Šta se vidi ako se zažmuri na psovanje Nenada Čanka i otkidanje table RTS-a sa zgrade novosadske televizije
Gužva koja je izbila u Televiziji Novi Sad povodom odluke Upravnog odbora RTS-a (9. oktobra) da izabere novo rukovodstvo ove kuće, na ponovljenom javnom konkursu, mimo volje Nenada Čanka i suprotno ranijim zaključcima Skupštine Vojvodine, čiji je on predsednik – zasad nije sa mrtve tačke pokrenula pitanje bar minimalnog vraćanja autonomnih nadležnosti najvišem predstavničkom telu Vojvodine.
Čanak, koji je spektakularno, uz sočnu psovku, srušio tablu RTS-a na ulazu u TV Novi Sad (godinu dana posle paljenja centrale ove firme u Beogradu), i pokrajinski ministri iz stranke reformista Mileta Isakova nadglasani su u pokrajinskom izvršnom veću, pa je prvu rundu u ovoj igri samozavaravanja na svim političkim stranama dobio predsednik pokrajinskog izvršnog veća Đorđe Đukić (verovatno po nalogu svoje Demokratske stranke), koji je isposlovao povlačenje rasprave o RTV-u Novi Sad sa dnevnog reda Skupštine Vojvodine (15. oktobra).
Ovim povodom treba podsetiti da je osnivač RTNS-a 1971. godine bila AP Vojvodina. Od svog osnivanja do 1992. godine, dakle punu 21 godinu, RTNS je delovao kao samostalna radiodifuzna organizacija, ravnopravna sa drugim rtv centrima nekadašnje SFRJ. Srpskim zakonom o radio-televiziji, usvojenim krajem 1991.godine, formirano je javno preduzeće Radio-televizija Srbije, a Radio-televizija Novi Sad je postala deo – jedinica tog preduzeća, u čijoj je nadležnosti, kako je Zakonom predviđeno, da priprema i proizvodi radio i TV program za teritoriju APV na srpsko-hrvatskom jeziku i jezicima narodnosti.
Koristeći se nalazima Dragiše Stankovića, koji je posle oktobarskog „oslobođenja RTNS-a“ delegiran iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine da pomogne novom privremenom rukovodstvu ove kuće, možemo primetiti da je Statutom RTS-a i nizom odluka i Pravilnika nadalje narušen položaj RTV-a NS u državnom televizijskom sistemu. Za razliku od Zakona, Statut RTS-a promovisao je funkcionalno povezivanje uz poštovanje programskog, tehničkog i ekonomskog jedinstva. Tako je tim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji RTV NS sveden na operativnu jedinicu RTS-a. Organizaciona struktura RTS-a nije dosledno pratila ni teritorijalni princip utvrđen Zakonom ni funkcionalni princip utvrđen Statutom. RTV BG, RTV Priština i RTV Novi Sad definisani su kao operativne jedinice, koje u svom sastavu imaju programe i redakcije. Tehnika RTV-a NS postala je posebna organizaciona jedinica, sa poslovnim jedinicama Tehnika Radio i Tehnika TV Novi Sad koje odgovaraju rukovodiocu Tehnike RTS-a u Beogradu. Tehnički razvoj, investicije, predajnici i veze koji su teritorijalno locirani u Pokrajini i pripadaju RTV-u NS takođe su organizaciono povezani u jedinstveni sistem RTS-a sa rukovodiocima u Beogradu. Poslovna jedinica EPP RTV NS organizaciono je samostalna jedinica, ali takođe u okviru Marketinga RTS-a. Službe finansija, računovodstva, plana i analize, pravnih, kadrovskih, opštih poslova, informatike, obezbeđenja i voznog parka organizovane su i deluju po istom principu kao i tehnika i marketing.
Danom početka rada Miloševićevog RTS-a, 1. januara 1992. godine, sredstva, prava i obaveze, kao i zaposleno ljudstvo u delovima-jedinicama preuzeo je JP RTS. Sredstva RTS-a su u državnoj svojini. Saglasno Zakonu, delovi preduzeća imaju ograničenu samostalnost u pravnom prometu i poseban obračun rezultata poslovanja. RTS ima jedan žiro-račun, jedan finansijski plan, jedan završni račun. Delovi preduzeća – operativne jedinice – posluju preko podračuna. Praktično, poslovne jedinice ne raspolažu niti samostalno odlučuju ni o delu sredstava koja im pripadaju, već praktično samo distribuiraju sredstva dobijena od RTS-a.
Prema izveštaju o poslovanju, RTS u celini, pa tako i svi delovi preduzeća, u 2000. godini poslovao je sa gubitkom. Prihod RTNS-a u 2000. godini iznosio je 1.422.181.321 dinar, računajući tu i prihod po osnovu revalorizacije kapitala. Poslovni rashodi iznosili su u prošloj godini 3.371.109.370 din. Za vreme NATO bombardovanja uništen je najveći deo imovine RTNS-a, poslovno-proizvodni objekat na Mišeluku i četiri od pet velikih emisionih objekata.
Početkom aprila 2001. godine RTNS je imao 1759 zaposlenih, od toga TVNS nešto preko 900.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
