„Miroljube, ti si čovek potpuno nesvestan svoje situacije. Ti si čovek pred zatvorom. Umesto da se braniš, ti ovde pričaš o Velikoj Srbiji i Draču.“ Tako se Milomir Marić prošle sedmice u jutarnjem programu televizije Hepi obratio Miroljubu Petroviću, čoveku kojeg je onoliko puta ugostio da zabavlja publiku zazivanjem teokratije, proklinjanjem vakcina i pohvalama Vučiću.
Ali prošle sedmice više ništa nije bilo smešno. Marić je pokušao da banalizuje gosta i malo opere sebe i televiziju za koju radi. Kao, Petrović je pozivan kao šoumen, a ne kao pravi lekar ili tumač društvenih pojava. „Mi smo tebe dočekali kao internet-senzaciju, kao duhovitog čoveka“, rekao je Marić.
U medijskom krajoliku koji određuju Marić i njemu slični gvozdeno je pravilo da je najveća senzacija – smrt. Vrag je odneo šalu kada je „Blic“ objavio ispovest Biljane Jovanović čiji je brat Slavčo Petrov (31) umro 7. januara u produženom epileptičnom napadu koji je posledica tumora na mozgu. Tom listu je dostavljena prepiska Biljane Jovanović sa Petrovićem tokom koje je savetovao da se tumor leči biljnom ishranom, tinkturama, sokovima, tuširanjem i šetnjama, poručivao da se izbegavaju hemoterapije i, uopšte, zvanična medicina.
„Ja sam doktora Petrovića jednom, ne znam da li se seća, pitala u vezi gama-noža, na šta mi je odgovorio da je to glupost, da ne treba da slušamo lekare. Mnogo sam mu verovala“, rekla je Biljana Jovanović u emisiji TV Prve u kojoj je gostovala zajedno sa Petrovićem.
„Nikada nisam rekao da mogu da izlečim bilo koga“, odgovorio je nadrilekar. „I žao mi je što mnogi ljudi nisu razumeli poruku da ja ljudima mogu da dam savet kako da sami sebe izleče. (…) Gospođa je mene idealizovala i mislila da sam ja neki čudotvorac koji može da reši zdravstveni problem. Ne mogu. Ja mogu čoveku da, ako me pita, kažem: ja bih na tvom mestu radio to, to i to.“
AKREDITOVAO SAM SEBE: Petrović ljudima savetuje uvek isto: zdrav život, vegetarijanstvo i pravoslavlje, izbegavanje vakcina i „debilane“ što je u njegovom rečniku šifra za zvanično školstvo, uvođenje teokratije i Dušanovog zakonika, gusle i Bibliju, učenje prave srpske ilirske istorije, a ima i niz predavanja o tome kako se dobro oženiti i udati.
Zabavljački potencijal najpoznatijeg srpskog teoretičara zavere bio je garant za klikove na Jutjubu. Proslavio se replikom „Ideš pod mač, bato“, kada je govorio kako bi rešio problem dilovanja droge.
„U zatvor, bato“, poručuju mu tabloidi sada. Redakciji „Blica“ se javio još jedan čovek koji tvrdi da je i njegov prijatelj preminuo prošlog marta sve slušajući Petrovićeve savete.
„Nalazi su bolji nego što su bili, a bili bi još bolji da niste išli kod polupanog nutricioniste koji vam je dao da se trujete leševima mrtvih bolesnih životinja, i da niste išli na to okultno merenje navodnim uređajem kojim prizivate demone“, pisao je Petrović tom čoveku.
Više tužilaštvo u Leskovcu pokrenulo je predistražni postupak zbog sumnje u nadrilekarstvo. Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da će uputiti inspekciju u Petrovićev Institut za prirodnu medicinu. U Ministarstvu navode da taj institut nije akreditovan u Srbiji, ali rad može da im bude dozvoljen ako su akreditovani u SAD i drže samo onlajn predavanja. „Tražili smo tu informaciju iz SAD“, kažu u Ministarstvu.
Dok ovaj broj „Vremena“ bude u rukama čitalaca, možda Ministarstvo i dokuči da nikakve licence nema, ni u Sjedinjenim Državama niti bilo gde drugde. Možda bi se dragoceno vreme i poneki ljudski život uštedeli da su nadležni ozbiljno reagovali na tekst objavljen u ovom nedeljniku pre punih šest godina. Tada Petrović još nije bio Jutjub zvezda, ali je bio viđeni kreacionista u ilegalnom biznisu obrazovanja i lečenja ljudi.
