Dobio je najoštrije kritike od novinarskih udruženja, ali i verovatno povećao gledanost zbog budnog praćenja što gledalaca što, nadamo se, ovih iz RRA koji su valjda zainteresovani za to šta on radi na svojoj televiziji
Izvinjenje
(iz broja 1076)
U tekstu „Sam protiv njih ili kvarna pašteta protiv crnog čartera“ objavljenog u „Vremenu“ br. 1075 potkrala se sasvim nenamerna greška. U delu jedne rečenice, u vezu je dovedeno oglašavanje Carnexa sa izjavama Željka Mitrovića, tačnije rečeno je da se Carnex oglašava „gde god Mitrović nešto zucne“. Do toga je došlo jer su od početka afere sa Mitrovićevom jahtom, vesti o tome na sajtu „Blica“ koje su se i nekoliko puta tokom dana smenjivale, bile isprekidane upadljivim Carnexovim reklamama. Međutim, reč je o pukoj koincidenciji, automatizmu postavljanja oglasa koji je doveo do pogrešnog zaključka. Izvinjavamo se Carnexu i čitaocima.
Ivana Milanović
Sada već imamo sledeću situaciju: zbog neke skupocene jahte koju su zarobili Hrvati i koja nema ama baš nikakve veze sa Srbijom, od hrvatskog Ministarstva inostranih poslova dobili smo upozorenje zbog „negativnog i neutemeljenog“ emitovanja sadržaja na Televiziji Pink. Vlasniku jahte Željku Mitroviću posle mnogo godina levičarenja i širenja „jugoslovenstva“ kroz regionalnu TV Pink mrežu, sada je pošlo za rukom da razgali ratoborne srpske duhove za koje je preko noći postao heroj i pokaže svu silinu jednog medijskog magnata iznad koga kao da ne postoji ništa: ni medijska pravila, ni nadzorni organi, ni država. Antihrvatska hajka koju Mitrović zbog svoje jahte već danima neprikriveno i neometano vodi na nacionalnoj Televiziji Pink nije viđena još od vremena Vučelićevog RTS-a i Filaretove „arheologije“ srpskih lobanja. Samo što ova sada hajka zbog opšte političke klime i zrelosti deluje drugačije i umivenije, a i nekako je previše lična. Međutim, osvetoljubivost, s kojom se nikad ne zna gde će završiti, preliva sa svih strana malih ekrana zbog čega sitni nacionalisti Mitroviću oduševljeno kliču jer im je „porastao u očima maksimalno“, dok svi nadležni, evo do utorka uveče, mudro i stameno ćute kao da se baš ništa novo ne događa na srpskom medijskom nebu. A kamoli skandal za istoriju.
PINK BURLESKA: Doduše, na početku je sve izgledalo samo kao još jedna Mitrovićeva burleska. Nalik onoj iz Pinkovih TV sapunica, ili kada je početkom ove godine zabavljao javnost nagađanjima ko ga od najbližih saradnika i članova familije truje, a koga je pak on prisluškivao i da li će podeliti stotine otkaza onima koji su širili tračeve o njemu. Na kraju, kad se ispucao i smirio, rekao je da možda i nije bio trovan pa onda, ipak, da jeste.
Oduzimanje njegove luksuzne jahte koja je nepropisno plovila hrvatskim morem i za koju je hrvatska carina drsko zacepila nečuvenih dva miliona evra, za Mitrovića je bio udarac koji ga je katapultirao u novu životnu temu. A to je pitanje kulturne i privredne razmene Srbije i Hrvatske, odnosno pitanje njenog reciprociteta. To je ujedno i najbolnije pitanje ovog regionalnog TV magnata koji je „pokorio“ sve samo Hrvatsku ne. Koliko god se trudio u „lijepoj našoj“, kao ribar pleo svoje mreže, zaletao se u poduhvate, osvajao novu publiku novim „cajkama“, promovisao hrvatske pevače, šepurio se svojim jahtama, nešto tu nije upalilo. Mitroviću su u Hrvatskoj poslovna vrata bila uglavnom zatvorena i za njegov kapital tamo nije bilo mesta. Sam je u jednom intervjuu priznao da je od poslovnih akcija u Hrvatskoj odustao jer su o njemu loše pisali tamošnji mediji. „Nacional“ iz 2004. mu je posvećivao veliku pažnju navodeći da je u to vreme vlasnik Pinka imao ambicije da kupi Croatia Records, nekadašnji Jugoton, uz to da uđe u Novu TV, kupi CCN i time zagospodari hrvatskom glazbeno-medijskom scenom. „U slučaju Hrvatske“, opirao se „Nacional“, „to bi značilo guranje srpskih narodnjaka i poluzabavnjaka u svakodnevni program TV stanica u Hrvatskoj te legalno prodavanje njihovih CD-a u hrvatskim dućanima“.
