U ponedeljak se obeležavao Svetski dan mladih. U tom trenutku, Ivan Bijelić, Nikola Ristić i Jevđenije Dimitrijević su u zatvoru “Padinska skela”; nekoliko dana ranije, premijer Vučević je napao studentkinju Milu Pajić, koja je govorila na protestu u Novom Sadu, iznevši niz uvreda na njen račun
Protest ispred Terazija, subota, 10. avgust. Deluje da će sve proteći mirno. Nakon skoro pet sat od početka protesta, deo građana odlazi kući; deo ostaje na železničkim stanicama Prokop i Novi Beograd. Među njima su i aktivisti neformalne grupe “SviĆe” Ivan Bjelić, Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević. U ranim jutarnjim satima, policija opkoljava i potom tera građane koji blokiraju Prokop. Trojica aktivista tada bivaju privedeni i potom prvostepeno prekršajno osuđeni: Ivan Bijelić osuđen je na 40 dana, Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević na po 30 dana zatvora; na teret im se stavlja narušavanje javnog reda i mira nepristojnim, drskim i bezobzirnim ponašanjem. U trenutku pisanja ovog teksta, Prekršajni sud u Beogradu usvojio je žalbu na tu presudu. “Javljali su nam da je ukinuta presuda, da je usvojena žalba, da će predmet ići u redovan postupak. Pozvao sam sud, od njih dobio potvrdu da to jeste tako i da će uskoro odluka biti objavljena na njihovom sajtu”, objasnio je advokat Marko Pantić.
Iako je time stavljena tačka na mogućnost da trojica mladih aktivista ostanu u zatvoru, brojna pitanja i dalje vise u vazduhu. Kako je sve teklo? Zašto su zaista bili osuđeni? I šta država time poručuje?
ŠUPLJE I NELOGIČNO
Marko Pantić, jedan od advokata okrivljenih, u razgovoru za “Vreme” objašnjava da su trojica aktivista osuđena zbog kršenja Zakona o javnom redu i miru član 8, stav 1 u vezi stava 2. Ipak, presuda aktivistima je, kako kaže, sa pravne strane bila poprilično štura i puna nejasnoća.
“U presudi je jedino Bijeliću konkretizovana radnja, a to je da je držao sendvič u blizini novinarke ‘Informera’, gurnuo joj sendvič u usta i umazao je sadržajem. Zbog toga je osuđen na 10 dana više od ostale dvojice aktivista”, navodi advokat.
Pantić naglašava da su druge dve presude sačinjene samo od pukih opisa – kako su Ristić i Dimitrijević “prišli novinarki, vikali i ometali je u radu”, ali nigde u presudi nije navedeno na koji su način dvojica aktivista to tačno radili.
“Trebalo je da u presudi bude precizirano kojim su radnjama tačno aktivisti ometali novinarku. Ukoliko su, na primer, vikali na nju, potrebno je da presuda sadrži šta su oni tačno izgovorili. Na kraju krajeva, učesnici gotovo svakog protesta viču. Po toj analogiji, svako ko viče bio bi osuđen. Takođe, nije svako ometanje u radu nužno i krivični prekršaj”, objašnjava dalje Pantić.
Najveća nelogičnost jeste, kako tvrdi Pantić, što se među privedenima našao i Jevđenije Dimitrijević.
“Jedino moguće objašnjenje zašto je Dimitrijević uveden u predmet jeste da je potrebno privesti najmanje tri lica kako bi se koristio stav 2 Člana 8 Zakona o javnom redu i miru. Ovim članom predviđena je stroža kazna, jer ako se prekršaj izvrši u grupi lica, moguća je i kazna zatvora”, kaže advokat.
Još jedna od brojnih nepravilnosti u presudi jeste to što je korišćen član Zakona o prekršajima koji se primenjuje samo u izuzetnim okolnostima, a i kada se primenjuje, potrebno je navesti obrazloženje za njegovu primenu.
“Sud je primenio član 308 Zakona o prekršajima koji predviđa izvršenje kazne pre pravosnažnosti presude. Primena ovog člana zakona je postala popularna 2019. godine posle upada demonstranata u zgradu Radio-televizije Srbije, kada su primenom tog člana osuđeni poslati u zatvor”, napominje Pantić.
Dodaje da je time načinjen pokušaj da se derogira pravo na žalbu jer u redovnim postupcima žalba sprečava izvršenje presude.
Pantić dalje objašnjava da je sudija Goran Milutinović, koji je doneo presudu, izostavio da obrazloži zašto se navodno ponašanje aktivista vodi kao teži prekršaj.
