U petak 23. 11. 01. izašli su u dnevnim listovima informacija a 29. 11. i u vašem nedeljniku članak iz kojih se vidi da je savezna vlada donela odluku o sudbini palate „Ušće“ (bivši CK) u Novom Beogradu. Objekat je preko konkursa ustupljen konzorcijumu stranih i domaćih firmi za 300 miliona dinara (deset miliona DM), a ovi predviđaju rušenje objekta i izgradnju novog „modernog zdanja“ od 38.000 m² u vidu hotelsko-poslovnog centra.
Kod onih koji su doneli ovu odluku mogu se osetiti dve tendencije. Prvo, da u budžet što pre uđe novac od ovog objekta pa ma koliki on bio i drugo, da se zgrada obavezno poruši, što ima blagi ukus revanšizma. Takve ideje smo već čuli od raznih ljudi u različitim vremenima. Ne sećam se da je ikada u svetu rušen neki objekat iz ideoloških razloga, osim možda čuvene Bastilje.
Čudi me, međutim, stav stranih ulagača da „od gotovog prave veresiju“, što nije svojstveno ljudima iz sveta biznisa. Kada se uzmu u obzir i vrlo veliki problemi oko rušenja, verujem da će i oni promeniti svoj stav.
A stvarna situacija je ovakva. Postojeća zgrada, čiji su autori arhitekti Mihailo Janković, Dušan Milenković i Mirjana Marjanović, projektovana prema konkursnom rešenju u toku 1960. i 1961. godine a građena od 1961. do 1964. god. Ukupna bruto površina objekta iznosi oko 26.000 m² od čega skoro 6.000 m² ispod nivoa terena, koja nije oštećena bombardovanjem. Moja procena je da objekat u stanju u kakvom je sada vredi 25 miliona DM, s obzirom na to da konstruktivna oštećenja nisu velikog stepena.
Za njegovo dovođenje u prvobitno stanje ili neko slično potrebno je uložiti još toliko ili nešto više ukoliko mu se menja namena. Tako bi se dobio objekat vredan blizu 80 miliona DM koji bi se mogao lako preusmeriti za potrebe hotelsko-poslovnog kompleksa, što bi zahtevalo, naravno uz dodatna ulaganja, dogradnju niskog aneksa koji bi samo doprineo arhitektonskoj vrednosti cele kompozicije.
Ova računica pokazuje koliko je odluka bila nerealna i ishitrena. Svoje mišljenje sam kao autor u više navrata iznosio u različitim sredstvima informisanja, a za jednog od potencijalnih investitora uradio sam idejne skice, čije kopije prilažem, za rekonstrukciju i dogradnju zgrade koja bi postala hotelsko-poslovni centar.
Mnogo je „ako“ u slučaju Generalštaba, ali bi taj slučaj mogao da prodre do samog dna režima i predsednika Vučića koji se opet igra boga pomilovanja, piše „Vreme“ u naslovnoj temi novog broja
Ako se Selaković ili Vlada ne pozovu na ministrov imunitet, ako se nešto ne desi postupajućim tužiocima i njihovim porodicama, ako glavni tužilac TOK a Mladen Nenadić ne odluči da će TOK da “batali” ceo slučaj ili se zadovolji da sve ostane na ministru Selakoviću, ako vlast ne uspe da uguši tužilaštvo ili blokira njegov rad, ako policija i drugi državni organi budu postupali po nalozima tužilaštva, moguće je da će se predmet “Generalštab” probiti do samog “srca tame”, odakle je i potekao
Data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti, svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno. Predsednik Srbije, po svemu sudeći, nije svestan da oslobađanjem od krivičnog gonjenja posredno priznaje da ne veruje pravosuđu jer zna da je do sada na pravosuđe moglo da se utiče s vrha, ali da je odnedavno uspešnost takvog patronata neizvesna, i da bi krivica pomilovanih u redovnom postupku bila dokazana. Inače, posredi je očigledna zloupotreba
U menjačnicama godinama nije bila veća gužva nego ovog decembra, a jagma za evrima i dalje tinja. Uzrok je neizvesnost povodom posledica do kojih mogu dovesti sankcije Nisu. Dok režim krivi narod i medije za paničenje, razloge navale ljudi na devize treba prvenstveno tražiti u neodgovornim porukama Aleksandra Vučića i guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, javnosti
Iz revizorskog ugla, najveći propust u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina jeste odsustvo funkcionalnog sistema upravljanja. Ne postoji jasna i dosledna veza između postavljenih ciljeva, planiranja i stvarne potrošnje budžetskih sredstava. Učinak se gotovo uopšte ne meri, ne prati se da li je utrošeni novac dao očekivane rezultate, a upravljanje rizicima praktično je zanemareno. Na to se nadovezuje činjenica da se na gotovo svakom koraku krše zakoni i propisi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
