Pustite decu

Najmlađi među osuđenima, Pavle Cvejić, osamnaestogodišnji učenik Filološke gimnazije u Beogradu, uhapšen je u nedelju pre podne. Još se građani nisu ni skupili oko Predsedništva na poziv Saveza za Srbiju da izraze svoje nezadovoljstvo konferencijom za novinare predsednika Aleksandra Vučića zakazanom za 12 časova. Sutradan je direktor policije Vladimir Rebić izjavio da je privedeno 18 osoba od kojih je šest po hitnom postupku prekršajno osuđeno na 30 dana zatvora, jedna na novčanu kaznu, a da se protiv dve vodi postupak po redovnoj proceduri. Svi su optuženi da su povredili član 8, stav 1 Zakona o javnom redu i miru. Po članu 344a, stav 1 Krivičnog zakonika optuženo je šest osoba, od kojih su tri zadržane u pritvoru. Javnost je bila posebno osetljiva na hapšenje Cvejića, kao i petorice studenata koji su svi ekspresno poslati u Padinsku skelu na izdržavanje tridesetodnevne kazne. Savez za Srbiju održao je konferenciju za medije u ponedeljak, na kojoj su pored Dragana Đilasa i Zorana Lutovca govorili i branioci nekih od osuđenih i pritvorenih: Božo Prelević, Vladimir Gajić i Vladimir Todorić. Svi sa istom porukom: „Pustite decu.“

FILOLOŠKA GIMNAZIJA

Rebić je odgovorio da zakon Srbije podrazumeva da su deca osobe mlađe od 14 godina, a da je veći broj privedenih stariji od 20 godina i da su neki četrdesetogodišnjaci. Koliki je to odijum izazvalo možda najbolje ilustruje jedan komentar na društvenim mrežama: „Udario je ne samo na klince nego i na njihove nadrkane BG keve, a to nikom u životu ne treba. Mi kopamo oči.“ Učenici Filološke gimnazije prvi su organizovali protest „Pravda za Pavla“ koji je duboko potresao i najveće profesionalce među novinarima i fotoreporterima. Jedna od Cvejićevih drugarica iz gimnazije za „Vreme“ kaže: „Čim smo od Pavlovih najboljih drugova saznali da je uhapšen, odmah smo svi napisali na društvenim mrežama da nećemo u ponedeljak ići u školu, to nam je bila prva zamisao. Kako se inicijativa mnogo proširila, odlučili smo da napravimo protest – da se okupimo ispred škole i da potom idemo do MUP-a. Shvatili smo da su i neki nastavnici zainteresovani i da će nam svi časovi biti opravdani i tada smo znali da će to biti baš veliki protest. Bilo je oko dvesta učenika treće i četvrte godine, dvadesetak mlađih i desetak nastavnika. Direktor je rekao da škola ne sme da bude organizator protesta, ali i da se učenicima neće upisivati izostanak, s tim da se vratimo na nastavu posle protesta. Tako je i bilo.“ Ispred Filološke gimnazije okupilo se i nekoliko mladih ljudi sa transparentima drugačijih poruka: „Dole opozicija“ i „30 dana – premalo“. Naša sagovornica kaže da to nisu bili učenici njihove škole: „Oni su bivši učenici, a neki čak nisu ni to. Niko od nas nije razumeo šta oni žele. Mi smo im prišli i pitali da li je ovo što su napisali na transparentima ironično, oni su rekli da nije. Pavle je fin dečko, svi ga poznaju, on stvarno ni u školi nikad nije radio ništa loše. Mi smo rekli da samo želimo pravdu za njega i da naš protest nema nikakve veze sa politikom, već samo sa tim da je on još dete i da zaslužuje život, a ne da sedi u zatvoru 30 dana.“

