Ako uporedimo podatke sa izbora na kojima su stranke koje su se zalagale za nezavisnost osvojile oko 200.000 glasova i zahteve po kojima za nezavisnost treba da glasa više od 50 odsto upisanih birača, dolazimo do podatka da bi blok secesionista na referendumu trebalo da osvoji oko 20.000–30.000 glasova više nego što je osvojio na poslednjim izborima
I secesionisti i unionisti u Crnoj Gori slavljenički prihvataju i tumače preliminarno mišljenje Venecijanske komisije o referendumu. U Komisiji se čude kako je Nacrt mišljenja procurio u javnost i ne žele da ga komentarišu. Kažu da je to dokument koji nije za javnost, sve dok u petak 16. decembra na plenarnoj sednici Venecijanske komisije ne bude usvojen. Član Venecijanske komisije Tatjana Mišelova je izjavila da je Komisija pripremila nacrt dokumenta o kojem će se raspravljati na plenarnoj sednici 16. i 17. decembra i da je predviđeno da se tokom rasprave mogu podnositi amandmani.
Informacija o dokumentu Venecijanske komisije, u kojem se daje mišljenje o održavanju referenduma u Crnoj Gori, u toj republici različito se tumači kako u krugu vlasti tako i u redovima opozicije.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović rekao je da je Komisija ukazala na to da je stvar vlasti i opozicije da se dogovore o većini potrebnoj za referendumsku odluku. „Venecijanska komisija donela je odluku, u skladu sa svojim ugledom i dignitetom, i potvrdila da je naš zakon o referendumu u skladu sa standardima međunarodne zajednice. Formalna većina za prihvatanje referendumske odluke morala bi da bude stvar dogovora vlasti i opozicije.“ Vujanović je dodao da očekuje dijalog sa opozicijom.
Iz opozicionog SNP-a kažu da će na plenarnoj sednici Venecijanske komisije objasniti da pravo na izjašnjavanje na crnogorskom referendumu moraju da imaju i državljani Crne Gore koji žive u Srbiji. Srđa Božović, potpredsednik SNP-a, ocenio je, povodom različitih tumačenja „kvalifikovane većine“, da je neophodna izmena postojećeg Zakona o referendumu. „Pažljivim posmatranjem izveštaja može da se izvuče zaključak da dobra praksa i standardi upućuju da takva većina mora da bude jasna i kvalifikovana. Dakle, najmanje 50 odsto plus jedan od svih upisanih birača.“
Dragan Šoć, funkcioner Narodne stranke, mišljenje Komisije tumači kao „uvažavanje zahteva crnogorske opozicije“.
Srđan Darmanović, zamenik člana Venecijanske komisije, rekao je da nije tačno da je Komisija konstatovala da će odluka o crnogorskoj nezavisnosti biti validna samo ako je donese više od polovine birača upisanih u birački spisak. „Tačno je samo to da je konstatovano da na referendumu glasaju samo građani Crne Gore i da o većini relevantnoj za donošenje odluke o nezavisnosti treba da se dogovore vlast i opozicija.“ On je precizirao da su izvestioci, pozivajući se na dosadašnju referendumsku praksu u raznim zemljama, utvrdili da se Crna Gora ne odvaja od teritorije neke zemlje, već samo utvrđuje svoj državni status.
Crna Gora nije deo Srbije, pa da se iz nje izdvaja“. On je kazao da je Venecijanska komisija jasno navela da ne želi da preporučuje većinu potrebnu za donošenje odluke o promeni državnog statusa i da preporučuje da bi trebalo utvrditi neki procenat biračkog tela koji treba da donese validnu odluku.
Venecijanska komisija pozvala je crnogorsku vlast i opoziciju da se dogovore o neophodnoj većini za odluku o crnogorskoj državnoj nezavisnosti, ocenjući da, u slučajevima samoopredeljenja, dosadašnja praksa podrazumeva da odluka na referendumu bude podržana sa najmanje 50 odsto od ukupno upisanih birača.
