Anke Holštajn je od 1998. do 2001. radila u ambasadi Savezne Republike Nemačke u Sarajevu. Potom je bila stalna zamenica šefa misije u ambasadi Savezne Republike Nemačke u Moskvi, Tirani i Ljubljani, ambasadorka u Džibutiju i Skoplju. Sada je ambasadorka u Beogradu.
S obzirom na prethodno diplomatsko iskustvo i interesovanje, ne dolazi na nepoznat, “postjugoslovenski” teren, koji često funkcioniše po principu spojenih sudova. Naprotiv. Učestvovala je u međunarodnim mukotrpnim naporima da se prevaziđu ratni raskoli u Bosni i Hercegovini, u Severnoj Makedoniji je pomagala da se prekorače grčke i bugarske prepreke kojima je popločan put Severne Makedonije ka Evropskoj uniji, u Albaniji je učestvovala u reformi pravosudnog sistema, koja je bila osnov za evropske integracije zemlje.
Bila je, pored ostalog, politička savetnica u Evropskoj diplomatskoj službi i u Generalnom direktoratu za spoljne poslove pri Evropskoj komisiji u Briselu, zamenica šefa odseka za odnose Evropske unije sa zemljama istočne Evrope i Balkana pri Saveznom ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu.
Zato smo intervju sa njom započeli bez okolišanja, suštinskim pitanjem.
VREME: Da li je Srbija demokratska zemlja?
HOLŠTAJN: Kao prvo, veoma se radujem što imam priliku da živim i radim u Srbiji, da dodatno unapređujem naše bilateralne odnose i da pratim zemlju na njenom putu ka Evropskoj uniji.
Što se tiče Vašeg pitanja, radila sam poslednje tri i po godine u Rusiji. Tamo su ljudi devedesetih i dvehiljaditih godina imali velike nade da će se zemlja razvijati ka demokratiji. Nažalost, Rusija je danas daleko od tog ideala i sve više se pretvarala u autokratiju.
Srbija, s druge strane, poseduje sve elemente demokratije. Srbija ima ustav, institucije, višepartijski sistem i izabrane narodne poslanike. Ove elemente treba iskoristiti i dalje razvijati u najboljem demokratskom duhu.
Srbija ima raznoliko i aktivno društvo, koje se u demokratskim procesima zalaže za svoje interese i za dobrobit svoje zemlje. Svaka demokratija napreduje zahvaljujući angažovanju svojih građana. Slobodni i pošteni izbori, slobodni mediji, nezavisne i efikasne institucije i zaštita osnovnih prava – to su standardi po kojima se mora meriti svaka demokratija, pa tako i demokratija u Srbiji. U procesu pristupanja EU, od najveće je važnosti da se demokratski standardi poboljšaju i primene u praksi.
Posle decembra 2021. godine Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u procesu pristupanja EU. Kako Nemačka ocenjuje situaciju u Srbiji vezano za vladavinu prava i slobodu medija?
Želimo da Srbija što pre postane članica EU. Međutim, proces pristupanja je postupak zasnovan na rezultatima. Odluka o tome da li će se otvoriti nova poglavlja zavisi kako od tehničkih preduslova, tako i od napretka u “osnovnim pitanjima”, tzv. Fundamentals, pre svega u oblasti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i slobode medija. Srbija je postigla značajan napredak u nekim oblastima, dok je u drugima pak konstatovana stagnacija. Najnoviji izveštaj EU za Srbiju čak je ukazao na nazadovanje u oblasti slobode mišljenja i izražavanja. Zabrinuti smo zbog sve češćih napada i pretnji usmerenih protiv novinara i članova civilnog društva. To se pod hitno mora promeniti.
Nadamo se da će novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) uskoro moći da počne sa radom i da će ta institucija ispuniti svoju važnu ulogu na nezavisan i transparentan način.
Pozdravljamo sva konkretna poboljšanja, kao što je sprovođenje preporuka ODIHR-a ili Venecijanske komisije. Po tom pitanju je Srbija poslednjih meseci pokazala koliko brzo se može postići napredak. Nadamo se da će se ta pozitivna dinamika nastaviti i da će Srbija i dalje aktivno raditi na sprovođenju preporuka ODIHR-a.
Demokratija, vladavina prava i slobodni mediji su sastavni deo puta ka članstvu u EU, bilo da se radi o punopravnom članstvu ili o specifičnim oblastima kao što su jedinstveno tržište ili Šengenski prostor.
Crna Gora se smatra sledećom članicom EU. Albanija, takođe, poprilično napreduje u procesu evropskih integracija. Prepoznajete li uopšte volju aktuelnih vlasti da Srbiju prilagodi EU standardima?
Svaka zemlja će biti ocenjivana na osnovu svojih rezultata i svog napretka. Crna Gora i Albanija su postigle znatan napredak u određenim oblastima. Brzina kojom je to postignuto mogla bi da posluži kao motivacioni podsticaj za sve kandidate za pristupanje EU. Srbija je više puta potvrdila svoj strateški cilj članstva u EU i postavila ambiciozan vremenski okvir.
