Satanista Santana

Krajem marta u valjevski zdravstveni centar stigao je šleper humanitarne pomoći iz Londona: 28 polovnih bolničkih kreveta valjevskoj bolnici, patohistološka laboratorija za novobeogradski Institut za majku i dete, tridesetak paketa garderobe domovima za nezbrinutu decu u Valjevu, Somboru i Beloj Crkvi. Šta je onda bilo? Ono što u nas uglavnom biva s humanitarnom pomoći, prilikom istovara jedan paket se otvorio i sadržaj se ukazao jednom bolničkom radniku koji je prema njemu imao najbolje namere. Čovek je malo pregledao šta to ima u paketu, koji bingo, koji dobitak, i sablaznuo se kad je video kreature na majicama, šta kreature, ima tu jača reč, spodobe, same đavole, pa još kad je video poruke na engleskom, kao svakom pravoslavcu prokazalo mu se da to nisu čista posla. Da odagna nečiste sile, ode kod sveštenika po molitvu i oproštaj. I kao što dalje u nas biva, sve to dođe do novinara, u dnevnim novinama osvane naslov „Srpskoj siročadi majice s porukama satanista“, s pripadajućim podnaslovom, „Uz nacrtane mrtvačke glave i rogove ispisani slogani na engleskom: Samo večnost klanja i krvoprolića, Nema mira među zvezdama…“

NEMA FARBANJA: Stvar postala ozbiljna, i dalje bilo što u nas biva. Direktorka valjevskog Centra za socijalni rad Kaja Jovanović, pod čijim okriljem je Dom za nezbrinutu decu, zabrinuto pozove donatora, Udruženje pravoslavne pomoći iz Londona, koje deluje pod pokroviteljstvom princeze Katarine Karađorđević. Predsednik Udruženja Staniša Ognjanović objasni da su imali najbolje namere, da mu problem nije jasan, da je humanitarna pomoć pregledana, seti se da je moguće da je sporne majice priključio Moma Janković, koji pomaže pri distribuciji pomoći, da su majice namenjene tinejdžerima, da se prodaju na rok koncertima, pristane na svako rešenje, pa i da se majice unište. Udruženje iz Londona se javi onom našem dnevnom listu, objasni čiste namere, javnost se javne i član Krunskog veća Dragomir Acović da kaže da je način na koji je opremljen tekst u našim dnevnim novinama direktno uvredljiv i ponižavajući po ljude koji uz veliki napor i lična odricanja rade na sakupljanju i organizovanju humanitarne pomoći. U raznim izdanjima izjavi se i Dragiša Božić iz Moravaca kod Ljiga, novinar, jedno vreme republički poslanik DSS-a, koji je posredovao u dopremanju pomoći u Srbiju i Valjevo. Ubio se, kaže, izvinjavajući se ljudima iz Londona, a majice su namenski oslikane i ispisane, na njima muzičke grupe, likovi i citati iz kompjuterskih i video igara. Ponudio je da lično finansira da se sporni motivi prefarbaju, majice iskoriste, jok, odlučili da unište. Bio u Londonu, urgirao za pomoć i eto.

KOINCIDENCIJA: Pa kako je došlo do uništavanja pomoći? Kad se ono jedan paket, uz božju pomoć, kako nego sam, otvorio i kad je u našim novinama zveknuo tekst o porukama satanista, direktorka Kaja, zajedno s prevodiocem iz Odeljenja Ministarstva prosvete i sveštenikom zapuca na lice mesta, pravo na otvoren paket, i kad je sveštenik anatemisao pošiljku rečima „jasno je da je to to, čist satanizam“, njoj je samo preostalo da deluje kao čovek i rukovodilac. Kako? Lice mesta, kancelarija direktora valjevskog Centra za socijalni rad, pred nama Kaja Jovanović. Baš kad je izašao tekst u novinama, ono da su poruke satanističke, iz Zdravstvenog centra preuzeli oko 30 kutija pomoći. Formirala komisiju od tri člana, bilo uključeno više ljudi, ali komisija od tri člana. Zapisnik nemaju, ali može da kaže zaključke, sve je to previše morbidno. Nisu brojali, ali oko hiljadu je morbidno, koliko morbidno, mnogo morbidno. Četiri, pet puta se čula s donatorom Stanišom i on vidio ono u novinama, rekla mu da slike i natpisi nisu za našu decu, objasnio joj da se majice nose na koncertima i marketinški, ostala pri tome da to nije upotrebljivo za našu decu, Staniša pristao da se majice unište. Pa kako su ih uništili, spalili u kotlarnici.

A da li je konsultovan sveštenik, jeste, složio se da to nije za decu. Koji sveštenik kad Crkvena opština Valjevo nije upoznata s tim „činodejstvovanjem“, ne može da kaže koji, sveštenika je pozvala „za svoju upotrebu“. Psiholog, ona je psiholog. Jesu li zvali policiju, u prvi mah nisu, u drugi mah jesu, rekli da oni nemaju ništa s tim, zvali i državnu bezbednost, i oni rekli da nemaju ništa sa tim, da je sve na njoj, uz saglasnost donatora odlučila da se „sporni materijal“ uništi.

Njen stav je takav, pokazaće majice pa možemo i mi da napravimo stav. Pa uze iz jedne kartonske kutije, koju je prethodno opisala kao srednje veličine, da vadi majice, okreće, komentariše… „Fabrika straha“, pošto ne reagujemo, vadi sledeću, „Haos 01“, dođe do krunske „Petak 13“, raširila majicu, čeka, pita, vidite li nož, probodeno srce, pitamo, zar baš srce, jeste srce. A ima li onu s aplikacijom gitariste Karlosa Santane i rasporedom koncerata za 2000, nema, ta nije ostala u kutiji, ima drugu, pokazuje crnu, s belim slovima na leđima, znamo li šta znači „Samo večnost klanja i krvoprolića“, „Ludački smeh požudnih bogova“… Nastavlja s dokaznim materijalom, za jednu majicu kažemo da nije loša, odgovara pitanjem, šta je tu lepo, kažemo da je likovno zanimljiva, da nas dotuče okreće poleđinu majice, „Nevinost bez zaštite“… Pa gde su spalili majice, u kotlarnici, tako su kalorične da su grejale ko lude, na onoj hladnoći im baš bilo toplo. Eto nam, kaže, koincidencije, dok su ložili majice, baš na Blagovesti 7. aprila osveštaju Dom za nezbrinutu decu, i eto nam još jedne koincidencije, prvi put im progovore dve devojčice od po sedam i po godina.