Referendumska atmosfera u beogradskoj senci

U Novom Sadu se ostvario san mnogih opozicionara, analitičara, društvenomrežnih trudbenika i antirežimski nastrojenih građana: celokupna ili bezmalo celokupna opozicija izlazi na jednoj listi na lokalne izbore koji će se održati za koji dan, tačnije 2. juna. Kani se stvoriti tzv. referendumska atmosfera, koja je, kako mnogi kažu, neophodna da se sruši maligna autoritarna vlast, ogrezla u korupciji i kriminalu, takoreći svemirskoj pljački građana i društvenih resursa. Vlast koja je sve izbore od “pada demokrata” manje-više dobila na izbornim prevarama i drugim marifetlucima.

Podsetimo, naprednjaci su i prvobitno na vlast u Novom Sadu došli postizbornom kupovinom, ucenama i “hapšenjem” odbornika, u čemu su presudnu ulogu imale kriminalne grupe. SNS je 2012. godine, iza zavesa, osvojila upravu nad gradom sa samo 16 odsto osvojenih glasova, u procesu tzv. upodobljavanja lokalnih vlasti – republičkoj. Zajednički opozicioni nastup, tvrdi se, može odneti pobedu i nad naprednjačkim izbornim “inženjeringom”. Ne mogu oni toliko nakrasti koliko im treba, kažu nam neki opozicioni aktivisti pozivajući se na raspoloženje Novosađana, koji su fakat besni na vlast koja je za 12-godišnjeg vakta uspela da bukvalno sprži nekada lep i udoban grad. Strah je sve manji, vele.

Lokalni opozicioni prvaci su pratili i u skladu sa njima se ponašali – istraživanja koja kazuju da naprednjačka vlast u glavnom gradu Vojvodine može biti srušena ili ozbiljno poljuljana ukoliko antirežimske stranke zajednički deluju apstrahujući razlike. Procenuje se da će biti ostvaren tzv. sinergetski efekat, kao i da će se tako sprečiti da neki opozicioni glasovi ostanu ispod cenzusa. Smatra se, je li, da će građani, u borbi za opšte dobro, začepiti noseve, pa će čak i zadrti levičari i antinacionalisti glasati za listu na kojoj se nalaze desne i nacionalističke stranke, i obrnuto. Bar većina njih. Ipak su u pitanju “komunalne teme”. Oprostiće pojedinim strankama i pojedincima čak i što su ih nekad ranije “tukli”.

Elem, opozicionu novosadsku kolonu činiće 12 opozicionih stranaka i pokreta: Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Demokratska stranka, Stranka centar Srce, Građanski pokret Bravo, Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana, Pokret obnove Kraljevine Srbije, Nova Demokratska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Ekološki ustanak i Pokret za Preokret. Nedostaje stranka Zajedno, koja je imala veoma aktivan gradski odbor a koji je centralno raspušten nakon što je najavio da će izaći na izbore. Stoga se nije mogla pojaviti kao politički subjekt u koloni (falio joj pečat), ali će se neki od njenih aktivista pojaviti na zajedničkoj listi, na kvoti jednog od potpisnika koalicionog dogovora koji je obelodanjen u utorak, tačnije PSG-a.

BEZ POSTIZBORNE SARADNJE SA SNS–OM?

U opozicionom sporazumu stoji da će se koalicija zvati “Udruženi za slobodan Novi Sad” i da su svi saglasni da će zaustaviti “investitorski urbanizam” i građanima predstaviti ideje kako da se “grad razvija u skladu sa potrebama građana”, a ne novopečenih bogatuna okupljenih oko vlasti. U sporazumu se svi potpisnici obavezuju da nakon izbora neće sarađivati sa SNS-om, ali se mora reći da to možda može biti upitno efikasno. Na listi se nalaze i neki subjekti (poput Lige socijaldemokrata Vojvodine ili delova Nade) koji su, manje ili više dugo, učestvovali u razaračkoj naprednjačkoj gradskoj vlasti. LSV-u je jedina šansa da opstane kao partija bila da se nađe na opozicionoj listi, pošto ju je kolaboracija sa naprednjacima mnogo koštala, te je doživela višestruki fijasko u nekoliko izbornih tura. Na pokrajinskim, recimo, nije prešla cenzus. Neki, međutim, ne isključuju mogućnost da ova klijentistička stranka, i pored svega, može ponovo napraviti dil sa naprednjacima posle izbora. No, videćemo. Procenjeno je da Liginih 2-3 hiljade glasova mogu biti presudni.