Danas, povodom „slučaja jahta“ Mitrović kaže: „Radi se o klasičnoj otimačini srpske imovine“ – iako je oduzeta jahta bila gibraltarska i to u hrvatskom moru, i nikakve veze sa Srbijom nema. „U istom statusu u kom je moja jahta, nalazi se na hiljade brodova, koji takođe koriste hrvatsku posadu“, kaže u svoju odbranu Mitrović, samo što mu to ne vredi mnogo sve i da je u pravu.
Posle radikalne odluke hrvatske carine i izricanja nezamislive kazne, posle oduzimanja jahte i sada najavljene njene prodaje, Mitrović se razbesneo. Zarekao se da njegova noga neće više kročiti u Hrvatsku dok je na vlasti „gospođa Jadranka“. Pokrenuo je medijsku lavinu kako bi „uspostavio bolji balans u kategoriji spoljnotrgovinskog debalansa između Srbije i Hrvatske“ i najavio da će naredne tri godine sprovoditi kampanju protiv Hrvatske na TV Pink. I odmah počeo s ostvarivanjem svog plana. Prvo je u svih pet zemalja regiona u kojima Pink ima svoje televizije ukinuo hrvatsku muziku i filmove, zabranio reklamiranje hrvatskog turizma i najavio nekakvu posebnu brigu o kontroli hrvatskih proizvoda u zemljama van Hrvatske. Takođe, rekao je, više nikada neće zataškavati incidente i neprijatnosti koje srpski, bosanski i crnogorski državljani doživljavaju na letovanju u Hrvatskoj.
U svojoj uznemirenosti i ishitrenoj želji da zastraši, nagrdi i razvuče protivnika, nije prvi put da Mitrović sam sebi skoči u usta. Da li sve to što je rekao znači da će TV Pink početi najzad objektivno i nepristrasno da izveštava? I zašto bismo mu sada verovali kada je toliko dugo jednostrano radio i to na našu štetu?
PINKOVA NOVA ŠEMA: U praksi, taj novi Pinkov TV Dnevnik izgleda ovako. Udarna vest je Kragujevčanin koji je pretučen u Splitu, slede prilozi o oduzetim vikendicama, razbijenim automobilima te napadima na bosanske turiste. Informativna emisija obiluje nabrajanjem otkazanih koncerata Lepe Brene, Nede Ukraden, Ane Nikolić, pa reč o privođenju Seke Aleksić i postavljanju bombe u lokalu u kojem je trebalo da peva mladi Rokvić. Nijedna estradna zvezda nije zaboravljena, ništa nije zataškano i svi su stali u glavni informativni paket. Da li će s istim žarom Mitrović izveštavati i o prepunim koncertima Đorđa Balaševića u Hrvatskoj, videćemo. Svakog dana Pinkov Dnevnik u pola osam uveče prvo nudi „hrvatski blok“, inače po nekima „najvedriji“, takoreći montipajtonovski deo ionako dosadne letnje TV šeme svih kanala. S druge strane, Mitrović iako je već obelodanio svoje namere o medijskom ratu protiv Hrvatske, verovatno uz malu pomoć advokata, sve to uvija u nekakvo propagandno novinarstvo koje očito još uvek ne podleže zakonu. Etičke norme je odavno prekršio, ali za to mu jedino prigovaraju novinarska udruženja. Tako se u Mitrovićevim vestima u udarnom terminu govori o otrovnim paštetama iz hrvatskog trgovinskog lanca Idea, što je iskoristio Carnex za svoje reklame gde god Mitrović nešto zucne, zatim o vlasniku jahte iz Splita, Srbinu, kome je hrvatska država takođe otela plovilo, pominju se i još neka nedela, teško ih je sva zapamtiti. Sutradan (anti)hrvatski blok počinje ekonomskom temom: nemogućnošću srpskih privrednika da bilo šta plasiraju u Hrvatsku. Svi upitani govore kako je hrvatsko tržište zatvoreno i kako su Srbi tamo nepoželjni. Možda i jesu, ali ko će u to zbilja poverovati kada iz cele Dnevnikove koncepcije osveta zbog Mitrovićevih privatnih interesa naprosto štrči.
