Rudarstvo i geologija mogu biti naša budućnost

Rudarstvo u Srbiji postalo je česta tema rasprava u javnosti. Nažalost, često vrlo politizovana. Ipak, rudarstvo je mnogo više od protesta za Rio Tinto ili protiv njega. O problemima sa kojima se suočava Rudarsko-geološki fakultet, budućnosti rudarstva u Srbiji, propuštenim prilikama, iskopavanju u dolini Jadra i pomirenju ekonomskih i ekoloških interesa, za “Vreme” govori dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Biljana Abolmasov.

“VREME”: Kada govorimo o Rudarsko–geološkom fakultetu, govorimo o jednoj značajnoj ustanovi, sa dugom tradicijom. Ipak, svake godine svedočimo sve manjem broju studenata. Zašto je to tako?

BILJANA ABOLMASOV: U poslednjih osam godina, praktično od 2016. godine suočeni smo sa drastičnim padom broja upisanih studenata na Rudarsko-geološkom fakultetu. Ipak, čini mi se da to nije samo naš problem, već da generalno tehnički fakulteti i oni koji se bave fundamentalnim istraživanjima poput fizike, hemije i matematika imaju pad broja upisanih studenata. Tehnički fakulteti zahtevaju mnogo više vremena provedenog nad knjigom, a naš fakultet je, kao i svi ostali tehnički fakulteti težak, a svršeni studenti se bave odgovornim poslom u privredi i to je, verovatno, jedan od razloga neinteresovanja mladih ljudi. Takođe, kao država beležimo značajan pad nataliteta. S druge strane, činjenica je da nam je kao društvu potrebno mnogo više studenata na našem fakultetu i činjenica je da su nam potrebni još kvalitetniji studenti.

Pored nedostatke studenata, šta su najveći problemi fakulteta?

Pored nedostatka studenata, imamo i značajne finansijsko-investiciono-tehničke probleme, odnosno probleme sa samom zgradom. Za dve godine zgrada će biti stara 100 godina; nekada je bila kasarna konjičkog puka, za vreme Drugog svetskog rata i nakon rata je bila zatvor, a 1946. godine postala je fakultet. Fasada se raspada, zgrada zahteva hitnu popravku krova, a fakultet jednostavno ne može da obezbedi sredstva za tako obimne radove. Oprema u laboratorijama je zastarela ili je nema dovoljno. Kadra na fakultetu ima, zasad još uvek nemamo jasan problem da ne možemo da zadržimo mlade ljude kao asistente, ali će to sve češće predstavljati problem u budućnosti ako se nastavi ovakav trend finasiranja od strane ministarstva. Ranije je bila čast dobiti zaposlenje na Univerzitetu, ostati kao asistent, a posle i profesor, dok danas sve ređe možete naći mlade ljude koji će pristati na tako nešto. Plate na Univerzitetu su daleko manje nego u čitavom sektoru privrede, tako da naša najbolja deca odlaze u privredu i to još dok ne završe master studije – sve češće odmah nakon osnovnih studija.

O rudarstvu u Srbiji se danas često govori. Ipak, po ovome što ste rekli izgleda da sutra neće imati ko da radi u rudarstvu?

To je i moj strah i to sam rekla na proslavi Dana fakulteta. Uz jako mali broj upisanih studenata, kao i činjenicu da najviše trideset odsto njih studije završi u roku, znači da za pet godina neće ko imati da radi u rudnicima. Ko će raditi zaista ne mogu da prognoziram. Sa druge strane, ne mislim da treba da uvozimo radnu snagu sa strane. Imam utisak da ni mladi ljudi nisu spremni da, kada završe naš fakultet, odu i da rade van Beograda iako znaju da je naš posao terenski posao. U Beogradu nema rudnika. Primera radi, kompanija Ziđin nudi jako povoljne uslove zapošljavanja, ali gotovo da niko neće da pristane da ide u Bor, što jednostavno nije logično ako neko nema zaposlenje. Svi naši svršeni studenti koji žele da rade, po anketama i statistikama koje vodimo, ne traže posao duže od tri meseca.

O koliko studenata godišnje uopšte govorimo?