Na izborima će se pojaviti i neke grupa građana za koje se, čini se – opravdano, pretpostavlja da su naprednjački produkt, čiji je cilj da unesu konfuziju i odvuku na stranu ili ispod cenzusa deo opozicionih listića. Tu je, recimo, “vlaška” stranka, naslednica NOPO-a (Nijedan od ponuđenih odgovora), koja je na prethodnim lokalnim izborima (2020) uspela da probije manjinski cenzus i koja je bila neformalni deo gradske vlasti. Ime joj je Istina – Adaviera (ako niste znali, “istina” se na vlaškom kaže “adaviera”). Tu je i grupacija Sasvim druga priča, koja 2020. godine nije ušla u lokalni parlament, a koju su predvodili kontroverzni biznismen Zoran Šćepanović, sadašnji direktor RTV-a Goran Karadžić i bivši aktivista Otpora Vladimir Pavlov. Oni su, smatra se, (bili) bliski i sa naprednjacima i sa LSV-om. Na ovogodišnjoj listi nema njihovih imena već uglavnom osoba koje su nepoznate javnosti, pa se ne zna da li i u kojoj meri pomenuti i dalje upravljaju ovim “projektom”. Tu je i Ruska stranka. Zajedničko ovim grupacijama je da su veoma brzo, “pod okriljem noći”, skupile potpise i predale liste.

Najavljeno je da će na novosadskim izborima sudelovati i pokret Kreni-promeni, kojeg personifikuje beogradski pravnik i aktivista Savo Manojlović. U principu, ne dovodi se u pitanje opozicioni status ove liste, premda ona nije htela ni da čuje da bude deo zajedničke antirežimske predizborne koalicije. Ni u Novom Sadu, kao ni u Beogradu. Ne isključuje se mogućnost da, iako nedovoljno poznata Novosađanima, lista pređe cenzus. Navodno, mogla bi da “otme” i deo opozicionih glasova, i deo glasova lista bliskih vlasti, kao i da animira apstinente. Moraće se, međutim, ovaj pokret jako potruditi ako želi da se nađe u novosadskom parlamentu. A vremena nema mnogo.

KOJE SU PREDNOSTI ZAJEDNIČKOG NASTUPA?

Kako god bilo, veliki je politički uspeh to što je “velika koalicija” sklopljena uprkos dramatičnim razlikama i večno prisutnim sujetama. Tvrdi se da je plejmejker “novosadskog DOS-a” – bivši prvi čovek grada i sadašnji funkcioner Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković. On će za sebe sa ponosom kazati da je učenik Zorana Đinđića, koji je krajem devedesetih uspeo da ujedini “rogove u vreći” kako bi se srušio zloglasni Miloševićev režim. Novaković je i jedan od nosilaca jedinstvene novosadske opozicione liste, pored Vladimira Vrsajkova iz Stranke slobode i pravde. Koalicija je navela da će se o eventualnom kandidatu za gradonačelnika izjasniti tek nakon izbora. Realno je očekivati da će kandidat upravo biti jedan od nosilaca. Vrsajkov, po zanimanju lekar, slabije je poznat novosadskoj javnosti.

Dobra vest je da je opozicija u Novom Sadu apsolutno jedinstvena u bojkotu bojkota. Lokalni odbori SSP-a i stranke Srce odlučili su se za izbornu borbu, za razliku od beogradskih kolega. Njihove centrale su im prepustile odluku. SSP i Srce će na zajedničkoj listi biti značajno zastupljeni. Neki će reći, čak i zastupljeniji nego što to njihov novosadski aktivizam i vidljivost zaslužuju. Ali, to sada zaista nije od ključne važnosti. Veliki problem će biti kratak period za zvaničnu kampanju. Neki će nas tešiti da kampanja opozicije u Novom Sadu traje već godinama, bez pauze. Ipak se čini da se opozicija mnogo više bavila sobom u proteklom periodu nego što je komunicirala sa građanima. Čast izuzecima. Zato valja zasukati rukave i ispraviti u ovih dvadesetak dana ono što su stranke na nacionalnom nivou zeznule. A centrale su krive i zbog gubitka vremena na, praktično, efemerije.

Nikada nećemo sa sigurnošću znati da li će “novosadski DOS” zaista imati puni sinergetski efekat, odnosno da li bi potpisnice sporazuma možda mogle osvojiti više glasova i mandata da su nastupile u dve ili tri kolone. Govorilo se ranije o tome da će jedna kolona biti zeleno-leva (Zajedno, Bravo, PSG i drugi), druga sastavljena od preostalih stranaka “Srbije protiv nasilja”, a treća – okupljena oko koalicije Nada (plus Nestorovićev pokret). Ali, referendumska atmosfera, iskustvo pokazuje, može doneti čak i neočekivano dobre rezultate. Građani znaju da glasovima pozdrave saradnju, mogu iznenada da dignu zadnjicu i izađu na izbore.