“U presudi se takođe kaže kako postoji sumnja da će aktivisti ponoviti ovaj prekršaj ili izvršiti prekršaj kojim prete. To nema smisla. Ako bismo jezički tumačili ovu frazu, do toga bi došlo samo ako se protest ponovo organizuje i ako ovi aktivisti ponovo ometaju dotičnu novinarku. Nigde nije konkretizovano šta tačno oni mogu da ponove”.
ZASTRAŠIVANJE KAO MANIR
Tumačenje Zakona “na svoju ruku” od strane sudije Milutinovića, opisni karakter same presude i činjenica da su aktivisti privedeni zbog prekršaja koji nigde nije jasno definisan, pokazuju da je cilj – gušenje bunta. Odnosno, zastrašivanje ekoloških aktivista i mladih koji protestuju širom Srbije zbog rudarenja litijuma.
“S obzirom na to da su Bjelić i Ristić u javnosti poznati po svom delovanju, posebno od decembra prošle godine, verujem da je u pitanju bio pokušaj zastrašivanja drugih mladih ljudi. To je bila poruka da i njima slično može da se desi, te da bi bilo najbolje da odustanu od pobune”, smatra Pantić.
Sličnog mišljenja je i student Pravnog fakulteta u Nišu i aktivista Dimitrije Dimić, koji je i sam učestvovao na protestima protiv projekta “Jadar”.
“Privođenje aktivista je jedan nakaradan pokušaj zastrašivanja. Sudija je osudio ekološke aktiviste koji su protestovali i time izražavali svoje ustavno pravo”, kaže Dimić.
OPTUŽBA ZA DRŽAVNI UDAR
Tolerancija vlasti na građansku neposlušnost je sve manja. I ide se sve dalje. Dotle da je premijer Srbije tokom boravka u Parizu izjavio da je protest zbog najave iskopavanja litijuma bio pokušaj državnog udara, koji, između ostalog, podržavaju strane službe i kosovski premijer Aljbin Kurti.
Takođe, u danu kada se na Terazijama održao masovni protest, premijer je na društvenim mrežama objavio kako su demonstranti “po ko zna koju put pokazali da ih je baš briga za životnu sredinu i zdravlje ljudi”.
Glavna meta optužbi Miloša Vučevića bila je studentkinja i aktivistkinja iz Novog Sada Mila Pajić. Na njen račun, nakon što je govorila na protestu u Novom Sadu, izneo je niz optužbi nazivajući je “živim štitom opozicije” i “srbomrziteljkom”.
Mila Pajić je u javnosti poznata po svojim aktivnostima u neformalnoj studentskoj organizaciji STAV, koja je učestvovala u blokadi zgrade Rektorata zbog izbora za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Zbog toga je Vučević u svom saopštenju naveo da “osvedočeni srbomrzitelji regrutuju svoje jurišnike” i da to rade “po fakultetskim amfiteatrima” aludirajući na profesora Dinka Gruhonjića.
Aktivistkinja Mila Pajić za “Vreme” kaže kako pokušaji zastrašivanja i neosnovane optužbe neće biti prepreka na njenom aktivističkom putu. “Nedopustivo je da se premijer jedne tobož ozbiljne države na društvenim mrežama obračunava sa studentkinjom. Verujem da postoje ozbiljnije stvari kojima bi on trebalo se bavi”, rekla je ona.
Tu se, međutim, saga sa vlastima i studentima ne završava. Dan nakon protesta u Novom Sadu policija je zakucala na vrata aktivisti organizacije STAV Branislavu Đorđeviću.
“Došli su prvo kod mene u kuću, što je istresiralo moje roditelje. Nikome nije prijatno kada mu dođu tri inspektora u kuću – onda su nakon 10 minuta došli kod mene na posao, sačekali da me kolega zameni – i odveli u policijsku ispostavu”, rekao je Đorđević u izjavi za medije.
STUDENTSKI PRITVOR
Represija i strogo kažnjavanje mladalačke pobune nisu novina, čak ni poslednjih meseci. Sećate li se Dimitrija Radovanovića, studenta Pravnog fakulteta? On je uhapšen 24. decembra posle opozicionog protesta zbog navoda o izbornoj krađi i tužilaštvo ga je teretilo za nasilničko ponašanje tokom protesta opozicione koalicije “Srbija protiv nasilja” ispred Skupštine Beograda.
Radovanović je priveden dok se vraćao s protesta, a iako nije učestvovao u sukobu građana sa policijom, određen mu je kućni pritvor koji je služio u jednom studentskom domu u Beogradu.