Između pedeset i osamdeset studenata ukupno svake godine završi fakultet na svim nivoima studija i na svim studijskim programima, a to su tri studijska programa na rudarskom odseku i šest studijskih programa na geološkom odseku. Drastičan problem malog broja studenata je, na primer, studijski program za geofiziku, gde ove godine nemamo ni jednog studenta na prvoj godini. U Seizmološkom zavodu Srbije trenutno nemamo ni jednog seizmologa. Nije problem samo što studenti neće da upisuju geofiziku jer je to jedan od najtežih studijskih programa, već i u tome što Seizmološki zavod Srbije ima jako male plate, te niko neće da radi za taj novac od svršenih studenata, već idu u NIS ili privatni sektor.

Kako vidite budućnost rudarstva u Srbiji?

Mi kao država imamo mineralne resurse i oni mogu da se eksploatišu određenim tehnološkim postupcima što se kao proces dešava u rudnicima. Pre toga, geolozi moraju da istraže pomenute mineralne resurse, što je domen geoloških istraživanja. Resursa imamo dovoljno da država može da prihoduje pristojno od njih. Lično smatram da integritet jedne države danas zavisi upravo od toga šta kao zemlja poseduje i koliko je nezavisna u odnosu na razne potrebe savremenog društva, jer sve ono što nemamo moramo da uvozimo. Kriza koje je nastala zbog rata u Ukrajini upravo je pokazala koliko smo osetljivi kao savremeno društvo i koliko zavisimo od pojedinih resursa. Bivša Jugoslavija je bila zemlja u kojoj se poštovalo rudarstvo kao struka, kao što je i Srbija bila tradicionalno zemlja u kojoj su se eksploatisale mnoge mineralne sirovine vekovima. Ne vidim zašto rudarstvo, a time i geologija, ne bi bili i naša budućnost.

Da li Srbija danas ima kapacitete da sama i sa domaćim firmama istražuje i kopa?

Za mene lično je najveći problem što mi kao država nismo bili u stanju da pokrenemo Bor na onaj način na koji ga je pokrenuo Ziđin, ili što nismo bili u prilici da krenemo u priču Jadra, ili da organizujemo istraživanja svih onih ležišta koja se danas istražuju. Na taj način bismo prvo mi imali više posla kao struka, a drugo, što bi znatno više novca ostajalo u našoj zemlji. Sada je očigledno da nismo imali dovoljno kapaciteta. To je, čini mi se, nešto što starije generacije poput mene treba da prihvate, koliko god nam se to ne sviđalo. Promenio se društveni sistem i kompletna svetska ekonomija i očigledno da mi nismo kao zemlja bili u stanju da se finansijski prilagodimo i tako nešto sami izvedemo.

Kad je izgubljena ta mogućnost?

Stvari su se značajno promenile devedesetih i nakon tog vremena. Kada sam ja počela da radim, na našim geološkim kartama su postojala tri pečata: državna tajna, strogo poverljivo i vojna tajna. Vi niste smeli da budete stranac koji radi u našoj struci pošto ste radili sa poverljivim podacima, kako su u to vreme tretirani naši podaci. Ne mislim da je loše što vi sada možete da pitate mene kao dekana, ili fakultet, čime se bavimo iz domena konsultantskih usluga, ali dobijamo pitanja na koja mi prosto i da želimo, ne možemo da odgovorimo zbog ugovora o poverljivosti, ili nemamo informacije koje bi javnost zanimale.

Primera radi, do pre dvadeset godina morali ste da tražite dozvolu od vojske ako želite da na nekom kongresu objavite geološku kartu, dok koordinate na kartama uopšte nisu smele da se prikazuju. Sada je sve slobodno, sve je otvoreno i dozvoljeno. Nisam sigurna da je to uvek dobro.

Kakav je vaš stav po pitanju Rio Tinta?

