Novogodišnji broj „Vremena“
Đuričko za „Vreme“: Solidarnost će nas jedino držati
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Na zemljotresu u mioničkom kraju, kao što je red, svi drugovi drugarski valjali. Neko zbog napukle nadstrešnice na 'lebnoj vuruni dobio novu kuću, a ministarska kuća Ćosić, gde se dva člana domaćinstva broje kao deset, novu kuću sa samo jednom sobom više. Sad treba krenuti ispočetka i u nove prioritete
Malo iza ponoći, 30. septembra ’98, u mioničkom kraju dogodio se zemljotres od osam stepeni merkalija: drmalo je, treslo, napukle kuće u epicentru, nešto teže oštećenih potleušica, ljudskih žrtava nije bilo. Reklo bi se, katastrofa koja je baš bila potrebna tadašnjem drugu predsedniku Miloševiću. I drug predsednik, u pratnji najvišeg rukovodstva, izađe na lice mesta – bude domaćinski poslužen, državnički komanduje da se i pratnja posluži, pa i tadašnji Mirko Marjanović i tadašnji Momčilo Perišić stanu u red za slatko od smokvica – da pokaže o narodu brigu. Na licu mesta, državnički i dalekovido rekne sve što je sklono padu ima da se ruši i gradi novo. I reč uze da se poštuje na svim nivoima. Republička skupština izglasa 0,15 posto na sve finansijske transakcije, pare da stižu, akteri da se ponašaju, svi pokazaše da umeju sa zemljotresom, a naročito drugovi. Seljaci ono što je trošno učiniše još trošnijim (zabeleženo je da su čekajući komisiju traktorima razvlačili zdrave zidove), komisije uzeše da popisuju, vlast da pravi liste, opredeljuje sredstva. Izbrojaše preko 3000 kuća za novu gradnju, vlast se izborno dade u gradnju puteva, mostova, škola, električne mreže… Gradilo se baš po prioritetima, nove kuće po partijskim kriterijumima, nove škole, u Divcima, braće ministara Jokića, u Dračiću druga Milomira Minića, magistralni put i osvetljenje u selu Ratkovac Dragana Markovića… gradilo se i tamo gde su čuli za zemljotres. Po planu, i na vreme, izveštavano o uspesima.
Onda doš’o oktobar, poslednji. Promeni se vlast, i u Mionici. Izbrojaše da je izgrađeno 377 kuća, od kojih je 144 useljeno. Većina onih koji su stvarno ugroženi – čeka. Od oktobra ni makac, administrativni i drugi problemi. Stara Okružna direkcija za saniranje posledica zemljotresa, sa sedištem u Valjevu, a nova republička vlast ne da pare jerbo je nenamenski raspolagano sa njima. Vreme uze da teče, predsednik Mionice napisa Đinđiću pismo, i u Mionicu, sredinom maja, stiže ministar za urbanizam i građevine Dragoslav Šekularac, reče da će on biti na čelu Saveta direkcije, da je vlada opredelila milijardu dinara, da je dosta od toga potrošeno ali da kreću u izgradnju sto prioritetnih objekata, da više neće biti nenamenskih objekata, kao što su predimenzionirane škole, bazeni, radikalski domovi, kuće bivšeg ministra Ćosića…
SCENOGRAFIJA: Stara zgrada opštine u Mionici, i novo rukovodstvo neguje načet enterijer i eksterijer zgrade, spao malter, gole instalacije… Ispred rukovodećih kancelarija namenska scenografija – na zidu zalepljeni kopirani novinski izveštaji o poseti ministra Šumarca, „Uskoro počinje gradnja 100 kuća“, „Mionica će imati prioritet“… Predsednik opštine Miroslav Trifunović, pozorišni reditelj, zna, kaže, da nisu stavili dinar u džep, a koliko su efikasni to je za diskusiju. Krenemo u diskusiju. Stanje teško i komplikovano, ako su nešto obećavali i kritikovali, bar treba da budu objektivni. Nisu zatekli neke dugove u budžetu, nešto preko milion dinara, zato što je bivšoj vlasti bilo primamljivije da poslove završava preko para od zemljotresa. Pod to vreme podvukli crtu, ali nemaju ni pare ni ovlašćenja, blokirane promene u pravosuđu, blokiran izbor novog direktora Okružne direkcije gde stižu pare iz republike. Poslat usaglašen predlog da novi direktor bude arhitekta Milorad Obradović iz Valjeva, demokrata, zapelo, a bilo gotovo, jerbo Milorad uzeo nešto da čačka oko „Vujića“ fabrike vode u Petnici, a ispalo i da je pri izborima demokrata u Valjevu bio na „pogrešnoj“ strani…
