Recesija je stigla

Često povlačim paralele između finansijske krize 2008. godine i tekuće krize usled svetske pandemije koju je izazvao virus kovid-19. Uprkos tome što sam u ranijim navratima pisao da su određene lekcije naučene iz prethodne krize, s obzirom na to da su banke spremno dočekale nalet ekonomskog stresa sa visokim stepenom likvidnosti, recesija nije samo u najavi, već je i zvanično potvrđena. Predviđa se pad bruto nacionalnog dohotka od 8,7 odsto za 2020. godinu za Evropsku uniju kao celinu, dok dostiže skoro celih deset odsto kada je reč o ekonomiji Ujedinjenog Kraljevstva.

TEMELJNE PROMENE

„Ostrvska ekonomija“ oseća pritisak sa svih strana. Nedavno je služba za statistiku Velike Britanije navela da su oscilacije na polju cena nekretnina takvih razmera da je zabeležen najveći pad u proteklih 11 godina. Gotovo je izvesno da će sektor nekretnina proći kroz značajnu korekciju cena, pogotovo kada je reč o megapolisima. Iako mnogi sa nestrpljenjem očekuju povratak na radna mesta nakon šestomesečne pauze, dokazano je da je, uz trenutno stanje tehnološkog razvoja, bilo da smo u najrazvijenijim ili manje razvijenim zemljama, moguće raditi od kuće, a pritom zadržati stalnu povezanost sa svojim rukovodstvom, kolegama i klijentima.

Prema tome, teško je zamisliti da će se ono što je u zapadnom svetu poznato pod terminom commuting ikada više vratiti na isti nivo kao pre pandemije. Commuting podrazumeva stanovanje van grada zbog zelenih površina ili većeg prostora stanovanja, usled povoljnije cene kvadratnog metra, što se nadoknađuje efikasnim svakodnevnim dvočasovnim prevozom, pretežno vozom ili metroom. Takva promena stila života koju je nametnula pandemija, tokom koje je dokazana efikasnost rada od kuće, negativno će se odraziti ne samo na sektor međugradskog i prigradskog transporta, već i na cenu stambenih objekata u strogom centru grada, kao i na stepen iskorišćenosti kancelarijskog prostora u velikim biznis centrima.

Ovaj fenomen može imati posledice svetskih razmera, o čemu svedoči i primer od pre nekoliko dana, kada se u javnosti pojavila informacija da je rekordnih 13.000 slobodnih stanova na Menhetnu, što predstavlja udvostručeni broj u odnosu na prethodnu godinu, kao i najdramatičniju sliku u poslednjih 14 godina.

ŠTA SE NAUČILO ZBOG KOVIDA

Kako smo se dotakli Menhetna, interesantna paralela, koja povezuje svetsku krizu 2008. godine i tekuću krizu, jesu predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama. Zanimljiv je podatak da je tada dolazeći predsednik Obama nasledio stopu nezaposlenosti od 5,8 odsto, dok predstojećeg predsednika SAD očekuje poražavajuća cifra od 10,2 odsto.

Ukoliko demokratski kandidat Džozef Bajden odnese pobedu na predsedničkim izborima u oktobru, obećava se realizacija ekonomskog plana u iznosu od 700 milijardi dolara, koji se usmeravaju ne samo na domaću proizvodnju, već pre svega na realizaciju lanaca proizvodnje. Glavni argument se zasniva na tome da je kovid-19 „naučio“ američku ekonomiju da iako fabrike mogu ostati u zemlji, pa čak i otvorene za proizvodnju u periodu krize, nema nikakve koristi ukoliko lanac proizvodnje iziskuje „komponente“ koje se proizvode i koje valja dopremiti sa druge strane planete. Tome u prilog ide podatak da blizu 80 odsto aktivnih farmaceutskih sastojaka koji se koriste za proizvodnju lekova u Americi potiče iz Kine.

Da nema kraja izazovima koje posledice pandemije ostavljaju u nasleđe administraciji nakon predsedničkih izbora na jesen, govori i činjenica da su SAD sa Velikom Britanijom vodeće svetske sile kada je reč o stopi smrtnosti usled posledica korona virusa. Velika Britanija sa preko 40.000 preminulih usled posledica virusa je četvrta zemlja po stopi smrtnosti u svetu, posle Brazila, Meksika i Indije.

IZLAZAK BEZ DOGOVORA

Uz sve to, treba da se privede kraju izlazak iz Evropske unije, koji zvanično stupa na snagu nakon 31. decembra 2020. godine. Gotovo neverovatno je da je ostalo samo nekoliko meseci do zvaničnog istupanja iz bloka, a da i dalje veliki broj pitanja ostaje otvoren, pogotovo kada je reč o strukturama trgovinskih sporazuma. Ukoliko ne bude bilateralnog dogovora u okviru izlaska iz EU, nadležnost bi se prebacila na Svetsku trgovinsku organizaciju, a takav princip rukovođenja trgovinskim razmenama podrazumeva uspostavljanje tarifa na prehrambene i poljoprivredne proizvode, kao i dodatni porez na uvoz automobila.

U tekstu „Blagi pesimizam i premeštanja“ („Vreme“ br 1536, 11. jun 2020) dotakli smo se novodefinisanog pojma reshoring kao dolazeće promene u polju svetske privrede, s obzirom na to da podrazumeva potencijalno premeštanje proizvodnje sa prethodno identifikovanih offshore pogodnih destinacija na originalne destinacije, npr. iz Kine u SAD.

Kako nas kriza uči da je neophodno uraditi reviziju globalnog lanca snabdevanja, možda je upravo to prilika koju bi zemlje Centralne i Istočne Evrope mogle iskoristiti kako bi u perspektivi postale reshore centri. Potencijalno strateški potez bio bi „ugostiti“ i razviti proizvodnju koja je od najveće važnosti za čovečanstvo, poput farmaceutske industrije.