Šta u Beogradu radi fantomsko preduzeće za naplatu gradskog prevoza kad se prevoz ne naplaćuje? I na šta još grad baca pare? O tome piše „Vreme“ u novom broju
„Kako su dokrajčili Beograd” stoji na naslovnici novog broja „Vremena“ koji je na kioscima od ovog četvrtka (4. septembar).
Setite se – kada ste poslednji put videli da u obližnjem parku beogradsko JKP „Zelenilo” zaliva zelene površine kako bi, je l’, ostale zelene? Kada je poslednji put kompletno renovirana ulica kojom stalno prolazite, a koja je prepuna rupčaga, takvih da morate da vozite 20 na sat? Koliko nelegalnih zgrada je izgrađeno u vašem komšiluku, a koliko ih se nakačilo baš vama na struju, vodu i kanalizaciju?
Na primer – javni gradski prevoz.
Slavodobitno je gradonačelnik Aleksandar Šapić krajem prošle godine objavio kako će od 1. januara 2025. sav gradski prevoz biti potpuno besplatan.
Taj „besplatan” gradski prevoz košta oko 330 miliona evra iz gradskog budžeta i nikada i nigde nije objašnjeno koje su analize gradske vlasti sprovele da bi ustanovile da je baš takvo rešenje Beogradu potrebno i, pre svega, održivo.
Zahvaljujući dugoročnom planiranju, Javno komunalno preduzeće „Naplata prevozne usluge” – osnovano tek koju godinu ranije – tim ukidanjem naplate karata postalo je potpuno izlišno.
Međutim, JKP “Naplata prevozne usluge” je nastavilo da postoji i nakon ukidanja naplate prevozne usluge. I ne samo da je nastavilo da postoji, nego je poslovalo punom parom.
Nula dinara prihoda
Za prva tri meseca 2025. godine, ovo javno komunalno preduzeće je zabeležilo ukupno nula dinara prihoda od prodaje robe, proizvoda i usluga, ali je zato dobilo 1,3 miliona evra od Grada, dok je u isto vreme imalo čak 2,56 miliona evra odliva gotovine „iz poslovnih aktivnosti”, koje su, kako rekosmo, bile nepostojeće.
Tokom ta tri meseca, ukupno 232 zaposlena su (nešto, valjda) radili, primali platu, a preduzeće je čak uspelo da potroši i sedam miliona dinara na naknade po ugovoru o delu i još 1,74 miliona na naknade fizičkim licima po osnovu drugih ugovora.
Naravno, da bi jedno javno komunalno preduzeće moglo da funkcioniše (i ne radi ništa), potrebno je da raspisuje i javne nabavke, pa se tako u poslednjem planu javnih nabavki nalaze i paketići za decu zaposlenih, i „informisanje korisnika javnog prevoza na stajalištima” – kao da gradonačelnik već nije nabavio one jednostrane elektronske table koje ponekad i pokažu tačno vreme za koje će prevozno sredstvo stići.
Tek se krajem maja 2025. gradska vlast dosetila da je i za njihove standarde prilično bizarno da postoji ovakvo jedno preduzeće, pa su mu – promenili ime. Pod novim imenom – JKP „Upravljanje javnim prevozom Beograd”.
Ceo članak pročitajte u novom broju „Vremena“ koji je na kioscima od četvrtka (4. septembar) ili se pretplatite na digitalno izdanje
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