Na ovo rešenje Radovanovićevi branioci su u januaru mesecu uložili žalbu, ali je krivično vanraspravno veće Višeg suda žalbu odbilo kao neosnovanu. Veće u sastavu sudija Nikole Mikića, Marine Anđelković i Olivere Pajić je ocenilo da je sudija za prethodni postupak pravilno našao da je “stepen opasnosti da će okrivljeni Dimitrije Radovanović u slučaju boravka na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo takvog intenziteta, te da je mera zabrane napuštanja stana nužna”.
Konačno, skoro šest meseci kasnije, Radovanovićev advokat Jovan Rajić izjavio je da je student oslobođen po optužnici Višeg tužilaštva za vršenje krivičnog dela “nasilničko ponašanje”. Kućni pritvor je već odavno bio završen.
Bivši ministar građevinarstva i saobraćaja, odani saradnik Aleksandra Vučića, ušao je u istoriju: on je prvi uhapšeni ministar u istoriji obnovljenog srpskog višestranačja koji je imao neki značaj i za kojeg je znala šira javnost
Moramo da se borimo da finansijsko-koruptivna dimenzija bude procesuirana. Moramo da saznamo gde je nestalo 24 miliona evra, zato što je ova evidentna krađa direktan uzrok smrti 15 ljudi. Naravno, tragedija pokreće i priču o bezbrojnim tajnim ugovorima koji prate velike javne i infrasturkturne projekte, a koji su leglo enormne korupcije. Firme koje su radile rekonstrukciju stanice u Novom Sadu manje-više su iste one koje grade, recimo, Beograd na vodi ili rade na EXPO projektima
“Naša je dužnost da insistiramo da tema pada nadstrešnice u Novom Sadu ostane aktuelna kako ne bi prošla kao ‘Ribnikar’ i Dubona i Malo Orašje, i mnoge druge tragedije. U slučaju da ne uspemo da nađemo odgovorne, plašim se i da pomislim šta bi sledeća tragedija mogla da bude… Čini mi se da što više vreme prolazi, tragedije postaju sve veće i veće, i da ako to postane svakodnevica, mi više nećemo reagovati… A gde će onda biti ta crvena linija?”
“Činjenica da sam ponovo izašao na ulicu u znak podrške mladim ljudima koji ne žele da žive u ovakvom društvu, budi u meni veru da će baš ti mladi ljudi, svojim načinom opozicionog delovanja, ovu aktuelnu vlast oterati u opoziciju”
Visoke cene ekskurzija i rekreativnih nastava svake jeseni roditeljima zadaju muke. Agencije tvrde da posluju po pravilnicima, dok roditelji sumnjaju u realnu vrednost aranžmana. Međutim, država je skrojila sistem u kom se agencije dovitljivo snalaze, a najviše ispaštaju roditelji
Priča o Solunskom metrou bolno nas podseća na to da vlast u Beogradu zatrpava i sakati naše arheološke lokalitete, naše istorijsko i kulturno nasleđe
Solidarnost uključuje pomoć, saradnju, zajedničko delovanje koji počivaju na prepoznavanju zajedničkog interesa, u ovom slučaju opstanka golog života, opstanka zajednice protiv koje se okrenula otuđena vlast koja se ponaša kao čopor
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Politika Aleksandra Vučića i on sam našli su se u žestokoj manjini uprkos danonoćnim propagandnim aktivnostima. Sam je sebe uvukao u riotintovsku klopku, zavadio se sa rođenim biračkim telom, pa čak ni neki njegovi stranački dužnosnici nikako nisu srećni zbog rudnika litijuma. Govore to novinarima off the record. Praktično je uspeo da okrene protiv sebe i šumskog čoveka Emira Kusturicu, a za to se baš valjalo potruditi
Najveći protest protiv kopanja litijuma, prema oceni Arhiva javnih skupova, održan je u Kniću, gde se okupilo oko 300 građana, što bi bilo kao 191.000 u Beogradu. Ipak, najveće iznenađenje bio je skup u Rači, mestu u kome su na decembarskim izborima učestvovale samo dve liste – Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije – i u kome opozicije nema ni u tragovima. Tamo se protiv litijuma okupilo oko 400 ljudi
Odmeravanje na ulici ima smisla samo ako si na ulici jači, ili barem ravnopravan. Ne mora biti u pitanju gola fizička snaga. Može biti odlučnost, ozbiljnost, građanska i politička svest
Volja građana je sasvim jasna i nedvosmislena kada se radi o bar dva aktuelna politička pitanja u Srbiji: građanima Republike stalo je do očuvanja njene teritorijalne celovitosti i građani Republike ne žele da Rio Tinto rudari litijum u Srbiji. Prvo nije stvar nacionalizma, drugo nije stvar ekološkog aktivizma, a ni jedno ni drugo ne sme da bude stvar političkog oportunizma