Pitanje dobrog ukusa je jedno, ali pitanje profesionalnih normi nešto sasvim drugo. Mitrović je dobio najoštrije kritike novinarskih udruženja iz Srbije, ali i verovatno povećao gledanost zbog budnog praćenja što gledalaca što, nadamo se, ovih iz RRA koji su valjda zainteresovani za to šta on radi na svojoj televiziji. Na kritiku NUNS-a da su mediji javno dobro i da niko nema pravo da menja programski sadržaj prema svojim ličnim razlozima i interesima, Mitrović im je uputio pismo gde ih je u svom stilu nazvao malom, veselom družinom volontera. Sav svoj prvobitni bes protiv odluke hrvatske carine pokušao je u tom pismu da svede u racionalne okvire, pa je rekao da je Pink nezavisan i komercijalan medij i da mu se niko u uređivačku politiku ne može mešati, da nije da neće da reklamira hrvatske proizvode i usluge nego da su mu reklamni blokovi prebukirani, nije da je do sada zataškavao incidente u Hrvatskoj nego da ih od sada neće prećutkivati, drugim rečima da mu se sve može i da iznad njega ne stoji niko.
A zbog njegove izjave o dosadašnjem favorizovanju Hrvata i zataškavanju incidenata na hrvatskom primorju, u UNS-u smatraju da je reč o teškoj povredi Kodeksa novinara Srbije i Kodeksa ponašanja emitera. Iz Službe za nadzor RRA za sada, kako kažu, prate ceo slučaj i ako zaključe da je došlo do kršenja Zakona o radiodifuziji – raspravljaće o tome. Problem je samo što oni uvek sve poslednji saznaju, obično kad je već kasno.
Jedna od poslednjih bitaka u ovom nekontrolisanom ratu, koji država Srbija tretira kao privatnu stvar vlasnika TV Pinka, jeste i poletanje svih pet aviona kompanije Air Pink, s advokatskim timovima, na pet različitih lokacija: Brisel, Strazbur, Berlin, London i u Hrvatsku. Tamo će advokati nadležnima u raznim međunarodnim institucijama predati obimnu dokumentaciju o selektivnom sprovođenju hrvatskih propisa, nezakonitom poslovanju carinskih organa Republike Hrvatske i dokumentaciju kojom će se navodno nedvosmisleno ukazati na korupciju unutar institucija. Advokatima je naloženo da dokumentaciju ne šalju elektronskim putem, već da sve to moraju objasniti u ličnom kontaktu, baš kao u pravom, ozbiljnom diplomatskom ratu. Posle toga i Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske reagovalo je protiv Mitrovićevog ponašanja uputivši demarš srpskim vlastima i podigavši ceo slučaj na viši, državni nivo.
JAHTA, JAHTA: A sve je počelo od toga što je Mitrović, kako sam objašnjava, imao jedan od najvećih brodova na hrvatskom Jadranu, koji je upadao u oči kao vlasništvo srpskog državljanina. Luksuznu jahtu koju je proizvela firma „Sunseeker“ Mitrović je kupio pre četiri godine na Croatia Boat Show u Splitu. Jahta „El Bosco V“, dugačka 32 metra, sa šest kabina na dve palube, registrovana je na gibraltarsko preduzeće El Bosco, čiji je Mitrović većinski vlasnik. Zbog te jahte, Mitrović je osnovao firmu u Hrvatskoj, koja je potom s firmom u Gibraltaru potpisala ugovor o održavanju broda, te je hrvatska firma zaposlila nekoliko radnika, državljana Hrvatske (skipera i ostalo osoblje). Da je te hrvatske državljane zaposlio u firmi s Gibraltara a ne u Hrvatskoj, te da nije Hrvatskoj plaćao sve doprinose, ništa se od ovoga ne bi moglo dogoditi.
U septembru prošle godine luksuznu jahtu vrednu oko 10 miliona evra hrvatske vlasti su stavile pod carinski nadzor (čitaj: zaplenile) zbog toga što se njen vlasnik Željko Mitrović nije nalazio na njoj, kao i zbog toga što je na njoj bila posada Mitrovićeve firme registrovane u Hrvatskoj, što je protivno propisima ove države. Gledano po zakonu, jahta sa gibraltarskom zastavom, bez vlasnika i sa skiperom zaposlenim u hrvatskoj firmi nije u redu. Zaplenjena je jer bi vlasnik, strani državljanin, morao biti na njoj u trenutku plovidbe, kako u suprotnom jahta ne bi bila u crnom čarteru a vlasnik ne bi mogao zarađivati izdajući je a da pritom porez nije plaćen. I to je opštepoznato pravilo koje se verovatno često i krši. Pitanje je samo trenutka kad će carina, koga i zašto uhvatiti.
U Hrvatskoj ističu da su njihovi propisi u poslednjih nekoliko godina postroženi upravo zbog borbe protiv crnog čartera. Hrvatski mediji su i prošle godine govorili kako je hrvatska carina očigledno ubacila u petu brzinu kada su u pitanju pokušaji izbegavanja plaćanja carine na jahte jer se nizu hrvatskih bogataša, koji su dobili paprene obračune za svoje jahte, pridružio i srpski medijski tajkun Željko Mitrović. U tamošnjim medijima se mogu naći i izjave pomorskih profesionalaca kako je Mitrović mogao sve rešiti na elegantniji način tako što bi potpisao punomoćje da osobama koje čine njegovu posadu daje pravo na korišćenje jahte u određenom razdoblju. Međutim, to nije učinjeno.
Anto Nobilo, Mitrovićev zagrebački advokat u ovom slučaju, smatra da su ovo „pravno-tehnički razlozi koje običan građanin ne mora da poznaje“ i da je postupak carine previše drastičan. Mišljenja je da je hrvatska carina mogla samo upozoriti posadu i kazati joj da ne može da uđe u hrvatske teritorijalne vode.
Ovako, rigoroznom primenom propisa Mitrović se tereti i za obračun carine i plaćanje poreza na dodatu vrednost, kao i zbog navedena dva carinska prekršaja. Sve zajedno dva miliona evra. Pošto je odbio da plati, jahta je prvo zaplenjena, proglašena za državnu imovinu i nedavno je oglašena njena prodaja. Istina, sve po propisu, samo što ovako drastičan potez hrvatske carine ipak ostavlja slobodan prostor za sumnju da je neko zaista hteo napakostiti Mitroviću, oteti mu jahtu i uzeti pozamašnu količinu novca.
Tako je to pročitao i on sam i otpočeo privatni rat protiv Hrvatske, ali preko leđa Srbije: „Ako Hrvatska misli da će biti bogatija prodajom moje jahte, neka joj bude. Ali neka znaju da će na kraju ipak oni platiti više jer idemo u kampanju protiv nje. Rezultat će biti hiljadu prema jedan za nas.“ Još samo kad bi Mitrović precizirao – na koga misli kad kaže nas. Pa mi nikad nismo imali nikakvu jahtu. Čak i ako krenemo ka Braču, Hvaru, Rovinju, mi odavde uglavnom idemo autobusom.
Otplovio kursadžija Hrvoje
Posle objave otvorenog rata Hrvatima, Mitrović se okrenuo i čišćenju sopstvenih redova. Zbog oduzete jahte glumac Andrija Kovač, poznat kao Hrvoje iz Pinkovog serijala „Kursadžije“, ni kriv ni dužan izgubio je posao. Njegov lik je najednom postao nosilac pogrešne nacionalnosti, što je jedan deo gledalaca bacilo u potpunu nedoumicu šta se to ovde događa, ali zato i oduševilo sve hrvatomrsce.
RRA se po tom pitanju nije oglasila, a onaj član Zakona o radiodifuziji koji se zalaže za sprečavanje govora mržnje po raznim osnovama, pa i po nacionalnoj, ovde izgleda ne može da se primeni. Valjda se izbacivanje Hrvoja, samo zato što je Hrvat, računa u rediteljske zahvate na koje autor serijala ima pravo.
Malo i veliko »h«
Posebno interesovanje medija izazvao je odgovor Željka Mitrovića na demarš hrvatskog Ministarstva inostranih poslova upućen srpskoj ambasadi u Zagrebu. Tačnije, posebnu intrigu napravilo je malo početno „h“ kojim Mitrović sve vreme piše „Hrvatska“. Saopštenje možda jeste nepismeno, ali na to niko i ne pomišlja, jer se i to malo „h“ računa u deo specijalnog rata.
U svom odgovoru Mitrović kaže da bez obzira na reagovanja u „hrvatskoj“, TV Pink ne može prikrivati i ne objavljivati informacije o proizvodima iz te zemlje koji su neispravni, zagađeni ili otrovni. On traži da ga razumeju jer su, kako kaže, profesionalni, moralni i etički standardi razlog zbog kojih se Pink mora odgovorno ponašati kako bi zaštitio srpske potrošače. Kao i građane Srbije koji su prebijani i zlostavljani na hrvatskoj teritoriji.
Što se tiče, kako kaže, otimanja srpske imovine (čitaj: jahte), to on prepušta međunarodnim institucijama kao i hrvatskim i srpskim pravosudnim organima. Iako zajedno sa svojim timom od pet advokata smatra da bitka za jahtu još nije izgubljena, jer se tim problemom sada bave i međunarodne institucije, ujedno je priznao da je gubitak svog broda preboleo, ali da će ga stostruko naplatiti.
Kol’ko jahte tol’ko muzike
Srpski pevači, ionako odavno kritikujući poplavu hrvatskih izvođača na domaćoj sceni, ne veruju da će Mitrović i zaista izbegavati dosadašnje favorite. Međutim, u toj nameri daju mu podršku. Aca Lukas kaže kako je odavno pričao o tome „kako i mi u Hrvatskoj treba da imamo isti tretman kao oni ovde“. „Događa se da kada oni organizuju koncerte u Srbiji imaju daleko više sponzora nego mi.“
Pevačica Neda Ukraden, koja je pre nekoliko meseci doživela neprijatnost na svom nastupu u Zadru kada je u lokal u kome je nastupala bila podmetnuta bomba, čestitala je Mitroviću na takvoj odluci: „Dosta je više. Činjenica je da pevači iz Srbije nemaju ni upola dobar tretman kao što hrvatski imaju u našoj zemlji. Moj koncert je otkazan zbog podmetnute bombe, a nijedan njihov pevač nije imao takav prijem u Srbiji.“
Pevačice iz Hrvatske koje su uz Mitrovića procvetale na srpskoj sceni – Severina Vučković, Nina Badrić i Jelena Rozga – nisu se izjašnjavale.
Hrvatski muzičari s kojima Mitrović ima naročito dobre poslovne i prijateljske veze, Toni Cetinski i Boris Novković, svesni škakljive situacije u kojoj su se našli odgovore svode na to da oni samo rade pošteno svoj posao i da vole da dođu u Srbiju. Tonči Huljić otvoreno staje na stranu Mitrovića i kaže da bi i on isto bio ljut da se njemu slično dogodilo, a popularni Goran Karan takođe je na strani Mitrovića uz ogradu „pitajte političare za politiku“.
Ispade da su na najvećoj šteti domaći glumci koji su igrali u hrvatskim serijama. Usled novih zabrana na TV Pinku ovdašnja publika neće više imati priliku da ih gleda.
Leto u Dubrovniku
Željko Mitrović, i pored svih zaricanja da neće kročiti u Hrvatsku sve dok je na vlasti Jadranka Kosor, uslikan je na večeri sa prijateljima u Dubrovniku. Na TV Pinku i dalje traje zabrana emitovanja bilo čega što ima veze sa Hrvatskom, a za lokalnu televiziju Mitrović je rekao da je došao sa svojim advokatima samo zbog jahte koja mu je oteta. I da je povodom celog slučaja reagovao onako kako bi reagovao svako kad bi se našao u takvoj situaciji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandar Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
