"Niko ne može boraviti u samici bez prethodne saglasnosti lekara iz naše zdravstvene službe koja radi od 7 do 21 čas. Često se događa da zatvorenik sam zatraži da bude u samici, što je ponekad sasvim razumljivo. Hoće čovek da se koncentriše, razmišlja i bude sam", kaže za "Vreme" upravnik Beogradskog okružnog zatvora Aca Jovanović
Činjenica da je prošle godine u ovo vreme u Beogradskom okružnom zatvoru, najvećem na Balkanu – kako su svojevremeno tvrdili njegovi graditelji – bilo 325, a trenutno ima 1000 pritvorenika, dovoljno govori o problemima s kojima se svakodnevno suočavaju upravnik zatvora Aca Jovanović i ostali zaposleni.
„Od 12. marta do ukidanja vanrednog stanja primili smo 1700 ljudi, s tim što je nešto više od 300 bilo premešteno iz ovog u druge zatvore u Srbiji. Uglavnom oni koji čekaju pravnosnažnu presudu“, kaže za „Vreme“ Jovanović, koji je tačno pre godinu dana stupio na dužnost upravnika. Inače, 22 godine radio je u policiji, a poslednjih šest bio šef kriminalističke policije na Vračaru. Završio je Višu kriminalističku školu i Defektološki fakultet.
„Ne verujem da u svetu postoji sličan zatvor sa ovolikim brojem ljudi u njemu. Nedostaje nam mnogo štošta, posebno video-kamere neophodne za nadzor zatvorenika, a i zid u jednom delu zgrade nije dovoljno visok, pa se može videti sa ulice kad, na primer, stražar vodi zatvorenika. Drugim rečima, bezbednost je dovedena u pitanje. Inače, u poslednjih 50 godina nijedan zatvorenik nije pobegao iz ovog zatvora“, objašnjava upravnik.
Do pre nekoliko godina u Srbiji je postojao samo jedan hotel Hajat. U najvećoj tajnosti, a po preporuci i želji Mirjane Marković, rukovodioci velikih i unosnih srpskih firmi finansirali su izgradnju ogromnog hotelskog kompleksa na Crnom vrhu, bogu iza leđa, i stucali milione na „spomeniku ljudskoj gluposti“ (nije završen niti će ikada biti). A trebalo je da to bude drugi Hajat, kako su tvorci zaludnog posla zamišljali. Međutim, postoji i treći „hajat“, kako su zatvorenici nazvali jedan blok Okružnog zatvora. Naravno, svako poređenje s hotelom Hajat nesuvislo je.
„Tačno je da smo renovirali jedan blok zatvora u kome u jednoj sobi može da najviše osam zatvorenika. Od ostalih zatvorskih soba, ove se razlikuju po tome što uvek ima tople vode, nešto više dnevnog svetla i relativno je nov nameštaj“, kaže Jovanović. Ko ima prioritet da bude smešten u „hajatu“? „Samo ja kao upravnik to određujem. Tamo su, na primer, ljudi koji su prvi put u zatvoru i ne potiču iz kriminogene sredine, zatim stariji ljudi, a ima i onih koji su bili negde na radu u inostranstvu, potom se vratili u zemlju ne znajući da ih policija zbog nečeg traži, te bivaju uhapšeni. Evo, pisao mi stariji čovek da je srčani bolesnik kome smeta dim jer svi u zajedničkoj sobi puše pa nema dovoljno vazduha. Bez dvoumljenja sam odredio da bude premešten, kako rekoste, u zatvorski Hajat. Inače, upoznao sam se sa direktorom beogradskog Hajata, Francuzom, ali se ne sećam njegovog imena. Razgovarali smo i o nekoj vrsti saradnje.“ Sve sobe u Hajatu trenutno su zauzete, tako da naš fotoreporter nije mogao da snimi unutrašnjost prostorije. „Možete sve da snimite, ali nijednog zatvorenika“, rekao je upravnik. Naravno, ispoštovali smo to upozorenje. Ko je u samicama? „Ko će u njima biti, određuje sud. Ovde redovno dolaze sudije i tužioci radi saslušanja okrivljenih. Niko ne može boraviti u samici bez prethodne saglasnosti lekara iz naše zdravstvene službe koja radi od 7 do 21 čas. Često se događa da zatvorenik sam zatraži da bude u samici, što je ponekad sasvim razumljivo. Hoće čovek da se koncentriše, razmišlja i bude sam. Moj posao je da zatvorenike čuvam i sačuvam. To mi je osnovni zadatak. Za sve one za koje treba da znam zbog čega su ovde – ja znam. I čuvam njihovu bezbednost“, objašnjava upravnik.
Naravno, ko je sve u Okružnom zatvoru, bloku nazvanom Hajat ili samicama, šta se kome stavlja na teret, kako podnosi lišenje slobode i šta priča – bilo bi glupo uopšte pitati upravnika zatvora. Jednostavno, to nije u njegovog nadležnosti niti mu je dopušteno da to čini.
