U petak 23. 11. 01. izašli su u dnevnim listovima informacija a 29. 11. i u vašem nedeljniku članak iz kojih se vidi da je savezna vlada donela odluku o sudbini palate „Ušće“ (bivši CK) u Novom Beogradu. Objekat je preko konkursa ustupljen konzorcijumu stranih i domaćih firmi za 300 miliona dinara (deset miliona DM), a ovi predviđaju rušenje objekta i izgradnju novog „modernog zdanja“ od 38.000 m² u vidu hotelsko-poslovnog centra.
Kod onih koji su doneli ovu odluku mogu se osetiti dve tendencije. Prvo, da u budžet što pre uđe novac od ovog objekta pa ma koliki on bio i drugo, da se zgrada obavezno poruši, što ima blagi ukus revanšizma. Takve ideje smo već čuli od raznih ljudi u različitim vremenima. Ne sećam se da je ikada u svetu rušen neki objekat iz ideoloških razloga, osim možda čuvene Bastilje.
Čudi me, međutim, stav stranih ulagača da „od gotovog prave veresiju“, što nije svojstveno ljudima iz sveta biznisa. Kada se uzmu u obzir i vrlo veliki problemi oko rušenja, verujem da će i oni promeniti svoj stav.
A stvarna situacija je ovakva. Postojeća zgrada, čiji su autori arhitekti Mihailo Janković, Dušan Milenković i Mirjana Marjanović, projektovana prema konkursnom rešenju u toku 1960. i 1961. godine a građena od 1961. do 1964. god. Ukupna bruto površina objekta iznosi oko 26.000 m² od čega skoro 6.000 m² ispod nivoa terena, koja nije oštećena bombardovanjem. Moja procena je da objekat u stanju u kakvom je sada vredi 25 miliona DM, s obzirom na to da konstruktivna oštećenja nisu velikog stepena.
Za njegovo dovođenje u prvobitno stanje ili neko slično potrebno je uložiti još toliko ili nešto više ukoliko mu se menja namena. Tako bi se dobio objekat vredan blizu 80 miliona DM koji bi se mogao lako preusmeriti za potrebe hotelsko-poslovnog kompleksa, što bi zahtevalo, naravno uz dodatna ulaganja, dogradnju niskog aneksa koji bi samo doprineo arhitektonskoj vrednosti cele kompozicije.
Ova računica pokazuje koliko je odluka bila nerealna i ishitrena. Svoje mišljenje sam kao autor u više navrata iznosio u različitim sredstvima informisanja, a za jednog od potencijalnih investitora uradio sam idejne skice, čije kopije prilažem, za rekonstrukciju i dogradnju zgrade koja bi postala hotelsko-poslovni centar.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Falanga je grupa ljudi kojoj su svojstveni nasilje, odbrana privatnog interesa diktatora, bespogovorna odanost vođi. Studenti su se pobunili protiv naprednjačke falange. Zašto onda zaziru od opozicije
Čemu služi „savetodavni referendum o poverenju predsedniku Aleksandru Vučiću“ i zašto ga treba ignorisati na svaki mogući način
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
