Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Na dvadesetak metara naspram statiste koji izigrava “kriminogeno i agresivno lice” lebdi dron čiji je idejni tvorac Željko Mitrović. Nakon što nacilja, izbacuje kanap koji se obmotava oko stomaka “teroriste”, a potom i drugi koji vezuje noge. Policajcima nakon ovoga ostaje samo da priđu i privedu neutralisanog prestupnika. Žrtva robokap drona je na snimku koji je prikazao TV Pink, doduše, nepomična i strpljivo čeka da se konopci okome na nju
U nedelji za nama Željko Mitrović je po ko zna koji put, zahvaljujući moćima medijskog mogula kojima raspolaže, smestio sebe u centar pažnje domaće publike: s jedne strane vodio je onako kako već zna, brutalno i bestijalno, verbalni rat sa jutjuberom Bakom Prasetom, zloupotrebivši svoje medije u tu svrhu, a s druge se nanovo, preko svojih i uvezanih medija, reklamirao kao pronalazač i inovator, predstavljajući novu bespilotnu letelicu za policijske namene.
Bogdan Ilić, alijas Baka Prase, nije se dobro proveo u duelu sa vlasnikom “Pink imperije”, kao mnogi pre njega koji su prošli kroz ružičastu medijsku torturu i doživeli kriminalizaciju i blaćenje sa nacionalne frekvencije, a još mu sledi i “specijalni dokumentarni film”, kako je najavljeno na Pinku, ali mi ćemo se na ovim stranicama baviti Mitrovićevim novim poslovnim angažmanom u oblastima vazduhoplovstva i bezbednosti.
SAMOUKI PRONALAZAČ: Dugo se već Mitrović predstavlja kao inovator, pre svega u medijskoj industriji, kopirajući sa Zapada i modifikujući razne televizijske formate i koncepte, naročito rijaliti žanr, a tek sa početkom pandemije buknuo je kao pronalazač i u drugim oblastima.
Pisano je već na stranicama našeg nedeljnika o “revolucionarnim otkrićima” vlasnika Pinka (vidi tekstove dr Saše Markovića i Dragana Ilića u brojevima 1550 i 1606), pa ćemo samo da podsetimo na najpoznatije Mitrovićeve izlive “genijalnosti” u protekle dve i po godine.
Počelo je sa podrigivanjem nakon ispijanja fante, što je po Mitroviću u tom trenutku bilo najdelotvornije za odbranu od korona virusa, a bio je početak marta kada se i vlast šegačila sa opasnošću koja dolazi, poručivala građanima da se radi o “najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva” i preporučivala samo češće pranje ruku i ispijanje rakije.
A kad je đavo došao po svoje i groblja se predsedniku Srbije učinila mala pred opakom zarazom, Mitrović se bacio u istraživanje i potom u svojim medijima i na društvenim mrežama počeo da reklamira spasonosna otkrića: prvo je promovisao komoru za dezinfekciju na ulazu u zgradu Pinka, pa specijalne zaštitne vizire, takođe “revolucionarne”, onda je predlagao da se virus razbija visokim frekvencijama, samo mu je bio potreban uzorak korona virusa “da mu sa oscilatorom nađe frek pucanja”, potom je sproveo “ozonsku eksploziju” u svim Pinkovim prostorijama, odnosno “ubrizgao velike količine ozona i uništio sve mikroorganizme i viruse”, da bi na kraju, pred televizijskim kamerama, prikazao kako sebi ozonizuje krv i poručio da će ga svi shvatiti ozbiljno “kad se za mesec dana pojave svetski naučni radovi na ovu temu”.
Nije bilo, naravno, naučnih radova u svetskoj medicini zasnovanih na Mitrovićevim postavkama, niti su njegove mere i aparati spasli zaposlene u Pinku zaraze i bolesti – bilo ih je koliko i drugde gde nije bilo prolazaka kroz UV zrake, niti ozoniranja prostorija. A nije bilo ni zvanične reakcije Ministarstva zdravlja i Kriznog štaba, a ni Lekarske komore zbog promocije nadrilekarstva, niti je tim povodom Regulatorno telo za elektronske medije (REM) bilo šta učinilo kako bi sankcionisalo i sprečilo zloupotrebu nacionalnih frekvencija i zaluđivanje i zaglupljivanje građana.