SUZAVAC I MEDIJSKI LINČ

Branilac studenta Stefana Novakovića, koji je u redovnom prekšajnom postupku i studenta Miloša Dekića, koji je u nedelju bio osuđen na 30 zatvora, Božo Prelević za „Vreme“ kaže da je pomenuti član Zakona o javnom redu i miru „instrument samo za one ljude koji su toliko nasilni da ako biste ga vi pustili, onda bi on nastavio to nasilje“: „Recimo, neko prebije ženu, pa ga pošaljete na izdržavanje kazne jer ako ga pustite, može da ubije ženu ili grupa navijača koja se međusobno pokolje, ako ih pustite, onda će oni ponovo da se pokolju.“ Po tom članu uhapšen je i Stefan Simić, student Fakulteta političkih nauka i praktikant u Beogradskoj otvorenoj školi: „U trenutku kad sam ja stigao do Londona, kreće koškanje i guranje između policije i građana, bio je tu i Boško Obradović“, kaže Simić i dodaje: „Tada dobijem suzavac direktno u lice. Evo, već dva dana me peče u grlu. Pravim početničku grešku, nisam dete revolucije, nisam do tada primio suzavac, počinjem da trljam oči i onda vidim nešto što pada ispred mene. Misleći da je to patrona suzavca, ne vidim dobro jer mi je suzavac u očima, šutiram nešto. Kasnije će se na snimku jasno videti da je u pitanju plastična flaša sa vodom, zatim se okrećem i vičem: ‘Suzavac, suzavac.’ Još sam se malo zadržao, a onda sam otišao u Knez Mihailovu da kupim poklon pošto sam kasnije išao na rođendan sestriću koji je tog dana napunio prvu godinu. Izlazim iz prodavnice i telefon počinje nenormalno da mi zvoni. Javljaju mi da se snimak na kojem ja šutiram flašu non-stop emituje na TV Pink i da ti ljudi u studiju izgovaraju moje ime i kažu da sam student Fakulteta političkih nauka, a Dragan J. Vučićević dodaje da sam ‘najgora gnjidica koja šutira policajce s leđa’. Još uvek ne znam kako su oni saznali moje ime. Sad već razmišljam šta ću, kako ću, pretpostavljam da me policija traži. Odlučujem da se vratim do Predsedništva. Tada mi stiže na telefon snimak koji je načinila Jovana Prusina iz BIRN-a gde se jasno vidi da ja šutiram flašu. Shvatajući da se protiv mene diže medijska haranga i da ću sigurno biti uhapšen, zovem advokata. U Pionirskom parku mi je prišao policajac u civilu, zamolio me da pokažem ličnu kartu i odveo me u policijsku stanicu u Ulici despota Stefana.“

Simić naglašava da su policajci bili maksimalno profesionalni: „Nijedan mrki pogled, nijedna bezobrazna reč, nijednog trenutka mi lisice nisu stavili, sve mi je dozvoljeno, mogao sam da pozovem advokata. I dalje ne znam po kojem osnovu oni mene hapse. Pretpostavljam da je to zbog medijskog pritiska, da su oni morali nekome da jave da je taj momak uhapšen jer se ja vrtim već tri sata po televiziji. Kad je advokat došao, tražio je dozvolu da uključim telefon da pokažem snimak i prebacim ga na njegov i inspektorkin telefon. Posle toga ona odlazi u kancelariju, a ja ostajem u hodniku. Ne znam za šta ću biti optužen. Većina momaka koji su uhapšeni sede sa mnom u hodniku, razdvojeni smo, ne daju nam mnogo da pričamo međusobno. Kako da objasnim? To je jedna tužna, ali meni mnogo draga scena. Ja ću to celog života pamtiti. Dakle, mi smo svi u tom trenutku hrabri, svi se smejemo, svi nekako zbijamo šale, da l’ tako ubijamo neku nervozu. Nikom nije svejedno, ja sam se uplašio, nemam šta da krijem. Prvi put sam uhapšen, medijska je hajka, ja ne znam šta se meni sprema. Onda su me uveli u kancelariju, tu je bio moj advokat i dao sam izjavu. Oni su već videli snimak, sve što sam rekao oni su zapisali, ako sam se ispravljao, oni su beležili ispravke, nikakve presije nije bilo. Vraćaju me na hodnik, a tamo odvode one momke s kojima sam se smejao, jednog po jednog. Ja tada ne znam gde ih vode, ne znam da njih terete za upad na RTS, sve mislim da su i oni uhapšeni iz istih razloga kao ja. Mog advokata šalju u Prekršajni sud u Ustaničku, a mene kod dežurnog sudije tu u policijskoj stanici. Tražim da pozovem advokata da se vrati i dozvoljavaju mi. Kad je stigao advokat, pre nego što smo ušli u sudnicu, rekao mi je: ‘Samo da znaš, bio sam u Ustaničkoj, svi ostali su dobili 30 dana zatvora.’ Kod sudije saznajem da mi sude po članu 8 stav 1 Zakona o javnom redu i miru. Kaže mi: ‘Vidim da si momak na mestu’, i da moram da dobijem novčanu kaznu, raspon je od 10.000 do 150.000 dinara. On je uzeo u obzir da sam student i presudio da odmah platim 20.000. Taj iznos je platila Beogradska otvorena škola.“

