foto: marko risović
Napukle kuće, prašina, sumpor-dioksid, stene koje padaju na puteve, masovna selidba, rad bez kolektivnog ugovora. Za Vladu Srbije je kineska kompanija Ziđin prava blagodet za Bor i okolinu, za mnoge meštane pošast koja ih je snašla
“Postalo je nehumano živeti na ovim prostorima koliko se intenzivno širi i eksploatiše rudnik. Životi su nam u opasnosti! Borimo se da nam se celo selo premesti”, kaže potpredsednik šest kilometara od Bora udaljene mesne zajednice Krivelja Dragoslav Nikolić.
Pre tačno tri godine, 18. decembra, stupio je na snagu ugovor između države Srbije i kineske kompanije Ziđin kojim je treći svetski proizvođač bakra i prvi zlata postao vlasnik 65 odsto RTB Bora za 1,46 milijardi dolara.
Tada je to bilo olakšanje za stanovnike ovog rudarskog kraja, opustošenog nakon sankcija 90-ih, nedostatka investicija i zastarelih tehnologija koji su doveli do dramatičnog pada proizvodnje. Danas se, međutim, zabrinutost diše na svakom koraku. Kuće su napukle, bunari i izvori se suše, uzurpacija privatnih poseda je sve učestalija, zagađenje svih vrsta je nepodnošljivo, a najevidentiji su višestruko prekoračenje koncentracije sumpor-dioksida uzrokovano radom topionice i sveprisutna prašina teških metala.
Na sve to Ziđin ćuti i radi punom parom, a državni organi i lokalne vlasti ne bi da se zameraju investitoru.
NAPUKLE KUĆE
Skromna, krečem premazana kućica Zorana Vojinovića nalazi se nekoliko stotina metara od samog centra Krivelja, na padini iznad ambisa koji je stvorilo rudarenje započeto još početkom 20. veka. “Dolaskom Ziđina se zbog izuzetno velikog miniranja površinskog kopa urušio krov štale”, objašnjava penzionisani radnik RTB Bora u vojničkoj jakni. “To je bila prva veća šteta u komšiluku, a sada više nema nijedne kuće da nije naprsla, da zidovi ne beže, da ne klizi nadole. I crkva je napukla”, priča Vojinović. Kaže da Ziđin nikada nije odgovorio na njegova pisma, pokazuje podeblji dosije svoje dokumentacije na stolu ukrašenom cvećem i tanjirom voća. Velika prozorska okna uokvirena u zeleni drveni ram sa starinskom mesinganom kvakom su naprsla.
Rudnik je sveprisutan, brujanje mehanizacije i vožnja kamiona ne prestaju ni kod kamenoloma Kriveljski kamen, gde se drobi krečnjak koji služi za betoniranje u mnogobrojnim građevinskim zahvatima Ziđina.
KAD PADAJU STENE
Ko bi rekao da je pre otvaranja rudnika Krivelj bio idilična varošica smeštena pored Kriveljske reke i okružena šumama? U 19. veku postojala je i škola, i čitaonica, italijanski majstori su radili na crkvi, a magistrala pored reke je povezivala žagubički i timočki deo.
“Sad će da miniraju”, objašnjava Predrag Radulović dok sirene zavijaju. “Pojačali su kapacitete, doneli nove drobilice, rade u tri smene, to je katastrofa od buke i prašine… i tako svaki dan! Faktički će nestati i kamen i mi.”
Pokazuje na gotovo poravnjano brdo na nekoliko stotina metara od njegove kuće. Posle detonacija čuju se stene kako se kotrljaju. “Buldožeri ne mogu sve da zgrabe. I onda padaju na stranu komadi kamena i do 50 tona težine na seoski put, privatne posede i šumu. Ponašaju se kao da to nije ništa, ne interesuju ih ni meštani, ni divljač”, kaže Radulović, koji ne može više da priđe svojoj šumi zbog 600 metara dugačkog odrona.
HITNA SELIDBA
“Ovo je ilegalno”, smatra Dragoslav Nikolić, “ovako nešto ne sme da se radi bez dokumenata, kao što je prostorni plan posebne namene koji definiše zone uticaja i opasne zone. Ovde živo biće ne bi smelo da priđe.”
Vojinović se nadovezuje da njihov najveći problem nisu Kinezi, “nego to što se neko usudio da nas proda, kao i celu istočnu Srbiju”. Kaže da će nam “uzeti sva naša prirodna bogatstva, a imamo i zlato, i srebro i kadmijum, i kada završe, otići će dalje. Našoj deci i Srbiji neće ostati ništa.”
Za ministarku energetike i rudarstva Zoranu Mihajlović rudarstvo predstavlja veliki potencijal za zemlju. Oko 200 milijardi dolara je vrednost potvrđenih rezervi mineralnih sirovina kojima se raspolaže. Prošlog leta je formirana radna grupa koju čine predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva finansija, Poreske uprave, Ziđina i meštani, koja treba da radi na preseljenju sela i preko 3000 grobnica.
“Međutim”, upozorava Dragoslav Nikolić, “problem je lokacija, jer na ovim prostorima nema više mesta, svuda su izdata istražna prava, što domaćim investitorima, što strancima, i to ne samo oko Bora nego i Boljevca i Zaječara. Tako da nam je na sastanku prošlog novembra rečeno da za sada postoje samo dva slobodna prostora na koja nije dato istražno pravo. Jedan je između sela Zlot i Podgorac, a drugi je selo Gornjane. Nisu to neke atraktivne teritorije. Za nas je ovo tragedija jer napuštamo svoju dedovinu da bismo negde bili došljaci.” I pored toga im se žuri, jer su svaki dan u sve većoj opasnosti zbog novih zahvata.
EKOLOŠKI GENOCID NA KINESKI NAČIN
Sudbinu Krivelja čeka i selo Oštrelj prema kome se proširuje flotacijsko jalovište, to jest deponija otpada. A verovatno i Slatinu. I još mnoga druga sela.
“Sve se radi bez prostornog plana, bez rudarskog projekta, bez plana raseljavanja… Rade se samo delimične procene uticaja čime se gubi zbirni uticaj”, kaže ljutito koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Zvezdan Kalmar. Po njemu bi ceo Bor trebalo da se raseli i žitelji premeste u Zaječar, kao što je to i bilo planirano pre nekoliko decenija, i to na trošak Ziđina.
“Mogli smo umereno i održivo da krckamo rudnik još bar stotinu godina, a ovim tempom kojim se radi proždraće se sve za deset godina i većinu profita će ostvariti kineska država jer je rudna renta smešno jeftina”, smatra on. Za njega je Ziđin napravio dovoljno prekršaja da treba da se donese moratorijum na sve radove kako bi se zaustavio “ekološki genocid nad ljudima”.
ZNATNO VEĆI RIZIK OD BOLESTI I SMRTI
Državne institucije su same potvrdile da je Bor jedna od deset lokacija na kojima su vazduh, voda i zemlja toliko zagađeni da izazivaju obolevanje i smrt ljudi. Publikacija “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”, koju je 2020. godine objavio Institut za javno zdravlje Batut, ističe da za sve maligne tumore, osim tumora kože, postoji znatno veći rizik u obolevanju i umiranju kod muškaraca i žena u Boru, kao i da je analizom smrtnosti za sve uzroke smrti primećeno da postoji veći rizik od smrtnosti u Boru u skoro svim grupama i kod muškaraca i kod žena.
U publikaciji se definišu i nedostaci u upravljanju kontaminiranim lokalitetima, koji govore o suštinskom nečinjenju države i institucija u oblasti zaštite životne sredine.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović prošlog septembra je posetila kompaniju Ziđin i istakla da je Ministarstvo zadovoljno saradnjom na rešavanju ekoloških problema. Tom prilikom je generalni direktor Ziđina u Srbiji Đen Siming najavio da će novo postrojenje za odsumporavanje pri topionici biti završeno do februara 2022, kao i da će biti ulaganja i na polju zaštite voda i zemljišta.
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) ističe da proširenje četiri rudnika i topionice nema ni građevinsku dozvolu, ni saglasnost studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Ministarka Vujović se na to nije osvrnula.
UDARNIČKI RAD
Neizvesna budućnost i paklena svakodnevica sa kojima se suočavaju stanovnici borskog kraja nisu tema ni za gradonačelnika Bora Aleksandra Milikića iz redova Srpske napredne stranke (SNS). On zadovoljno insistira na tome da je 2018. budžet grada iznosio 1,8 milijardi dinara, a dolaskom Ziđina je uvećan na tri milijarde ove godine, te da je dve trećine Borana zaposleno u Ziđinu.
“Obim posla raste, traže da se radi prekovremeno, abnormalno se eksploatiše…”, žali se predsednik sindikata Nezavisnost Ninoslav Vukašinović.
“Ne znamo koliko je kineskih radnika došlo do sada, dolaze svaki dan, ne znamo ko su, odakle su… ne razgovaraju s nama, ali oni su preuzeli rukovodeća mesta i samo nam daju instrukcije”, svedoči bravar Vladan Milošević.
SPREMNI ZA PROTESTE
Tri godine nakon preuzimanja RTB Bora, kineska kompanija još uvek nije postigla dogovor sa radnicima o kolektivnom ugovoru i novom pravilniku o radu. Sindikat se nada da će do dogovora doći, uz podršku Ministarstva rada i socijalne politike.
“Ako ne uspe, mi smo spremni za proteste “, upozorava magacionerka Gordana Mitrović sa 40 godina radnog staža.
Prodavac povrća i voća Aleksandar okačio je nazive na kineskom, otvorio ribarnicu i kaže: “Sada imamo u asortimanu dajkon rotkvu, kineski kupus, njihov pirinač i amur, vrstu ribe koju kinezi mnogo vole i kupuju je živu. Oni ne mogu da se prilagode nama, nego mi moramo njima.”
Poslednjih nedelja i u Boru raste broj onih koji zahtevaju od države da reši ekološku situaciju u istočnoj Srbiji. Prošle subote se okupilo nekoliko stotina Borana koji su na sat vremena blokirali glavnu saobraćajnicu na ulazu u grad, igrajući vlaško kolo.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