Prednost je i to što će na listi biti novih lica, za kojima je u našoj politici vazda otvorena sezona lova. Doduše, nova lica se brzo “iskuliraju”, ali svejedno. Veliki su plus koalicije – mladi ljudi iz aktivističke grupe “Bravo” i novosadskog odbora “Zajedno”, ali i drugi. Objedinjena, opozicija u Novom Sadu može računati i na podršku nekih formalnih i neformalnih grupa koje su do sada svoju agendu uglavnom ispunjavali kritikom ili “previše nacionalističke” ili “previše leve” opozicije.

Razloga za optimizam ima i kada se pogledaju rezultati prethodnih republičkih i pokrajinskih izbora, izbora za savete mesnih zajednica i uspeh bojkota referenduma o ustavnim promenama. U urbanim delovima opozicija ostvaruje zaista impozantne rezultate, sa tendencijom rasta popularnosti. Ili tendencijom rasta naprednjačke nepopularnosti, svejedno. Ostaje još mnogo da se radi na obodima grada. Pitanje je da li će ovih nešto manje od mesec danas biti dovoljno za to. Objedinjena, opozicija će lakše kontrolisati izborni proces, pogotovo u predgrađima gde naprednjaci najviše muljaju.

foto: 021.rs

A KOJI SU IZAZOVI?

Pored nesumnjivo već spremne i dobro organizovane, najnovije naprednjačke krađe izbora – najveći izazov za novosadsku “veliku koaliciju” jesu posledice podela i svađa u opoziciji na nacionalnom nivou. Ova bespotrebna “pizdarija” imaće nesumnjivo efekta i na Novosađane, bez obzira na to što će sve stranke u vojvođanskoj prestonici učestvovati na izborima. Pitanje je da li ima vremena da se ova konfuzija “iščisti”. Pitanje je i da li će centrale nekih stranaka pružiti punu podršku svojim lokalnim odborima. Kao što je pitanje da li će centralni nezavisni mediji adekvatno pratiti odista važe lokalne izbore, ne samo u Novom Sadu dakako.

Sasvim je sigurno da će pojedini društvenomrežni aktivisti – i dosledne antirežimlije i botovi i slobodnomisleći samozaljubljenici – stvarati moralnu paniku i prozivati opoziciju što i u Novom Sadu izlazi na “unapred ukradene izbore”. Beogradska inercija je snažna.

Zaista, šta je to čega ima u Beogradu, a nema u Novom Sadu i drugde, kada je reč o naprednjačkim prevarama? Kamere su zabeležile redove ispred novosadske Policije uprave u kojima novi žitelji navodno čekaju prebivalište u vojvođanskoj prestonici. Ima života i prevara i izvan Beograda, dakle. Tu su, naravno, i opoziciji odranije poznati “fantomi”, i već tradicionalna kupovina glasova, bugarski vozovi, socijalna pomoć koja se permutira u glas za naprednjake… No, možda im sve to neće biti dovoljno, možda su u opozicionim krugovima u pravu. I da će izdejstvovati da bar deo unapred uračunatih naprednjačkih glasova ne bude “realizovan”. Tome će doprineti činjenica da je u redovima vladajuće stranke, po širini i dubini, sve više primetna neposlušnost.

O jednom problemu je već bilo reči. Fakat je da će na listi “novosadskog DOS-a” biti mnogo novih ljudi i političkih pojava, ali biće tu i dosta “dugogodišnjih političkih životinja”. Neki od njih imaju časnu karijeru, a neki baš i ne. Oni poznati po aferama biće sklonjeni sa liste i neće učestvovati u kampanji, ali mnogi građani će znati da su tu, prisutni i da imaju veliki uticaj u izbornom i postizbornom procesu. A s njima Novi Sad baš i nije imao mnogo sreće, naprotiv.

To može biti dobro oružje u rukama SNS-a, a ova stranka je počela da koristi svoju žestoko-primitivno-raspamećujuću artiljeriju udarajući na najslabije karike jedinstvene opozicije. Nadajmo se da će obavešteni građani imati u vidu – zajednički cilj, shvatiti da je prioritet skloniti “ovo” sa grbače. Niko nije savršen!

Možda Novi Sad odista doživi svoj Peti oktobar i postane, kako to opozicija najavljuje, slobodan grad, čak predvodnik slobodnih gradova. Treba se nadati da će zaista u Srbiji posle 2. juna biti nenaprednjačkih gradova i opština. Možda se potom opozicioni Beograđani budu selili iz glavnog grada u “unutrašnjost”. Malo decentralizacije nikad nije zgoreg!