Dobro je što je republika opredelila pare za sanaciju posledica zemljotresa, dobro je što je ministar Đelić rek’o da će sledeće godine biti više para, što je ministar Šumarac na čelu Saveta direkcije, što će se ovaj problem prezentovati i na donatorskoj konferenciji. Nije dobro što ljudi ovde mnogo očekuju od opštine, dođe i pita gde je kuća, a opština niti ima pare niti ih opredeljuje. Ovde se pita republika, hajde, kaže, da prozovemo Đinđića, gledao je valjda u filmovima, u Americi kad se dogodi katastrofa dođu vladini ljudi i rešavaju problem. U tom smislu, ovde je Direkcija vladin organ, tu je ministar, direktor Direkcije, oni rešavaju problem, opština je samo servis koji dostavlja spiskove ljudi kojima treba pomoći, zato ne treba da pitate opštinu kako rešava problem, nego Đinđića, šta je sa područjem koje je zakačio zemljotres.
A kako se radilo, radilo se naopako. Pokazuje seizmološku mapu područja koje je pogodio zemljotres, uglavnom se gradilo tamo gde nije bilo šansi da bude većih oštećenja na objektima. Nove kuće su dobijali i oni koji su ih imali i oni koji nisu, zato su komisije ponovo na terenu, da utvrde štetu na objektima u trenutku zemljotresa, nije zemljotres, primera radi, mogao srušiti kuću, ili kupatilo, kojih nije bilo. Snimiće situaciju, pa neka vlada odluči šta će sa onima koji su imali kuću od 60 a dobili 120 kvadrata. Obrazovali su i Komisiju da ispita šta se radilo sa sredstvima opredeljenim za otklanjanje posledica zemljotresa, i produžili joj mandat, fale podaci iz Okružne direkcije, dosta objekata koji su urađeni a nisu naručeni u opštini.
ISTRAGA: Živko Đurić, član komisije, ima vazdan ‘artija, u zaglavlju svake „zahtev za sprovođenje istrage“. Odmah po zemljotresu od donatora, u novcu i materijalu, dobijeno oko sedam miliona maraka, nijedne priznanice, bivši potpredsednik opštine Miroslav Gavrilović, koji je drž’o materijal, samo rek’o „što je ušlo u magacin to je i izašlo“. A taj Miroslav kupov’o kamione parama od zemljotresa, posle ih otplaćiv’o tako što je tim kamionima radio u operativi, na sve, za svaku turu, naplaćiv’o porez na usluge, a državi nije uplatio ni dinar. Počinje da lista one „zahteve za sprovođenje istrage“. Bivši predsednik opštine Radiša Stanković lažno obavestio skupštinu opštine da je kuću sanirao iz sopstvenih sredstava, u stvari izvođače isplatio iz Fonda za zamljotres. Kao predsednik opštine dozvolio isplate avansa koji nisu odrađeni, da neko za napuklu nadstrešicu na hlebnoj vuruni dobije novu kuću od 90 kvadrata, da vlasnici koji su rušili kuće radi nove gradnje pre zemljotresa to prijave kao štetu, što su kuće, i to po prioritetu, dobijala umrla lica, što su isplaćivani i tri puta veći iznosi u odnosu na vrednost oštećenog objekta… Pominje bivšeg predsednika opštinske vlade Jerinića, predsednika SPS-a Tomislava Krstića, koji, kao vrhunac svega, posle 5. oktobra „učestvuje u partijski organizovanoj odbrani SPS vlasti tako što sa partijskim drugovima, kritičnih dana, odlazi u pečurke, u maskirnim uniformama, sa terenskim vozilima i vatrenim oružjem“. Bivši potpredsednik Gavrilović se proziva što je „svojim partijskim zalaganjem omogućio svom sinu, svom bliskom rođaku, svojim prijateljima i drugovima rad i veliku zaradu, bez ugovora o poslu, bez licitacije, bez poreza“, iako je preturio preko ruku stotine hiljada maraka. Šta će sa izveštajima, dogovor komisije i rukovodstva je da se to preda tužilaštvu, pa neka ono ispita verodostojnost nalaza, a Gavrilović će biti predat i finansijskoj policiji.
