Dugogodišnja radikalska vlast u Aranđelovcu, u kojoj su učestvovali i SPS, SPO i NS, prekinuta je nakon što su principijelni socijalisti izašli iz nje. Čerez toga je uveden Privremeni Organ, vanredni lokalni izbori zakazani su za 25. april, i u grad je stigao izborni berićet. Već dva meseca na terenu su stranački aktivisti i prvaci, jerbo je i jopet procenjeno da će izbori u Aranđelovcu odrediti ishod republičkog odmeravanja stranaka. Svakodnevno se krpe rupe, nasipaju putevi, dele šporeti, farmerke, kompjuteri, doktori na terenu besplatno obavljaju ginekološke i druge preglede, onima koji su ostali bez posla obećavaju se krave i ovce, neoženjenima, ima i to, garantuju mlade cure i dobrodržeće raspuštenice…
Grad je i doslovno tapaciran izbornim plakatima, glavna ulica premrežena transparentima i sloganima, stranački aktivisti, na čelu sa koordinatorima, uglavnom u državnoj službi i na pripadajućoj plati, već mesec dana spavaju u hotelima ili svakodnevno stižu državnim i stranačkim džipovima i drugijem prevoznim sredstvima. Nema tog lidera koji nije stig’o u Aranđelovac, takoreći nema ni ministra koji nije doš’o da poveže staž u propalim firmama, ili bar opredeli sredstva za sanaciju hotela, popravku puteva, izgradnju sportskih terena. Sve to veli da je u službenoj poseti i redovnim aktivnostima, te da u kampanju isključivo ide svojim kolima i vikendom, a radnim danom posle 17 sati. Mašala i aferim. Još da se veli da se krenulo i u te završne konvencije, da se autobusima privode članovi i pristalice, da se sa velikih bina, uz pokliče Živela Srbija, poručuje da će jedino oni doneti „lepši i bezbrižniji život i sigurniju budućnost“. Opet mašala i aferim. I još da se veli da se poteglo i za tim pevačima i estradnim umetnicima, Radiša Urošević se već otpev’o Palmi i Dačiću, do izborne ćutnje najavljeni koncerti Bore Čorbe, samo za Koštuničine fanove, te Vesne Zmijanac bez Dečka, koja će se, kako tvrdo najavljeno, otpevati Velji Iliću.
SKINI CIPELE: Dakle, nedelja, 18. april, sedam dana do izbora. Aranđelovac, takoreći dve paralelne i mnogo dugačke ulice. Autobuska stanica, kraj puta, nema zgrade, nikakve infrastrukture, na svakoj banderi plakati SNS Promene. U toj glavnoj ulici, koja izbija na park Bukovičke banje, drveće potkresano, trotoari u baš rupama. Radi pekara, kiosci, kineske radnje, vazda i u nizu prazni’ lokala za izdavanje, svuda izlepljeni plakati, preko ulice razapeti transparenti, ima Promene SNS, Pun pogodak SPS – PUPS – JS – Ivica Dačić, ima LDP Aranđelovac da radi, DSS Za poštenu vlast, DS Na pravom putu, i ima Provereno dobri partije Onog Velje Ilića. Na glavnom trgu u toj glavnoj ulici u akciji Nova Srbija, koja na izbore izlazi zajedno sa Onim udruženjem Naši, do njih u istoj toj akciji – kojom rukovodi i koordinira Jedan što, mo’š misliti, u Upravnom odboru Aerodroma Beograd, te na poslu, mo’š dvaput misliti, u Koordinacionom centru za jug Srbije – aktivisti Demokratske stranke. Provereno dobri dele olovke i upaljače, ovi što Na pravom putu, balone u stranačkim bojama.
