduzeća.
Pre osnivanja firme Branko Marjanović već je bio u informatičkoj branši. Desetak godina radio je u preduzeću Informatika iz Beograda kao serviser računara u Regionalnom centru Kragujevac. Bavio se „velikim računarima“ i velikim sistemima. „Spontano, zbog zahteva tržišta, nestašice opreme, ali i zato što u to vreme nije bilo kadrova iz te oblasti, ušao sam u problematiku računara za upravljanje tehnološkim procesima odnosno programabilnim logičkim kontrolerima, neki ih zovu računarima koji rade u realnom vremenu. Odlučio sam da odem u privatnike, iako sam u Informatici bio izuzetno plaćen“, navodi Branko Marjanović.
Kako kažu u ECM-u, odmah po osnivanju firme počeli su sa proizvodnjom programobilnih logičkih kontrolera, odnosno sistema za upravljanje tehnološkim procesima. Najveći kupci u tom periodu bili su im veliki industrijski sistemi, a dosta su radili za prehrambenu, mašinsku, hemijsku i saobraćajnu industriju. U tadašnjoj Jugoslaviji samo je još Lola korporacija proizvodila programobilne logičke kontrolere. „Početkom devedesetih, pošto usled sankcija nije bilo uvoza, videli smo prostor za delovanje. Na tržištu smo se pojavili marketinški agresivno, izlagali smo na sajmovima tehnike i specijalizovanim sajmovima. Počeli smo da dobijamo značajne poslove, na primer fabriku aditiva u hemijskoj industriji Župa kompletno smo automatizovali davne 1993. To smatramo izuzetnom referencom (preporukom). Modifikovane programobilne logičke kontrolere aplicirali smo i kroz semaforske uređaje. Može se reći da poslednjih deset godina nema raskrsnica u Kragujevcu koje su automatizovane, na kojima su semafori, a da nisu opremljene našim uređajima. Uspevali smo da održimo kontinuitet, tako da smo i u vreme hiperinflacije bili redovni pri isplaćivanju zarada zaposlenima i plaćanju obaveza državi. Tada nismo imali ozbiljnu konkurenciju na našem tržištu“, priča Branko Marjanović.
Pre dve godine preduzeće ECM proširilo je delatnost tako što je počelo da proizvodi plastenike. „Iz visoke tehnologije, proizvodnje uređaja za upravljanje industrijskim sistemima, ušli smo u program proizvodnje plastenika. Poljoprivrednu proizvodnju moguće je podići na viši nivo samo proizvodnjom u zatvorenom prostoru, u plastenicima. Prvenstveno smo imali ideju da proizvodimo elektronske sisteme koji će upravljati procesom prizvodnje u poljoprivredi, odnosno za regulisanje klimatskih uslova u plastenicima, navodnjavanje, merenje i kontrolu vlage i koncentracije ugljen-dioksida itd. Zamisao je bila da te sisteme radimo i razvijamo. Međutim, kada smo počeli da pričamo o tome, stigli su nam zahtevi i za plastenicima. Rekli smo uredu, formiraćemo jednu poslovnu jedinicu koja će izrađivati plastenike, a mi ćemo se i dalje baviti upravljačkim sistemima i novim tehnologijama kao i do sada. Na ovaj način ćemo tržištu ponuditi kompletan proizvod“, navodi Branko Marjanović.
Tada su u ECM-u napravili biznis plan i svot analizu. Zaključak je bio da je nužno podizati svest kod poljoprivrednih proizvađača i dati im do znanja koliko je bitno uvođenje visokih tehnologija u poljoprivrednu proizvodnju. Pre svega pokazati poljoprivrednim proizvođačima da visoka tehnologija omogućava rad u uslovima koji mogu da garantuju prinos, kvantitet i kvalitet proizvoda, a da će prinos u zaštićenim uslovima zavisiti samo od proizvođača, a ne od vremenskih uslova i drugih spoljnih faktora. „Za nas je bio izazov proizvesti samu konstrukciju i napravtiti kvalitetan plastenik. Mislim da smo u tome uspeli, drugi deo priče je ulaganje u marketing, odnosno u potencijalnog kupca. To radimo kroz medije, prezentacije i putem direktnog marketinga. Rezulat nije izostao“, smatra Branko Marjanović. On dodaje da se „sticajem okolnosti Vlada Srbije kroz resorno ministarstvo tada ozbiljno okrenula razvoju poljoprivrede“: „Iz kragujevačkog opštinskog budžeta izdvajaju se solidna sredstva za razvoj poljoprivrede.“
Pravu ekspanziju plastenika u ECM-u očekuju za dve do tri godine. „Osnovali smo jednu asocijaciju poljoprivrednih proizvođača u zaštićenom prostoru pod nazivom Agro puls. Cilj asocijacije je da promoviše tu vrstu proizvodnje, da pomogne pri predstavljanju na tržištu, ali i kod banaka, fondova i državnih institucija. Osnivači asocijacije žele da ulože energiju u uspeh te misije. Najveći broj članova asocijacije bavi se vertikalnim uzgojom jagoda u zaštićenom prostoru, to je nova i interesantna ideja da se na što manjem prostoru i sa malo resursa napravi intenzivna proizvodnja“, kaže Branko Marjanović.
