Kad došli, obećali Nacionalnu mrežu, najsavremeniju opremu, pare za renoviranje, kad izašli iz prostorija, koje vlasništvo grada, samo što nisu odneli zidove, počupali instalacije, isekli radijatore, i štekere i utičnice poneli
Radio Valjevo, osnovan 1967, bio je prestižna medijska kuća, niz nagrada na radijskim festivalima, generacije novinara od integriteta. Ali, već od sredine devedesetih počinju razne muke ove radio-stanice, koja je delila usud prevaziđenosti audio-medija. Prodaja je pokušana nekoliko puta, no ne bilo zainteresovanih. U međuvremenu, većina novinara i tonaca je otišla, što u penziju, što sa otpremninom. Ostalo je desetak zaposlenih, taljigalo se i opstajalo, grad, kao osnivač, finansirao je radio stanicu, tako da je „vukao prava“ postavljanja čelnika kuće. Usled toga u poslednjim desetlećima razni je kadar bio direktor. Poslednji u tom nizu bio gospodin Predrag Obućina, čovek za koga vele da od novinarskog iskustva im’o savladanu radnju „menjanja ploča“ u muzičkom programu. Gospodin Obućina čak, kao ekspert, postavljen za predsednika Komisije Agencije za privatizaciju.
SVE JASNO: Gospodin Obućina je bio direktor kada je rešena sudbina Radio Valjeva, u oktobru prošle godine radio-stanicu je kupila gospođa Doris Aćimović, za 17.400 evra. Početna cena je bila 1200 evra, ali se stiglo do višestrukog iznosa jerbo je za kupovinu bio zainteresovan medijski magnat iz Kruševca, gospodin Radoica Milisavljević, koji se vodi kao vlasnik desetak elektronskih medija u Srbiji.
Veri interesantno, povodom prodaje Radio Valjeva, jeste da je pravni zastupnik gospođe Aćimović, advokat Dejan Savić, podneo prijavu komisiji Agencije za privatizaciju, tvrdeći da gospodin Radoica nije mogao da učestvuje na aukciji „jer je krivično osuđivan“, što je, po advokatu, suprotno uslovima konkursa. Advokat je tvrdio da Radoica sa svoj dosije nije mogao da kupi nijedan medij. Prigovor uvažen, vele ‘artijom ministra Sertića, kupovina gospođe Aćimović legalizovana, ali, po izlicitiranoj ceni od 17.400 evra.
Posle tije začkoljica, ugovor o kupovini potpisan 27. novembra 2015, kupac, što se veli, uš’o u posed. Novi vlasnici stigli, no gospođa Doris, se ne pojavljivala, na raspolaganju bila ekipa u kojoj su bili advokat Savić, gospodin Goran Pejaković, koji predstavljen kao direktor, zaposleni u Radiju nisu sigurni koji od braće Majdak, Zoran ili Željko. Kako bilo, gospodin advokat javno rekel da je Radio Valjevo postao deo nacionalne mreže lokalno-regionalnih radio-stanica u vlasništvu Doris Aćimović, koji će raditi u službi građana. Gospodin advokat najavio, u sklopu kupljenog Radio Valjeva, otvaranje Regionalne zabavno-informativne televizije sa centrom u Valjevu. Još, gospodin advokat, poručio da će „u najskorijem vremenu Radio Valjevo opremiti najsavremenijom opremom, a odvojena su sredstva za renoviranje prostorija“.
Iako su bili spremni na veliko investiranje, novi vlasnici radija u startu tražili su od grada Valjeva da se iz budžeta obezbedi novac za plate zaposlenih, kako bi radio mogao da funkcioniše, kao i da bez naknade koriste zgradu u kojoj je radio smešten. Kako u to vreme, čudnom kombinatorikom, u Valjevu na vlasti bili socijalisti, zahtev odbijen, „jer nije po zakonu da se privatizovanom mediju isplaćuje novac“. Doneta odluka da se novi vlasnici isele iz prostorija, u kojima je Radio bio, do 15. februara 2016.
