Ruski posao

Bivši savtenik-konsultant jugoslovenskih premijera Žižića i Pešića Rajko T. Milutinović i firma Mabar iz Beograda svojevremeno zategli iz sve snage da obezbede kredit od 25 miliona dolara za IHP Prahovo. Problem je bio samo u tome što je kao izvršni direktor Vostokinvest banke iz Vladivosta koja je davalac kredita bio potpisan Milutinović i što po članu 6. predugovora „davalac kredita automatski stiče pravo na uknjižbu nekretnina IHP“ u trostrukoj vrednosti kreditnih obaveza ukoliko Mabar ne isplati rate na vreme

Rajku T. Milutinoviću (61), sada već bivšem savetniku-konsultantu jugoslovenskog premijera za ekonomske odnose, okrivljenom zbog pokušaja iznude, produžen je pritvor do 27. o.m., uprkos njegovoj ponudi, odnosno jemstvu da ukoliko bude pušten iz pritvora sud stavi pod hipoteku deo njegove imovine. U rešenju o produžetku pritvora sud je naveo sledeće razloge: „Kako je okrivljeni lice koje pored jugoslovenskih poseduje putne i druge identifikacione isprave više različitih država te kako je centar poslovnog interesa i životnih aktivnosti okrivljenog vezan za više država i kontinenata na kojima okrivljeni poseduje i imovinu veće vrednosti, postoji opravdana bojazan da bi se po njegovom puštanju na slobodu dao u bekstvo…“

U žalbi na rešenje o produžetku pritvora Milutinovićev advokat piše: „Odbrana ne može da se ne zapita da li je to odnos generalno siromašne države prema bogatom pojedincu.“

TEKSAS, VENECUELA, CRNA GORA: Milutinović u istražnom postupku tvrdi: „Imam učešće u vlasništvu 60-70 preduzeća u inostranstvu. U većini tih preduzeća imam znatno deoničarsko učešće, i to na svih pet kontinenata, a od nepokretnosti imam 60 hiljada hektara ranča u državi Teksas na svoje ime, udaljenog oko 120 milja od San Antonija. Takođe imam firmu za proizvodnju šećerne trske, u Venecueli farmu kafe, kao što i na svakom kontinentu imam u vlasništvu, bilo svoje firme ili na moje lično ime, neko zemljište…“ Međutim, to nije sve: „Suvlasnik sam u mađarskoj firmi RTM finans sa 19% kapitala. Vrednost te firme je 21 milion maraka. Imam i dosta zemljišta u Crnoj Gori u okolini Podgorice.“

Ipak, Rajko Milutinović je za puštanje iz pritvora ponudio jemstvo – stan od 65 kvadrata u Beogradu. Inače, na računu njegove firme PP RTM sistem, smeštene u pomenutom stanu, za nepunu godinu i po dana poslovanja bilo je uknjiženo oko 1000 maraka. U zapisniku sa saslušanja ima još neobičnih zanimljivosti. „Pored toga što imam državljanstvo SRJ, imam i američko državljanstvo, ali državljanstvo SAD-a, koje sam dobio 1976, sam izdejstvovao stavio sam 1991. na stend by iz razloga što kod nas nije bilo dozvoljeno dvojno državljanstvo, odnosno Amerikanci ga nisu dozvoljavali. Posedujem jednu nevažeću putnu ispravu, to jest pasoš, koju je izdao nadležni organ u Teksasu, ali mu je istekao rok važnosti. Posedujem i ID karticu (lični podaci) SAD-a, kao našu ličnu kartu, koju je izdala država Teksas, imam i broj osiguranja u toj državi, odnosno gradu Ostinu…“, tvrdi Milutinović i nastavlja: „Ova druga kartica koja je od mene oduzeta i koju je izdala država Venecuela njihova je ID kartica. Nekada sam imao i njihov pasoš, izdat mi je verovatno 1979, i odavno je istekao budući da mu nisam produžavao važnost. Inače, sa ovim ID karticama mogu se lako izvaditi pasoši ovih zemalja i lako se može ući u zemlje koje su je izdale…“

Iz Latinske Amerike Milutinović kreće na sever. „Što se tiče ID kartica Britanske Kolumbije, koja se nalazi u Kanadi, na njoj se nalazi moja fotografija kao i moje ime i ime mog oca Tomaša, a nema mog prezimena iz razloga što sam iskoristio njihovu dozvoljenu zakonsku proceduru da se skrati ime ili prezime, pa sam umesto Milutinović, prezime skratio na Rajko Tomaš, što je apsolutno dozvoljeno. Na kartici piše Tamaš, a ne Tomaš, kako je ime mog oca, jer se to engleski čita tako… Od mene su policajci takođe oduzeli legitimaciju koju mi je izdala savezna vlada kao savetniku i moj važeći SRJ pasoš.“

Rajko Milutinović bio je postavljen za savetnika 5. aprila ove godine dok je premijer bio Zoran Žižić. „Meni su ga preporučili“, kratko je objasnio Žižić posle Milutinovićevog hapšenja. Aktuelni savezni premijer Dragiša Pešić, koji je kao savetnika „nasledio“ Milutinovića, saopštio je 20. septembra nakon Milutinovićevog privođenja u policiju da je po službenoj dužnosti saveznog premijera pokrenuo postupak za Milutinovićevo razrešenje sa mesta savetnika.