U ECM-u rade u skladu sa standardima ISO 9001. Osnovni cilj tog standarda je zadovoljan kupac. „Angažovali smo institucije koje se bave edukacijama iz oblasti strateškog planiranja, firma Tango iz Kragujevca držala nam je seminar na tu temu. Sarađujemo sa agencijom INN.SIDE iz Beograda, Katedrom za kvalitet sa Mašinskog fakulteta iz Kragujevca. Posebno smo zadovoljni saradnjom sa Reginalnom agencijom za ekonomski razvoj Šumadije. Bio sam veoma rezervisan u vezi sa državnim agencijama, ali me je Kragujevačka agencija prijatno iznenadila. Oni imaju izuzetno profesionalan nastup. Kadrovski i tehnički su na vrhunskom nivou. Uspeli su da postanu ozbiljan pregovarač između preduzetnika i političkih struktura, što nama puno znači“, smatra Branko Marjanović.
U centru grada se od 1989. godine nalazi direkcija preduzeća ECM. U njenoj neposrednoj blizini nalazi se pogon za proizvodnju i razvoj elektronike. „Trenutno gradimo halu koja će biti mašinska radionica, gde će se prizvoditi plastenici (trenutno ih proizvodimo u iznajmljenom prostoru, uslužno), pa ćemo i radionicu za elektroniku preseliti na isto mesto čim objekat bude gotov“, kaže Branko Marjanović.
U ECM-u radi petnaest radnika. Kada su počeli sa poslovanjem, imali su dvanaest zaposlenih. Većina njih je i danas u radnom odnosu u ECM-u. „Snaga ECM-a je u tome što je od početka poslovanja napravljen jak tim od ljudi koji su uporni, a svoj posao umeju i vole da rade. Naprosto, hobi nam je postao profesija, što znači da se radi sa ljubavlju. Veoma mnogo smo ulagali u mlade, obučavali ih, naučili ih poslu. Oni su i danas prijatelji ove kuće. Mnogi od njih su otišli na dalje školovanje i na postdiplomske studije“, priča Branko Marjanović.
ECM već dve godine proizvodi plastenike u dve varijante, profesional (sastavljen od cevi ф60) i standard (plastenik sa rešetkastim nosačem), a odskora i hobi varijantu plastenika. Konstrukcija plastenika izrađuje se od čeličnih cevi, pocinkovanih ili zaštićenih akrilnom bojom, dok se spajanje cevi i formiranje konstrukcije vrši pomoću specijalno izrađenih spojnica. Standardna širina plastenika iznosi 8m, a visina 3,6 m. Konstrukcija izdržava udare vetra do 120 km/h. „Posebnu pažnju posvećujemo izboru folije. Laici misle da folija sprečava da kiša ne pada unutra i da malo drži temperaturu. Međutim, folija je i te kako značajna za sam kvalitet prizvoda i ima višestruku ulogu. Jedan od zadataka je da propusti samo one delove spektra sunčevih zraka koji su biljci potrebni, drugi je da onemogući kondenzaciju vode koja kaplje po proizvodu a može da izazove bolesti, npr. plamenjaču. Folija pruža antifog i antivirusnu zaštitu i treba da bude jednosmerno toplotno propusna, naročito u zimskim mesecima, kako bi temperatura unutar zaštićenog prostora bila pogodna za normalan rast i razvoj poljoprivrednih kultura. Postoje i mali plastenici, koje zovemo „hobi“, oni su visine dva i po metra. U njima može da se prizvodi, i proizvodi se, ali za intenzivnu proizvodnju preporučuju se srednje visoki i visoki tuneli. Srednjevisok tunel je 3,6 metara visok a 8 metara širok. Ta vrsta tunela ima neuporedivo bolje klimatske uslove: više vazduha, bolje provetravanje. Leti treba omogućiti usevu dovoljno vazduha i da nema zapare, jer na proizvode negativno utiču i visoke temperature. Plastenik mora 365 dana u godini da daje optimalne uslove za proizvodnju“, kaže Branko Marjanović.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