BAVARSKA I BRETANJA: A Milan Ćosić, koga je zbog nove kuće prozvao i ministar Šumarac? Ćosić je, kaže Živko, dobio novu kuću, koja je završena još pre dve godine, kad je komisija prvi put izašla konstatovala srušen odžak, napukline, domaćin prijavio deset članova domaćinstva, iako ih je dvoje, onda odlučeno da je sve za rušenje i urađena nova kuća, kakvi 100.000 maraka, više je tu otišlo. Sumnjaju da su tu otišle i pare koje je Milanov sin Milivoje, bivši pomoćnik ministra za omladinu i sport, dao za sportski centar u Lepenici, bio isti izvođač radova.
Krenemo do domaćina Milana Ćosića. Domaćin je to, među osnivačima SPS-a, rođeni brat Života bio ministar industrije, pa energetike, rođeni sin Milivoje, od milošte Mićko, bivši pomoćnik ministra za omladinu i sport. Ka Ćosića kući asfalt, širok, vele obilazni put tuda je prošao zbog Ćosića. Pređosmo dva-tri kilometra, da pitamo, starija žena sadi papriku. Pitamo, jeste, ona je od Ćosića, Milanova žena, kažemo za povode, da je novi ministar prozvao njihovu kuću. Sad će ona, vodi nas u domaćinstvo koje je poviše, pokazuje zgradu farme u kojoj je samo 30 krava. U dvorištu vazdan kuća, jedna napukla, u produžetku nova, jedna još novija. Predusretljiva preko mere, k’o da smo vlast, slikali su još neki, kak’i zloupotrebili, šta su sve imali, neka, sad će ona zvati Milana, u njivi je, ako smo došli, da ne kažu, neće da razgovaraju, e baš voli što smo došli. Kažu pokrali, o gospode bože, jesu napravili jednu, imaju puno gostiju, jeste jedna soba više, ali ima ih. Ako misle da je to zbog Živote i Milivoja, jok, Milan bio ulepo sa onima u opštini, doš’o Krle, za dan skinuo krov, sve odneo u šumu, nije bilo ni 40.000 maraka. Sve su oni to krpili, iz šporeta joj sve padalo u oči, sad će Milan, jeste, ona je Mićku majka, i šta, ministar rek’o da su zloupotrebili, neka on zloupotrebi…
Stiže i domaćin Milan, sede na kauč. Vidite domaćinstvo, kaže, žive od poljoprivrede, kol’ko je samo mesa odavde izašlo, dnevno predavali 700 litara mleka, sad 300, društvo treba da proceni ko je za ovu državu a ko nije, ministar može da priča, to je njegovo pravo, došli su na vlast, nije gre’ota što je kuća napravljena, neko će tu da živi. Bio je zemljotres, njih dva brata, četiri kuće, otac to nije podelio, onaj iz komisije nije pit’o ko tu živi (bivši ministar Života je u Valjevu, sin Milivoje u Beogradu), brat ima pravo na pola imovine, pitanje je ko će odlučiti da tu živi. Biv’o je on svuda po Evropi, po sajmovima, u Bavarskoj, u Bretanji, vidi, kolege farmeri listom socijalisti, onda i on postane socijalista, za njim pođu brat i sin, tako je to kod njih, kud jedan… Dobro sad je narod drugačije odlučio, vlast se mora poštovati, kakva je takva je, zna se šta se tu dešava, veće sile su i Tita dovele… Partiju neće promeniti, pa sve su mu kolege u svetu socijalisti, još uvek su najveća partija… Ispraća nas sa suprugom Vidom do kapije, neka dođe komisija, kažu kradu, neka oni ukradu…
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandar Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve