Odmah posle promocije u Italiji, roba vrhunskog kvaliteta koju čline četiri robne marke stiže u Ateksove prodavnice. To je samo jedan od pluseva nakon promene vlasničke strukture u najvećoj domaćoj tekstilnoj trgovinskoj kući
Tekstilna trgovinska kuća Ateks danas je verovatno najveća domaća firma u ovoj oblasti i jedina je iz nekadašnje grupe velikih koju su činili Beteks, Centrotekstil, Jugoeksport i drugi, a koja i sada uspešno posluje.
Većinski vlasnik Ateksa od 2003. godine jeste italijanska firma Fibest iz San Martin de Luparija, mesta udaljenog oko 30 kilometara od Padove. Fibest ima dugu tradiciju u tekstilnoj industriji, s obzirom na to da je već četiri generacije u vlasništvu iste porodice i da je do sada izrastao u kompaniju koja u matičnom mestu poseduje fabriku površine 32.000 metara kvadratnih i mnoge druge pogone i prodavnice širom Italije. Predstavnici italijanske firme, koja je i u prošlosti sarađivala sa Ateksom, na aukciji održanoj maja 2003. kupili su domaću firmu za oko osam miliona evra, uz obavezu da u roku od tri godine investiraju još pet miliona. Kako kažu u Ateksu, ovaj iznos investicija uveliko je premašen, pošto je italijanska firma uložila više od sedam miliona evra.
PORODICA: Pre dve godine većinski vlasnik je privatizacijom stekao 70 odsto kapitala Ateksa, ali je taj iznos do danas porastao na više od 90 odsto, tako da mali akcionari sada poseduju manje od osam odsto kapitala. „Problem je što naši radnici još ne shvataju šta znači akcionarstvo i šta znači imati akcije“, kaže Persa Minjović, generalni direktor Ateksa. Ona smatra da radnici kod nas akcije prodaju po svaku cenu, samo da bi došli do gotovog novca. „Italijanski vlasnici skoro da nisu bili voljni da kupuju te akcije, jer njihova želja je prevashodno bila da ulažu dalje i da ti ljudi nastave s njima da rade. Oni žele da i naša deca rade u Ateksu, naravno uz uslov da imaju tražene kvalifikacije“, tvrdi Minjović. Da italijanski vlasnici imaju originalan pristup preuzimanju ove domaće firme pokazuje podatak da je nakon privatizacije kompletan menadžment firme ostao nepromenjen. Osim toga, Ateks je pre privatizacije imao 589 zaposlenih u administraciji i prodaji, a danas oko 400. Broj radnika je, prema rečima direktorke Minjović, smanjen isključivo prirodnim odlivom, nasilnog otpuštanja nije bilo, kao ni tehnoloških viškova i sličnih pojava koje obično prate promenu vlasništva u društvenim firmama. Zaposlenima u centrali Ateksa obezbeđena su po dva besplatna pića dnevno, a zajedno sa prodavcima iz prodavnica i robnih kuća imaju ekskluzivno pravo da robu iz Ateksove veleprodaje kupuju na malo i po nižim cenama.
Ateks robu u svojim prodavnicama prodaje pod četiri robne marke, od kojih je svaka usmerena ka jednoj grupi kupaca. Marka Studio It je, prema rečima komercijalnog direktora Gorana Džafića, okrenuta prema modernim menadžerima, odnosno njihovom odevanju na radnom mestu i u slobodno vreme. Spaces je robna marka za mlade između 16 i 25 godina. Robnu marku Moda Mi karakterišu klasičniji modeli, za starije i punije osobe. Pod markom Euro City prodaje se tekstil za domaćinstvo – stolnjaci, unikatne krpe i ostale potrepštine. Prve tri robne marke prodaju se zasebno, u sopstvenim prodavnicama Ateksa, koje su uređene u skladu sa robom koju prodaju i tipom kupaca koje opslužuju. Ambijent, muzika, nameštaj i prateća oprema u, primera radi, prodavnici Spaces znatno se razlikuje od one u Studiju It i prilagođena je mlađim kupcima.
PRODAVNICE: Ateks je nedavno otvorio obnovljeni veleprodajni showroom na površini od nekoliko hiljada kvadrata, na kojem veliki kupci mogu da snabdeju svoje prodavnice najnovijim modelima iz Italije. Pored showrooma, u Ateksu kažu da je u poslednje tri godine obnovljeno više od 28 objekata i da je povećana efikasnost iskorišćenja prodajnog prostora koji firma poseduje. „Kada smo ušli u privatizaciju, imali smo 11.500 kvadrata prodajnog prostora a sada samo 5400. Međutim, taj prostor nismo otuđili, već smo neke neracionalne delove izdvojili i dali ih pod zakup, pojedine lokale smo prodali i za taj novac kupili druge, na povoljnijim lokacijama“, kaže Persa Minjović. Ona navodi da je Ateks pre privatizacije posedovao i robnu kuću koja je prodavala nameštaj i belu tehniku, ali to nije bila osnovna delatnost kompanije pa je taj prostor dat u zakup drugoj firmi. Na upola manjem prodajnom prostoru Ateks danas ostvaruje dva i po puta veći obim prometa. Kako objašnjava Goran Džafić, to je posledica novog pristupa prodaji robe i uređivanju prodavnica. „Svi objekti sada imaju vrhunsku opremu po najvišim evropskim standardima, koja je uglavnom uvezena iz Italije“, kaže Džafić. On dodaje da je obavljena obuka celokupnog personala, kako u maloprodajnim objektima tako i u komercijalnoj službi kompanije. O aranžiranju robe u izlozima sada brinu aranžeri iz Padove, za koje u upravi kažu da su među najboljima u Italiji. Do pre godinu dana, ovi stručnjaci su u Beograd dolazili svakog meseca i obučavali domaći personal, ali sada za tim više nema potrebe pa dolaze samo dvaput godišnje kako bi pripremili domaće aranžere za predstojeću sezonu. „Svetski trendovi su takvi da u izlozima više nema mnogo robe, ceni se čista i jednostavna forma, a lutke vam daju sugestiju kako treba da izgledate“, navodi Džafić. Ateks sada ima tim merčandajzera i aranžera koji obilaze i uređuju prodavnice, neke i po dva puta nedeljno. U Ateksu smatraju da je za izlog korisnije da se uredi tako da zainteresuje kupca da uđe i detaljnije pogleda šta je ponuđeno nego da se „pretrpa“ svim mogućima artiklima kao što se radilo u prošlosti u prodavnicama u društvenom vlasništvu. Džafić kaže da svaki potrošač ima neku „svoju boju“ koju svesno ili nesvesno traži kada dođe u prodavnicu. Zahvaljujući tom saznanju, roba se u prodavnici raspoređuje i slaže po gami boja, tako da kupac može da nađe garderobu u sličnim bojama na jednom mestu. „Naši izlozi su osvetljeni najmodernijim lampama a stakla imaju posebne karakteristike koje sprečavaju prelamanje svetlosti. Veoma je važno da boja bude takva kakva jeste uveče, pošto svetlost često daje lažnu predstavu o boji“, kaže on.
U Ateksu veruju da na domaćem tržištu skoro da nemaju premca, pošto više praktično ne postoje velike trgovačke kuće kao što su bili Beteks, Jugoeksport, Srbijateks i drugi. Oni tvrde da pojavom konkurencije u vidu Zare, Manga i sličnih svetskih brendova njihov promet nije ugrožen, niti će biti u budućnosti. „Naša velika prednost jeste to što robu iz Italije dobijamo jednom ili dva puta nedeljno tako da smo uvek u toku sa najnovijim modnim trendovima Italije“, kaže komercijalni direktor. On dodaje da je Ateks u međuvremenu otvorio outlet prodavnice gde se roba koja je desortirana (više nema sve veličine) ili više nije u modnoj žiži prodaje sa popustom između 50 i 60 odsto. „Ako imate tu sreću da, na primer, nosite konfekcijski broj 48, u našim outlet radnjama možete da kupite italijansko odelo od najkvalitetnije vune za oko 5000 dinara“, tvrdi Džafić.
Organizacija prodaje u Ateksovim prodavnicama je koncipirana na, za naše uslove, neobičan način. Pošto poslovođe i zaposleni imaju veliku samostalnost i uticaj na ponudu prodavnice, sami biraju oko 80 odsto robe koja će se prodavati u njima. Poslovođe dolaze u Ateksovu veleprodaju gde se postavljaju skoro kao eksterni kupci, pa sami biraju robu, veličine i boje. Dobrim izborom artikala, veličina i boja oni mogu da utiču na povećanje obima prodaje, od kojeg najviše zavisi njihova zarada na kraju meseca. „Oni ipak moraju da se usmeravaju prema tipu prodavnice (Studio It, Spaces, Moda Mi), jer ne mogu da prodaju svašta i da uzimaju svu robu“, dopunjuje Goran Džafić priču o ovom radnom sistemu. U Ateksu tvrde da, zahvaljujući ovakvoj organizaciji, sposobnije poslovođe i prodavci mogu da zarade i više od samog menadžmenta firme. „Ono što je pre bilo nezamislivo a što se danas dešava jeste da me zovu iz pojedinih prodavnica i pitaju da li mogu da rade i nedeljom“, dodaje Persa Minjović.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
