Najveći uvoznik morske ribe u Srbiji počeo je da pakuje konzerve pod svojim imenom, a najveći proizvođač pastrmke u Republici Srpskoj poneo je epitet najboljeg u Evropi. Te dve firme vode brat i sestra
Na minulom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu firme poslovnog sistema Tropic iz Beograda i Banjaluke dobile su dve medalje: zlatnu za dimljenu pastrmku i srebrnu za konzervu tunjevine Skip Jack. Kuriozitet ove sajamske priče jeste da da je ovako pripremljena riba dobila nagradu u okviru mesne industrije, jer ribarstvo nema dovoljno firmi da bi se takmičilo u posebnoj kategoriji. Zanimljivo je da su nagrade pripale bratu i sestri sa dve strane Drine. Za dimljenu pastrmku Mirku Risoviću, vlasniku ribnjaka pastrmke i šarana i megamarketa u Republici Srpskoj, a za konzervu tunjevine Miri Risović-Domazet, vlasnici uvozno-izvoznog preduzeća i pogona za preradu ribe u Beogradu.
Njihova uspešna poslovna priča počela je 1986. u Banjaluci, kada su posle završenih fakulteta i stabilnih radnih mesta odlučili da otvore radnju za veleprodaju tropskog voća. Otud i naziv kompanije – Tropic. Posle rata u Bosni Mirko je počeo da širi ribnjake u blizini Banjaluke, a Mira se specijalizovala za uvoz i preradu morske ribe. Danas je Tropic ribarstvo najveći proizvođač pastrmke na prostorima bivše Jugoslavije, oko hiljadu tona godišnje. Mirku pripada i šaranski ribnjak Sanićani, stara firma iz 1903. kojoj nije želeo da promeni ime. Tu uzgaja oko 2000 tona šarana godišnje. Vlasnik je i Tropic centra, lanca od osam megamarketa, ukupne površine oko 50.000 kvadrata, a planira da ga proširi sa još sedam objekata da bi pokrio celu teritoriju Republike Srpske. U njegovim ribnjacima radi oko 200 ljudi a u megamarketima ima oko 700 zaposlenih. Mira je vlasnica dve firme u Beogradu, uvozno-izvozne Tropic Trade i Tropic ribarstvo koje poseduje i četiri ribarnice a uz svaku je grill fish, što je umnogome povećalo potražnju za ovom vrstom hrane. Ima ukupno 61 zaposlenog.
„Imali smo ambiciju da napravimo markete u Beogradu, ali smo izračunali da bi, uz toliko trgovinskih lanaca ovde, to bilo preinvestiranje, pa smo odustali. Ipak smo broj jedan u distribuciji sveže i zaleđene ribe u Srbiji i Republici Srpskoj“, kaže za „Vreme“ vlasnica Tropic Trada. Ovaj poslovni sistem na srpskom tržištu proda oko 2500 tona zaleđene ribe i oko 1300 tona sveže pastrmke, šarana, somovine, smuđa, tolstolobika i morske ribe. Najveći je snabdevač trgovinskih lanaca u Srbiji. Ipak, jedna ideja je ostala neostvarena. Kaže: „Silno sam želela da centralno mesto u marketima u Republici Srpskoj drže srbijanski proizvodi, ali gube trku u utakmici sa hrvatskim i slovenačkim proizvođačima koji su vrlo agresivni sa reklamama, promocijama, kampanjom. Naše firme se ponašaju inertno, dovezu robu u predstavništvo i tu se završava priča. Nadam se da će se privatizacijom preduzeća to stanje popraviti.“
SPECIJALITETI: Vlasnica Tropic Tradea uvozi oko 2500 tona zaleđene ribe, direktno od izlovljača u Argentini, Čileu, Americi, Kanadi, Norveškoj, Poljskoj, Kini i Španiji. Ajkula se doprema cela (bez glave i očišćena od utrobe) pa se u beogradskom pogonu seče u šnicle i pakuje. Vlasnica firme kaže da je obrada standardna, kao svugde u svetu, ali kad plasira nešto novo na tržištu obavezno priloži dva-tri recepta za pripremu ribe. Na tržištu je naročito dobro primljen morski pas (uvozi ga jedino Tropic), jer ima samo centralnu kost i jednostavno se priprema, a može se naći u gotovo svim lancima marketa u Srbiji. U komadu stiže i losos pa se ovde seče na kotlete. „Najnovije što smo uvezli je tuna lois (leđa žutorepe tune), meso bez kostiju koje kad se ispeče po ukusu podseća na teletinu. Postala je hit u restoranima“, ističe Mira Risović-Domazet. Tropic plasira šarana iz RS uglavnom živog i isečenog na kotlete, ali sve češće i dimljenog. Bosanska firma proizvodi i ovde veoma cenjen specijalitet – pljeskavice od pastrmke, obične i malo ljuće, sa čilijem. Beogradska firma uvozi panirani oslić i lignje i zamrznutu skušu, škarpinu, papalinu sardelu itd. Mira Risović-Domazet kaže da se naročito dobro prodaju fileti i medaljoni od oslića. Sada uvozi mešavinu morskih plodova ali, kako kaže, namerava da kupuje svaki pojedinačno, jer restorani traže kvalitetniju robu nego što su sadašnje mešavine. Firma uvozi i razne riblje konzerve i paštete, koje nisu njen brend, kao i maslinke i maslinovo ulje.