Poviše, prema parku, i baš na ulazu u park, raspremili se pripadnici Srpske napredne stranke, doterali „oldtajmer“, pa ga parkirali, istovarili plakate Toma Promene pa se dali u aktivnost i ostali rad. Na drugoj strani ulice ulični prodavci na mušeme razastrli ponudu, razno cveće u saksije, a ima i kineske baterije za deset, japanske za 25 dinara, i ima čarape, rajsferšlusi, gaće u sve veličine. Jedan sa te gaće u sve veličine u ponudi veli, svega mu preko glave, svi nude, svi obećavaju, ceo dan saleću, zovu kući telefonom, ne daju mira, ugnjaviše, pustite me ljudi, veli, sve je naopako, sve je stalo, sve je nula…
Prođemo pored Sportskog Centra „Šumadija“, tu zakazana konvencija socijalista, pristižu autobusi raznih registracija, policija reguliše, pomaže prelazak ulice. Produžimo do obližnjeg Doma omladine, tu konvencija SPO-a. Omanja sala, stotinak ljudi, na izvol’te izborni materijal, slogan Tražimo svoje, a ima i DVD Ministarstva za dijasporu Srbija je naša kuća. Pogledamo, 16 numera muzički’, ima Himna, ima Igrale se delije, ima Marširala kralja Petra garda… Eto Vuka bez kravate i Čotrića sa naočarima, svi ustadoše, svi sedoše. Bi himna, sa male bine i male govornice javi se jedno žensko, Dobrodošli na završnu konvenciju SPO-a, žensko posebno pozdravi predsednika Vuka, javiše se prisutni, Vuk otpozdravi iz sedećeg položaja. Onda predstaviše podmlađeni, osveženi i osnaženi SPO, koji su činili kandidati za odbornike, svi se javiše sa tri prsta, prvi sa liste Radovan Rajko Anić objavi da Bog pomaže ako ima kome da pomogne.
Na malu binu stade Drašković Vuk, izvadi mikrofon, pozva do sebe Anić Rajka rečima, Rajko Aniću dođi ovde. Dođe Rajko Anić ovde, a Vuk mu komandova, Skini sako, skide Rajko Anić sako, Vuk nastavi, Skini kravatu, skinu kravatu Rajko Anić, bi i komanda, Skini cipele, skide Rajko Anić i cipele. Onda se reče Drašković Vuk, Slušaj me, klanjaj mi se, glasaj me, pa ću možda da ti vratim nešto od ovoga što sam ti oteo. Nasta veliki aplauz već dvestotinak ljudi, Vuk nastavi igrokaz, Ja sam ovde predstavnik beogradskog centralizma, a ti si raja, sirotinja srpska, ti si pogaženi Aranđelovac i pogažena Srbija. Bi još ti’ aplauza, Vuk reče šta ‘teo, Bio bih srećan kad bi ovaj grad poslao najvažniju poruku Srbiji, da na ovim izborima grune seme bune protiv dahija u Srbiji i da se pročuje…
Vuk nastavi sa svoje figure, ali bližila se Dačić Palma konvencija, bi vreme za selidbu do obližnje „Šumadije“. Tamo, pred taj Sportski centar, autobusi su još pristizali, policija je još pomagala, eto ti u veliki i sivi džip Mrkonjića, sportski i u crnom, sa gospođu, koja bila sportski i u belom. Ovi iz autobusa, sa Pun pogodak kape i zastave, su usmeravani ka ulazu, prođe i jedna sa dugačkom i većom od suncokreta ružom, začuše se mnogo jake sirene, prođe kolona crni’ džipova i audija u pratnji policije, savi levo i ode na zadnji ulaz za igrače. Unutra, sve raspoređeno i sve na mestu, na tribini sve posedalo sa te zastave i kačketi, dole i na terenu, sposobna i velika bina sa ti reflektori, veliki video zid, stolice za zvanice, od ulaza, sve do bine, špalir Pun pogodak momaka sa stranačkim zastavama.
