Dražava poziva ruske muškarce da prekinu sa obavljanjem svojih dnevnih poslova, obuku uniforme i postanu plaćeni vojnici. Svaki Rus koji se na ovaj način odazove pozivu domovine dobiće mesečni iznos od 204.000 rubalja, odnosno oko 2.400 evra
Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je reklamu koja je u kratkom roku podigla prašinu ne samo u zemlji, već i u svetu.
U reklami se ruski muškarci pozivaju da prekinu sa svojim poslovima i odazovu se pozivu države. Kako prvobitna mobilizacija očigledno nije dala željene rezultate, državni vrh Rusije odlučio je da pribegne najjednostavnijoj metodi za pozivanje jačeg pola u rat – preko njihovih ega i džepa.
ruska reklamaKontroverzna video-reklama koja poziva u rat: Umesto da čuvate voće, čuvajte domovinu / Foto: Printscreen/Youtube
Tako se u reklami ruskom muškarcu savetuje da prekine sa obavljanjem dnevnog posla, obuče uniformu i postane plaćeni vojnik. Svaki Rus koji se na ovaj način odazove pozivu dobiće mesečni iznos od 204.000 rubalja, odnosno oko 2.400 evra.
Kako bi reklama bila što verodostojnija, Rusi koji se pojavljuju u njoj predstavljeni su sa običnim zanimanjima poput taksiste, radnika obezbeđenja u supermarketu ili fitnes trenera.
„Da li si ovo sanjao da štitiš“, Rusija pita u reklami radnika obezbeđenja supermarketa, dok fitnes trenera u teretani poziva pitanjem:
„Da li u ovome leži tvoja snaga“?
Potom se u reklami prelazi na stvar:
„Budi muškarac i kreni u rat! Služi pod ugovorom. Mesečna zarada je 204.000 rubalja“.
Reklama prema prvim izveštajima agencija sa bazama u Moskvi nije naišla na očekivano masovno odobravanje. Pripadnice lepšeg pola ogorčeno komentarišu po društvenim mrežama da ni po koju cenu neće puštati partnere u rat, makar im to bilo plaćeno.
S druge strane, na Tviteru se komentari kreću u pravcu da Rusija više ne zna kako da opstane u ratu u kojem je do sada izgubila oko 60.000 ljudskih života, pa putem novca navlači muškarce da obuku uniforme i zaštite položaje.
Treba reći i da je uz reklamu država krenula od ove nedelje da muškarce poziva u rat i putem aplikacija na mobilnim telefonima.
Što se zvanične Moskve tiče, još u martu je rečeno da se očekuje mobilizacija još 400.000 Rusa. Kako prva mobilizacija nije donela željeni odziv muškog dela stanovništva, sada je putem reklame i aplikacija akcenat očito na njihovom plaćenom učešću u ratu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