Mnogi bivši zatvorenici u Okružnom zatvoru ranijih godina žalili su se da ih stražari noći prepadaju, biju i pretresaju sobe. „Čim sam došao na ovu dužnost, izdao sam naredbu da posle 15.30 časova nijedan stražar ne sme da ulazi u sobe zatvorenika, izuzev u prisustvu nadzornika i to ukoliko nastane neki veći problem. Ta naredba se striktno poštuje. Ovde su dolazile mnoge ekipe iz UN-a, OEBS-a i stranih zemalja. Bili su sumnjičavi i sve što sam im rekao proveravali su. Doneo sam im spisak zatvorenika da sami obeleže s kim hoće nasamo da razgovaraju, što su oni i učinili. Uzgred, svi su imali odobrenja, odnosno rešenja ili RMUP-a ili istražnog sudije da razgovaraju sa zatvorenicima. Posle obavljenog posla nijedna ekipa stranaca koja se bavi ljudskim pravima nije imala nijednu zamerku“, kaže upravnik Jovanović.
Ustajanje u 05.30, brijanje, spremanje prostorije, doručak (svako dobije po jedan vruć hleb za ceo dan) od 6.30, do 12 posete advokata, porodice, od 12 do 13 ručak, večera u 18, svetla se gase u 22 časa.
Prilikom posete ekipe „Vremena“ 3. maja za doručak su bile paštete i čaj, za ručak boranija s mesom… Ponedeljkom i petkom pasulj za ručak. Jelovnik se pravi svakih sedam dana prema tablici, odnosno kaloričnoj vrednosti ishrane, a zatvorenicima je za Uskrs podeljeno 2000 ofarbanih jaja.
Zatvorenici iz grupnih soba imaju pravo na šetnju najviše 30 minuta. Šetaju se na prostoru između zgrada u krug pod paskom stražara i rukovodioca šetnje. Oni iz samica šetaju se sami, da ih ostali zatvorenici ne bi videli, i to od 10 do 15 minuta. U zatvoru postoje tri šetališta, a hiljadu zatvorenika, pa je razumljivo zašto su šetnje tako kratke.
Beogradska advokatska komora najavila je štrajk advokata zbog pritvora od 60 dana. „To će usporiti sudski postupak, istražne sudije odlagaće saslušanja, što će delovati na psihičko stanje zatvorenika. Biće nervozni, nezadovoljni, puni strepnje. Naročito onih nad kojima se obavlja istraga, jer je kod njih ispoljen najveći stepen neizvesnosti. Mnogo je lakše onima koji su optuženi ili osuđeni“, kaže Jovanović. Uzgred, u Okružnom zatvoru izdržava kaznu zatvora do jedne godine 40 osuđenih pravosnažnom presudom. Oni su slobodnjaci i obavljaju razne poslove pomažući zaposlenima.
U Okružnom zatvoru postoji zubarska ordinacija veoma dobro opremljena, izbor u kantini je za zatvorske prilike prilično bogat, berbernica, ambulanta sa lekovima… Jedino su šetališta skučena što je lako objašnjivo, budući da je svojevremeni graditelj Okružnog zatvora inženjer Ženja Koljubajev rekao da je „zatvor građen po svim uzorima na ruske kazamate, tako da nijedan zatvorenik ne može da utekne“.
Dok su ljudi oko mene težili sreći, meni je uvijek pojam slobode bio puno bitniji, važniji od sreće. Nije mi bilo teško podnijeti bol, ako je to bilo u ime slobode. Rađe bih bio bolno slobodan, nego bezbolno sretan. Moj angažman je dakle onaj za slobodu, što god to značilo
Verujete li anketama koje se odnose na snagu i slabost političkih aktera? Šta su u tom pravcu pokazali izbori u Mađarskoj? Da li ste čuli za bandwagon efekat i znate li o čemu je reč? Koji su istraživački, a koji neistraživački razlozi za odstupanje rezultata od realnog stanja na terenu? Kakve veze s tim imaju i metodološke “zavrzlame”? Zašto u Srbiji ne postoji tržište za utvrđivanje javnog mnjenja i koliku tu ulogu igra novac onog ko je na vlasti? Kako je došlo do krize poverenja u celu profesiju istraživača? I šta su sve posledice autoritarizma, represije i otete države
Kako sada stoje stvari, Srbija propušta istorijsku šansu: Evropska unija raspoložena je za proširenje više nego ikad, ali “mudro rukovodstvo” naše zemlje umesto EU bira put represije i korupcije
Moguće je da izbori u Srbiji ništa ne reše, već da budu usputna stanica koja će ishodovati ozbiljnim haosom na ulicama, kaže za “Vreme” Dobrica Veselinović, poslanik ZLF. Još se nada “jedinstvenom frontu”, a ako ga ne bude, onda dogovoru opozicije u zadnji tren
Ako neko olako koristi najstrašnije i najdramatičnije sadržaje kao osnovu svoju propagande, ne mareći ni za istorijsku istinu, ni za osećanja živih, ni za mir žrtava, onda on nije samo bezobziran, on je spreman na sve
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Intervju: Darko Rundek, muzičar i pesnik
Želim da podržim studente, jer najiskrenije – to i moram Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