„Milutinović nije bio u radnom odnosu u saveznoj vladi i, prema dokumentaciji o postavljenju, imao je status spoljnog savetnika-konsultanta. Premijer Pešić nije imao nikakvog kontakta niti komunikacije sa Milutinovićem“, rečeno je u saopštenju savezne vlade uz napomenu da Pešić uopšte ne poznaje Milutinovića.

„VELIKI POSAO„: Zanimljivo je da se posle Milutinovićevog hapšenja 20. septembra oglasio Mlađan Dinkić, guverner NBJ-a, ne otkrivajući identitet „jednog visokog funkcionera savezne vlade“ privedenog na informativni razgovor zbog osnovane sumnje da je iznuđivao novac. „Kod njega je pronađeno 30 raznih pečata…“, rekao je Dinkić.

Otkud sad guverner? Sve je, međutim, postalo nešto jasnije kad je „američki državljanin“, kako za svog branjenika reče Milutinovićev advokat, pred istražnim sudijom objasnio razloge zbog kojih je pritvoren: „Inicijalna kapisla za ovaj postupak bio je jedan posao koji bi doneo veliku korist državi i firmi Prahovo koja se bavi proizvodnjom veštačkog đubriva. Iz nekih razloga taj posao je storniran u NBJ-u, što je po meni nonsens, jer je kredit bio veoma povoljan i isplativ proizvodno bez ikakvih traženih garancija.“

Put „velikog posla u korist države i firme Prahovo“ vodio je do preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu i usluge MABAR u Novom Beogradu i generalnog direktora Mladena Barčota. Prostrane luksuzne prostorije, kožne fotelje i advokati daju firmi prepoznatljiv ambijent.

„Jeste, taj posao je zapravo kreditiranje Industrije hemijskih proizvoda IHP u Prahovu kako bi se ovaj gigant podigao na noge“, kaže Barčot. „Moja sposobnost nalaženja para obezbedila mi je ovaj posao u Prahovu. Evo, sačinili smo predugovor o kreditu između Mabara i Banke Vostokinvest bank iz Vladivostoka, koju predstavlja njen izvršni direktor Rajko T. Milutinović koji obezbeđuje 25 miliona dolara bez garancije ijedne domaće banke.“

Inače, stavljen je predlog za pokretanje stečajnog postupka nad firmom Mabar, kojoj je račun blokiran od početka ove godine. Posebno je zanimljiva pomenuta ruska banka čiji pečat ima Rajko Milutinović a koja nije registrovana u NBJ-u. Kao ni Rajko Milutinović kao predstavnik, odnosno izvršni direktor te banke. Da tu nisu čista posla vidi se i po adresi ruske banke, koja nema broj telefona ni elektronsku poštu, a i pozivni broj Vladivostoka na dokumentacijama Mabara i Milutinovićevom pečatu kao i onog iz spiska ruskih banaka su različiti. „Povoljni uslovi kredita“, kako reče Barčot, prema oceni bankara su katastrofalni po IHP iz Prahova. Pojednostavljeno, Mabar je primalac kredita od 25 miliona dolara (odnosno 4 miliona i 250.000 jer se ne zna ko je u startu uzeo 750.000 dolara) ali, kako piše u predugovoru, „ako Mabar propusti da u roku izvrši obavezu plaćanja prema čl. 2. i 3. predugovora, davalac kredita Vostokbank iz Vladivostoka automatski stiče pravo na uknjižbu nekretnina IHP iz Prahova u korist davaoca kredita u trostrukoj vrednosti kreditnih obaveza po i u vezi sa ovim predugovorom bez prava na bilo kakvu reklamaciju po bilo kom osnovu“. Nema te firme koja bi mogla da izdrži obaveze tako uzetog kredita, kažu ekonomisti. Drugim rečima Mabar stavlja IHP pod hipoteku istovremeno govoreći o „fantastično povoljnom poduhvatu“. Reč je o tuđim menicama, odgovornosti i hipoteci… Mladen Barčot, odnosno Mabar bez je žute banke, sve radi tuđim novcem, ali ne propušta ekskluzivu: „IHP je saglasan da neće zaključivati nikakve dodatne aranžmane o nabavci sirovina i repromaterijala, osim ukoliko se o tome zajednički ne dogovori sa Mabarom, zaključeno je sa protokolom o saradnji između Mabar i IHP iz Prahova. Međutim, „veliki posao“ Rajka Milutinovića i Mladena Barčota ukočio je NBJ tako što nije prihvatio registraciju pomenutog kreditnog posla zaduženja u inostranstvu. Naime, Mabar je u dokumentaciji naveo da će 13 miliona dolara konvertovati u dinare (pretpostavlja se da bi račun bio deblokiran), a ostatak od 12 miliona dolara upotrebiti za uvoz robe. U obrazloženju NBJ-a piše da „u okviru projekcije platnog bilansa Jugoslavije za 2001. godinu nije predviđeno uzimanje inostranih kredita za uvoz robe široke potrošnje“. Sektor za poslove sa inostranstvom NBJ-a takođe je konstatovao „da se ne može prihvatiti ni evidentiranje i registrovanje iznosa od 13 miliona dolara za konverziju u dinare zbog namene za koju bi se koristio kredit…“

Mladen Barčot, međutim, ima drugo objašnjenje za odbijanje NBJ-a da registruje pomenuti posao. „Ako Prahovo podignemo na noge, ko će ga kupiti za jeftine pare? Nekim ljudima očigledno ne odgovara revitalizacija IHP u Prahovu.“