Ako uporedimo podatke sa izbora na kojima su stranke koje su se zalagale za nezavisnost osvojile oko 200.000 glasova i zahteve po kojima za nezavisnost treba da glasa više od 50 odsto upisanih birača, dolazimo do podatka da bi blok secesionista na referendumu trebalo da osvoji oko 20.000–30.000 glasova više nego što je osvojio na poslednjim izborima
I secesionisti i unionisti u Crnoj Gori slavljenički prihvataju i tumače preliminarno mišljenje Venecijanske komisije o referendumu. U Komisiji se čude kako je Nacrt mišljenja procurio u javnost i ne žele da ga komentarišu. Kažu da je to dokument koji nije za javnost, sve dok u petak 16. decembra na plenarnoj sednici Venecijanske komisije ne bude usvojen. Član Venecijanske komisije Tatjana Mišelova je izjavila da je Komisija pripremila nacrt dokumenta o kojem će se raspravljati na plenarnoj sednici 16. i 17. decembra i da je predviđeno da se tokom rasprave mogu podnositi amandmani.
Informacija o dokumentu Venecijanske komisije, u kojem se daje mišljenje o održavanju referenduma u Crnoj Gori, u toj republici različito se tumači kako u krugu vlasti tako i u redovima opozicije.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović rekao je da je Komisija ukazala na to da je stvar vlasti i opozicije da se dogovore o većini potrebnoj za referendumsku odluku. „Venecijanska komisija donela je odluku, u skladu sa svojim ugledom i dignitetom, i potvrdila da je naš zakon o referendumu u skladu sa standardima međunarodne zajednice. Formalna većina za prihvatanje referendumske odluke morala bi da bude stvar dogovora vlasti i opozicije.“ Vujanović je dodao da očekuje dijalog sa opozicijom.
Iz opozicionog SNP-a kažu da će na plenarnoj sednici Venecijanske komisije objasniti da pravo na izjašnjavanje na crnogorskom referendumu moraju da imaju i državljani Crne Gore koji žive u Srbiji. Srđa Božović, potpredsednik SNP-a, ocenio je, povodom različitih tumačenja „kvalifikovane većine“, da je neophodna izmena postojećeg Zakona o referendumu. „Pažljivim posmatranjem izveštaja može da se izvuče zaključak da dobra praksa i standardi upućuju da takva većina mora da bude jasna i kvalifikovana. Dakle, najmanje 50 odsto plus jedan od svih upisanih birača.“
Dragan Šoć, funkcioner Narodne stranke, mišljenje Komisije tumači kao „uvažavanje zahteva crnogorske opozicije“.
Srđan Darmanović, zamenik člana Venecijanske komisije, rekao je da nije tačno da je Komisija konstatovala da će odluka o crnogorskoj nezavisnosti biti validna samo ako je donese više od polovine birača upisanih u birački spisak. „Tačno je samo to da je konstatovano da na referendumu glasaju samo građani Crne Gore i da o većini relevantnoj za donošenje odluke o nezavisnosti treba da se dogovore vlast i opozicija.“ On je precizirao da su izvestioci, pozivajući se na dosadašnju referendumsku praksu u raznim zemljama, utvrdili da se Crna Gora ne odvaja od teritorije neke zemlje, već samo utvrđuje svoj državni status.
Crna Gora nije deo Srbije, pa da se iz nje izdvaja“. On je kazao da je Venecijanska komisija jasno navela da ne želi da preporučuje većinu potrebnu za donošenje odluke o promeni državnog statusa i da preporučuje da bi trebalo utvrditi neki procenat biračkog tela koji treba da donese validnu odluku.
Venecijanska komisija pozvala je crnogorsku vlast i opoziciju da se dogovore o neophodnoj većini za odluku o crnogorskoj državnoj nezavisnosti, ocenjući da, u slučajevima samoopredeljenja, dosadašnja praksa podrazumeva da odluka na referendumu bude podržana sa najmanje 50 odsto od ukupno upisanih birača.