ŽELJKO PRONALAZAČ: Uporedo sa “medicinskim otkrićima”, Mitrović je počeo da nas obasipa tehničkim izumima i novotarijama, koji su, shvatićemo kasnije, bili uvod u pokretanje ozbiljne proizvodnje bespilotnih letelica, tj. dronova.
Gledali smo ga kako na nekoliko metara od zemlje lebdi u “letećem automobilu” (flying car), za koji je rekao da je “prekretnica u evropskom i svetskom vazduhoplovstvu” i da će uskoro krenuti serijska proizvodnja, jer već ima narudžbine iz Nemačke, Francuske, UAE… Na kružnom toku na Slaviji vozio je “hibridnu surf-dasku za jedrenje na kopnu”, zatim testirao i nove “supermlaznice” postavljene na karting vozilo, a sa tim supermlaznicama prikačenim na podlaktice jurio je na rolerima po svom imanju, i još štošta smo se nagledali sa, izgleda, nepresušnog izvora Mitrovićevih “genijalština”.
Sve su to bili, kako je neprestano ponavljano na Pinku, njegove ideje i patenti, a za realizaciju je zadužen tim inženjera okupljenih u Pinkovom razvojno-istraživačkom centru PR-DC (Pink Research and Development Center), osnovanom u leto pre dve godine. Kako je tada objavljeno, PR-DC je u većinskom vlasništvu Pink Medija Grupe, uz suvlasništvo nekoliko angažovanih stručnjaka sa Mašinskog i Saobraćajnog fakulteta, predvođenih Milošem Petrašinovićem, a baviće se razvojem i proizvodnjom letećih objekata na električni pogon i softvera za njihovu kontrolu i upravljanje.
“Kompanija koja je u samom startu pretvorena u pravu fabriku za dronove i druge leteće objekte pomera granice i približava budućnost”, poručeno je sa Pinka, a Mitrović je najavio skoru serijsku proizvodnju dronova nosivosti 20, 50, 100 i 250 kilograma.
I od tada redovno gledamo i slušamo o “revolucionarnim dostignućima”, “uspesima na sajmovima” i “velikom interesovanju” za proizvode PR-DC-a, i očigledno je da Mitrović i ekipa ulažu veliki novac u razvoj i proizvodnju dronova.
ROBOKAP DRON: Šta se sve stvara i proizvodi u pogonima u Šimanovcima slušamo praktično iz dana u dan u protekle dve godine, uglavnom od najvažnijeg člana ekipe istraživača, čoveka koji, ako mu je verovati, osmišlja i patentira nove letelice.
Mogli smo da pratimo kako PR-DC prvo razvija i proizvodi mikrodronove, pa zatim sve veće i veće, i kako ove letelice dobijaju razne namene, da bi kompanija zimus počela sa serijskom proizvodnjom i krenula u žestoku kampanju reklamiranja i prodaje.
I tako dolazimo do prošlonedeljne inovacije. Prvo smo pre nekoliko meseci videli kako Mitrovićev dron pronalazi i lovi neželjene dronove, da bi nam pre neki dan bilo prezentovano i kako lovi ljude.
Voditelj centralne informativne emisije Pinka najavio je da je “PR-DC napravio revolucionarni proizvod za namensku industriju”, tako da će “od danas sve policije sveta imati na raspolaganju specijalno dizajniran i proizveden dron po ideji i patentu Željka Mitrovića, koji onesposobljava teroriste i druga kriminogena i agresivna lica”.
Usledio je prilog u kojem Mitrović prvo objašnjava da “dron ima sposobnost da na velikoj daljini uoči sumnjivo lice, odnosno lice koje je izvršilo nekakvu kriminalnu radnju, pronalazi ga vrlo lako, velikom brzinom i na udaljenosti od 15 do 20 kilometara, zatim mu prilazi i uspešno ga vezuje, dok ne dođu pripadnici bezbednosnih snaga”.