Ako država propusti priliku da iskoristi i zaradi na onome što ima, mislim da to nije dobro, jer će prosto proći ekonomski trenutak u kome to možete da iskoristite. Pre svega, ne mislim samo na litijum nego i na sve druge mineralne resurse. Kada se razgovara u medijima o ovoj temi, novinari često ne pozovu prvo nas, već zovu osobe koji se po svojoj struci uopšte ne bave rudarstvom ili geologijom. Aktuelne su različite priče seljaka kome su potrovane borovnice u dolini Jadra, a niko ne iznosi celu istinu kako i zašto je do toga došlo i da li je u tom slučaju neko drugi kriv, a ne geološka istraživanja. Geološka istraživanja sama po sebi ne zagađuju životnu sredinu, ali nestručno izvedeni bunari bez dozvole mogu dospeti u vodonosne horizonte koji imaju povećan sadržaj štetnih supstanci. Pritom, nikakav rudnik niti bilo kakva eksploatacija nisu prisutni.

Da li je Rio Tinto neka vrsta prekretne tačke da se počelo pričati o rudarstvu?

Jeste, ali na pogrešan način. Rio Tinto se poistovećuje sa politikom. Ako ste za Rio Tinto, onda ste za postojeću vlast, a ako ste protiv njih, onda ste za opoziciju. To je potpuno pogrešno. Pritom su istraživanja jadarita na tom području počela pre 20 godina i dočekana su u to doba u javnosti kao veliki uspeh od ekonomskog značaja za našu zemlju.

Nije postojala nikakva diskusija niti razgovor na ovu temu od samog početka.

Ne bih da budem gruba, ali sa pojedinim ljudima nije ni moguće voditi bilo kakav dijalog. Teško je voditi dijalog sa ljudima koji nisu iz struke, a misle da na osnovu pročitanih informacija na internetu znaju sve, uključujući nepostojeće tehničke podatke. To, nažalost, uključuje i pojedine članove SANU koji trenutno zagovaraju nuklearne elektrane, a potpuno su svesni činjenice da poslednjih 20 godina u Srbiji nema školovanog kadra koji bi ih projektovao i radio u njima.

Činjenica je da država nije usvojila prostorni plan Republike Srbije, a zatim je povučen plan područja grada Loznice u decembru 2021. godine. Zakonski osnov za bilo kakvo dalje projektovanje je stopirano, što znači da nemate zakonski osnov da bilo šta radite u smislu eksploatacije. Koliko je meni poznato, glavni rudarski projekat nije gotov, a nije gotova ni studija zaštite životne sredine. Sve vreme se priča o projektu koji je još uvek daleko od početka eksploatacije.

Mislite li da će biti iskopavanja u dolini Jadra?

Zaista ne znam. To najmanje zavisi od našeg fakulteta. Geološka istraživanja imaju za zadatak da pronađu resurse, a kolege rudari bi trebalo to da dovedu, u slučaju podzemne eksploatacije o kojoj se priča, do rudarskog objekta za eksploataciju. Tu se naš posao završava. Koja će postrojenja da budu na površini terena – od tehnologije prerade do mašinskih postrojenja, sistema komunikacije i tako dalje, to više nije naša struka. Time se bave druge struke.

Gde je najveći rizik od zagađenja?

Na površini terena, u samoj preradi i odlaganju onoga što nije iskoristljivo. Sama eksploatacija nije štetna, pitanje je kako će se i gde odlagati jalovina i koliko je ima, jer nje nužno mora da bude. Nema ni jednog rudnika u svetu koji nema jalovinu. Dodatno, jadarit imamo samo mi i niko više u svetu, što znači da ne postoji oprobana tehnologija za njegovu eksploataciju. Ne mogu se kao loši primeri prikazivati rudnici u Portugaliji ili Australiji jer su svi oni sa površinskom eksploatacijom, a ovdje je, koliko ja znam, planirana podzemna eksploatacija. Dakle, činjenica je da projektovanje nije završeno i mislim da ne treba u ovom momentu dalje da nagađamo.

Ono što je za naš fakultet logično jeste da ukoliko bude eksploatacije, mladi ljudi dođu upravo iz tih krajeva gde bi trebalo da se vrši eksploatacija na studije na fakultet i da im to sutra bude posao. Ne mislim samo na zapadnu Srbiju i Jadar. Ako ti mladi ljudi neće da čuvaju svoju zemlju radeći posao za koji su školovani, ne treba da očekujemo da će Kinezi ili bilo ko drugi da to radi umesto nas. Ako već ne možemo da budemo mi kao država ti koji će eksploatisati, onda barem treba dati našim ljudima šansu da rade i da žive pristojan život. Ja sam lično protiv toga da se profesionalne licence u našoj struci odobravaju bilo kom strancu.