Spor i tumačenja odnose se na član 39. izveštaja Venecijanske komisije u kome je navedeno da kao „prvo, referendum o nezavisnosti, promeni državnog statusa i svaka druga, uporediva situacija iziskuje, u najmanju ruku, potreban nivo učešća birača; drugo, odluke o samoopredeljenju su u praksi opšteprihvaćene, jer stiču legitimitet, tako što ih podržava više od polovine registrovanih birača.“
Prema važećem Zakonu o referendumu iz februara 2003. godine, za Odluku o nezavisnosti Crne Gore predviđen je cenzus od 50 odsto, plus jedan glas od ukupnog broja upisanih glasača, a odluku donosi prosta većina, što u konkretnom slučaju znači da može da odluči oko 115.000 građana.
Ovim zakonom predviđeno je da građani sa mestom prebivališta van Republike Crne Gore nemaju pravo glasa.
Komisija zaključuje da uslov iz crnogorskog Zakona o referendumu nije u neskladu sa međunarodnim standardima. Ali, Komisija se usprotivila „svakom predlogu da se jednostavno ukloni uslov da najmanje 50 odsto biračkog tela glasa“. Da bi rezultat referenduma bio ispoštovan, Komisija smatra „da bi se političke snage u Crnoj Gori mogle složiti sa promenom postojećih pravila o predloženom referendumu, ili tako što će odobriti veći procenat učešća, ili tako što će podršku za referendumsku odluku tražiti od definisanog procenta izbornog tela“.
U Crnoj Gori je već održan jedan referendum na kome se odlučivalo o državnom statusu, o tome da li Crna Gora treba da ostane deo Jugoslavije, zajedno sa Srbijom. Bilo je to 1. marta 1992. godine. Na tom referendumu od upisanih 421.459 birača glasalo je 66,04 odsto (278.382). „Za“ je glasalo 266.273 (95,65 odsto), a protiv je bilo 8755 (3,14 odsto).
Po poslednjem istraživanju Centra za demokratiju, urađenom u septembru ove godine, na referendum bi izašlo čak 90 odsto građana Crne Gore. Za nezavisnost bi glasalo 41,6 odsto ispitanika, protiv 34,5 odsto, dok 13,8 odsto njih ne zna kako bi glasalo ili nema stav o državnom statusu Crne Gore.
Ukoliko crnogorska vlast i opozicija postignu dogovor da većina potrebna za validnost odluke na referendumu o državnom statusu Crne Gore iznosi 50 odsto plus jedan od ukupno upisanih birača, za crnogorsku nezavisnost biće potrebno oko 220.000 glasova.
Ako uporedimo podatke sa izbora na kojima su stranke koje su se zalagale za nezavisnost osvojile oko 200.000 glasova i zahteve po kojima za nezavisnost treba da glasa više od 50 odsto upisanih birača, dolazimo do podatka da bi blok secesionista na referendumu trebalo da osvoji oko 20.000–30.000 glasova više nego što je osvojio na poslednjim izborima. (Videti tabelu). Naime, na poslednjim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, u oktobru 2002, od oko 456.000 upisanih birača, za stranke koje se zalažu za nezavisnost glasalo je oko 200.000 ljudi.
Poslednji izbori održani u Crnoj Gori bili su predsednički, kada je pravo glasa imalo 458.399 građana. Prethodno su propala dva kruga predsedničkih izbora, jer je zakonom bio predviđen cenzus za uspeh izbora od 50 odsto plus jedan od ukupno upisanih birača.
Skupština Crne Gore ukinula je potom cenzus od 50 odsto za validnost izbora, pa je u trećem pokušaju, 11. maja 2003. godine, za crnogorskog predsednika izabran Filip Vujanović, koji je osvojio 140.731 glasa. Tada je na birališta izašlo 48,5 odsto glasača.
Venecijanska komisija osnovana je 10. marta 1990. odlukom Komiteta ministara Saveta Evrope (SE), sa glavnim zadatkom da, posle pada Berlinskog zida, pomogne ekskomunističkim državama u pravljenju ustava koji bi bili u skladu sa standardima Zapadne Evrope.
Danas se bavi i specifičnim ustavnim problemima pojedinih zemalja i ustavnim pravom u opštem smislu. Njen pravi naziv je Komisija za demokratiju putem prava i ona nije političko telo SE-a, već nastoji da pravnim instrumentima uspostavi institucije demokratskog sistema.
Sastavljena je od tzv. nezavisnih pravnih eksperata. U ime SCG njen član je Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, inače penzionisani profesor Pravnog fakulteta kome ustavnopravna materija nije specijalnost. Dimitrijevićev zamenik je Srđan Darmanović, direktor Centra za demokratiju i ljudska prava.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
