Dražava poziva ruske muškarce da prekinu sa obavljanjem svojih dnevnih poslova, obuku uniforme i postanu plaćeni vojnici. Svaki Rus koji se na ovaj način odazove pozivu domovine dobiće mesečni iznos od 204.000 rubalja, odnosno oko 2.400 evra
Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je reklamu koja je u kratkom roku podigla prašinu ne samo u zemlji, već i u svetu.
U reklami se ruski muškarci pozivaju da prekinu sa svojim poslovima i odazovu se pozivu države. Kako prvobitna mobilizacija očigledno nije dala željene rezultate, državni vrh Rusije odlučio je da pribegne najjednostavnijoj metodi za pozivanje jačeg pola u rat – preko njihovih ega i džepa.
ruska reklamaKontroverzna video-reklama koja poziva u rat: Umesto da čuvate voće, čuvajte domovinu / Foto: Printscreen/Youtube
Tako se u reklami ruskom muškarcu savetuje da prekine sa obavljanjem dnevnog posla, obuče uniformu i postane plaćeni vojnik. Svaki Rus koji se na ovaj način odazove pozivu dobiće mesečni iznos od 204.000 rubalja, odnosno oko 2.400 evra.
Kako bi reklama bila što verodostojnija, Rusi koji se pojavljuju u njoj predstavljeni su sa običnim zanimanjima poput taksiste, radnika obezbeđenja u supermarketu ili fitnes trenera.
„Da li si ovo sanjao da štitiš“, Rusija pita u reklami radnika obezbeđenja supermarketa, dok fitnes trenera u teretani poziva pitanjem:
„Da li u ovome leži tvoja snaga“?
Potom se u reklami prelazi na stvar:
„Budi muškarac i kreni u rat! Služi pod ugovorom. Mesečna zarada je 204.000 rubalja“.
Reklama prema prvim izveštajima agencija sa bazama u Moskvi nije naišla na očekivano masovno odobravanje. Pripadnice lepšeg pola ogorčeno komentarišu po društvenim mrežama da ni po koju cenu neće puštati partnere u rat, makar im to bilo plaćeno.
S druge strane, na Tviteru se komentari kreću u pravcu da Rusija više ne zna kako da opstane u ratu u kojem je do sada izgubila oko 60.000 ljudskih života, pa putem novca navlači muškarce da obuku uniforme i zaštite položaje.
Treba reći i da je uz reklamu država krenula od ove nedelje da muškarce poziva u rat i putem aplikacija na mobilnim telefonima.
Što se zvanične Moskve tiče, još u martu je rečeno da se očekuje mobilizacija još 400.000 Rusa. Kako prva mobilizacija nije donela željeni odziv muškog dela stanovništva, sada je putem reklame i aplikacija akcenat očito na njihovom plaćenom učešću u ratu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vlast pokazuje da ne poštuje ni sopstvene odluke, niti sama zna šta hoće i šta radi. Kada kažu da će se baviti isključivo Generalštabom iz druge polovine 20. veka, a ne i kasarnom Petog puka ili starim Generalštabom, jasno je da im se ne može verovati. Niko ne može da garantuje da će ijedan objekat u tom obuhvatu ostati zaštićen i sačuvati svoj spomenički integritet. Spremni smo da se borimo na civilizovan način. Postoji i potreba, koju je deo javnosti jasno iskazao – tražeći i podršku od nas kao struke, na šta su neki od nas i pristali – da, ukoliko počne rušenje, objekte branimo i fizički... U svakom slučaju, naši naredni koraci zavisiće od poteza vlasti. Mi poznajemo zakonske okvire, ali znamo i da se vlast ne drži zakona”
U zemlji u kojoj se politički problemi često rešavaju tako što se proglašavaju nepostojećim, studenti su uradili nešto radikalno jednostavno: imenovali su problem i pokušali da ga izmere. A kad smo kod imenovanja, nemojmo zanemariti ni šta je tih 400.000 građana uradilo. Stali su iza zahteva za izborima imenom i prezimenom, adresom i brojem telefona
Na Kosovu su, nakon gotovo jednogodišnje blokade institucija, 28. decembra održani vanredni parlamentarni izbori. Kakvi su izborni rezultati i šta je na njih uticalo? Šta za Srbe s Kosova može značiti još jedna vlada Aljbina Kurtija?
“Ključno je da se rešenje za NIS postigne u prvom kvartalu 2026. godine, posebno imajući u vidu širi geopolitički kontekst. Početak 2026. već je obeležen geopolitičkim potresima u Iranu i Venecueli. Obe zemlje su naftne sile i članice OPEC-a, ali su ograničene u slobodnoj prodaji nafte usled OFAC-ovih sankcija. Geopolitičke tenzije sa ovakvim zemljama imaju značajan uticaj na cene nafte i sirovina, pa postoji realan rizik da treće zemlje snose posledice”
Razlika između zemalja sa razvijenim medicinskim sistemima i Srbije u kojoj se sistem održava još samo na entuzijazmu predanih lekara i predanog osoblja, ravna je razlici između neba i zemlje. U srećnijim zemljama nije lakše samo živeti, nego i mreti
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