Miloš Dekić je student koji je uhapšen jer je sa ostalim građanima ušao u zgradu RTS-a tokom protesta „Jedan od pet miliona“ u subotu uveče. Njegov branilac Prelević kaže da je pred dežurnim prekršajnim sudijom svedočio policajac čiji se iskaz u potpunosti poklapa sa snimkom priloženim kao dokaz: „Na snimku se vidi Miloš Dekić koji stoji pored novinara u RTS-u – niti šta viče, niti šta radi, na prvi poziv je izašao, u prvoj grupi ljudi napustio je RTS“, kaže Prelević i zaključuje: „Dakle, jasno je da Dekić nije nasilan, nije drzak, nije bezobziran, nije uništavao nikakvu imovinu. On je u RTS ušao ne u prvoj grupi, već kad su ta vrata ostala otvorena, na njima nije bilo nikakvog upozorenja da je ulaz zabranjen, tu nije stajao niko da ga upozori da ne sme da uđe. Dakle, ušao je u naše. RTS je naše vlasništvo. Obrazloženje presude je da su oni u sudu zauzeli nekakav stav, a to je da građani nisu smeli da uđu u zgradu RTS-a, nema tu nikakvih drugih dokaza. Ali, prema ovom stavu suda, svaki običan građanin koji je ušao na RTS, mogao je da bude osuđen na 30 dana zatvora kao ovih šest. I Dragan Đilas bi mogao tako da bude osuđen, on nema poslanički imunitet kao Boško Obradović.“

Lideri SzS pozvali su predsednika Srbije da iskoristi svoje ustavno pravo i pomiluje osuđene. Na to je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odgovorio da je „formalno pravno gledano, Đilas time što je tražio aboliciju, već optužio te ljude zato što predsednik može da abolira nekoga protiv koga se vodi krivični postupak ili ko je osuđen. Kada kažete ‘tražim aboliciju’, vi ste ga već optužili“. Aleksandar Vučić je rekao da nikada neće abolirati one koji su na protestu nosili motornu testeru i napadali policajce. Tu je mislio na muškarce koji na svaki protest dolaze sa „fantomkama“ na glavama, a prošle subote nosili su i električnu testeru s namerom da naprave performans kobajagi sečenja stabala, aludirajući na sumanutu seču na Kalemegdanu i Ušću u organizaciji beogradske vlasti. Njihov branilac Vladimir Gajić kaže da je krivično delo 344a koje je njegovim klijentima stavljeno na teret uvedeno u Krivični zakonik da bi se država štitila od huligana i navijača, a ovde se primenjuje na građane koji protestuju protiv vlasti: „To je pokazatelj kuda ide ovaj režim.“ Nakon žalbe Višem sudu, Gajićevi branjenici su u utorak kasno po podne pušteni da se brane sa slobode. „Za mene je bilo zaista neverovatno kad je viši tužilac predložio da im se odredi pritvor zbog opasnosti da ne ponove delo, a pošto učestvuju u protestima, ponoviće ga, pa predlaže pritvor. To je stvarno neverovatno. Međutim, ponekad se desi da bljesne nezavisni sud i sudija je odbila predlog tužioca jer to bi bila poruka građanima da vode računa da li će da učestvuju u demonstracijama. Pritvor koji je određen ovoj trojici mogao bi da traje neograničeno vreme. Jedino što bi moglo da ih spase je da se učlane u SNS“, kaže Gajić za „Vreme“.