ČOVEK KOJI NA ČELU: Sve je vrilo, ali se znalo ko šta radi, kamera sa kranom je snimala, muzika je bila adekvatna, dve devojke kraj bine, u crne svila haljine, raspuštene duge kose, sa duge crvene ešarpe, stajale su kako treba, jedan je probno i stalno, vele Dačićev savetnik za međunarodne integracije, protrčav’o kroz onaj špalir zastava, Krkobabić Sin je seo u prvi red skroz levo, na binu je izašao skraćen hor u strogu crnu svilu i kadifu… Jedan ko bez duše stiže do tribine, viknu, Nema više ulaženja, pojača se neka još svečanija muzika, prikupi se onaj špalir, digoše se zastave, iz ćoška hale, a kroz špalir, stupiše dve devojke sa onu haljina ešarpa kombinaciju, a za njima sami Dačić, sami Palma, Krkobabić, žensko Đukić-Dejanović, toga još. Svi aplaudirali, svi mahali, sve to bilo na onaj veliki video zid. Sve to sede u prvi red, po sredini Dačić, najtazije podašišan, s jedne strane najtazije obrijan Palma, s druge Krkobabić Tata, koji je s obe ruke nastavio da maše i da se blago i jedva primetno prema tribini saginjava. Sa bine se javi mešoviti voditeljski par, Krkobabića Tatu okrenuše prema bini, Palma i Dačić u koalicionoj pozi svaki svoje isprepletoše prste. Oni sa bine se javiše, Dobro došli na pobedničku konvenciju koalicije koja garantuje odgovornu i poštenu vlast, a samim tim bolji život za sve građane Aranđelovca…
Onaj skraćeni hor otpeva šta treba, voditelji pozdraviše rukovodstvo na čelu sa predsednikom Dačićem, predsednikom Krkobabićem i predsednikom Palmom. Na binu u koloni i u parovima izađoše kandidati za odbornike, javi se jedan, što prvi na listi, iz SPS-a, Koalicija ulazi u ove izbore da pobedi, ne zarad vlasti, već zarad budućnosti Aranđelovca, obezbedili smo, sve preko Ministarstva za infrastrukturu, 100 miliona za infrastrukturne objekte, obezbedićemo još 200 miliona… Javi se još toga sa bine, jedna reče da će sve biti ko u Jagodini, devojku, što stajaše pred binom, odvedoše na polivanje, žensko raspuštene kose se izdeklemova, Podržavajući SPS mladi podržavaju sebe, i svoj lepši i bezbrižniji život i sigurnu budućnost. Na binu stupi pevač od Palmino Predsedništvo stranke Dragiša Urošević, pa kad se bezžično otpjeva, Ima jedna zemlja staraaa/ Što na nebu ima caraa… Palmin pevač završi sa Živela Srbija, svi viknuše, Živela, najaviše folklor, izađe folklor, jok na binu, nego u parter, to uze zanosi i da se širi baš pred Dačić, Palma, i ostalo u prvom redu.
Na binu ceo i najavljen stade gospodin Dragan Marković Palma, prvo što će da urade kad pobede je rebalans budžeta, a onda, svako dete koje se rodi 200 evra mesečno, svako četvrto dete 200 evra mesečno do punoletstva, da đaci ne plaćaju autobus, kad završe 4. i 8. razred idu u Crnu Goru i Grčku na letovanje… A zašto će pobediti, zato što imaju uspešne ljude, pa viknu, pa pokaza, Sve će biti pre roka, pa prozva, Ustani Mrkonjiću, ustade Mrkonjić, pa nastavi da proziva, a ovi da ustaju, najdemokratskija dama Đukić-Dejanović, predsednik Skupštine Jagodine Stevanović, koji je postig’o rekord svih rekorda, za 25 minuta proš’o 26 tački dnevnog reda, i sve tako do čoveka koji sve to vodi, koji je na čelu, koji je okonč’o štrajk u „Knjazu“, koji sve čini da omogući svakom čoveku da izvadi lična dokumenta, koji posle Borisa Tadića vodi najbolju međunarodnu politiku, koji svake nedelje putuje u drugu zemlju, koji dobija titulu Najevropljanin 2009, kad gospodin Palma viknu Ivica Dačić, Dačić ustade, muzika se pojača do najsvečanijeg, kamere ga zumiraše do najkrupnije, a tribine su se tresle, Ivice, Ivice, a teren je odgovarao, Dačiću, Dačiću…
Palma je silazio sa bine, sve je bilo na taj vrhunac, reporter odluči da izađe iz tog filma, kod zadnjeg ulaza u Halu sportova aktivisti zaduženi za organizaciju izašli uzmu vazduh, policija u uniformama je motrila red i kolonu postrojenih državnih i crnih džipova i „audija“. Reporter opet krene onom Glavnom ulicom, šlep je odvlačio onaj SNS „oldtajmer“, preko Pun pogodak bile su prelepljene SNS plakate, a u toku je bila akcija, neki klinci su preko svega lepili DS Na pravom putu izborne poruke. S druge strane ulice, ko po neki scenario, jedan u crnom kačketu je pokazno skid’o tek izlepljene plakate. Predstavi se, Ivan Ivanović, predsednik Udruženja Naši, veroučitelj u pet osnovni’ škola. Oni su Udruženje za zaštitu srpskih nacionalnih interesa, jedni ih kude, drugi hvale, jeste, imali veliki medijski odjek kad prekinuli tribinu Peščanika u Aranđelovcu, od tada imaju veliki prostor i rejting među nacionalnim organizacijama. Na izbore idu sa Novom Srbijom, odgovara im njihov program, odgovara im i slogan za izbore, Provereno dobri, prolaze sigurno, kad formiraju vlast sa SNS-om uzeće kulturu i sport, tu su najbolji, a i već su se dokazali.
