Sa one strane rešetaka

Činjenica da je prošle godine u ovo vreme u Beogradskom okružnom zatvoru, najvećem na Balkanu – kako su svojevremeno tvrdili njegovi graditelji – bilo 325, a trenutno ima 1000 pritvorenika, dovoljno govori o problemima s kojima se svakodnevno suočavaju upravnik zatvora Aca Jovanović i ostali zaposleni.

„Od 12. marta do ukidanja vanrednog stanja primili smo 1700 ljudi, s tim što je nešto više od 300 bilo premešteno iz ovog u druge zatvore u Srbiji. Uglavnom oni koji čekaju pravnosnažnu presudu“, kaže za „Vreme“ Jovanović, koji je tačno pre godinu dana stupio na dužnost upravnika. Inače, 22 godine radio je u policiji, a poslednjih šest bio šef kriminalističke policije na Vračaru. Završio je Višu kriminalističku školu i Defektološki fakultet.

„Ne verujem da u svetu postoji sličan zatvor sa ovolikim brojem ljudi u njemu. Nedostaje nam mnogo štošta, posebno video-kamere neophodne za nadzor zatvorenika, a i zid u jednom delu zgrade nije dovoljno visok, pa se može videti sa ulice kad, na primer, stražar vodi zatvorenika. Drugim rečima, bezbednost je dovedena u pitanje. Inače, u poslednjih 50 godina nijedan zatvorenik nije pobegao iz ovog zatvora“, objašnjava upravnik.

Do pre nekoliko godina u Srbiji je postojao samo jedan hotel Hajat. U najvećoj tajnosti, a po preporuci i želji Mirjane Marković, rukovodioci velikih i unosnih srpskih firmi finansirali su izgradnju ogromnog hotelskog kompleksa na Crnom vrhu, bogu iza leđa, i stucali milione na „spomeniku ljudskoj gluposti“ (nije završen niti će ikada biti). A trebalo je da to bude drugi Hajat, kako su tvorci zaludnog posla zamišljali. Međutim, postoji i treći „hajat“, kako su zatvorenici nazvali jedan blok Okružnog zatvora. Naravno, svako poređenje s hotelom Hajat nesuvislo je.

„Tačno je da smo renovirali jedan blok zatvora u kome u jednoj sobi može da najviše osam zatvorenika. Od ostalih zatvorskih soba, ove se razlikuju po tome što uvek ima tople vode, nešto više dnevnog svetla i relativno je nov nameštaj“, kaže Jovanović. Ko ima prioritet da bude smešten u „hajatu“? „Samo ja kao upravnik to određujem. Tamo su, na primer, ljudi koji su prvi put u zatvoru i ne potiču iz kriminogene sredine, zatim stariji ljudi, a ima i onih koji su bili negde na radu u inostranstvu, potom se vratili u zemlju ne znajući da ih policija zbog nečeg traži, te bivaju uhapšeni. Evo, pisao mi stariji čovek da je srčani bolesnik kome smeta dim jer svi u zajedničkoj sobi puše pa nema dovoljno vazduha. Bez dvoumljenja sam odredio da bude premešten, kako rekoste, u zatvorski Hajat. Inače, upoznao sam se sa direktorom beogradskog Hajata, Francuzom, ali se ne sećam njegovog imena. Razgovarali smo i o nekoj vrsti saradnje.“ Sve sobe u Hajatu trenutno su zauzete, tako da naš fotoreporter nije mogao da snimi unutrašnjost prostorije. „Možete sve da snimite, ali nijednog zatvorenika“, rekao je upravnik. Naravno, ispoštovali smo to upozorenje. Ko je u samicama? „Ko će u njima biti, određuje sud. Ovde redovno dolaze sudije i tužioci radi saslušanja okrivljenih. Niko ne može boraviti u samici bez prethodne saglasnosti lekara iz naše zdravstvene službe koja radi od 7 do 21 čas. Često se događa da zatvorenik sam zatraži da bude u samici, što je ponekad sasvim razumljivo. Hoće čovek da se koncentriše, razmišlja i bude sam. Moj posao je da zatvorenike čuvam i sačuvam. To mi je osnovni zadatak. Za sve one za koje treba da znam zbog čega su ovde – ja znam. I čuvam njihovu bezbednost“, objašnjava upravnik.

Naravno, ko je sve u Okružnom zatvoru, bloku nazvanom Hajat ili samicama, šta se kome stavlja na teret, kako podnosi lišenje slobode i šta priča – bilo bi glupo uopšte pitati upravnika zatvora. Jednostavno, to nije u njegovog nadležnosti niti mu je dopušteno da to čini.

Mnogi bivši zatvorenici u Okružnom zatvoru ranijih godina žalili su se da ih stražari noći prepadaju, biju i pretresaju sobe. „Čim sam došao na ovu dužnost, izdao sam naredbu da posle 15.30 časova nijedan stražar ne sme da ulazi u sobe zatvorenika, izuzev u prisustvu nadzornika i to ukoliko nastane neki veći problem. Ta naredba se striktno poštuje. Ovde su dolazile mnoge ekipe iz UN-a, OEBS-a i stranih zemalja. Bili su sumnjičavi i sve što sam im rekao proveravali su. Doneo sam im spisak zatvorenika da sami obeleže s kim hoće nasamo da razgovaraju, što su oni i učinili. Uzgred, svi su imali odobrenja, odnosno rešenja ili RMUP-a ili istražnog sudije da razgovaraju sa zatvorenicima. Posle obavljenog posla nijedna ekipa stranaca koja se bavi ljudskim pravima nije imala nijednu zamerku“, kaže upravnik Jovanović.