Protojerej-stavrofor Radovan Bigović, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, iznenada je preminuo u četvrtak 31. maja. Bio je jedan od najpoznatijih pravoslavnih teologa današnjice, intelektualac koji se opirao skučenostima sredine i posvećeni sveštenik
Rođen je 1956. u Nikšiću, a Bogosloviju je završio u manastiru Krka. Nakon toga diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu i na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavio se odnosom Crkve i društva, razumejući duh vremena kao i potrebu da Crkva odgovori na pitanja koja današnjica nameće. Bio je jedan od pokretača međureligijskog dijaloga, govoreći da je hrišćanski, i dijalog uopšte u samoj prirodi pravoslavne crkve koji je ujedno i čuva od dva jednako opasna iskušenja: otvorenog relativizma i zatvorenog fanatizma.
Objavio je osam knjiga i oko stotinu članaka, eseja, studija u različitim časopisima u zemlji i inostranstvu. Osnivač je i dugogodišnji predsednik Hrišćanskog kulturnog centra u Beogradu, urednik časopisa „Teološki pogledi“ i Filozofsko-teološke biblioteke Službenog glasnika. U dva mandata bio je dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Bio je član Udruženja književnika Srbije. Dobitnik je više priznanja i jedan je od najzaslužnijih što je Srpska pravoslavna crkva uspela da se vrati u javni život. Poslednjih nekoliko godina nije želeo da se mnogo pojavljuje u medijima, smatrajući da treba dati prostora mladim teolozima.
U jednom intervjuu datom pre godinu dana, na pitanje šta je uticalo na njega da se opredeli za sveštenički poziv, profesor Radovan Bigović je kazao: „U užoj porodici niko nije bio sveštenik. Niko me nije terao i nagovarao na to. Na to me nisu terali ni neki utilitarni razlozi. Svoje sveštenstvo razumem kao nezasluženi dar Crkve i najveće priznanje koje sam mogao da dobijem u životu (…) Suštinu sveštenstva svakodnevno životno otkrivam. To je čudesna služba. To nije profesija.“
Protojerej-stavrofor Radovan Bigović bio je vršilac dužnosti manastira Svetog Arhangela Gavrila u Zemunu gde je okupio veliku zajednicu, učeći vernike da „verovati znači biti za druge“, kao i da je „prava vera slobodna“. U manastir Svetog Arhangela Gavrila rado su dolazili i mnogi koji nisu bili pravoslavni, čak i oni koji nisu ni bili vernici. Okupljajući ih, svedočio je životom ono što je i govorio.
Otac Radovan Bigović sahranjen je u ponedeljak 4. juna na Zemunskom groblju, što je bila njegova želja, iako je Grad Beograd ponudio grobno mesto u Aleji velikana. Bio je oženjen, otac dvoje dece i deda troje unučadi.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
