Odmah posle promocije u Italiji, roba vrhunskog kvaliteta koju čline četiri robne marke stiže u Ateksove prodavnice. To je samo jedan od pluseva nakon promene vlasničke strukture u najvećoj domaćoj tekstilnoj trgovinskoj kući
Tekstilna trgovinska kuća Ateks danas je verovatno najveća domaća firma u ovoj oblasti i jedina je iz nekadašnje grupe velikih koju su činili Beteks, Centrotekstil, Jugoeksport i drugi, a koja i sada uspešno posluje.
Većinski vlasnik Ateksa od 2003. godine jeste italijanska firma Fibest iz San Martin de Luparija, mesta udaljenog oko 30 kilometara od Padove. Fibest ima dugu tradiciju u tekstilnoj industriji, s obzirom na to da je već četiri generacije u vlasništvu iste porodice i da je do sada izrastao u kompaniju koja u matičnom mestu poseduje fabriku površine 32.000 metara kvadratnih i mnoge druge pogone i prodavnice širom Italije. Predstavnici italijanske firme, koja je i u prošlosti sarađivala sa Ateksom, na aukciji održanoj maja 2003. kupili su domaću firmu za oko osam miliona evra, uz obavezu da u roku od tri godine investiraju još pet miliona. Kako kažu u Ateksu, ovaj iznos investicija uveliko je premašen, pošto je italijanska firma uložila više od sedam miliona evra.
PORODICA: Pre dve godine većinski vlasnik je privatizacijom stekao 70 odsto kapitala Ateksa, ali je taj iznos do danas porastao na više od 90 odsto, tako da mali akcionari sada poseduju manje od osam odsto kapitala. „Problem je što naši radnici još ne shvataju šta znači akcionarstvo i šta znači imati akcije“, kaže Persa Minjović, generalni direktor Ateksa. Ona smatra da radnici kod nas akcije prodaju po svaku cenu, samo da bi došli do gotovog novca. „Italijanski vlasnici skoro da nisu bili voljni da kupuju te akcije, jer njihova želja je prevashodno bila da ulažu dalje i da ti ljudi nastave s njima da rade. Oni žele da i naša deca rade u Ateksu, naravno uz uslov da imaju tražene kvalifikacije“, tvrdi Minjović. Da italijanski vlasnici imaju originalan pristup preuzimanju ove domaće firme pokazuje podatak da je nakon privatizacije kompletan menadžment firme ostao nepromenjen. Osim toga, Ateks je pre privatizacije imao 589 zaposlenih u administraciji i prodaji, a danas oko 400. Broj radnika je, prema rečima direktorke Minjović, smanjen isključivo prirodnim odlivom, nasilnog otpuštanja nije bilo, kao ni tehnoloških viškova i sličnih pojava koje obično prate promenu vlasništva u društvenim firmama. Zaposlenima u centrali Ateksa obezbeđena su po dva besplatna pića dnevno, a zajedno sa prodavcima iz prodavnica i robnih kuća imaju ekskluzivno pravo da robu iz Ateksove veleprodaje kupuju na malo i po nižim cenama.
Ateks robu u svojim prodavnicama prodaje pod četiri robne marke, od kojih je svaka usmerena ka jednoj grupi kupaca. Marka Studio It je, prema rečima komercijalnog direktora Gorana Džafića, okrenuta prema modernim menadžerima, odnosno njihovom odevanju na radnom mestu i u slobodno vreme. Spaces je robna marka za mlade između 16 i 25 godina. Robnu marku Moda Mi karakterišu klasičniji modeli, za starije i punije osobe. Pod markom Euro City prodaje se tekstil za domaćinstvo – stolnjaci, unikatne krpe i ostale potrepštine. Prve tri robne marke prodaju se zasebno, u sopstvenim prodavnicama Ateksa, koje su uređene u skladu sa robom koju prodaju i tipom kupaca koje opslužuju. Ambijent, muzika, nameštaj i prateća oprema u, primera radi, prodavnici Spaces znatno se razlikuje od one u Studiju It i prilagođena je mlađim kupcima.
PRODAVNICE: Ateks je nedavno otvorio obnovljeni veleprodajni showroom na površini od nekoliko hiljada kvadrata, na kojem veliki kupci mogu da snabdeju svoje prodavnice najnovijim modelima iz Italije. Pored showrooma, u Ateksu kažu da je u poslednje tri godine obnovljeno više od 28 objekata i da je povećana efikasnost iskorišćenja prodajnog prostora koji firma poseduje. „Kada smo ušli u privatizaciju, imali smo 11.500 kvadrata prodajnog prostora a sada samo 5400. Međutim, taj prostor nismo otuđili, već smo neke neracionalne delove izdvojili i dali ih pod zakup, pojedine lokale smo prodali i za taj novac kupili druge, na povoljnijim lokacijama“, kaže Persa Minjović. Ona navodi da je Ateks pre privatizacije posedovao i robnu kuću koja je prodavala nameštaj i belu tehniku, ali to nije bila osnovna delatnost kompanije pa je taj prostor dat u zakup drugoj firmi. Na upola manjem prodajnom prostoru Ateks danas ostvaruje dva i po puta veći obim prometa. Kako objašnjava Goran Džafić, to je posledica novog pristupa prodaji robe i uređivanju prodavnica. „Svi objekti sada imaju vrhunsku opremu po najvišim evropskim standardima, koja je uglavnom uvezena iz Italije“, kaže Džafić. On dodaje da je obavljena obuka celokupnog personala, kako u maloprodajnim objektima tako i u komercijalnoj službi kompanije. O aranžiranju robe u izlozima sada brinu aranžeri iz Padove, za koje u upravi kažu da su među najboljima u Italiji. Do pre godinu dana, ovi stručnjaci su u Beograd dolazili svakog meseca i obučavali domaći personal, ali sada za tim više nema potrebe pa dolaze samo dvaput godišnje kako bi pripremili domaće aranžere za predstojeću sezonu. „Svetski trendovi su takvi da u izlozima više nema mnogo robe, ceni se čista i jednostavna forma, a lutke vam daju sugestiju kako treba da izgledate“, navodi Džafić. Ateks sada ima tim merčandajzera i aranžera koji obilaze i uređuju prodavnice, neke i po dva puta nedeljno. U Ateksu smatraju da je za izlog korisnije da se uredi tako da zainteresuje kupca da uđe i detaljnije pogleda šta je ponuđeno nego da se „pretrpa“ svim mogućima artiklima kao što se radilo u prošlosti u prodavnicama u društvenom vlasništvu. Džafić kaže da svaki potrošač ima neku „svoju boju“ koju svesno ili nesvesno traži kada dođe u prodavnicu. Zahvaljujući tom saznanju, roba se u prodavnici raspoređuje i slaže po gami boja, tako da kupac može da nađe garderobu u sličnim bojama na jednom mestu. „Naši izlozi su osvetljeni najmodernijim lampama a stakla imaju posebne karakteristike koje sprečavaju prelamanje svetlosti. Veoma je važno da boja bude takva kakva jeste uveče, pošto svetlost često daje lažnu predstavu o boji“, kaže on.
U Ateksu veruju da na domaćem tržištu skoro da nemaju premca, pošto više praktično ne postoje velike trgovačke kuće kao što su bili Beteks, Jugoeksport, Srbijateks i drugi. Oni tvrde da pojavom konkurencije u vidu Zare, Manga i sličnih svetskih brendova njihov promet nije ugrožen, niti će biti u budućnosti. „Naša velika prednost jeste to što robu iz Italije dobijamo jednom ili dva puta nedeljno tako da smo uvek u toku sa najnovijim modnim trendovima Italije“, kaže komercijalni direktor. On dodaje da je Ateks u međuvremenu otvorio outlet prodavnice gde se roba koja je desortirana (više nema sve veličine) ili više nije u modnoj žiži prodaje sa popustom između 50 i 60 odsto. „Ako imate tu sreću da, na primer, nosite konfekcijski broj 48, u našim outlet radnjama možete da kupite italijansko odelo od najkvalitetnije vune za oko 5000 dinara“, tvrdi Džafić.
Organizacija prodaje u Ateksovim prodavnicama je koncipirana na, za naše uslove, neobičan način. Pošto poslovođe i zaposleni imaju veliku samostalnost i uticaj na ponudu prodavnice, sami biraju oko 80 odsto robe koja će se prodavati u njima. Poslovođe dolaze u Ateksovu veleprodaju gde se postavljaju skoro kao eksterni kupci, pa sami biraju robu, veličine i boje. Dobrim izborom artikala, veličina i boja oni mogu da utiču na povećanje obima prodaje, od kojeg najviše zavisi njihova zarada na kraju meseca. „Oni ipak moraju da se usmeravaju prema tipu prodavnice (Studio It, Spaces, Moda Mi), jer ne mogu da prodaju svašta i da uzimaju svu robu“, dopunjuje Goran Džafić priču o ovom radnom sistemu. U Ateksu tvrde da, zahvaljujući ovakvoj organizaciji, sposobnije poslovođe i prodavci mogu da zarade i više od samog menadžmenta firme. „Ono što je pre bilo nezamislivo a što se danas dešava jeste da me zovu iz pojedinih prodavnica i pitaju da li mogu da rade i nedeljom“, dodaje Persa Minjović.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
