Šta se vidi ako se zažmuri na psovanje Nenada Čanka i otkidanje table RTS-a sa zgrade novosadske televizije
Gužva koja je izbila u Televiziji Novi Sad povodom odluke Upravnog odbora RTS-a (9. oktobra) da izabere novo rukovodstvo ove kuće, na ponovljenom javnom konkursu, mimo volje Nenada Čanka i suprotno ranijim zaključcima Skupštine Vojvodine, čiji je on predsednik – zasad nije sa mrtve tačke pokrenula pitanje bar minimalnog vraćanja autonomnih nadležnosti najvišem predstavničkom telu Vojvodine.
Čanak, koji je spektakularno, uz sočnu psovku, srušio tablu RTS-a na ulazu u TV Novi Sad (godinu dana posle paljenja centrale ove firme u Beogradu), i pokrajinski ministri iz stranke reformista Mileta Isakova nadglasani su u pokrajinskom izvršnom veću, pa je prvu rundu u ovoj igri samozavaravanja na svim političkim stranama dobio predsednik pokrajinskog izvršnog veća Đorđe Đukić (verovatno po nalogu svoje Demokratske stranke), koji je isposlovao povlačenje rasprave o RTV-u Novi Sad sa dnevnog reda Skupštine Vojvodine (15. oktobra).
Ovim povodom treba podsetiti da je osnivač RTNS-a 1971. godine bila AP Vojvodina. Od svog osnivanja do 1992. godine, dakle punu 21 godinu, RTNS je delovao kao samostalna radiodifuzna organizacija, ravnopravna sa drugim rtv centrima nekadašnje SFRJ. Srpskim zakonom o radio-televiziji, usvojenim krajem 1991.godine, formirano je javno preduzeće Radio-televizija Srbije, a Radio-televizija Novi Sad je postala deo – jedinica tog preduzeća, u čijoj je nadležnosti, kako je Zakonom predviđeno, da priprema i proizvodi radio i TV program za teritoriju APV na srpsko-hrvatskom jeziku i jezicima narodnosti.
Koristeći se nalazima Dragiše Stankovića, koji je posle oktobarskog „oslobođenja RTNS-a“ delegiran iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine da pomogne novom privremenom rukovodstvu ove kuće, možemo primetiti da je Statutom RTS-a i nizom odluka i Pravilnika nadalje narušen položaj RTV-a NS u državnom televizijskom sistemu. Za razliku od Zakona, Statut RTS-a promovisao je funkcionalno povezivanje uz poštovanje programskog, tehničkog i ekonomskog jedinstva. Tako je tim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji RTV NS sveden na operativnu jedinicu RTS-a. Organizaciona struktura RTS-a nije dosledno pratila ni teritorijalni princip utvrđen Zakonom ni funkcionalni princip utvrđen Statutom. RTV BG, RTV Priština i RTV Novi Sad definisani su kao operativne jedinice, koje u svom sastavu imaju programe i redakcije. Tehnika RTV-a NS postala je posebna organizaciona jedinica, sa poslovnim jedinicama Tehnika Radio i Tehnika TV Novi Sad koje odgovaraju rukovodiocu Tehnike RTS-a u Beogradu. Tehnički razvoj, investicije, predajnici i veze koji su teritorijalno locirani u Pokrajini i pripadaju RTV-u NS takođe su organizaciono povezani u jedinstveni sistem RTS-a sa rukovodiocima u Beogradu. Poslovna jedinica EPP RTV NS organizaciono je samostalna jedinica, ali takođe u okviru Marketinga RTS-a. Službe finansija, računovodstva, plana i analize, pravnih, kadrovskih, opštih poslova, informatike, obezbeđenja i voznog parka organizovane su i deluju po istom principu kao i tehnika i marketing.
Danom početka rada Miloševićevog RTS-a, 1. januara 1992. godine, sredstva, prava i obaveze, kao i zaposleno ljudstvo u delovima-jedinicama preuzeo je JP RTS. Sredstva RTS-a su u državnoj svojini. Saglasno Zakonu, delovi preduzeća imaju ograničenu samostalnost u pravnom prometu i poseban obračun rezultata poslovanja. RTS ima jedan žiro-račun, jedan finansijski plan, jedan završni račun. Delovi preduzeća – operativne jedinice – posluju preko podračuna. Praktično, poslovne jedinice ne raspolažu niti samostalno odlučuju ni o delu sredstava koja im pripadaju, već praktično samo distribuiraju sredstva dobijena od RTS-a.
Prema izveštaju o poslovanju, RTS u celini, pa tako i svi delovi preduzeća, u 2000. godini poslovao je sa gubitkom. Prihod RTNS-a u 2000. godini iznosio je 1.422.181.321 dinar, računajući tu i prihod po osnovu revalorizacije kapitala. Poslovni rashodi iznosili su u prošloj godini 3.371.109.370 din. Za vreme NATO bombardovanja uništen je najveći deo imovine RTNS-a, poslovno-proizvodni objekat na Mišeluku i četiri od pet velikih emisionih objekata.
Početkom aprila 2001. godine RTNS je imao 1759 zaposlenih, od toga TVNS nešto preko 900.
Dijana Hrka i Milomir Jaćimović nisu samo pojedinci u štrajku glađu – oni su simbol moralne povrede koju oseća celo društvo. Kada moralnu povredu posmatramo u političkom kontekstu, postaje jasnije zašto inače razumni i pristojni ljudi mogu da osete snažan bes ili čak mržnju prema onima koji se ponašaju cinično i bez trunke empatije
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
Kako su poslanik SNS Milenko Jovanov i njegove kolege, nastojeći da u parlamentu dokažu kako je leks specijalis kojim će se omogućiti rušenje Generalštaba prava stvar za ovu državu, blatili Nikolu Dobrovića, autora tog zdanja, a u stvari pokazali koliko su on i njegovo delo veliki
Kad taktika beskonačnog odlaganja obaveza prestane da daje rezultate, režim u Srbiji ima jednostavna i oprobana rešenja. Ako im smeta kulturno dobro, Skupština izglasa Leks specijalis. Na žalbe o krađi izbora, predlažu zakon kao da su stvarno spremni na kompromis. Ako mora novi Savet REM-a, može i to, ali da se bar oko jednog kandidata napravi neka spletka – recimo, oko nacionalnih manjina
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