Zaposlenima, kojih je ostalo jedanaest, kako govori Dragan Ilić, novinar još iz „zlatnih vremena“ radija, od početka nije bilo sve jasno, odnosno, bilo im je više nego jasno. Navodi da je nekolicina zaposlenih podnela zahtev za socijalni program, ali da su, odlukom Ministarstva rada, iako su zahtev podneli na vreme, odbijeni, sa obrazloženjem da su zakasnili. Ilić nastavlja da su ti momci došli sa pričom da će oni da informišu, da će budu u službi građana, trte-mrte priča radi priče. Kako nisu od juče, raspitaju se, saznaju da su Majdak i ekipa 2012. hapšeni, pod optužbom da su učestvovali, preko radijskih SMS igara, u pljački građana, pominje se iznos od više desetina miliona evra. Na tu okolnost, da se u navodnoj privatizaciji Radio Valjeva, radi o hohštapleraju i banditizmu, pisali Predsedniku, Premijeru, resornim ministrima… Odgovor ne dobili. Ilić dalje kaže da, koliko zna, Radio Valjevo trenutno ima jednog zaposlenog, gospodina Predraga Obućinu, ostali su na birou rada, kao „tehnološki višak“, čuje da imaju neki program, ne zna gde im je sedište… Dodaje da to u kakvom su stanju ostavili prostorije Radio Valjeva ne govori samo o tim ljudima, više o onima koji su im to omogućili. Kakav Radoica, dopunjuje se Ilić, Radoica je malo dete, ovi su zajebali i Radoicu. Lično je 18. aprila prekinuo radni odnos, osnovao privatnu agenciju, zaostale plate, pošto oni nisu dali nijedan lični dohodak, je naplatio preko sudskog izvršitelja.
IMAJU POVEZANO: Kako se pojavio aber da su novi vlasnici Radio Valjeva „povezani“ sa pljačkaškim SMS kvizovima, to zainteresovalo lokalne medije, te uzeli pitaju, da li je Doris Aćimović, majka Marka Aćimovića, koji se dovodi u vezu sa gospodinom Zoranom Majdakom, koji je bio vlasnik medija koji su organizovali SMS kvizove u kojima su građani oštećeni za milionske svote? Na ta, i slična pitanja, urednici portala „Kolubarske“, Dariji Ranković, odgovorio lično advokat Savić. Šta odgovorio, odgovorio: Smatram da to nije tema koja je u ovom trenutku važna za javnost. I proširio odgovor: Te informacije nisu istinite, to je napumpano od strane Demokratske stranke i njihovih medija, protiv Zorana Majdaka, suvlasnika nacionalnog Fokus radija (u kome su u to vreme radili Ksenija Vučić i Vladimir Đukanović), i člana SNS…
Kakva je ovo grande privatizacija videlo se sredinom februara, kada su novi vlasnici napustili prostorije u kojima je do tada bio Radio Valjevo. Samo što nisu odneti zidovi, počupane instalacije, skinuti radijatori, odneti lusteri, izvađeni štekeri i utičnice, ostavljen rusvaj… Tek kad su mediji javili šta se desilo sa bivšim prostorijama Radija, javio se i vlasnik objekta, u liku gospodina Kostića, tadašnjeg načelnika Službe za imovinske poslove. Gospodin Kostić rekao da su ključevi od objekta uredno vraćeni, a, kad video u kakvom stanju objekat, bio vidno iznenađen. Kako rekao, obaveza korisnika objekta je da se stara o objektu i da ga ostavi u pristojnom stanju. Kad videli šta bilo, formirali komisiju, koja utvrdila da nedostaju radijatori, da isečene instalacije za grejanje, počupane elektroinstalacije, uništeni štekeri, odneti lusteri… preduzeće pravne radnje da zaštite imovinu… Da se doda da u međuvremenu formirana nova vlast u Valjevu, na čelu sa Srpskom naprednom strankom, pravne radnje se još preduzimaju…
Teškim istraživačkim radom novinar „Vremena“ uspe da sazna gde su sadašnje prostorije Radio Valjeva. Poznavaoci ga upute na Novu pijacu, lokale, u kojima su uglavnom sitne zanatlije, servisi sa telefone, radnje za manje i veće zakrpe na garderobi. Novinar na severnoj strani pronađe lokal u kome romski radio „Točak“, rečeno mu da tu i nove prostorije Radio Valjeva. Spuštene metalne roletne, zaključano, u izlogu piše Radio Točak. Nigde natpisa, loga, Radio Valjeva. Novinar ode jednom, drugi put, zaključano, spuštene metalne roletne. Još težim istraživačkim radom novinar dođe do Dragan Matića, kolege koji, kako mu rečeno, honorarno sarađuje u privatizovanoj medijskoj kući. Dobijemo ga telefonom, kolega nas ispravi, nije honorarac, radi po ugovoru o delu. A ko radi, pitamo. Radi, odgovara mladi kolega, gospodin Predrag Obućina. A što zaključano, pitamo? Zaključano, odgovara mladi kolega, zato što kolega Obućina trenutno nije tu. A imaju li program? Kako da ne, na 95,8 je Radio Valjevo. A odakle emituju program? Iz Beograda, imaju povezano!