U poslednjih nekoliko meseci videli smo da se pozitivan razvoj može postići kada postoji politička volja. Reforme koje Srbija sada sprovodi nisu samo ključne za pristupanje EU, već rezultiraju opipljivim boljitkom za građane, kao što su putovanja bez viza i mogućnost transfera unutar SEPA zone.
Međutim, ključno je da zaista postoji politička volja da se potrebne reforme sprovedu odlučno i dosledno. Nemačka kontinuirano podržava Srbiju na ovom putu, prvenstveno kroz instrumente razvojne saradnje, gde je najveći bilateralni donator sa ukupno 2,5 milijardi evra. Nemačka podržava Plan rasta EU i Agendu reformi. Napredak otvara vrata, dok stagnacija ili nazadovanje usporavaju proces. Nadamo se nedvosmislenim, održivim koracima srpske vlasti.
Nije tajna da Beograd neguje bliske prijateljske političke i ekonomske odnose sa Moskvom i Pekingom. Da li je Srbija pouzdan partner Nemačke i EU?
Srbija je važan partner Nemačke i EU: ekonomski i u pogledu regionalne politike, posebno u pogledu stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Činjenica da je Nemačka najveći bilateralni trgovinski partner i investitor Srbije pokazuje da imamo poverenje u zemlju i njen razvoj. Nemačke kompanije zapošljavaju približno 90.000 ljudi u Srbiji.
Istovremeno, Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU od ključnog je značaja. Od zemalja kandidata se očekuje da se postepeno usklade sa ovom politikom. Bliski odnosi sa trećim zemljama su normalni, sve dok ne potkopavaju evropski put i zajedničke vrednosti.
Pouzdanost se pokazuje spremnošću da se podrže zajednički evropski stavovi i da se dosledno sprovodi agenda reformi. Zajedno Evropa ima mnogo jaču pregovaračku poziciju u svetu. Svaka država članica ima koristi od toga, i sadašnje i buduće.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak je ponovio da su NATO članice, među kojima i Nemačka, svojevremeno bombardovale Srbiju kako bi joj otele Kosovo. Koji je Vaš komentar na to?
Stanovništvo Kosova ima pravo da određuje svoju sudbinu. NATO operacija “Saveznička snaga” je, nažalost, bila neophodna da bi se sprečila humanitarna katastrofa na Kosovu. Nakon dugih i intenzivnih diplomatskih napora, to je bilo poslednje sredstvo za zaštitu civilnog stanovništva.
NATO operacija nije bila usmerena protiv civilnih ciljeva. Žalimo za žrtvama ovog sukoba. To je razlog više da danas zajedno radimo na mirnoj budućnosti regiona.
Nemačka i EU pomno prate situaciju na Kosovu. Ostajemo posvećeni dijalogu Beograda i Prištine i održivoj normalizaciji odnosa zasnovanoj na procesu uz posredovanje EU i na već postojećim sporazumima. Obe strane imaju odgovornost da se u dobroj veri angažuju u dijalogu. Očekujemo da obe strane sprovedu dogovore iz Briselskog i Ohridskog sporazuma, a rešavanje napada u Banjskoj je ključno za kredibilitet Srbije.
Moramo pogled da usmerimo u budućnost: sada su važni stabilnost, pomirenje i evropske integracije. Budućnost svih zemalja Zapadnog Balkana jeste u EU.
Kako ocenjujete trenutne političke odnose Nemačke i Srbije?
Odnosi su bliski, prijateljski i u duhu dubokog uzajamnog poštovanja. Politički dijalog je intenzivan i otvoren, a ekonomske veze su izuzetno jake. Nemačka ostaje najveći bilateralni razvojni partner Srbije i podržava Srbiju u oblastima kao što su energetika i ekonomska transformacija, sistem stručnog obrazovanja, dobro upravljanje i socijalna inkluzija.
Nameravamo da dalje produbimo ovo partnerstvo, stvorimo više mogućnosti za susrete i konstruktivnu razmenu i nastavimo da podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU. Mimoilaženje po pojedinim pitanjima ne utiče na fundamentalni interes obe strane za stabilne odnose, usmerene ka budućnosti.
Da li je Nemačka još uvek zainteresovana za litijum iz Srbije?
Nemačka, EU i Srbija imaju strateški interes za sigurno i održivo snabdevanje kritičnim sirovinama za zelenu transformaciju i evropsku industriju, posebno za e-mobilnost. Razmatramo sve opcije za snabdevanje litijumom i drugim kritičnim sirovinama, itekako vodeći računa o ekologiji i protivljenju u delu javnosti. Svaki projekat mora da ispunjava najviše ekološke, socijalne i pravne standarde.
Nemačka može da pruži ekspertizu i da ima savetodavnu funkciju kada je reč o održivosti i transparentnosti. Međutim, odluku o konkretnim građevinskim projektima donosi Srbija. Podržavamo odgovoran pristup u okviru strateškog partnerstva za sirovine između EU i Srbije, zasnovan na pravilima.