VELIKI PLANOVI: „Morska riba i ostala roba stiže nam isključivo brodovima, pa iako je prevoz za godinu dana dvostruko poskupeo, još je relativno jeftin. Kontejneri stižu do Luke Bar, ali ih ponekad preuzimamo u evropskim lukama, što je skuplje, ali to radimo kad nam se žuri, recimo u vreme posta“, objašnjava sagovornica „Vremena“. Njena firma ima sedam vozila hladnjača raznih veličina samo za unutrašnji promet, dok firme u Banjaluci i Saničanima imaju šest vozila za živu ribu, sa po 12 bazena. „Tako zajedničkim snagama uspevamo da održimo promet u obe republike i da robu isporučujemo u dogovorenim rokovima“, navodi Mira Risović-Domazet. Ona najavljuje veliku investiciju u Batajnici: prerađivački pogon na oko 1500 kvadrata i hladnjaču kapaciteta hiljadu tona, sa bazenima za svežu ribu. „Kad to izgradimo, pravićemo riblju paštetu pod svojim brendom, nije isključeno da ćemo restoranima isporučivati sveže pljeskavice, a i paniranje oslića i lignji doći će na red, kao i pakovanje maslinovog ulja.“ Za taj posao, naročito za pravljenje paštete, angažovala je najbolje domaće stručnjake.
„Kao firma rastemo iz godine u godinu. Novac za sve investicije izdvojio je Tropic Trade, ali ako se budemo odlučili za veliku proizvodnju verovatno će brat biti suinvestitor.“ Za brata kaže da sve čini da održi i podigne kvalitet proizvoda, što je rezultiralo i Velikom zlatnom nagradom u Parizu 2001. za pastrmku. Drugim rečima, kalifornijska pastrmka koju proizvodi nosi epitet najkvalitetnije u Evropi.
Na Tajlandu, najvećem prerađivaču tunjevine na svetu, Tropic Trade je među petnaestak firmi-kandidata za partnera izabrao jednu, zadao joj recepture i po njima se, a pod brendom Tropic, tamo pakuju konzerve. „Bonito tunjevina je najviše prisutna na tržištu, ali hteli smo više, standard kvaliteta kakav Tajland pravi za Evropu i SAD“, kaže Mira Risović-Domazet. Između dve vrste tunjevine svetskog kvaliteta, odlučila se za Skip Jack i ta konzerva tune je dobila srebrnu medalju na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. „Ipak nisam zadovoljna samo sa jednim partnerom na Tajlandu i verovatno ću pokušati da uspostavim saradnju sa proizvođačem sa Filipina ili iz Kambodže.“ Vlasnica Tropica najavljuje i konzervu sardine pod svojim brend imenom i nada se da će stići do sledećeg posta, verovatno iz Venecuele, mada je u igri i proizvođač iz Maroka.
(Slika – SREBRNA MEDALJA: Tuna Skip Jack)
Izuzetan kvalitet pastrmke iz Banjaluke Mira Risović-Domazet objašnjava kvalitetnom vodom u ribnjacima koja stiže sa izvora, kao i pravilnom ishranom. „Kalifornijsku pastrmku uzrasta oko 250 grama počinjemo da hranimo mlevenim račićima tako da dobija specifičan ukus i crvenu boju. Prodajemo je živu, zatim u kotletima i kao dimljeni filet lososove pastrmke. Mirko proizvodi oko 50 tona dimljene pastrmke, što za sada zadovoljava potrebe obe republike.“ Ona najavljuje da će sistem Tropic uskoro dobiti izvozni broj od Evropske komisije u Briselu i da će proizvodnja postati mala u odnosu na potrebe zapadnog tržišta. Jedan kupac je nedavno tražio kompletnu proizvodnju dimljene pastrmke.
(Slika – ZLATNA MEDALJA: Dimljena losos pastrmka)
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