MILOST PREDSEDNIKA

Osvrćući se na to što je predsednik Vučić zatražio od nadležnih organa da aboliraju i oslobode sve učesnike protesta koji su prekršajno kažnjeni zbog nasilnog upada u RTS i tokom protesta ispred Predsedništva, advokat Božo Prelević kaže: „Predsednik nema pravo na amnestiju, to je akt Narodne skupštine, na pomilovanje ima pravo, ali samo na lica koja su osuđena u krivičnom postupku ili je taj postupak u toku. Ja sam javno rekao da mi ne želimo nikakav akt milosrđa u odnosu na nevinog čoveka. Ako će Apelacioni sud da donese odluku na osnovu nečega što je rekao Vučić, a prvostepeni na osnovu nečega što je rekao neko drugi, onda nije ovde problem što je neko ušao u RTS, nego je problem što smo saznali da nemamo sud. Ako nemamo sud, nemamo vladavinu prava. Čemu zakoni onda? Ja verujem da Vučić kao dobar pravnik iznosi svoj stav, a ne vrši pritisak na sud. Ja to hoću da verujem. Ali prvostepena presuda koju je dobio Miloš Dekić je skandalozna. Sramotna. Je l’ vi shvatate da nema nijednog dokaza protiv njega? Vi konstatujete da nema dokaza i konstatujete da dete treba da ide u Padinsku skelu.“

Učenicima Filološke gimnazije u Beogradu su se dan kasnije, u utorak, pridružili vršnjaci iz Gimnazije u Kovinu i Medicinske škole u Prokuplju. Svi su poručili da će ponovo organizovati proteste ukoliko Pavle Cvejić ne bude bio pušten. Kasno uveče u utorak stigla je vest iz Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu da je preostalih šest osuđenika na 30 dana zatvora pušteno da se brane sa slobode. Među njima Pavle Cvejić i Miloš Đekić. „Ovde se stalno postavlja da je Vučić alfa i omega svega“, kaže Božo Prelević i postavlja pitanje: „Izvinite, molim vas, da li se u televiziju ušlo zato što je Vučić uređuje loše ili što na stotine novinara RTS-a sramno izveštavaju o protestima? Mi znamo sve šta se dešava u Venecueli, a ne znamo šta se dešava u Takovskoj. Mi stalno pričamo o velikom vođi, ali ne može veliki vođa sve ovo sam da uradi. S obzirom na to da sam bio u vlasti, ja znam da Vučića svakog dana pred vratima čeka najmanje stotinu Srba sa dovoljnom količinom vazelina u torbi. Da mu prinesu, kao žrtvu, sopstvenu ličnost i sopstvenu profesiju. I nije to bilo samo kod Vučića. Isto je to tako bilo i kod Tadića i kod Đinđića i kod Miloševića. I mi stalno govorimo da je veliki vođa pokvaren i loš. Pa, čekajte, kako mi na svakih 20 godina ispred RTS-a protestujemo? Pa, mora da je neko tu svoju profesiju prineo nekome kao žrtvu. Obaveza sudije je da sudi po zakonu, obaveza novinara je da izveštava pravovremeno i istinito. Kakav Vučić? Zašto si ti, Bujke (Dragan Bujošević, generalni direktor RTS-a), nosioče deset velikih nagrada za pošteno novinarstvo, zašto si ti, Bujke, kao urednik ‘Evropljanina’, došao ovde? Zašto zbog tebe robijaju deca? Ja bih se ubio na njegovom mestu. Bukvalno bih se spalio. Ja sam pre mesec dana bio u Pragu. Ceo grad je obeležen spaljivanjem Jana Palaha zbog pedesete godišnjice. Ceo Prag je obeležen time. A mi svakih 20 godina imamo Dubčeka u Beogradu. I sad potpuno ista priča – kao što su oni hapsili Otpor, tako ovi sada hapse decu.“