Mislite da bi Srbija imala kapacitete da sama iskopava jadarit?

U ovom ekonomskom momentu teško. Čini mi se da je sada već kasno i da je odavno propuštena prilika.

foto: marija janković

Kako pomiriti ekonomske i ekološke interese u rudarstvu?

Za početak, mora postojati spremnost da jedna strana uopšte sasluša drugu. Mislim da je to početak svakog dijaloga, a nisam sigurna da u ovom momentu postoji realna želja za racionalnim razgovorom. I jedna i druga strana u dijalogu moraju biti spremne na iznošenje argumenta koji su različitog nivoa važnosti. Svakako da je pitanje životne sredine najvažnije, ali bi u tom dijalogu strane morale da nastupaju sa realnim činjenicama, a ne sa pretpostavkama, ili maskiranjem činjenica populističkim bajkama. Takođe, komunikacija na društvenim mrežama u vezi sa našom strukom je prepuna agresije, što se nikako ne uklapa sa zemljom koja očekuje da postane članica EU i bude ekonomski stabilna, i gde će naša struka imati značajan udeo u BDP-u.

Sa druge strane, imam utisak da se Bor i Majdanpek ne pominju ni blizu u toj meri kao projekat Jadar, u čemu je razlika? I prerada zlata zahteva proces u kome se koriste velike količine sumporne kiseline, ali to trenutno nije fokus ni u medijima.

Da li se odnos rudarstva i ekologije u EU razlikuje od Srbije?

Mi imamo jako dobre zakone, samo ih treba sprovoditi. Međutim, imamo jako malo rudarskih, odnosno geoloških inspektora. Smatram da bi ih trebalo zaposliti još najmanje trideset. Čini mi se da bi se onda situacija na terenu malo i promenila. Ti ljudi bi morali da budu adekvatno plaćeni i nezavisni u svojim odlukama. Mi ćemo nužno morati da usaglasimo pojedine stavke našeg zakona sa zakonima Evropske unije, uključujući deo o rudarstvu i geološkim istraživanjima, ali i ekologiji. To bi značilo da mi treba da dostignemo određeni nivo društvene svesti i ekonomskog razvoja da bismo zadovoljili ekološke standarde. Važan aspekt je kontrola i monitoring od strane države na svim mestima gde se vrši eksploatacija.

Da li bi takav sistem na duže staze doveo do pomirenja ekologije i rudarstva?

Zavisi šta je ekolozima cilj i koliko racionalno svi zajedno možemo da budemo ekolozi. Kada je jednom prilikom na Novom Beogradu bio postavljen štand sa peticijom da se zauvek zabrani iskopavanje litijuma u Srbiji, veliki broj državnih službenika iz okolnih javnih ustanova se potpisao. Većina njih ima dva mobilna telefona i laptopove u rančevima. To je čisto licemerje jer se oni neće odreći litijumskih baterija u telefonima, računarima ili kolima, samo bi bilo dobro da se litijum ne eksploatiše kod nas nego negde drugde, npr., u Africi. Svi moramo biti spremni na odricanje ukoliko želimo da pomirimo rudarstvo, savremeno društvo i ekologiju.

Za kraj, šta mislite o rudnoj renti u Srbiji? Da li ima prostora da se ona podigne?

Lično mislim da ima prostora za podizanje rudne rente za koji procenat. Naravno, iracionalno je očekivati, kao što pojedinci predlažu, da to bude pedeset prema pedeset odsto (kompanija-država) u sadašnjim ekonomskim prilikama u Srbiji. Razlika koju bi država dobila podizanjem rudne rente u odnosu na sadašnje procente upravo se može uložiti u rudarske i geološke inspektore, monitoring životne sredine i njeno očuvanje. To bi omogućilo da sprovedemo naše zakone u rudarstvu i geologiji sa dovoljno kadra, ali i da budemo kroz savremene tehnike monitoringa stalno prisutni na eksploatacionim poljima, upravo zbog očuvanja životne sredine.