U petak 23. 11. 01. izašli su u dnevnim listovima informacija a 29. 11. i u vašem nedeljniku članak iz kojih se vidi da je savezna vlada donela odluku o sudbini palate „Ušće“ (bivši CK) u Novom Beogradu. Objekat je preko konkursa ustupljen konzorcijumu stranih i domaćih firmi za 300 miliona dinara (deset miliona DM), a ovi predviđaju rušenje objekta i izgradnju novog „modernog zdanja“ od 38.000 m² u vidu hotelsko-poslovnog centra.
Kod onih koji su doneli ovu odluku mogu se osetiti dve tendencije. Prvo, da u budžet što pre uđe novac od ovog objekta pa ma koliki on bio i drugo, da se zgrada obavezno poruši, što ima blagi ukus revanšizma. Takve ideje smo već čuli od raznih ljudi u različitim vremenima. Ne sećam se da je ikada u svetu rušen neki objekat iz ideoloških razloga, osim možda čuvene Bastilje.
Čudi me, međutim, stav stranih ulagača da „od gotovog prave veresiju“, što nije svojstveno ljudima iz sveta biznisa. Kada se uzmu u obzir i vrlo veliki problemi oko rušenja, verujem da će i oni promeniti svoj stav.
A stvarna situacija je ovakva. Postojeća zgrada, čiji su autori arhitekti Mihailo Janković, Dušan Milenković i Mirjana Marjanović, projektovana prema konkursnom rešenju u toku 1960. i 1961. godine a građena od 1961. do 1964. god. Ukupna bruto površina objekta iznosi oko 26.000 m² od čega skoro 6.000 m² ispod nivoa terena, koja nije oštećena bombardovanjem. Moja procena je da objekat u stanju u kakvom je sada vredi 25 miliona DM, s obzirom na to da konstruktivna oštećenja nisu velikog stepena.
Za njegovo dovođenje u prvobitno stanje ili neko slično potrebno je uložiti još toliko ili nešto više ukoliko mu se menja namena. Tako bi se dobio objekat vredan blizu 80 miliona DM koji bi se mogao lako preusmeriti za potrebe hotelsko-poslovnog kompleksa, što bi zahtevalo, naravno uz dodatna ulaganja, dogradnju niskog aneksa koji bi samo doprineo arhitektonskoj vrednosti cele kompozicije.
Ova računica pokazuje koliko je odluka bila nerealna i ishitrena. Svoje mišljenje sam kao autor u više navrata iznosio u različitim sredstvima informisanja, a za jednog od potencijalnih investitora uradio sam idejne skice, čije kopije prilažem, za rekonstrukciju i dogradnju zgrade koja bi postala hotelsko-poslovni centar.
Studenti su posle Novog Sada, masovno odmarširali iz različitih univerzitetskih centara do Kragujevca, a sada je u planu novi protest i potencijalno novo pešačenje do Niša. O tome kuda vode protesti i treba li studenti da sami iznesu promene, čitajte u novom broju „Vremena”
Zašto je Vučić primoran da formira iznuđenu i tunjavu vladu? Zbog čega Srbija iz februara 2025. više nije ista ona zemlja iz oktobra 2024? Kako je šef države došao u iznudicu da mu nijedan potez koji već tri meseca povlači ne radi posao? Gde je u svemu ovome opozicija, kako da se rasani i šta treba da shvati
Prodaja delova Junajted grupe od državnog Telekoma stvara gotovo monopolistu na polju medijskog sadržaja. Kad se tome dodaju udari na male i nezavisne medije, pejzaž u kojem se građani Srbije informišu poprima još tamniju nijansu crne
Nestanak N1 i Nove S u današnjoj formi značio bi mračno medijsko doba u Srbiji. Doduše, ono je mračno već četiri decenije, ali bilo bi još crnje
Sad se diže ova generacija, koja se samo još sama od sebe nije ogradila, ide peške, nosi i ikone i krstove i ferari zastave, peva i Bilećanku i Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala, a sa njima Bošnjaci iz Pazara ruku pod ruku, i dok se ovi krste nakon 15 minuta tišine, uče dovu i klanjaju stojeći, kako je jedino i obavezno za mrtve. “Prvi put se osećam kao građanin ove zemlje”, rekao je jedan od studenata iz Novog Pazara
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Odbor Festa je doneo odluku da taj festival više neće biti u februaru nego u septembru. Stiče se utisak da je rešavanje ovog sporednog problema zapravo samo najava rešavanja onog suštinskog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
