Period intenzivne ekspanzije je završen. Ono što menadžment planira za treću deceniju jesu konsolidacija poslovanja i jačanje stečenih pozicija. Glavni biznis biće agrar, za koji Miroslav Mišković veruje da je "srpska nafta"
Kako god u javnosti kvalifikovali njegov uspeh, Miroslav Mišković je nesumnjivo 4. februara imao veliki razlog da slavi. Za dve decenije od osnivanja privatne firme, zaposlio je 24.000 ljudi, a Delta Holding je danas najveća kompanija u Srbiji i peta u regionu. To je možda najbolje opisao Serđo Balbinot, predsednik IO Generali grupe i jedan od 360 gostiju svečanog ručka održanog u hotelu Continental u ime jubileja. On je kazao da je Delta Holding moderni konglomerat koji najbolje promoviše srpsko preduzetništvo u svetu. Da je kojim slučajem na mestu osnivača, tvrdi Balbinot, bio bi veoma ponosan. Među gostima su bili i drugi poslovni partneri iz svetskih kompanija, političari, direktori vodećih banaka, privrednici, ekonomisti, glavni urednici većine medijskih kuća i ambasadori Nemačke i Rusije. Za slavljeničkim stolom sedeli su Mirko Cvetković, Dragan Đilas, Milorad Dodik, Aleksandar Džombić, Serđo Balbinot i gradonačelnici Ljubljane i Podgorice.
SRPSKI SAN O SREĆI: Delta Holding osnovan je 1991. godine, u vreme kada je privatna inicijativa bila tek u začetku, a prema svemu što je tog dana rečeno, pravi razvoj kompanija je ostvarila tek nakon demokratskih promena i otvaranja Srbije ka svetu. Na to ukazuju i finansijski podaci: od 1991. do 2000. zbir svih prihoda iznosio je 1,52 milijarde evra, dok se u periodu od 2001. do 2011. popeo na skoro 11,5 milijardi. Ne treba zaboraviti i da godišnji promet Delta Holdinga čini devet odsto srpskog bruto proizvoda, ali ni to da se kompanija kod banaka zadužila za blizu 900 miliona evra. Takođe, samo 18 odsto prihoda Holdinga realizovala su preduzeća koja su kroz privatizaciju priključena Deltinom poslovnom sistemu.
Tri glavna poslovna usmerenja bili su maloprodaja, agrar i nekretnine, ali period intenzivne ekspanzije je završen. Ono što menadžment planira za treću deceniju jesu konsolidacija poslovanja i jačanje stečenih pozicija, pa se očekuje da će skora prodaja 50 odsto udela u maloprodajnom lancu Delta Maksi te planove pospešiti. Glavni biznis biće agrar, za koji predsednik Holdinga veruje da je „srpska nafta“. U Delti su shvatili i da je filantropija dobar put ka ugledu u društvu, pa je uoči jubileja postavljen i kamen temeljac za prvu zadužbinu, a kroz dva humanitarna fonda kompanije godinama se redovno sprovode akcije pomoći zajednici.
Pre ozbiljne govorancije, Miroslav Mišković je svoje goste zabavio anegdotama o počecima sa svega pet zaposlenih pripravnika. Prijalo im to ili ne, on je podsetio da je potpredsednica kompanije Ivana Veselinović (danas dama od velikog stila i moći) bila zadužena da sašije zavese za kancelarije u hotelu „Slavija“, dok je Nebojša Šaranović (danas vlasnik Kapa Star grupe) bio glavni za prodaju igračaka, pa je kao komercijalni direktor prve prezentacije izvodio ispred hotela – sa plastičnim žabama u koritu. Kasnije su počeli da izvoze maline, drvo i pečurke i tako obezbeđuju devize za uvoz strane robe koja je bila deficitarna u Srbiji. Ubrzo su osnovali i prvu srpsku privatnu banku – Delta banku, koja je 2005. prodata italijanskoj Intesa banci. U periodu sankcija i ratova, od 1993. do 2000. zbog sprečenosti da se sarađuje sa međunarodnim bankama i kompanijama, sedište kompanije je preseljeno na Kipar, a kupljen je i Bajkalski celulozni kombinat u Rusiji. Poslednjeg dana 1999. Delta je imala promet od 70 miliona evra, kapital od 16 miliona i kredite od 12 miliona. Od 2000. centar poslovanja se ponovo vraća u Srbiju. Prodajom ruskog kombinata, Delta banke i upravljačkog udela Delta Osiguranja kompaniji Generali 2006. obezbeđena su sredstva za širenje maloprodajnog lanca.
Mišković je obrazložio i tri glavna razloga za svoj uspeh. Prvi je kadrovska politika i opredeljenost da zapošljava samo mlade ljude bez iskustva ili sa maksimum tri godine rada u državnim preduzećima. Oni su kasnije dodatno obrazovani i obučavani u inostranstvu o trošku firme. Drugo, nije gubio vreme na izmišljanje novih sistema i tehnologija, već je usvajao one koje su u svetu pokazale najveći uspeh. Neosporno je, kazao je Mišković, da je imao i sreće. Znao je da iskoristi povoljnu situaciju i prazan prostor na tržištu.
DRES KOD I MENI: Kao i većina poslovnih prijema, i ovaj gala ručak je imao obavezan dress code. Nenaviknute je mogla da zbuni formulacija na pozivnici: business smart. Na licu mesta se moglo ustanoviti da za muškarce to i nije ništa posebno – tamno odelo, svetla košulja i kravata po želji. Međutim, za žene ono smart ili na srpskom – pametno, ne dozvoljava otkrivena ramena i dekolte, ali kad su „dobre“ noge u pitanju, sve je dozvoljeno. Teško je ne primetiti da su top menadžerke Delta Holdinga izuzetno zgodne „amazonke“. Kratke suknje i vrtoglave štikle očigledno im ne narušavaju poslovni autoritet.
Da li zbog gostiju iz inostranstva ili vežbanja belosvetskih manira, meni je bio prilično atipičan za balkansko područje. Skup i u sitnim zalogajima. Šampanjac je poslužen uz jagode sa čeri paradajzom, prelivene balzamiko sirćetom. Dame su ovo predjelo pohvalile, ali kad su stigle prepelice neke su se namrštile od zgražavanja nad batakom sitne ptice, dok su druge savetovale da se „malo zagrebe“ jer je jelo punjeno guščijom džigericom. Specijalitet je preliven slatkim sosom od crvenih ribizli. Od sličnog jela koje se služi i kod Rokfelera, razlikuje se po tome što su tartufi kod američkih bogataša na krušci, a kod srpskih – na jabuci. Dok su se dame kolebale šta će i kako će, gospoda se uglavnom pravila da ova porcija ne postoji. Čak se ni konobari u belim rukavicama nisu čudili što odnose pune tanjire. Muškarci su uglavnom nešto stavili usta tek kad su stigli teleći kotleti i goveđi medaljoni.
Sve je služeno brzo, pa su gosti posle dva sata počeli da se razilaze.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