Spor i tumačenja odnose se na član 39. izveštaja Venecijanske komisije u kome je navedeno da kao „prvo, referendum o nezavisnosti, promeni državnog statusa i svaka druga, uporediva situacija iziskuje, u najmanju ruku, potreban nivo učešća birača; drugo, odluke o samoopredeljenju su u praksi opšteprihvaćene, jer stiču legitimitet, tako što ih podržava više od polovine registrovanih birača.“
Prema važećem Zakonu o referendumu iz februara 2003. godine, za Odluku o nezavisnosti Crne Gore predviđen je cenzus od 50 odsto, plus jedan glas od ukupnog broja upisanih glasača, a odluku donosi prosta većina, što u konkretnom slučaju znači da može da odluči oko 115.000 građana.
Ovim zakonom predviđeno je da građani sa mestom prebivališta van Republike Crne Gore nemaju pravo glasa.
Komisija zaključuje da uslov iz crnogorskog Zakona o referendumu nije u neskladu sa međunarodnim standardima. Ali, Komisija se usprotivila „svakom predlogu da se jednostavno ukloni uslov da najmanje 50 odsto biračkog tela glasa“. Da bi rezultat referenduma bio ispoštovan, Komisija smatra „da bi se političke snage u Crnoj Gori mogle složiti sa promenom postojećih pravila o predloženom referendumu, ili tako što će odobriti veći procenat učešća, ili tako što će podršku za referendumsku odluku tražiti od definisanog procenta izbornog tela“.
U Crnoj Gori je već održan jedan referendum na kome se odlučivalo o državnom statusu, o tome da li Crna Gora treba da ostane deo Jugoslavije, zajedno sa Srbijom. Bilo je to 1. marta 1992. godine. Na tom referendumu od upisanih 421.459 birača glasalo je 66,04 odsto (278.382). „Za“ je glasalo 266.273 (95,65 odsto), a protiv je bilo 8755 (3,14 odsto).
Po poslednjem istraživanju Centra za demokratiju, urađenom u septembru ove godine, na referendum bi izašlo čak 90 odsto građana Crne Gore. Za nezavisnost bi glasalo 41,6 odsto ispitanika, protiv 34,5 odsto, dok 13,8 odsto njih ne zna kako bi glasalo ili nema stav o državnom statusu Crne Gore.
Ukoliko crnogorska vlast i opozicija postignu dogovor da većina potrebna za validnost odluke na referendumu o državnom statusu Crne Gore iznosi 50 odsto plus jedan od ukupno upisanih birača, za crnogorsku nezavisnost biće potrebno oko 220.000 glasova.
Ako uporedimo podatke sa izbora na kojima su stranke koje su se zalagale za nezavisnost osvojile oko 200.000 glasova i zahteve po kojima za nezavisnost treba da glasa više od 50 odsto upisanih birača, dolazimo do podatka da bi blok secesionista na referendumu trebalo da osvoji oko 20.000–30.000 glasova više nego što je osvojio na poslednjim izborima. (Videti tabelu). Naime, na poslednjim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, u oktobru 2002, od oko 456.000 upisanih birača, za stranke koje se zalažu za nezavisnost glasalo je oko 200.000 ljudi.
Poslednji izbori održani u Crnoj Gori bili su predsednički, kada je pravo glasa imalo 458.399 građana. Prethodno su propala dva kruga predsedničkih izbora, jer je zakonom bio predviđen cenzus za uspeh izbora od 50 odsto plus jedan od ukupno upisanih birača.
Skupština Crne Gore ukinula je potom cenzus od 50 odsto za validnost izbora, pa je u trećem pokušaju, 11. maja 2003. godine, za crnogorskog predsednika izabran Filip Vujanović, koji je osvojio 140.731 glasa. Tada je na birališta izašlo 48,5 odsto glasača.
Venecijanska komisija osnovana je 10. marta 1990. odlukom Komiteta ministara Saveta Evrope (SE), sa glavnim zadatkom da, posle pada Berlinskog zida, pomogne ekskomunističkim državama u pravljenju ustava koji bi bili u skladu sa standardima Zapadne Evrope.
Danas se bavi i specifičnim ustavnim problemima pojedinih zemalja i ustavnim pravom u opštem smislu. Njen pravi naziv je Komisija za demokratiju putem prava i ona nije političko telo SE-a, već nastoji da pravnim instrumentima uspostavi institucije demokratskog sistema.
Sastavljena je od tzv. nezavisnih pravnih eksperata. U ime SCG njen član je Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, inače penzionisani profesor Pravnog fakulteta kome ustavnopravna materija nije specijalnost. Dimitrijevićev zamenik je Srđan Darmanović, direktor Centra za demokratiju i ljudska prava.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