Pod naslovom „Univerzalni univerzitet za ovo i ono“ („Vreme“ br. 1153) pisalo je tu o mreži Petrovićevih kvazi-univerziteta koji rade bez akreditacije i čak prijave Agenciji za privredne registre. Tada nam je u Prosvetnoj inspekciji rečeno da ti onlajn univerziteti nemaju dozvolu za rad, ali inspekcija i tužilaštvo se sve do ove epizode sa tragičnim smrtima „klijenata“ nisu mešali u svoj posao.
Fakulteti su, navodno, registrovani u SAD. Kako je saznalo „Vreme“, adrese u Sakramentu i njujorškom Ričmond hilu, na kojima se vode Centar za prirodnjačke studije i Institut prirodne medicine, zapravo su privatne kuće. „Pošto su studije onlajn, nema potrebe za većim prostorijama“ – tako je na upit koji smo podneli 2013. odgovorio sekretar Instituta.
Na listi američkog Ministarstva obrazovanja nema nijednog „fakulteta“ koji vode Petrović i ekipa. Petrovićev Institut je navodio da ima akreditaciju koju dodeljuje The International Accreditation Board for Studies in Natural Medicine. „Vreme“ je pretragom domena otkrilo da je sajt „međunarodnog borda“ bio registrovan na Željka Stanojevića, Petrovićevog ortaka u poslu. Pošto su saznanja objavljena, sajt je ugašen.
Na tim „univerzitetima“ svašta se još može studirati, od nutricionizma, preko hebrejskog i nacionalne istorije do organske poljoprivrede. „Studije“ koštaju od 400 do 1800 evra, literatura je na internetu, ispiti se polažu putem mejla i, kome se žuri, može ekspresno steći bezvrednu diplomu. Premda je „Vreme“ ušlo u trag brojnim polaznicima, nema dokaza da je interesovanje bilo masovno.
OBLOGE ZA TUMOR: Na Petrovićevo ime se vodi barem trinaest sajtova pomenutih „univerziteta“ i „instituta“, stranice miroljubpetrovic.net, skenderbeg.rs i nekoliko sajtova gde se prodaju preparati sa etiketama Instituta uz obećanje da leče neizlečive bolesti poput raka i Parkinsonove bolesti. Prema mišljenju pravnika koje je „Vreme“ upitalo za tumačenje, ovde zbog prevare, rada bez dozvole, neplaćanja poreza i nadrilekarstva ima mnogo posla za nadležne.
Lista „predavača“ sadrži živopisna imena poput Jovana Deretića ili Branislava Peranovića kojeg Petrović redovno hvali kao eksperta za lečenje narkomana. Peranović je 2013. osuđen na 20 godina robije zbog teškog ubistva Nebojše Zarupca, štićenika Centra za odvikavanje od bolesti zavisnosti u Jadranskoj Lešnici.
Ili „doktor“ Milisav Nikolić kojeg Petrović pominje kao „najboljeg svetskog ortopeda“. Nikolićevu knjižicu „Čudo izlečenja“ Petrović je preporučivao i dvojici mladića koji su sada pokojni. U tom nepismenom priručniku Nikolić za rak mozga preporučuje obloge od gline, lobelije i divljeg ruzmarina, a za sidu ljutu papriku. Kaže, sida se potpuno leči za nekoliko meseci prirodnim tretmanima. Nikolić je, inače, završio studije Fakulteta za fizičko vaspitanje, a „doktorirao“ je nigde drugde nego na Petrovićevom „institutu“ gde sada predaje.
Miroljub Petrović, izgleda, nije shvatio diskretni mig Milomira Marića da mu je pametnije da se predstavi kao cirkuzant, da je bolje biti šoumen nego šaman.
Ostao je pri tome da je stručnjak za medicinu, nesretnu devojku kojoj je umro brat nazvao je „polupanom Makedonkom“ koja se oblači kao da radi u javnoj kući. Sve što mu se dešava opisao je kao „modernu inkviziciju“, napade „kokošara, pilićara i satanista“. „Ali sve ima svoj kraj. Kada čitamo Sveto pismo, vidimo da na kraju mi pobeđujemo.“
