Kako god u javnosti kvalifikovali njegov uspeh, Miroslav Mišković je nesumnjivo 4. februara imao veliki razlog da slavi. Za dve decenije od osnivanja privatne firme, zaposlio je 24.000 ljudi, a Delta Holding je danas najveća kompanija u Srbiji i peta u regionu. To je možda najbolje opisao Serđo Balbinot, predsednik IO Generali grupe i jedan od 360 gostiju svečanog ručka održanog u hotelu Continental u ime jubileja. On je kazao da je Delta Holding moderni konglomerat koji najbolje promoviše srpsko preduzetništvo u svetu. Da je kojim slučajem na mestu osnivača, tvrdi Balbinot, bio bi veoma ponosan. Među gostima su bili i drugi poslovni partneri iz svetskih kompanija, političari, direktori vodećih banaka, privrednici, ekonomisti, glavni urednici većine medijskih kuća i ambasadori Nemačke i Rusije. Za slavljeničkim stolom sedeli su Mirko Cvetković, Dragan Đilas, Milorad Dodik, Aleksandar Džombić, Serđo Balbinot i gradonačelnici Ljubljane i Podgorice.
SRPSKI SAN O SREĆI: Delta Holding osnovan je 1991. godine, u vreme kada je privatna inicijativa bila tek u začetku, a prema svemu što je tog dana rečeno, pravi razvoj kompanija je ostvarila tek nakon demokratskih promena i otvaranja Srbije ka svetu. Na to ukazuju i finansijski podaci: od 1991. do 2000. zbir svih prihoda iznosio je 1,52 milijarde evra, dok se u periodu od 2001. do 2011. popeo na skoro 11,5 milijardi. Ne treba zaboraviti i da godišnji promet Delta Holdinga čini devet odsto srpskog bruto proizvoda, ali ni to da se kompanija kod banaka zadužila za blizu 900 miliona evra. Takođe, samo 18 odsto prihoda Holdinga realizovala su preduzeća koja su kroz privatizaciju priključena Deltinom poslovnom sistemu.
Tri glavna poslovna usmerenja bili su maloprodaja, agrar i nekretnine, ali period intenzivne ekspanzije je završen. Ono što menadžment planira za treću deceniju jesu konsolidacija poslovanja i jačanje stečenih pozicija, pa se očekuje da će skora prodaja 50 odsto udela u maloprodajnom lancu Delta Maksi te planove pospešiti. Glavni biznis biće agrar, za koji predsednik Holdinga veruje da je „srpska nafta“. U Delti su shvatili i da je filantropija dobar put ka ugledu u društvu, pa je uoči jubileja postavljen i kamen temeljac za prvu zadužbinu, a kroz dva humanitarna fonda kompanije godinama se redovno sprovode akcije pomoći zajednici.
Pre ozbiljne govorancije, Miroslav Mišković je svoje goste zabavio anegdotama o počecima sa svega pet zaposlenih pripravnika. Prijalo im to ili ne, on je podsetio da je potpredsednica kompanije Ivana Veselinović (danas dama od velikog stila i moći) bila zadužena da sašije zavese za kancelarije u hotelu „Slavija“, dok je Nebojša Šaranović (danas vlasnik Kapa Star grupe) bio glavni za prodaju igračaka, pa je kao komercijalni direktor prve prezentacije izvodio ispred hotela – sa plastičnim žabama u koritu. Kasnije su počeli da izvoze maline, drvo i pečurke i tako obezbeđuju devize za uvoz strane robe koja je bila deficitarna u Srbiji. Ubrzo su osnovali i prvu srpsku privatnu banku – Delta banku, koja je 2005. prodata italijanskoj Intesa banci. U periodu sankcija i ratova, od 1993. do 2000. zbog sprečenosti da se sarađuje sa međunarodnim bankama i kompanijama, sedište kompanije je preseljeno na Kipar, a kupljen je i Bajkalski celulozni kombinat u Rusiji. Poslednjeg dana 1999. Delta je imala promet od 70 miliona evra, kapital od 16 miliona i kredite od 12 miliona. Od 2000. centar poslovanja se ponovo vraća u Srbiju. Prodajom ruskog kombinata, Delta banke i upravljačkog udela Delta Osiguranja kompaniji Generali 2006. obezbeđena su sredstva za širenje maloprodajnog lanca.
Mišković je obrazložio i tri glavna razloga za svoj uspeh. Prvi je kadrovska politika i opredeljenost da zapošljava samo mlade ljude bez iskustva ili sa maksimum tri godine rada u državnim preduzećima. Oni su kasnije dodatno obrazovani i obučavani u inostranstvu o trošku firme. Drugo, nije gubio vreme na izmišljanje novih sistema i tehnologija, već je usvajao one koje su u svetu pokazale najveći uspeh. Neosporno je, kazao je Mišković, da je imao i sreće. Znao je da iskoristi povoljnu situaciju i prazan prostor na tržištu.
DRES KOD I MENI: Kao i većina poslovnih prijema, i ovaj gala ručak je imao obavezan dress code. Nenaviknute je mogla da zbuni formulacija na pozivnici: business smart. Na licu mesta se moglo ustanoviti da za muškarce to i nije ništa posebno – tamno odelo, svetla košulja i kravata po želji. Međutim, za žene ono smart ili na srpskom – pametno, ne dozvoljava otkrivena ramena i dekolte, ali kad su „dobre“ noge u pitanju, sve je dozvoljeno. Teško je ne primetiti da su top menadžerke Delta Holdinga izuzetno zgodne „amazonke“. Kratke suknje i vrtoglave štikle očigledno im ne narušavaju poslovni autoritet.
Da li zbog gostiju iz inostranstva ili vežbanja belosvetskih manira, meni je bio prilično atipičan za balkansko područje. Skup i u sitnim zalogajima. Šampanjac je poslužen uz jagode sa čeri paradajzom, prelivene balzamiko sirćetom. Dame su ovo predjelo pohvalile, ali kad su stigle prepelice neke su se namrštile od zgražavanja nad batakom sitne ptice, dok su druge savetovale da se „malo zagrebe“ jer je jelo punjeno guščijom džigericom. Specijalitet je preliven slatkim sosom od crvenih ribizli. Od sličnog jela koje se služi i kod Rokfelera, razlikuje se po tome što su tartufi kod američkih bogataša na krušci, a kod srpskih – na jabuci. Dok su se dame kolebale šta će i kako će, gospoda se uglavnom pravila da ova porcija ne postoji. Čak se ni konobari u belim rukavicama nisu čudili što odnose pune tanjire. Muškarci su uglavnom nešto stavili usta tek kad su stigli teleći kotleti i goveđi medaljoni.
Sve je služeno brzo, pa su gosti posle dva sata počeli da se razilaze.