“Vrlo smo ponosni na ovaj proizvod, ovo je nastavak našeg rada na dronovima za posebne namene. Čestitam ekipi PR-DC-a. Ideja je bila moja, ali su je oni uspešno realizovali”, poručio je Mitrović.
A onda smo videli demonstraciju: na dvadesetak metara naspram statiste koji izigrava “kriminogeno i agresivno lice” lebdi Mitrovićev dron i, nakon što nacilja, izbacuje kanap koji se obmotava oko stomaka “teroriste”, a potom i drugi koji vezuje noge. I eto, policajcima nakon toga ostaje samo da priđu i bez otpora privedu prestupnika.
Doduše, za sada, ako je verovati snimku, prestupnik ne bi smeo da se mrda dok ga policijski dron nišani, ali će verovatno i ovu nesavršenost Mitrović i njegova ekipa “revolucionarnih stručnjaka” rešiti u dogledno vreme. A možda, s obzirom na “raskošnost” i “revolucionarnost” ideja i patenata koje gazda Pinka neumorno ispaljuje, u bližoj budućnosti dobijemo i repliku filmskog Robokapa.
PINK – NAMENSKA: Dronovi su poslednjih godina doneli napredak u mnogim industrijama i istraživačkim projektima i svakodnevno im se pronalaze novi načini upotrebe u civilne svrhe, ali kratkotrajni ratni sukob Azerbejdžana i Jermenije krajem 2020. godine i aktuelna agresija Rusije na Ukrajinu pokazali su i pokazuju da su dronovi postali veoma važan segment u namenskoj industriji. Postali su ne samo sredstvo za izviđanje i špijuniranje, već i veoma smrtonosno oružje.
Da se na dronovima može profitirati, a naročito na njihovoj primeni u vojne i policijske svrhe, shvatio je, po svemu sudeći, i Mitrović, i očigledno ne žali novca da ih njegova kompanija osmisli, proizvede i proda u što većem broju. Zato je PR-DC prisutan u poslednjih godinu dana na sajmovima vojne i vazduhoplovne tehnike, gde promoviše flotu dronova IKA-20 i druge svoje bespilotne letelice.
Nesporno je da PR-DC u inženjerskom i proizvodnom aspektu predstavlja trenutno najagilniju privatnu kompaniju u srpskoj vazduhoplovnoj industriji, kako je to nedavno u izveštaju za “Vreme” sa Sajma vazduhoplovne industrije u Londonu napisao Petar Vojinović, urednik vazduhoplovnog portala “Tango Siks” (vidi “Vreme”, broj 1647), i nesporno je da je okupljena respektabilna ekipa ovdašnjih vazduhoplovnih inženjera i IT stručnjaka.
Ali sporno je što je na čelu takvog projekta Željko Mitrović, jer ako bez ikakve zadrške i skrupula već decenijama zloupotrebljava medije u svom vlasništvu, nemilosrdno i konstantno gazi medijske zakone i kodekse, te služi vlastima za manipulaciju i propagandu, šta od njega očekivati kada se pozicionira u namenskoj industriji? Da li bi vas iznenadilo da u skorijoj budućnosti flota Mitrovićevih dronova, unapređenijih i bržih, bude angažovana da neutralizuje učesnike antirežimskih protesta, koji se, uverili smo se već mnogo puta, lako mogu prekvalifikovati u “kriminogena i agresivna lica”. Ili, ako u zemlji u kojoj državne i privatne firme koje trguju oružjem i državne fabrike oružja rade “na crno” i prodaju svoje puške, mine i projektile raznim belosvetskim vojskama i paravojskama, šta možemo očekivati od Mitrovića, koji je upravljajući medijima pokazao svoje tanke etičke potencijale, i na kojim sve meridijanima mogu završiti njegovi “namenski dronovi”?
Možda bi za sve bilo bolje da se vlasnik Pinka zadržao samo u medijskoj industriji, makar i dalje zagađivao javni prostor i “onesposobljavao” kritičare režima, no, kad je već zašao u namensku industriju, ostaje vam, ukoliko kritikujete ili prozivate vlast, da se pored “drotova” čuvate i dronova. ¶
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve