Kada je iz ZES-a saopšteno da je ova lista osvojila 36, a SRS 28 odsto glasova, u oba izborna štaba prolomio se smeh novinara. Dvadesetak minuta kasnije, CeSID objavljuje prve procene. Od tog trenutka, kod radikala se više niko nije smejao
U sedištu Srpske radikalne stranke, pripadnici stranačkog obezbeđenja, krupni momci sa bedževima Vojislava Šešelja ljubazno su propuštali novinare i davali sva raspoloživa obaveštenja. U konferencijskoj sali na prvom spratu Magistrata novinari i snimatelji bukvalno su stajali jedni na drugima. Ipak, svi su saglasni da je ovog puta gužva bila manja nego za prošle parlamentarne izbore. Ni posle više od sat vremena od zatvaranja biračkih mesta, čelnici SRS-a se nisu pojavljivali pred novinarima. U stranku su polako pristizali članovi i simpatizeri. Tu su se našli Brana Crnčević, Lidija Vukićević, bivši menadžer Marije Šerifović Saša Mirković, njegov kolega Zoran Bašanović, Mile Dragić… Nešto veće komešanje nastalo je prilikom ulaska Jadranke Šešelj, koju je obezbeđenje SRS-a sprovelo u prostoriju u kojoj su već sedeli svi viđeniji radikali. Ubrzo stiže i Siniša Vučinić, koji donekle uspavanu atmosferu uspeva da razveseli pitanjem: „Ko je ovde sa B92? Sa koje si ti televizije?“, koje je postavio – fotoreporterki. Nakon što je i Vučinić nestao iza vrata misteriozne sobe kojoj novinari nisu imali pristup, od poznatijih lica, jedino je Ljiljana, supruga bivšeg direktora RTS-a, Dragoljuba Milanovića, ostala u hodniku. Na stolici, odmah uz vrata konferencijske sale, Ljiljana Milanović je palila cigaretu za cigaretom i neprekidno telefonirala. Iako u tom trenutku ni CeSID još nije izašao sa prvim rezultatima, po njenom izrazu lica moglo se naslutiti kakvi će oni biti.
Za to vreme, u štabu „Liste za evropsku Srbiju“ (ZES) traje konferencija za novinare – prema njihovim procenama, ZES je osvojio 36, a Srpska radikalna stranka 28 odsto glasova. Ovaj podatak izazvao je salve smeha novinara u oba štaba. Dvadesetak minuta kasnije, CeSID objavljuje prve procene. Od tog trenutka, kod radikala se više niko nije smejao. Oko 22 sata pojavio se Dragan Todorović, koji je potvrdio slabiji rezultat radikala i pokušao da ga opravda rekavši da je SRS i dalje ubedljivo najjača stranka, a da su „žuti“ zloupotrebili izbornu tišinu za dodatnu kampanju. Ali, takvo objašnjenje nije zvučalo dovoljno uverljivo.
Ostatak večeri u radikalskom štabu protekao je u sličnom duhu: smrknuta i zapanjena lica funkcionera i novinari koji čekaju da im se neko konačno obrati. Slično je bilo i ispred Magistrata: pedesetak okupljenih pristalica SRS-a, sa nevericom na licima, stajali su zagledani u osvetljene prozore na prvom spratu, ne primećujući ništa oko sebe. Izborna noć u SRS-u okončana je konferencijom za novinare na kojoj je Tomislav Nikolić upozorio da Boris Tadić nema pravo da slavlje zbog izborne pobede pretvara u slavlje onih koji formiraju vladu. Uobičajena šljivovica i pečenje, pripremljeni za slavlje, na kraju večeri posluženi su novinarima.
Ni u Demokratskoj stranci Srbije nije bilo naročito živo, premda nije bilo ni približno depresivno kao u SRS-u. Ni ovde, do prve konferencije za novinare, nije bilo moguće dobiti neku informaciju, a od poznatih DSS-ovaca, jedino se portparol Andreja Mladenović šetao hodnikom i umesto odgovora na pitanja, novinarima upućivao nonšalantne osmehe. Poznatih lica nije bilo, ili su bili vrlo diskretni, što se ne može reći za slavne ličnosti koje podržavaju Demokratsku stranku.
Na samoj kapiji zgrade u Krunskoj stajao je ministar kulture Vojislav Brajović u društvu glumca Branka Cvejića i reditelja Gorana Paskaljevića. Tu su bili Bajaga, Gordan Kičić, Ivan Tasovac, Bane Trifunović, ukratko, gotovo sve javne ličnosti za koje se zna da podržavaju DS, odnosno listu ZES. Najveseliji je bio poslanik u dosadašnjem sazivu parlamenta, Srđan Milivojević, koji je prvo veselo skakutao na balkonu, držeći u rukama šal na kome je pisalo „pobeda“. Nešto kasnije, kada su stigli trubači, Milivojević se, uprkos tome što je veče bilo toplo ogrnuo dvema zastavama: Srbije i Demokratske stanke, igrajući uz hitove poput Lane moje i Đurđevdan. Cele večeri, automobili koji su prolazili kroz Krunsku pozdravljali su okupljene trubeći sirenama, što je obavezno izazivalo ovacije i aplauz. Posebnu pažnju privukla su tri momka koji su naišli iz pravca Kalenić pijace, okićeni pomalo zbunjujućim simbolima: nosili su šajkače sa kokardama i zastavu EU. U prvom trenutku, njihovo pojavljivanje izazvalo je čuđenje, a onda su momci izvukli pištaljke i bili pozdravljeni aplauzom. Lista ZES organizovala je slavlje i na Terazijama, ispred prostorija Gradskog odbora DS-a, gde ova partija tradicionalno slavi izborne pobede. Ni ovo slavlje se nije mnogo razlikovalo od prethodnih. Jedino se izdvajao prodavac zastava, koji se žalio da mu loše ide, ne pomišljajući da je razlog to što je robu procenio na 1000 dinara za komad.
Slavlje je, u nešto užem sastavu, nastavljeno u kafiću Demode gde su, između ostalih, svirani i čuveni hitovi studentskih protesta iz zime 1996/97. godine, praćeni nešto modernijim zvukom. Žurci su, osim viđenijih i već navedenih umetnika, prisustvovali i brojni novinari, što u društvu svojih urednika, što bez njih, a nisu izostali ni pojedinci iz CeSID-a. Uglavnom se pijuckalo pivo, a neki od čelnih ljudi DS-a su ispoljili i zavidno plesačko umeće.
Pošto odluka o tome ko će formirati vladu sada isključivo zavisi od koalicije SPS-PUPS-JS, ne čudi što je u izbornoj noći i u njihovom štabu točen šampanjac u kristalnim čašama. Ivica Dačić je svoju stranku proglasio jedinim pravim pobednikom izbora. Dok su pristalice SPS-a aplaudirale, Milutin Mrkonjić je podršku dao u svom stilu – lupajući dlanom o sto. Onda je direktno iz flaše otpio šampanjac koji nije imao prilike da proba Dragan Marković Palma, prema Dačićevim rečima opravdano, jer „Palma slavi u Jagodini“. Izborno veče u štabu SPS-a nije prošlo bez Jovana Krkobabića, Bate Živojinovića, Svetlane Kitić, Žarka Obradovića, Slavice Đukić-Dejanović i ostalih članova Izvršnog odbora SPS-a.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