Privatizacija lokalnih medija
TV RADOICA: Najpoznatiji kupac lokalnih medija u Srbiji Radoica Milosavljević
On pazari, novinari ne rade
Radio-televizija Kragujevac je tokom poslednjeg avgustovskog vikenda prekinula sa emitovanjem informativnog programa, zbog neisplaćenih plata i doprinosa
Od osam medija koliko je Radoica Milosavljević pazario u postupku privatizacije, četiri delimično ili u potpunosti ne emituju program: pored RTV Kragujevca, tu su još TV Požega, RTV Brus i Centar za informisanje Novi Kneževac. Prema pisanju lista „Danas“ rade samo Milosavljevićevi mediji koji se dominantno finansiraju iz budžetskih sredstava lokalnih samouprava.
Nakon što je RTK objavio prekid programa, iz Udruženja novinara Srbije podsećaju da ugovor o privatizaciji obavezuje kupca da minimum dve godine isplaćuje zarade zaposlenima, ulaže u osnovna sredstva kupljenog medija, kao i da najmanje pet godina obavlja informativnu delatnost.
„Svaku od ovih ugovornih obaveza Milosavljević je u slučaju četiri medija prekršio“, navode u UNS-u.
„Vlasnik Radoica Milosavljević ne obazire se na to da nam duguje zarade za četiri i po meseca“, kaže Goran Antonijević, predsednik UGS Nezavisnost.
Radoica Milosavljević u izjavi za Insajder.net tvrdi da je ispunio sve obaveze predviđene ugovorima o privatizaciji osam lokalnih medija. No, Ministarstvo privrede je u julu opomenulo vlasnika RTK da u roku od 30 dana izmiri obaveze prema zaposlenima, po kupoprodajnom ugovoru – nije uplatio 150.000 evra u prvoj godini za obnovu tehnike.
RTK je najveća medijska kuća u Kragujevcu, a Milosavljević je, osim nje, kupio prošle godine i RTV Pančevo, RTV Brus, TV Pirot, RTV Caribrod, Centar za informisanje Novi Kneževac, TV Požegu i RTV Kruševac, za koje je platio ukupno 281.280 evra. Medijska udruženja su protestovala kada je Milosavljević kupovao sve ove medije, pozivajući se na činjenicu da je bio osuđivan na kaznu od četiri godine zatvora.
On je to demantovao, tvrdeći da je kao predsednik FK Napredak 1978. osuđen na 16 meseci.
„Nezavisno udruženje novinara Srbije još nije dobilo odgovor od Ministarstva privrede o tome da li kriminalna prošlost Radoice Milosavljevića predstavlja zakonsku prepreku njegovom učešću u brojnim postupcima privatizacije medija“, kaže za Danas Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a.
Inače, Radoica Milosavljević je rođen je 1948. u Kruševcu. Prema biografiji objavljenoj na sajtu „Istinomera“, bio je na izbornoj listi Socijalističke partije Srbije za parlamentarne izbore 2007. Naveo je tada da je po obrazovanju diplomirani ekonomista, a 2008. da je diplomirani inženjer tehnologije.
Milosavljević je član SPS-a od osnivanja, a bio je i predsednik Okružnog odbora te stranke. Od 2009. do 2012. godine nalazio se na mestu zamenika gradonačelnika Kruševca. Bio je i direktor Sportskog centra Kruševac, predsednik FK Napredak i predsednik Sportskog saveza, navodi „Istinomer“ . Vlasnik je preduzeća Sloga iz Kruševca, koje proizvodi plastičnu ambalažu i koje je 2014, pre no što će Milosavljević krenuti u kupovinu medija, imalo profit od oko 45.000 evra.
Inače, tokom protekle godine je iz Budžeta Republike Srbije, Pokrajine Vojvodine i lokalnih samouprava za sufinansiranje medijskih sadržaja izdvojeno 880 miliona dinara. Ministarstvo kulture sprovelo je dva konkursa i raspodelilo nešto više 250.000.000 miliona dinara. Pokrajinski sekretarijat za kulturu na dva konkursa izdvojio je nešto više od 70 miliona, a ostatak novca su dale opštine.
Udruženje novinara Srbije pozvalo je sredinom avgusta lokalne samouprave da objave konkurse za sufinansiranje medijskih projekata i kako to Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa, sprovedu fer raspodelu sredstava. UNS je tada upozorio da veliki broj lokalnih samouprava još nije raspisao konkurse za sufinansiranje medijskih projekata, a da neke od opština i gradova, kao što su Kragujevac i Smederevska Palanka, konkurs ne objavljuju već dve godine. UNS je pozvao lokalne samouprave da za medije ne izdvajaju simbolične iznose i da budžetima za iduću godinu predvide najmanje dva odsto za projektno sufinansiranje lokalnih medija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!