Samo jedan predsednički kanidat (Labus) za sada ima ličnu internet prezentaciju, jedan ima ideju da ima prezentaciju (Velimir Ilić), a ostali su (uglavnom) predstavljeni na stranačkim sajtovima koji se ponekad i ažuriraju. Najpopularnija boja je plava, a najčešći termin – "stranica u izradi"
U političkoj sajber-Srbiji svi predsednički kandidati su, hvala na pitanju, dobro, zdravo i napredno, a neki su se tokom vikenda čak i probudili i spremaju se da građane povedu na put svekolikog oporavka i blagostanja.
Četrdeset dana uoči predsedničkih izbora, zvaničnu internet prezentaciju imaju samo dva kandidata za predsednika Srbije – Miroljub Labus (www.labus.org.yu) i Velimir Ilić (www.velimirilic.co.yu). Ilićeva prezentacija, doduše, još je u izradi, a nešto informacija o namerama i aktivnostima kandidata za predsednika Ilića može se naći na stranici njegove Nove Srbije (www.nova-srbija.org.yu). Prezentacija je prilično siromašna i ne pruža ni približan uvid u sve bogatstvo Ilićevog jezika o kome se, baš putem interneta, nedavno informisala srpska javnost, kada je „neko“ korisnicima mreže učinio dostupnim Ilićevo telefonsko obrušavanje na Studio B.
Drugim budućim predsednicima posvećen je samo istaknuti prostor na web stranicama političkih stranaka koje ih podržavaju, mada ne i obavezno: na prezentaciji Narodne stranke Pravda (www.pravda.org.yu), recimo, poslednja „novost“ kaže da je „prva skupština Narodne stranke Pravda održana 12. maja u velikoj dvorani Doma sindikata“ (valjda se podrazumeva da je u pitanju Beograd). Nema ni reči o tome da lider stranke Borivoje Borović namerava da postane predsednik Srbije: u rubrici „ljudi“ za Borovića se navodi samo da je predsednik stranke i advokat. Sudeći prema izboru fotografija, kandidat koji računa na podršku žena obraća se i „glasačicama“ koje preferiraju elegantne i „ukravaćene“ tipove, ali i onima kojima su na srcu sportski tipovi odenuti u kožu.
To je ipak više u odnosu na ponudu vezanu za kandidata za predsednika Srbije Borislava Pelevića: ako je verovati najpoznatijim pretraživačima, oficijelna prezentacija profesora kik-boksa, kao ni njegove Stranke srpskog jedinstva – ne postoji. Imajući u vidu tu činjenicu, kandidat za predsednika Nada Kostić trebalo bi da bude veoma zadovoljna svojim statusom u virtuelnoj realnosti. Na web adresi Demohrišćanske strane Srbije (www.dhss.org.yu), ne baš odmah pošto je njena kandidatura obznanjena, na prvu stranicu, ispod linkova „ekonomija“, „crkva“, „kultura“, „sport“, „odbori DHSS“ i „pišite nam“, odmah iznad linka za „himnu Bože pravde“, „ugurana“ je njena fotografija, ali se „iza“ nje krije samo obaveštenje – „u pripremi“ . Tako je bar bilo u utorak, kad je pisan ovaj tekst. Dan ranije, Nada Kostić već je bila saopštila da odustaje od kandidature jer je DOS predložio zajedničkog kandidata, ali ta informacija još nije uticala na prezentaciju DHSS-a.
IMA I ZA PRODAJU: Sličnom brzinom reaguju i internet-radikali. Nakon što su se, tokom vikenda, naglo probudili i ažurirali sajt (prethodnu promenu sajt je doživeo 7. jula, kada je izdato stranačko saopštenje povodom upada SFOR-a u kuću Radovana Karadžića), radikali su postavili novu, ambiciozno zamišljenu, i dalje ćiriličnu prezentaciju, čije su rubrike „u fazi izrade“. A svačeg tu ima – od istorijata (u ranijoj verziji počinjao je od Nikole Pašića, pa nema sumnje da će i nakon apdejtovanja ostati isto), preko stranačkog programa, saopštenja i konferencija za štampu, najava mitinga, do rubrika pod nazivom „radar“, „dosije“ i „retrospektiva“, ali više nema slova „SRS“ koja su ranije sledila kursor po ekranu. Osim slika Vojislava Šešelja (ako sećanje ne vara, to je još uvek stari predizborni plakat), tu je i Slobodan Milošević, teletabisi, ali i prodavnica preko koje radikali pokušavaju da „utope“ nepreglednu štampanu produkciju svog vođe, stranačke novine, zastave i galanteriju. Sudeći po dosadašnjem radikalskom maniru, iza naslova rubrika koje su u utorak još bile nepopunjene može se očekivati mnoštvo tekstova koji „otkrivaju afere u redovima vlasti“ i sličnih obračuna sa pozicijom. Prostor na naslovnoj strani, međutim, u potpunosti je posvećen pozitivnoj kampanji sopstvene organizacije i pozivu – „Šešelja za predsednika“.
Stranka čiji je predsednik podržao predsedničkog kandidata SRS-a ima prilične muke sa svojim web sajtom: osim što je više nego očigledno da je ostala bez levljeg koalicionog partnera i kreativnog doprinosa Gorana Matića i Ivana Markovića, Socijalistička partija Srbije (SPS) na svojoj web prezentaciji (www.sps.org.yu) mora da pomiri podršku Miloševiću, njegovu podršku Šešelju i svoju odluku da predloži drugog kandidata. Zato se na istoj, dosta haotičnoj stranici nalaze faksimil Miloševićeve svojeručno pisane poruke u kojoj traži da Šešelj bude zajednički opozicioni kandidat, peticija za puštanje Miloševića na slobodu, ilustrovana dirljivom fotografijom Miloševića i unuka, informacija o odluci Glavnog odbora da kandiduje Velimira Batu Živojinovića ili Milutina Mrkonjića za Milutinovićevog naslednika i slogan „Slobodana za predsednika – Sloboda za Srbiju“.
SME LI SE LAGATI: Neke stvari se, međutim, ne menjaju: kao nekada RTS, koji je emitovao komentare na neobjavljene informacije, tako i SPS na internetu ima saopštenje pod naslovom „G. Siniša Vučinić laže“ iz koga se ne vidi o kakvoj je laži reč. Zanimljivo je to štivo bez glave i repa i zato ga evo u celini: „Niti mu je iko iz SPS-a nudio novac, niti za tako nečim postoji ma kakva potreba, pošto dotični gospodin ne može da skupi ni dovoljan broj potpisa za sopstvenu kandidaturu, a kamoli da osvoji nešto glasova. Da li mu je novac nudio Branislav Ivković, to ne znamo, ali kao mogućnost ne isključujemo, pošto on pare dobijene od DS-a nudi svakom prolazniku na ulici, samo da bi lažno prikazao kako uživa neku podršku.“
Za razliku od socijalista, opozicione kolege iz Srpskog pokreta obnove nemaju dileme oko izbora kandidata: nakon što je jednom pustio unuka Draže Mihajlovića da bije unapred izgubljenu bitku, Vuk Drašković je odlučio da se još jednom žrtvuje za spasenje Srbije. Građani o tome mogu da se obaveste na adresi www.spo.org.yu: ispod fotografije lidera stranke i predsedničkog kandidata Vuka Draškovića nalaze se raspored njegovih gostovanja po Srbiji, saopštenja i konferencije za novinare, izvodi iz intervjua, program, odluke Glavnog odbora, ali i uputstvo odborima stranke za organizovanje poseta predsednika SPO-a i uputstva aktivistima stranke. Iz tog zanimljivog materijala može se, recimo, saznati da, ukoliko predsednik SPO-a ima celodnevne naporne aktivnosti, planom posete mora se predvideti da se dva sata pre večernjeg TV termina odmori u hotelskoj sobi, kao i da je potrebno organizovati stranačko članstvo da se masovno javlja, postavlja pitanja i izražava podršku predsedniku SPO-a.
Ni „obični“ aktivisti stranke, međutim, nisu ostavljeni na cedilu. Za njih je spremljeno precizno uputstvo, rađeno po uzoru na zapadne priručnike iz političkog marketinga, koje ih podučava kako da nastupe za govornicom, u TV emisiji, na konferenciji za novinare i slično. I to do detalja, kakav je recimo odabir vrste i veličine fonta kojim se štampa stranačko saopštenje, a tu su i neizbežna uputstva o boji košulje i čarapa koje valja nositi.
Najpuniji stranački web sajt sadrži i druge informacije važne za SPO, poput onih vezanih za atentate na Draškovića, potom spisak opština u kojima SPO učestvuje u vlasti, spisak stranaka „srodnih“ SPO-u, na čijem je prvom mestu američka Republikanska partija, reklama za stranački list „Srpska reč“, poziv „dobrim ljudima“ da finansijski pomognu stranku, opcija pomoću koje možete poslati sopstveni komentar, ali i obilje kritičkih tekstova na račun aktuelne vlasti, odnosno njenog „Đinđićevskog dela“, u prepoznatljivom sepeo književnom stilu.
Internet obračun političkih konkurenata teško da bi mogao imati naročit efekat u realnom životu. Prema rečima Srđana Bogosavljevića, direktora agencije Strateški marketing, koja, između ostalog, prati i „dešavanja“ na internetu, svega petnaestak odsto građana Srbije ima pristup kompjuteru. Pristup internetu ima desetina populacije, što nikako ne znači da tu blagodet redovno koristi – svega tri do četiri odsto ovdašnjeg stanovništva može se smatrati regularnim korisnikom svetske mreže. Sva istraživanja, međutim, pokazuju da su najpopularniji porno sajtovi, dosta se koriste sajtovi opšteg informativnog karaktera, a tek poneko pokuša da se informiše putem stranačkih prezentacija (što se vidi iz jednostavne činjenice da na tim stranicama nema oglašavača). Bogosavljević, međutim, kaže da, iako je uticaj tih prezentacija veoma ograničen, ipak se može govoriti o pre svega indirektnom dejstvu, kao što je pružanje elemenata za dalju diskusiju, koju pokreću uglavnom mlađi i obrazovaniji korisnici interneta.
Nova komunistička partija Jugoslavije odlučila je, „pošto u Jugoslaviji ne postoji nijedan medij koji ne zastupa interese krupnog kapitala, kako Jugoslavenskog tako i multinacionalnog“, da „pokrene Revolucionarni informativni centar“. Cilj delovanja tog centra, kako se navodi na adresi, jeste da „sakuplja i distribuira sve one informacije koje nemaju prolaz u svim tim ‘slobodnim nezavisnim i demokratskim’ medijima“. Posetioci sajta pozvani su da proslede redakciji sve informacije za koje smatraju da će „doprineti objektivnom informisanju o delovanju buržoazije u Jugoslaviji“. Da li tih informacija nema ili sasvim prosečan internet korisnik (novinar „Vremena“) nije uspeo da ih nađe, tek, ostalo je nepoznato da li potencijalni posetioci mogu iz prve ruke da se informišu o predsedničkoj kandidaturi lidera NKPJ-a Branka Kitanovića.
Ukoliko se ne desi nešto poput „hrvatskog iznenađenja“, kada je u obračunu dvojice favorita, na koje su sve do nedelju dana uoči izbora ukazivale ankete, pobedio treći (Stipe Mesić), entuzijasti koji očekuju da preko interneta dobiju informacije o putu kojim će ubuduće ići Srbija, trebalo bi da posebnu pažnju posvete onome što im se putem mreže servira u ime Miroljuba Labusa i Vojislava Koštunice.
Na sveže promovisanom Labusovom sajtu tako se može saznati da će Labus biti „predsednik svih građana Srbije“ i da ga podržavaju DOS, G17 plus i Narodna radikalna stranka. Tu su i broj žiro-računa preko koga se može pomoći kampanja, taksativno, pregledno data biografija, pres kliping, dokumenti, fotografije, forum… Klik na link „program“, međutim, daje informaciju da će dotični biti dostupan od 20. avgusta. Komparacija sa raznim kalendarima pokazala je da je u utorak pre podne bio 20. avgust, isto se pokazalo i u utorak popodne, ali je link bio neumoljiv: „dostupno od 20. avgusta 2002“.
Istog dana, i pre i posle podne, Vojislav Koštunica je još uvek stajao na poziciji svog „odlučnog možda“ učešću na izborima. Zato je i web sajt DSS-a (www.dss.org.yu) izgledao uobičajeno: konferencije za štampu, intervjui, ocene stranke i njenog lidera o ključnim političkim pitanjima, pozivnica za učlanjenje, komentari analitičara koji kritikuju Vladu Srbije i rubrika „Tako je govorio Đinđić“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
